Metohija knj. 2 Klasična antropogeografska istraživanja ovih predela Metohije po metodologiji i uputstvima Jovana Cvijića nisu izvršena. Nedostatak antropogeografskih istraživanja severne Metohije delimično nadoknađuju onomastička istraživanja koja je u poslednjoj četvrtini HH veka sproveo Odbor za onomastiku SANU, pod rukovodstvom akademika Pavla Ivića, a u organizaciji Svetozara Stijovića, kada su onomastički istražena i srpska naselja Metohije. Zabeležena je srpska toponomastika i antroponimija. U ovoj knjizi fototipski donosimo delove iz studija koji se odnose na istorijat naselja, toponime, a od antroponima prezimena, uz koje je zabeleženo i poreklo porodica. Prikupljena je građa o 148 naselja u kojima je sredinom druge polovine HH veka još uvek živelo srpsko stanovništvo. Ta naselja administrativno, po teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, pripadaju opštinama Dečani – 21 naselje, Istok – 42 naselja, Klina – 39 naselja, Peć – 42 naselja i Srbica – 4 naselja.

Opis proizvoda Klasična antropogeografska istraživanja ovih predela Metohije po metodologiji i uputstvima Jovana Cvijića nisu izvršena. Nedostatak antropogeografskih istraživanja severne Metohije delimično nadoknađuju onomastička istraživanja koja je u poslednjoj četvrtini HH veka sproveo Odbor za onomastiku SANU, pod rukovodstvom akademika Pavla Ivića, a u organizaciji Svetozara Stijovića, kada su onomastički istražena i srpska naselja Metohije. Zabeležena je srpska toponomastika i antroponimija. U ovoj knjizi fototipski donosimo delove iz studija koji se odnose na istorijat naselja, toponime, a od antroponima prezimena, uz koje je zabeleženo i poreklo porodicaPrikupljena je građa o 148 naselja u kojima je sredinom druge polovine HH veka još uvek živelo srpsko stanovništvo. Ta naselja administrativno, po teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, pripadaju opštinama Dečani – 21 naselje, Istok – 42 naselja, Klina – 39 naselja, Peć – 42 naselja i Srbica – 4 naselja.

Autor: grupa autoraSvetozar Stijović, Metohijski (Pećki) Podgor, Deo porečja KujavčeDanilo Stijović, Deo severne MetohijeMileta Bukumirić, Prekoruplje, Prekovode, Goraždevac Alija Džogović, Dečani i okolna sela, RugovoMilun Stijović, Rada Stijović, Devet dečanskih selaMirko Barjaktarović, Rugova. Etnološka i antropogeografska proučavanjaPogovor: Borisav Čeliković, O sadržaju i autorimaDruga knjiga Biblioteke „Koreni“ posvećena Metohiji donosi studije sa antropogeografskim podacima o naseljima i stanovništvu predela severne Metohije: Podgor, Prekoruplje, Prekovode, Reke i planinska oblast Rugova. Klasična antropogeografska istraživanja ovih predela Metohije po metodologiji i uputstvima Jovana Cvijića nisu izvršena. Nedostatak antropogeografskih istraživanja severne Metohije delimično nadoknađuju onomastička istraživanja koja je u poslednjoj četvrtini HH veka sproveo Odbor za onomastiku SANU, pod rukovodstvom akademika Pavla Ivića, a u organizaciji Svetozara Stijovića, kada su onomastički istražena i srpska naselja Metohije. Zabeležena je srpska toponomastika i antroponimija. U ovoj knjizi fototipski donosimo delove iz studija koji se odnose na istorijat naselja, toponime, a od antroponima prezimena, uz koje je zabeleženo i poreklo porodica.Prikupljena je građa o 148 naselja u kojima je sredinom druge polovine HH veka još uvek živelo srpsko stanovništvo. Ta naselja administrativno, po teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, pripadaju opštinama Dečani – 21 naselje, Istok – 42 naselja, Klina – 39 naselja, Peć – 42 naselja i Srbica – 4 naselja.

Opis Proizvoda O slobodi ima malo književnosti, ali zato ima mnoštvo tekstova na tu temu. Međutim, to nisu pesnički, to su politički i verski tekstovi. Na prvom mestu Biblija. […] Karakteristično je da se jedan od najvažnijih tekstova 20. veka o slobodi, govor Martina Luthera Kinga održan 1963. godine u Vašingtonu završava prizivanjem božje blagodati. Nakon što se požalio zbog rasističkog stanja u Alabami i Džordžiji i izrekao svoj čuveni san, King proziva obećanje parafrazirajući proroka Isaiju: „Sanjam da će se jednoga dana uzdići sve doline, a sva brda i planine da će se smanjiti. Da će se brdovita mesta poravnati, a neravna izglačati. I plemenitost Gospodova biće svima otkrivena i svi ljudi će je zajedno spoznati.“ Politički tekst o slobodi uklapa se u duhovnu viziju. Sloboda nije književni koncept, ona je politički i verski koncept, u tim poljima ona dobija svoju aktuelnost, ne u poetskim. I ja živim sa zahtevom da se oslobodim – ne bezuslovno da budem slobodan, već da uđem u proces vlastitog oslobađanja, da otkrijem šta me čini neslobodnim u mom životu i mom postojanju. Nesloboda se može podnositi. Živimo sa tim. Poznajemo svoja ograničenja i svesni smo egzistencijalne neslobode. Znamo da moramo umreti. Život u društvu znači da se čovek mora odreći dela svoje slobode. Potpuna sloboda znači potpunu usamljenost. […] Tačno je, mi na Zapadu živimo u slobodnim društvima, slobodnijem od većine mesta na svetu. Ali, šta tačno znači ta sloboda? Naše životne prilike se, tačnije nego uz pomoć slobode, mogu proveriti pojmom istinitosti: kolika je podudarnost između postojeće pojmljivosti i onoga što sam ja u stanju da kažem? Kolika je ta svest o našim prinudama? Koliko otvoreno možemo da govorimo o svom ograničenju? Da li mogu da kažem šta mislim? A kako ja mislim? Da li moje misli kruže oko faktičkih prinuda koje nam diktiraju politika, privreda? Da li svoj svet možemo da zamislimo i drukčijim – i da li posedujemo neophodne koncepte za te alternative? Koliko istinitosti možemo sebi da dozvolimo pri govoru, a da zbog toga ne moramo da trpimo štetu? “Sloboda i istinitost”, Lukas Bärfuss Švajcarski pisac Lukas Bärfuss je prevashodno poznat po svojim romanima i pozorišnim komadima koji se izvode na brojnim evropskim pozorišnim scenama. Bärfuss je, međutim, izuzetno plodan i kao esejista. Teme njegovih eseja su uglavnom umetnost, pisci i književnost, ali i velike teme kao što su sloboda, istina, laž, prostor i vreme, ljubav, rad, moral i politika. „Stil i moral“ („Stil und Moral“, 2015) je njegova prva zbirka eseja u nizu koji još čine „Rat i ljubav“ („Krieg und Liebe“, 2018) i „Kruna stvaranja“ („Die Krone der Schöpfung“, 2020). Lukas Bärfuss je rođen 1971. godine u Thunu, u švajcarskom kantonu Bern, gde je i odrastao. Njegovi romani, poput Koale ili Sto dana, prevedeni su na oko dvadeset jezika, a pozorišni komadi mu se igraju širom sveta. Pozorišna predstava „Seksualne neuroze naših roditelja“ se u Narodnom pozorištu u Beogradu izvodila više godina. Lukas Bärfuss je član Nemačke akademije za jezik i poeziju (Deutsche Akademie für Sprache und Dichtung) i dobitnik je brojnih nagrada za svoj književni rad. Pored Maxa Frischa, Friedricha Dürrenmatta i Adolfa Muschga, jedini je švajcarski pisac koji je dobio prestižnu nagradu Georg Büchner, koja se dodeljuje piscima s nemačkog govornog područja počev od 1951. godine. Živi u Zürichu. SADRŽAJ I Kolonije Peć Ne volim reformatora Huldrycha Zwinglija. Zašto? Maske Otkrivenje II Dvanaesta replika O Tri sestre Antona Čehova Trenutak jezika O romanu Razbojnik Roberta Walsera List 488 O jednom mikrogramu Roberta Walsera Moć i sećanje O Ričardu III Williama Shakesperaea Vodenični točak O Woyzecku Georga Büchnera Brechtov patos 9 1/2 nedelja u provinciji. O Miss Sara Sampson Gottholda Ephraima Lessinga Ravnodušnost prirode Obećanje Friedricha Dürrenmatta Metamorfoze Rani roman Maxa Frischa Teški Mesto poezije O Heinrichu von Kleistu III Habeas Corpus Narod i ja Oda nastavnicima Oda učenicima Nema alternative? Posle nas amebe? IV Vreme i prostor Sloboda i istinitost Stil i moral Korišćena literatura Izvori

O slobodi ima malo književnosti, ali zato ima mnoštvo tekstova na tu temu. Međutim, to nisu pesnički, to su politički i verski tekstovi. Na prvom mestu Biblija. […] Karakteristično je da se jedan od najvažnijih tekstova 20. veka o slobodi, govor Martina Luthera Kinga održan 1963. godine u Vašingtonu završava prizivanjem božje blagodati. Nakon što se požalio zbog rasističkog stanja u Alabami i Džordžiji i izrekao svoj čuveni san, King proziva obećanje parafrazirajući proroka Isaiju: „Sanjam da će se jednoga dana uzdići sve doline, a sva brda i planine da će se smanjiti. Da će se brdovita mesta poravnati, a neravna izglačati. I plemenitost Gospodova biće svima otkrivena i svi ljudi će je zajedno spoznati.“ Politički tekst o slobodi uklapa se u duhovnu viziju. Sloboda nije književni koncept, ona je politički i verski koncept, u tim poljima ona dobija svoju aktuelnost, ne u poetskim. I ja živim sa zahtevom da se oslobodim – ne bezuslovno da budem slobodan, već da uđem u proces vlastitog oslobađanja, da otkrijem šta me čini neslobodnim u mom životu i mom postojanju. Nesloboda se može podnositi. Živimo sa tim. Poznajemo svoja ograničenja i svesni smo egzistencijalne neslobode. Znamo da moramo umreti. Život u društvu znači da se čovek mora odreći dela svoje slobode. Potpuna sloboda znači potpunu usamljenost. […] Tačno je, mi na Zapadu živimo u slobodnim društvima, slobodnijem od većine mesta na svetu. Ali, šta tačno znači ta sloboda? Naše životne prilike se, tačnije nego uz pomoć slobode, mogu proveriti pojmom istinitosti: kolika je podudarnost između postojeće pojmljivosti i onoga što sam ja u stanju da kažem? Kolika je ta svest o našim prinudama? Koliko otvoreno možemo da govorimo o svom ograničenju? Da li mogu da kažem šta mislim? A kako ja mislim? Da li moje misli kruže oko faktičkih prinuda koje nam diktiraju politika, privreda? Da li svoj svet možemo da zamislimo i drukčijim – i da li posedujemo neophodne koncepte za te alternative? Koliko istinitosti možemo sebi da dozvolimo pri govoru, a da zbog toga ne moramo da trpimo štetu? „Sloboda i istinitost“, Lukas Bärfuss Švajcarski pisac Lukas Bärfuss je prevashodno poznat po svojim romanima i pozorišnim komadima koji se izvode na brojnim evropskim pozorišnim scenama. Bärfuss je, međutim, izuzetno plodan i kao esejista. Teme njegovih eseja su uglavnom umetnost, pisci i književnost, ali i velike teme kao što su sloboda, istina, laž, prostor i vreme, ljubav, rad, moral i politika. „Stil i moral“ („Stil und Moral“, 2015) je njegova prva zbirka eseja u nizu koji još čine „Rat i ljubav“ („Krieg und Liebe“, 2018) i „Kruna stvaranja“ („Die Krone der Schöpfung“, 2020). Lukas Bärfuss je rođen 1971. godine u Thunu, u švajcarskom kantonu Bern, gde je i odrastao. Njegovi romani, poput Koale ili Sto dana, prevedeni su na oko dvadeset jezika, a pozorišni komadi mu se igraju širom sveta. Pozorišna predstava „Seksualne neuroze naših roditelja“ se u Narodnom pozorištu u Beogradu izvodila više godina. Lukas Bärfuss je član Nemačke akademije za jezik i poeziju (Deutsche Akademie für Sprache und Dichtung) i dobitnik je brojnih nagrada za svoj književni rad. Pored Maxa Frischa, Friedricha Dürrenmatta i Adolfa Muschga, jedini je švajcarski pisac koji je dobio prestižnu nagradu Georg Büchner, koja se dodeljuje piscima s nemačkog govornog područja počev od 1951. godine. Živi u Zürichu. SADRŽAJ I Kolonije Peć Ne volim reformatora Huldrycha Zwinglija. Zašto? Maske Otkrivenje II Dvanaesta replika O Tri sestre Antona Čehova Trenutak jezika O romanu Razbojnik Roberta Walsera List 488 O jednom mikrogramu Roberta Walsera Moć i sećanje O Ričardu III Williama Shakesperaea Vodenični točak O Woyzecku Georga Büchnera Brechtov patos 9 1/2 nedelja u provinciji. O Miss Sara Sampson Gottholda Ephraima Lessinga Ravnodušnost prirode Obećanje Friedricha Dürrenmatta Metamorfoze Rani roman Maxa Frischa Teški Mesto poezije O Heinrichu von Kleistu III Habeas Corpus Narod i ja Oda nastavnicima Oda učenicima Nema alternative? Posle nas amebe? IV Vreme i prostor Sloboda i istinitost Stil i moral Korišćena literatura Izvori Naslov: STIL I MORAL Eseji Izdavač: Karpos Strana: 182 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2021 ISBN: 978-86-6435-164-5

Iz recenzije : ’’I gledam a i čitam s radošću kako Bora Otić odslikava i opisuje svet koji nam postaje drag a najvećma nismo poznavali junake tog sveta koji je odistinski, opipljiv i realan. Da li taj svet postoji? Postoji! Da li ti ljudi koje vidimo ili čujemo ili naziremo iz Borinih priča postoje? Postoje! Da li ti predeli, ti salaši, te lenije, te kuće nakraj sela, ta polja, te reke, ta jezera, te šume, postoje? Postoje! Da li jezik kojim se u emisijama i pričama Otićevim govori postoji još uvek drag našim očima i našim ušima? Postoji! Da li još neko ko ume tako da priče svoje tka postoji ovde ili negde drugde? Ne postoji! Samo moj dragi prijatelj Bora Otić ume tako da slika i ispisuje dobrotu u ljudima, jednostavno, nezlobivo ni malo, bez trunke ironije, samo s čistom namerom da svakoga predstavi velikim i pravim što njegovi junaci i jesu. Navodim samo jednu rečenicu iz priče „Zadušnice“ kao otpozdrav Otićevoj knjizi:“Najvećma se čuvalo poštenje i vrednoća. od malena se znalo šta je čije i ko šta radi.“ Pero Zubac Uvod Šorom, sredom pa još dvared Opet ja Šorom, sredom. E, al sad dvared. Kada sam divaiio o ovim mojim knjpgama, reko.h da bih voleo da ih budu tri. Ko one tri gracp.je. Ne moraju da budu gologuze, al nek su tri. Prva je bila „Šorom. sredom", ova je „Šorom sredom, dvared“ a nadam se i trećoj. Ona će bptp „Šorom sredom, trired". Valda već sad ziate da čstvrte u ovom iizu iema. Ima: jedared, dvared i trired. Kad bih hteo p četvrti put, to bi se kazlo: Trired p još jedared. Ko pamti prvu moju knjigu, seća je se ko prve ljubavi pl ko prve skitnje, možda. Pitanje je bilo: Što baš tuda, sredppom ulpce? Kadje kogod hteo da svi vide i čuju šta op radi, onda.je tako promovisao svoje aktivposti u gluvo doba noći. Prvo se lepo oždereu bircuzu, al’ ne preterapadase batrga, neg’ nalije tamap da bude kolko treba a da se pe stpdi i da ne marp šta će ko kastp. kad paradi šta.je naumio. E, opdak krepe iz bircuza kući, al’ s muzikom, da ga svprcp prate. Ako su ćilabesp pravi, ondak pp pe treba da pm zapovsda, samo js važno da umu da udare u tambure kol’ko treba. A treba poloče, da čuje Op i Ovp do irve fnrapge u prednjoj sobi, a da decu muzika pe probudi. Najvažip.ja pesma u toj paradp je deo laganog bećarca ...,,Aj. šorom, sredom, svima matsr redom, a.j šorom, sredom svima mater redom... a.j pi.je svima, samo dušmappma, aj ncje svpma. samo dušmapima"... Što baš tako. kad ppače, trezne glave i ne laje mlogo a i pe oždere se navek za sve povce? Vole da se pravi važan, al’ bira kad je tpšpna p kad mu ppko ništa peće! Svi ga čuju, svi vire iza fprapgeda vpde ko.jetaj, muziku o’ma pozna.ju, o’ma svaka kuća zpa či.jp je! Sve op njp’ onlete u bećarcu, al mu niko pe vratp.