TRI KRALJICE NA DVA TOČKA TINEJDŽ I YA ROMAN Šifra artikla: 382482 Isbn: 9788677202996 Autor : Klementin Bove Izdavač : ODISEJA Kada stignu rezultati glasanja na Fejsbuku, Mirej, Astrid i Hakima zvanično postaju tri najružnije devojčice u školi, ali da li to znači da će tek tako sesti i plakati zbog toga? Pa… da. Ali ne mnogo i ne zadugo! Tri devojčice grabe svoje bicikle iz garaže i kreću na vožnju do Pariza s ciljem da... Detaljnije Kada stignu rezultati glasanja na Fejsbuku, Mirej, Astrid i Hakima zvanično postaju tri najružnije devojčice u školi, ali da li to znači da će tek tako sesti i plakati zbog toga? Pa… da. Ali ne mnogo i ne zadugo! Tri devojčice grabe svoje bicikle iz garaže i kreću na vožnju do Pariza s ciljem da upadnu na zabavu u Jelisejskoj palati i skrenu pažnju na sebe i svoj problem. Vesti o njihovom podvigu se šire i one postaju zvezde na društvenim mrežama i televiziji. Pod budnim okom nacije, devojčice će steći slavu, nova prijateljstva i samopouzdanje, a pored toga će imati vremena da usput malo (ili malo više) prezalogaje. Višestruko nagrađivani roman Klementin Bove uzbudljiva je avantura tri hrabre devojčice koje su odlučile da se suprotstave vršnjačkom nasilju i glasno kažu NE nametnutim standardima lepote. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija TINEJDŽ I YA ROMAN Autor Klementin Bove Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač ODISEJA Pismo Latinica Povez Broš Godina 2023 Format 14x20 Strana 258 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

- Šestar sa središnjim zupčanikom za lako podešavanje - Robusni zupčanici, čvrsta vretena središnjeg točka, lako podesive noge, kao i neklizajuće igle i olovne stezaljke za tačne linije - U pakovanje uračunata i kutija sa rezervnim minama - Maksimalni prečnik kruga 340 mm - Dostupan u tri dizajna - Šifra proizvođača: 174488

- Šestar sa središnjim zupčanikom za lako podešavanje - Robusni zupčanici, čvrsta vretena središnjeg točka, lako podesive noge, kao i neklizajuće igle i olovne stezaljke za tačne linije - U pakovanje uračunata i kutija sa rezervnim minama - Maksimalni prečnik kruga 340 mm - Dostupan u tri dizajna - Šifra proizvođača: 174488

- Šestar sa središnjim zupčanikom za lako podešavanje - Robusni zupčanici, čvrsta vretena središnjeg točka, lako podesive noge, kao i neklizajuće igle i olovne stezaljke za tačne linije - U pakovanje uračunata i kutija sa rezervnim minama - Maksimalni prečnik kruga 340 mm - Dostupan u tri dizajna - Šifra proizvođača: 174488

U knjizi ,,Na točku rađanja i umiranja" možete naći sva objašnjenja za tri termina joge koji se odnose na smrt: smrt (mritju), samadi i mahasamadi. Smrt je pojam koji se odnosi na ljude koji su rođeni po zakonima karme, oni obično zavise od karme i ne napuštaju ovozemaljski svet po sopstvenoj volji. Međutim, smrt predstavlja iluziju, jer ne umire ni telo, ni duša, ni svest. Zato drugi stepen joge, samadi, označava stanje u kome je jogi svedok posmatrač svega, onaj koji zna prošlost, sadašnjost i budućnost. Kada jogi dostigne taj nivo, on je u mogućnosti da zamrzne telo, a da probudi svest koja ulazi u nesvesno, podsvesno, nadsvesno, kosmičko. Mahasmadi je poslednji stepen. To je kada telo prođe kroz vrata Bramana i stapa se sa apsolutom, sa kosmičkim sopstvom. Taj čovek koji dostigne sva tri stepena je onaj koji je došao na Zemlju kako bi pomogao ljudima da otplate karme iz ranijih života i pokaže im put ka slobodi.

- Šestar sa središnjim zupčanikom za lako podešavanje

- Robusni zupčanici, čvrsta vretena središnjeg točka, lako podesive noge, kao i neklizajuće igle i olovne stezaljke za tačne linije

- U pakovanje uračunata i kutija sa rezervnim minama

- Maksimalni prečnik kruga 340 mm

- Dostupan u tri dizajna

- Šifra proizvođača: 174488

Ovaj špil od 45 karti, umetničko delo Vila Vortingtona, sadrži tri dodatne karte na temu drveća, životinja i ljudi radi boljeg tumačenja. Tri različite karte na kojima su ptice predstavljaju tri boginje. Duboki opisi za svaku kartu daju ključeve, divinatorna značenja, sugestije za upotrebu basmi, duhovne poruke, tamne i svetle aspekte i afirmacije. Ilustrovani priručnik tako nudi tumačenja zasnovana na fazama meseca i Točka Godine. U njemu su i ređanja karti i uputstva za nekoliko različitih tumačenja sa keltskim lenorman špilom. Karta 1: Devetka srca Karta 2: Sedamnaest Karta 3: Sedmica karo Karta 4: Sedmica srca

Prema motivima priča Milorada Pavića. Mlada studentkinja matematike, prateći trag plavog praha, dolazi do laboratorije i upoznaje neobičnog čoveka koji traga za formulom večnosti. režija: Dragan Marinković scenario: Milorad Pavić muzika: Radomir Mihajlović - Točak uloge: Katarina Žutić, Lazar Ristovski, Srđan Todorović, Uliks Fehmiu, Dimitrije Vojnov specijalni dodaci: dokumentarac sa snimanja (18. min), foto galerija, tri spota R.M. Točka godina proizvodnje: 1993 Audio: srpski, Dolby Digital 2.0 PAL, region 0 (svi regioni) titlovi: engleski izdavac: Vans

Prema motivima priča Milorada Pavića. Mlada studentkinja matematike, prateći trag plavog praha, dolazi do laboratorije i upoznaje neobičnog čoveka koji traga za formulom večnosti. režija: Dragan Marinković scenario: Milorad Pavić muzika: Radomir Mihajlović - Točak uloge: Katarina Žutić, Lazar Ristovski, Srđan Todorović, Uliks Fehmiu, Dimitrije Vojnov specijalni dodaci: dokumentarac sa snimanja (18. min), foto galerija, tri spota R.M. Točka godina proizvodnje: 1993 Audio: srpski, Dolby Digital 2.0 PAL, region 0 (svi regioni) titlovi: engleski izdavac: Vans

Prema motivima priča Milorada Pavića. Mlada studentkinja matematike, prateći trag plavog praha, dolazi do laboratorije i upoznaje neobičnog čoveka koji traga za formulom večnosti. režija: Dragan Marinković scenario: Milorad Pavić muzika: Radomir Mihajlović - Točak uloge: Katarina Žutić, Lazar Ristovski, Srđan Todorović, Uliks Fehmiu, Dimitrije Vojnov specijalni dodaci: dokumentarac sa snimanja (18. min), foto galerija, tri spota R.M. Točka godina proizvodnje: 1993 Audio: srpski, Dolby Digital 2.0 PAL, region 0 (svi regioni) titlovi: engleski izdavac: Vans U dobrom stanju vidljiv je manji broj linijica

Lični i očaravajući esej u stilu Biti Džon Mekinro, ili O Čemu govorim kada govorim o trčanju Harukija Murakamija! Sa entuzijazmom i oštrog oka, Erlend Lu nas vodi na jednogodišnju odiseju na jednom točku. Sa slobodnim asocijacijama, razigrano, ali uvek uravnoteženo, uvek nagnut unapred, uvek u pregovorima sa stvarnošću. A u tim pregovorima i stvarnost dolazi do reči na nove i neočekivane načine. „Prvo sam se vozio na četiri točka. Pa na tri. Potom dugo na dva. Sada se vozim na jednom. U toku je proces redukcije. Na kraju, za nekoliko godina, neću imati nijedan točak. I postaću zemlja po kojoj sam celog života toliko voleo da okrećem pedale.“ „Krotkim egzibicionizmom i ekstatičnim naivizmom [...] napisao je zabavnu i lucidnu knjigu o utisku lebdenja, padanju, lomljenju prstiju i veštini ostajanja na sedištu, u vožnji na samo jednom točku. Po svakom vremenu, u svako godišnje doba. Autor povremeno pomišlja da je to što prelazi četrdeset milja mesečno zapravo vrsta bega od sveta, ali i bega ka dozi adrenalina i svega dobrog što uz to ide, zbog čega svet možda ne postaje bolji, ali autor postaje bolji deo tog sveta. ‘A ako ja postanem bolji deo sveta, i svet će postati bolji.’ Ovde možemo parafrazirati Bernhardovo Hodanje, tako što ćemo reč ‘hodati’ zameniti rečju ‘voziti’: ‘Moramo voziti da bismo mislili, kao što moramo misliti da bismo vozili.’ Ideje, opažanja, usredsređenost i čulni utisci brojni su tokom autorovih vožnji. Nadahnut dokumentarni izveštaj sa poetičnim brojem obrtaja, o vožnji na jednom točku.“ Adreasseavisen

Lični i očaravajući esej u stilu Biti Džon Mekinro, ili O Čemu govorim kada govorim o trčanju Harukija Murakamija! Sa entuzijazmom i oštrog oka, Erlend Lu nas vodi na jednogodišnju odiseju na jednom točku. Sa slobodnim asocijacijama, razigrano, ali uvek uravnoteženo, uvek nagnut unapred, uvek u pregovorima sa stvarnošću. A u tim pregovorima i stvarnost dolazi do reči na nove i neočekivane načine. „Prvo sam se vozio na četiri točka. Pa na tri. Potom dugo na dva. Sada se vozim na jednom. U toku je proces redukcije. Na kraju, za nekoliko godina, neću imati nijedan točak. I postaću zemlja po kojoj sam celog života toliko voleo da okrećem pedale.“ „Krotkim egzibicionizmom i ekstatičnim naivizmom [...] napisao je zabavnu i lucidnu knjigu o utisku lebdenja, padanju, lomljenju prstiju i veštini ostajanja na sedištu, u vožnji na samo jednom točku. Po svakom vremenu, u svako godišnje doba. Autor povremeno pomišlja da je to što prelazi četrdeset milja mesečno zapravo vrsta bega od sveta, ali i bega ka dozi adrenalina i svega dobrog što uz to ide, zbog čega svet možda ne postaje bolji, ali autor postaje bolji deo tog sveta. ‘A ako ja postanem bolji deo sveta, i svet će postati bolji.’ Ovde možemo parafrazirati Bernhardovo Hodanje, tako što ćemo reč ‘hodati’ zameniti rečju ‘voziti’: ‘Moramo voziti da bismo mislili, kao što moramo misliti da bismo vozili.’ Ideje, opažanja, usredsređenost i čulni utisci brojni su tokom autorovih vožnji. Nadahnut dokumentarni izveštaj sa poetičnim brojem obrtaja, o vožnji na jednom točku.“ Adreasseavisen Čitaj dalje

Redovno izdanje sa motivima poštanskog saobraćaja. Kredast papir ZČ 13 1/4, `bela lopta` na prednjem točku motocikla. Četverac sa greškom - 340 din. Tabak /10x10/ kredast papir, sa ovom i još tri greške - 1000 dinara. Odličan kvalitet.

Autor: Erlend LuLični i očaravajući esej u stilu Biti Džon Mekinro, ili O Čemu govorim kada govorim o trčanju Harukija Murakamija!Sa entuzijazmom i oštrog oka, Erlend Lu nas vodi na jednogodišnju odiseju na jednom točku. Sa slobodnim asocijacijama, razigrano, ali uvek uravnoteženo, uvek nagnut unapred, uvek u pregovorima sa stvarnošću. A u tim pregovorima i stvarnost dolazi do reči na nove i neočekivane načine.„Prvo sam se vozio na četiri točka. Pa na tri. Potom dugo na dva. Sada se vozim na jednom. U toku je proces redukcije. Na kraju, za nekoliko godina, neću imati nijedan točak. I postaću zemlja po kojoj sam celog života toliko voleo da okrećem pedale.“„Krotkim egzibicionizmom i ekstatičnim naivizmom [...] napisao je zabavnu i lucidnu knjigu o utisku lebdenja, padanju, lomljenju prstiju i veštini ostajanja na sedištu, u vožnji na samo jednom točku. Po svakom vremenu, u svako godišnje doba. Autor povremeno pomišlja da je to što prelazi četrdeset milja mesečno zapravo vrsta bega od sveta, ali i bega ka dozi adrenalina i svega dobrog što uz to ide, zbog čega svet možda ne postaje bolji, ali autor postaje bolji deo tog sveta. ‘A ako ja postanem bolji deo sveta, i svet će postati bolji.’ Ovde možemo parafrazirati Bernhardovo Hodanje, tako što ćemo reč ‘hodati’ zameniti rečju ‘voziti’: ‘Moramo voziti da bismo mislili, kao što moramo misliti da bismo vozili.’ Ideje, opažanja, usredsređenost i čulni utisci brojni su tokom autorovih vožnji.Nadahnut dokumentarni izveštaj sa poetičnim brojem obrtaja, o vožnji na jednom točku.“Adreasseavisen

Lični i očaravajući esej u stilu Biti Džon Mekinro, ili O Čemu govorim kada govorim o trčanju Harukija Murakamija! Sa entuzijazmom i oštrog oka, Erlend Lu nas vodi na jednogodišnju odiseju na jednom točku. Sa slobodnim asocijacijama, razigrano, ali uvek uravnoteženo, uvek nagnut unapred, uvek u pregovorima sa stvarnošću. A u tim pregovorima i stvarnost dolazi do reči na nove i neočekivane načine. „Prvo sam se vozio na četiri točka. Pa na tri. Potom dugo na dva. Sada se vozim na jednom. U toku je proces redukcije. Na kraju, za nekoliko godina, neću imati nijedan točak. I postaću zemlja po kojoj sam celog života toliko voleo da okrećem pedale.“ „Krotkim egzibicionizmom i ekstatičnim naivizmom [...] napisao je zabavnu i lucidnu knjigu o utisku lebdenja, padanju, lomljenju prstiju i veštini ostajanja na sedištu, u vožnji na samo jednom točku. Po svakom vremenu, u svako godišnje doba. Autor povremeno pomišlja da je to što prelazi četrdeset milja mesečno zapravo vrsta bega od sveta, ali i bega ka dozi adrenalina i svega dobrog što uz to ide, zbog čega svet možda ne postaje bolji, ali autor postaje bolji deo tog sveta. ‘A ako ja postanem bolji deo sveta, i svet će postati bolji.’ Ovde možemo parafrazirati Bernhardovo Hodanje, tako što ćemo reč ‘hodati’ zameniti rečju ‘voziti’: ‘Moramo voziti da bismo mislili, kao što moramo misliti da bismo vozili.’ Ideje, opažanja, usredsređenost i čulni utisci brojni su tokom autorovih vožnji. Nadahnut dokumentarni izveštaj sa poetičnim brojem obrtaja, o vožnji na jednom točku.“ Adreasseavisen

Točak vremena 12! Tarmon Gai’don – Poslednja bitka – vreba na obzorju, a čovečanstvo i dalje nije spremno za nju. Sećanje na svetlost, poslednja knjiga serijala Točak vremena delimično je napisao Robert Džordan, pre svoje prerane smrti 2007. godine. Džordanova urednica – i supruga – Harijet Makdugal odabrala je mladu zvezdu epske fantastike Brendona Sandersona da završi knjigu. Međutim, razmere i grandioznost Džordanovog dela zahvevali su da taj poslednji roman bude podeljen u tri toma. Pred vama je Oluja na obzorju, prvi roman u završnici "Točka vremena". U ovom veličanstvenom epu otpočinje dramatična završnica najvećeg fantazijskog serijala našeg vremena. Rand al’Tor, Prvorođeni zamj, uspinje se da ujedini zamršenu mrežu zavađenih naroda, kako bi ih pripremio za predstojeću Poslednju bitku. Ali dok on istovremeno pokušava da zaustavi seanšansku najezdu, nadajući se da će uspeti da sa njima sklopi privremeni savezništvo, njegovi prijatelji nemoćno i užasnuto posmatrju kako se srcem Prvorođenog zmaja širi tama. Tarmon Gai’don – Poslednja bitla – vreba na obzorju, a čovečanstvo i dalje nije spremno za nju. Sećanje na svetlost, poslednja knjiga serijala Točak vremena delimično je napisao Robert Džordan, pre svoje prerane smrti 2007. godine. Džordanova urednica – i supruga – Harijet Makdugal odabrala je mladu zvezdu epske fantastike Brendona Sandersona da završi knjigu. Međutim, razmere i grandioznost Džordanovog dela zahvevali su da taj poslednji roman bude podeljen u tri toma. Pred vama je Oluja na obzorju, prvi roman u završnici "Točka vremena". Čitaj dalje

Lični i očaravajući esej u stilu Biti Džon Mekinro, ili O Čemu govorim kada govorim o trčanju Harukija Murakamija! Sa entuzijazmom i oštrog oka, Erlend Lu nas vodi na jednogodišnju odiseju na jednom točku. Sa slobodnim asocijacijama, razigrano, ali uvek uravnoteženo, uvek nagnut unapred, uvek u pregovorima sa stvarnošću. A u tim pregovorima i stvarnost dolazi do reči na nove i neočekivane načine. „Prvo sam se vozio na četiri točka. Pa na tri. Potom dugo na dva. Sada se vozim na jednom. U toku je proces redukcije. Na kraju, za nekoliko godina, neću imati nijedan točak. I postaću zemlja po kojoj sam celog života toliko voleo da okrećem pedale.“ „Krotkim egzibicionizmom i ekstatičnim naivizmom […] napisao je zabavnu i lucidnu knjigu o utisku lebdenja, padanju, lomljenju prstiju i veštini ostajanja na sedištu, u vožnji na samo jednom točku. Po svakom vremenu, u svako godišnje doba. Autor povremeno pomišlja da je to što prelazi četrdeset milja mesečno zapravo vrsta bega od sveta, ali i bega ka dozi adrenalina i svega dobrog što uz to ide, zbog čega svet možda ne postaje bolji, ali autor postaje bolji deo tog sveta. ‘A ako ja postanem bolji deo sveta, i svet će postati bolji.’ Ovde možemo parafrazirati Bernhardovo Hodanje, tako što ćemo reč ‘hodati’ zameniti rečju ‘voziti’: ‘Moramo voziti da bismo mislili, kao što moramo misliti da bismo vozili.’ Ideje, opažanja, usredsređenost i čulni utisci brojni su tokom autorovih vožnji. Nadahnut dokumentarni izveštaj sa poetičnim brojem obrtaja, o vožnji na jednom točku.“ Adreasseavisen Erlend Lu, pisac i scenarista, rođen je 1969. godine u Norveškoj. Pravio je kratke filmove i muzičke spotove, radio je u pozorištu, na psihijatrijskoj klinici, kao književni kritičar, učitelj i prevodilac poezije. Objavio je romane: Prohujalo sa ženom (1993), Naivan. Super. (1996), L (1999), Činjenice o Finskoj (2001), Dopler (2004), Volvo Kamioni (2005), Mulej (2007), Mirni dani u Miksing Partu (2010), Fvonk (2011), Popis (2013), Kraj nama poznatog sveta (2015), Životinje u Africi (2018), Pakao (2019), O Jeverima i Junkerima (2022), knjigu eseja Pregovori sa stvarnošću: Godinu dana na jednom točku (2020), kao i nekoliko knjiga za decu. Njegove dečje knjige o Kurtu doživele su veliki uspeh i pretvorene su i u animirani film. Po njegovom scenariju 2000. godine snimljen je film Detektor. U našim pozorištima (Atelje 212, Boško Buha…) s uspehom su se izvodile ili se izvode predstave nastale po delima Erlenda Lua. Knjige ovog kultnog norveškog pisca prevedene su u četrdeset zemalja širom sveta. Dobitnik je više nagrada i priznanja, među kojima su najvažnije: Nagrada Ministarstva kulture Norveške za dečju slikovnicu Veliki crveni pas, 1996. godine; Nagrada kritike za dečji roman Kurte, quo vadis?, 1998; Nagrada knjižara za roman L, 1999. U Strazburu je 2006. godine dobio Evropsku nagradu mladih čitalaca (Prix européen des jeunes lecteurs) za roman Naivan. Super. Njegov roman Dopler u Gardijanu je proglašen knjigom godine.

Detalji predmeta Stanje Polovno Tri roga Meseca Aleksandar Jugović (autor) Izdavač: Filip Višnjić Posle prvenca, romana posvećenog životu i stradanju najukletijeg od svih ukletih srpskih pesnika Vladislavu Petkoviću Disu, autor i u svom drugom romanu nastavlja putovanje u prošlost, a sve u cilju iznalaženja racionalnih objašnjenja svega što nas prati. "Kroz epsko sećanje i arhajske slojeve precizno i temeljito oslikava nacionalni autoportret. 2006; Broširani povez; ćirilica; 20 cm; 180 str.; 86-7363-479-2; Intervju Prikaz 07.02.08 Ukletost u sto lekcija Aleksandar Jugović POSLE dva romana, „Disharmonija“ i „Tri roga meseca“, koja su bila u trci za NIN-ovu nagradu, Aleksandar Jugović napisao je novi, pod nazivom „Srpski u sto lekcija“, koji će ovih dana biti objavljen u „Filipu Višnjiću“. Ovaj roman, iako bi to po naslovu izgledalo, nema nikakve veze sa takozvanim srbovanjem, koje nas je proteklih decenija skupo koštalo, već je to mirna priča o pojedincima koji za to nisu bili odgovorni, ali svejedno stradaju. - Smatram da svaki čovek mora da deli sudbinu svoga naroda - kaže Jugović. - Prethodna dva romana su sa individualnog i kolektivnog aspekta to dokazivala, junaci - ukleti pesnik Dis i „prvi srpski vladar“ pokazali su nesreće srpskog naroda. Dis okrenut prema sebi, a Mutimir razapet okolnostima. Nova knjiga je uvezala sudbine običnih ljudi koje su nesrećne same po sebi. * Šta možemo da naučimo iz romana „Srpski u sto lekcija“? - Nedavno sam po ko zna koji put čitao „Znakove pored puta“ Ive Andrića i u tome ponavljao univerzalnu ljudsku istoriju. Pod tim ljudsku smatram pojedinačnu sudbinu, koja je gotovo identična bilo kojoj drugoj. Ako se vratimo do mračnog Heraklita, koji u jednom fragmentu kaže da ljudi vole da žive, ali još više žele da umru i rađajući decu stvaraju nove osuđenike na smrt, stoga je takozvani balkanski specijalitet proistekao iz nesreće koja je u isto vreme i književnost i istorija. * Da li su istiniti likovi u romanu? - Književnost pripoveda o onome što se moglo dogoditi, a u ovoj knjizi sve što je zapisano zbilja se dogodilo. Radnja je smeštena u drugu polovinu 20. veka, a posle kraja romana vraćamo se i do Prvog svetskog rata. To zvuči zbunjujuće, ali ko bude pročitao knjigu može mislima da sve te sudbine projektuje unazad, normalno u različitim društvenim okolnostima, ali nesreća je ista. * Kako ste došli do junaka i priče? - To su ljudi iz moje blizine koje sam dobro poznavao, jer sam od detinjstva slušao o njima, od rodbine, komšija, žitelja Čačka, u kome sam odrastao. To su isti ljudi koji svakoga okružuju u rodbinskim i prijateljskim vezama. U romanu sam postavio našu percepciju sveta, gledam ga iz centra vodeničkog kamena i kako se on brzo okreće pa ljudsko oko ne primećuje promenu. I tom točku ne dozvoljavamo da uspori. E, tu se odlično uklapa Hemingvejeva misao da sreća dolazi u raznim oblicima, samo ko je taj ko će je prepoznati. Mi, očigledno ne umemo. * Šta očekujete od ove knjige? - Toliko je ljudi u Srbiji u poslednje vreme kupovalo udžbenike za engleski u sto lekcija, francuski u sto lekcija, ruski u sto lekcija, a pri tome im nije padalo na pamet da nauče srpski. Srpski jezik može da se uči na drugi način. Ovaj roman pruža priliku za to. NEUTRALNA - KNJIGA je ideološki neutralna, koliko je to moguće, iako govori o vremenu Drugog svetskog rata - kaže Jugović. - Tu su pojedinci postojali u vremenu globalnih podela u Srbiji. Nisu oni ni osećali, ni nosili sa sobom jednu, drugu ili treću ideologiju, već su ih prihvatili kao nešto sasvim normalno. D. MATOVIĆ 12.12.06 Sve je istina Aleksandar Jugović PISAC Aleksandar Jugović ušao je na književnu scenu sa nekoliko zbirki poezije, ali se ubrzo, u svom prvom proznom delu, hrabro uhvatio u koštac sa biografijom velikog pesnika Vladislava Petkovića Disa. Roman "Disharmonija" bio je zapažen, a i njegova nova knjiga "Tri roga meseca" objavljena u "Filipu Višnjiću", takođe, probudila je maštu čitalaca. Vraćajući se u našu daleku prošlost, vremenu neposredno nakon doseljavanja Slovena na Balkan, Jugović, inače pomoćnik ministra kulture, traga za korenima naše religioznosti. - Vreme ranoga srednjeg veka mi je poslužilo da bi u kontekstu vremena o kome se gotovo ništa ne zna ispričao istinu savremenog doba o kome mislimo da se mnogo zna - objašnjava Jugović. - Vraćajući se XIII vekova unazad, hteo sam da pokažem, da su odnosi među ljudima univerzalni, Da su najniže ljudske strasti one koje često vladaju većinom, da je društvo univerzalna kategorija, bez obzira da li bilo savremeno ili arhaično da su stupnjevi razvitka ograničeni samo na tehniku, a da emocija i poriv ne primećuju nove društvene kontekste u kojima imamo medije, velike fabrike, auto-puteve, nuklearne bombe. Nedostatak izvora za pisanje istorije ne mora da znači da je ne poznajemo. Naime, književnost predstavlja istoriju koja se mogla desiti, po zakonu verovatnoće, o čemu je još davno Aristotel govorio u "Poetici". Da li ste sakupljajući građu za vaš roman došli do nekih novih istorijskih podataka? - Od ono malo istorijskih izvora do kojih se može doći, slika Slovena nije baš onakva kakvu bismo mi verovatno želeli da imamo. Naprotiv, Sloveni, Beli Srbi, bili su narod koji je živeo bez reda ne poštujući nikakve dogovore. Verujući u razna božanstva Svaroga, Velesa i vrhovnog Peruna, nisu znali za reč milost, već udruženi sa Avarima sejali su strah i smrt širom tadašnjeg Vizantijskog carstva. Početkom VII veka napadali su Solun, hrišćanski Solun, a sada jedno jutrenje u srpskom pravoslavnom hramu peva o odbrani Soluna. To je apsurd, sličan svim apsurdima koji nas prate kroz vekove. To je pokazatelj da koliko god menjali bogove Srbi ostaju Srbi. Opisali ste put Slovena od paganstva do hrišćanstva... - Iz prethodnog se vidi, da to nije bila pitoma religija, da je put traženja sebe duboko u čoveku a ne u Bogu. Da je spoznaja Boga put čoveka a ne religiozne ili istorijske epohe. Zato put od paganstva ka hrišćanstvu nije lak, kao ni put od lošeg do dobrog. Koliko je u nama ostalo od "slovenskog divljaštva" o kojem pišete? - Nije to slovenski, a još manje srpski specijalitet. Mislim da je Bijant rekao: Većina ljudi je zla. Tu se krije ključ. Duh zla nije vezan za naciju i epohu, on pripada čoveku, a problem je što u našoj istoriji najveću ulogu su imali oni koji su zli. Koliko se nedovoljno istražena prošlost može (zlo) upotrebiti u literaturi. - Nema sumnje da pisac uvek piše o sebi i svom vremenu, i kada Flober piše Salambo on piše o svom vremenu. Prošlost je zapravo katalizator za univerzalne fenomene. Nema zloupotrebe iznad istine, a sve je istina. ISTORIJA Da li čitaoci više veruju piscima istorijskih priča nego samim istoričarima? - Istorija je štura, zbir podataka sa malo ili nimalo emocija, bar kada govorimo o klasičnoj istoriji. Ona je usmerena na velike ličnosti i ratove, a nema mesta za običan život. Gde je tu želja i strepnja običnog čoveka. Može se videti kroz novi talas istraživanja porodične istorije, ili istorije privatnog života, da se tim načinom istorija približava književnosti. D. Matović 30.08.06 Ne vredi da menjamo bogove Aleksandar Jugović KAO pisac biografije velikog pesnika Vladimira Petkovića Disa ušao je u izbor za NIN-ovu nagradu. Sadašnji pomoćnik ministra kulture Aleksandar Jugović, odlučio je da ode u dalju prošlost i u novom romanu "Tri roga meseca", u izdanju "Filipa Višnjića", potraži korene srpske religioznosti. Opisujući granicu između paganstva i hrišćanstva, ovaj mladi Čačanin, otkriva čitaocima drugačije lice Slovena. - Dugo sam prikupljao materijal za ovu knjigu - kaže naš sagovornik. - Preturajući po arhivama, listajući knjige o običajima Srba, došao sam do mnogih zanimljivih otkrića iz naše daleke prošlosti. Mnogi od običaja koji su ušli u naš svakodnevni život, vode poreklo iz tih davnih vremena. Shvatio sam da koliko god da menjamo bogove, uvek ostajemo isti. Razbili smo iluziju i pokazali Slovene kao ratnički nastrojen narod. Da li je to samo literarna fikcija? - Istražujući, došao sam do veoma zanimljivog podatka da su Sloveni pokušali da osvoje Solun. Po nekim dokumentima, otkrio sam i da su Sloveni bili ratnički nastrojen narod, koji su drugi opisivali kao horde varvara. Ne postoje pisani spomenici, pa sam izgubio dosta vremena u potrazi za imenima iz tog vremena. Krenuo sam od podatka da se jedan od prvih srpskih vladara zvao Klonimir, od njega je potekla loza Časlava Klonimirovića, pa sam po nekoj analogiji mog junaka nazvao Strojimir. Nisam hteo da analiziram koliko smo star narod i da li smo uopšte stari. U romanu pominjete stare slovenske bogove, koji su vas od njih najviše opčinili? - Bog Pan i Isus Hrist. To su jedina dva božanstva koja su umrla. Tragali ste i za korenima srpskih podela? - Mi smo večito podeljeni. Ne vredi nam što menjamo bogove, kad ostajemo nesavršeni ljudi. Moj junak prolazi kroz različite situacije i iz njih izvlači pouke. U mom romanu oni koji greše bivaju kažnjeni. Kod nas je suprotno, nevini su, uglavnom, krivci, a pravi krivci - nevini. - Šta vam je bliže biografska ili istorijska knjiga? - Dis je iz mog zavičaja, čini mi se da sve njegove pesme znam napamet. I zbog toga u romanu "Disharmonija" ima mnogo mene. Kažu da je najteže napisati drugu knjigu, ako je prva dobra, sve vreme si u grču da sa drugom ne pogrešiš.

Oluja na obzorju – deo drugi Tarmon Gai’don – Poslednja bitka – vreba na obzorju, a čovečanstvo i dalje nije spremno za nju. Sećanje na svetlost, poslednja knjiga serijala Točak vremena delimično je napisao Robert Džordan, pre svoje prerane smrti 2007. godine. Džordanova urednica – i supruga – Harijet Makdugal odabrala je mladu zvezdu epske fantastike Brendona Sandersona da završi knjigu. Međutim, razmere i grandioznost Džordanovog dela zahvevali su da taj poslednji roman bude podeljen u tri toma. Pred vama je Oluja na obzorju, prvi roman u završnici "Točka vremena". U ovom veličanstvenom epu otpočinje dramatična završnica najvećeg fantazijskog serijala našeg vremena. Rand al’Tor, Prvorođeni zamj, uspinje se da ujedini zamršenu mrežu zavađenih naroda, kako bi ih pripremio za predstojeću Poslednju bitku. Ali dok on istovremeno pokušava da zaustavi seanšansku najezdu, nadajući se da će uspeti da sa njima sklopi privremeni savezništvo, njegovi prijatelji nemoćno i užasnuto posmatrju kako se srcem Prvorođenog zmaja širi tama.Tarmon Gai’don – Poslednja bitla – vreba na obzorju, a čovečanstvo i dalje nije spremno za nju. Sećanje na svetlost, poslednja knjiga serijala Točak vremena delimično je napisao Robert Džordan, pre svoje prerane smrti 2007. godine. Džordanova urednica – i supruga – Harijet Makdugal odabrala je mladu zvezdu epske fantastike Brendona Sandersona da završi knjigu. Međutim, razmere i grandioznost Džordanovog dela zahvevali su da taj poslednji roman bude podeljen u tri toma. Pred vama je Oluja na obzorju, prvi roman u završnici "Točka vremena". U ovom veličanstvenom epu otpočinje dramatična završnica najvećeg fantazijskog serijala našeg vremena. Rand al’Tor, Prvorođeni zamj, uspinje se da ujedini zamršenu mrežu zavađenih naroda, kako bi ih pripremio za predstojeću Poslednju bitku. Ali dok on istovremeno pokušava da zaustavi seanšansku najezdu, nadajući se da će uspeti da sa njima sklopi privremeni savezništvo, njegovi prijatelji nemoćno i užasnuto posmatrju kako se srcem Prvorođenog zmaja širi tama. Prikaži više

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Okrugić, Ilija, 1827-1897 = Округић, Илија, 1827-1897 Наслов Tri povijesne drame / Ilija Okrugić Srijemac ; priredila i pogovor napisala Jasna Melvinger Врста грађе драма Језик хрватски Година 2007 Издавање и производња Subotica : Hrvatska riječ, 2007 (Subotica : Studio Bravo) Физички опис 345 str. ; 20 cm Други аутори - особа Melvinger, Jasna, 1940- = Мелвингер, Јасна, 1940- Збирка ǂEdicija ǂBaština / Hrvatska riječ, Subotica ; ǂknj. ǂ4 ISBN 978-86-85933-21-9 (HR; broš.) Напомене Tiraž 500 Tri povijesne drame Ilije Okrugića Srijemca: str. 313-345 Na koricama autorova slika i beleška o njemu. Предметне одреднице Округић Сријемац, Илија, 1827-1897 Tri povijesne drame« Ilije Okrugića Srijemca Nakladom NIU »Hrvatska riječ« u ediciji »Baština« objavljena je knjiga »Tri povijesne drame« Ilije Okrugića Srijemca, u kojoj su objelodanjeni rukopisi njegovih drama do sada nedostupnih čitateljima pa i stručnoj javnosti: »Miroslava ili borba ljubavi pri obsadi otoka Kandije« iz 1852., »Varadinka Mara« iz 1887. i »Dojčin Petar, varadinski ban« iz 1891. Tekstove Okrugićevih drama za tisak je priredila i napisala pogovor prof. dr. sc. Jasna Melvinger. Knjiga je objavljena potporom Pokrajinskog tajništva za obrazovanje i kulturu. VARADINKA MARA: U opsežnom pogovoru, iz kojega ovom prigodom navodimo kraće ulomke, prof. dr. sc. Jasna Melvinger, među ostalim, navodi kako je Okrugić – pjesnik, dramatičar i skladatelj, do smrti župnik i opat u Petrovaradinu – napisao još dva povijesna kazališna komada: »'Sobjeski' iz 1847. godine te 'U katakombah’, djelo o kome se, osim naslova, ništa drugo i ne zna. ‘Varadinka Mara’ i ‘Dojčin Petar’ djela su iz zrele autorove stvaralačke faze napisana u posljednjem deceniju Okrugićeva života, a po mjestu dramske radnje pripadaju njegovome srijemskome korpusu. Oba ta kazališna komada usredotočena su na povijest grada Petrovaradina, te tako, u kontekstu Okrugićeva dramskog opusa s povijesnom tematikom, čine njegov, upravo najvalidniji, petrovaradinski, može se reći, baš, diptih. U ‘Varadinki Mari’ autor je izložio svoje viđenje protuturske bitke, kojom je 1716. godine pod zapovjedništvom Eugena Savojskog izvojevana velika kršćanska pobjeda u obrani Petrovaradina, a u ‘Dojčin Petru’ fokusiran je grad Petrovaradin i njegova cistercitska opatija u kolopletu političkih intriga s dvora hrvatsko-ugarskoga kralja Matije Korvina za posljednjih godina njegove vladavine, dakle, negdje iz 80-tih godina 15. stoljeća... U 'Varadinki Mari' Okrugić podastire zemljovid, na kome se ne može zaobići Slankamen, sa slavnom pobjedom iz austrijsko-turskog rata 1691., kojoj su, kako je to autor oprimjerio u svojoj književnoj projekciji, junački pridonijeli i otac Varadinke Mare, i otac zaručnika joj Mije Jurišića, koji je u drami, inače, predstavljen kao potomak upravo onog slavnog Jurišića, povijesno ovjerovljenoga junaka iz hrvatskog književnog korpusa o opsadi, kako to veli Okrugić, Kisega. Dakako, i priča o opsadi Petrovaradina ispripovijedana u Varadinki Mari korespondira tematski ne samo s tim korpusom nego i s ilirskim dramskim korpusom, kome pripadaju djela Okrugićevih suvremenika, primjerice: ‘Juran i Sofija’, ‘Turci kod Siska’ Ivana Kukuljevića Sakcinskog...«. DOJČIN PETAR: U drugom kazališnom komadu iz istoga ciklusa »Dojčin Petru« Okrugić, koji je, primjerice i u svojim »Povijestničkim crticama«, pokazao zanimanje za davnašnju, rimsku prošlost svoga zavičaja, situirao je grad Petrovaradin, prije svega u odnosu na one srijemske lokalitete, koji se, također, kao taj nekadašnji rimski Cusum, mogu podičiti antičkom poviješću. »U tom se kontekstu ističe Ilok, ne više kao prijestolnica bosanskoga kralja Nikole Iločkoga, nego, tek, kao sjedište srijemskoga hercega, sina mu Lovre, potom Srijemska Mitrovica, kao strategijski važna točka zaštite od turskih upada preko Save, a iz obližnjega Šapca, te, najzad, srijemsko selo Manđelos, koje se, dabome, ne spominje u Okrugićevu dramskom djelu kao rodno mjesto cara Trajana, niti kao franačka Frankavilla, nego, tek, kao mjesto odakle se sa svojom majkom doselila u Petrovaradin protagonistica ‘Dojčin Petra’ djevojka iz puka, Katica... No, taj Srijem, s povijesnim predtekstom za inscenaciju i Dojčinove ljubavne, i Dojčinove političke drame, pod silnicama je moći kraljevskog dvora u Pešti... Ilija Okrugić je dobro poznavao povijesni prostor u koji je smjestio radnju oba svoja kazališna komada, no, glavni protagonisti te dramske radnje, ni u 'Varadinki Mari', a, čak, ni u 'Dojčin Petru', nisu povijesno ovjerovljene osobe... U Okrugićevim dramama puk je taj koji se herojski bori i žrtvuje i koji pobjeđuje, dakako, uz pomoć Boga i Bogorodice. Doduše, autor se u 'Varadinki Mari' nije izravno oslanjao na pučku legendu o snijegu koji se zabijelio u kolovozu na dan petrovaradinske bitke, a dan uoči blagdana Gospe Tekijske, Marije Snježne, te doveo Turke u pometnju, nego je, iz iste religijske perspektive čudotvornih zbivanja, ukazao na Varadinku Maru ne samo kao na pučku heroinu već i kao na jednu od transfiguracija Bogorodice same u borbi sa sotonom... Ne u pučkoj pjesmi već u Okrugićevoj drami kralj je povrijeđen Dojčinovom drzovitošću, te šalje u Petrovaradin Lovru Iločkog s grupom ugarskih velikaša, da ga ispitaju i uhite, što oni i učine, te Dojčin biva zatvoren u budimsku tamnicu... Povijesno je utemeljena činjenica da je Lovro Iločki, ne samo kao protagonist Okrugićeva ‘Dojčin Petra’, tek bacio oko na petrovaradinsku opatiju, o čemu u drami ima riječi, nego i to da je taj posjed i silom zauzeo, a za njega se i sudskim putom otimao, i s Petrom Várádyjem, i sa samim rimskim papom. Povijesno je utemeljena i činjenica, koju Okrugić spominje u ‘Dojčin Petru’, da je Matija Korvin boravio u Petrovaradinu 1463., kada je sklopio ugovor s Mletačkom Republikom i održao savjetovanje s vlastelom o obrani zemlje od Turaka, a u Petrovaradinu je 1475. donio i odluku da s Turcima stupi u rat... Ako u 'Dojčin Petru' i ima elemenata mirakula, odnosno, starohrvatskog crkvenoga prikazanja, treba reći da naglasak nije na, ma koliko apokrifnom hagiografskom sadržaju, kao, primjerice, u Okrugićevu spjevu ‘Sv. Dizmaš lupež na križu’, iz 1858. godine, u kome se, kupanjem u vodi, nakon što je u njoj okupan maleni Isus, iscjeljuje od ružnih krasta sin razbojničkoga harambaše. Eshatološkim znamenjima vjere u ‘Dojčin Petru’ obilježeni su likovi iz prostoga puka: krčmaričina kći Katica, te siromašna udovica Nena, koje, zahvaljujući Bogorodičinom čudu, a umivajući se na izvoru Vilina vodica, bivaju iscijeljene... U kontekstu cjelokupnoga dramskog djela Ilije Okrugića i 'Varadinka Mara', ne doduše, po svim svojim strukturnim određenjima, a još više Dojčin Petar, unatoč razlike u kronotipu, mogu se usporediti s ostalim kazališnim komadima ovoga autora koji pripadaju istome srijemskome korpusu«. Ilija Okrugić Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije Idi na navigacijuIdi na pretragu Ilija Okrugić Srijemac Ilija Okrugić - Srijemac (Srijemski Karlovci, 12. svibnja 1827. – Petrovaradin, 30. svibnja 1897.) bio je hrvatski književnik iz Srijema, narodni preporoditelj i svećenik. Sadržaj/Садржај 1 Životopis 2 Djela 3 Izvori 4 Vanjske veze Životopis Ilija Okrugić - Srijemac rodio se u činovničkoj obitelji. Osnovno i srednje školovanje stekao je u Srijemskim Karlovcima, studij bogoslovlja u Đakovu. Josip Juraj Strossmayer ga je zaredio za svećenika. Budući mu je Okrugić bio u prvom naraštaju zaređenika, stvorila se jedna veća bliskost prema Strossmayeru, što se odrazilo u Okrugićevim radovima. Bogoslužja je vršio kao kapelan i župnik u Zemunu, Kukujevcima, Sotu, Sarvašu, Levanjskoj Varoši, a bio je i prebendar u Đakovu, u stolnoj crkvi. Bio je pjesnik, a pisao je i drame. U zadnjem razdoblju svoga službovanja je u Petrovaradinu, od 1866. godine do svoje smrti. Imao je naslov opata sv. Dimitrija. Bio je sudionikom narodnog preporoda. U "Zori dalmatinskoj" Ante Kuzmanića i "Danici" Ljudevita Gaja je bio suradnik (pjesme, povijesne rasprave), ali i u ostalim hrvatskim tiskovinama. Od 2010. godine Društvo književnika Vojvodine dodjeljuje nagradu za najbolju knjigu na hrvatskom jeziku koja nosi ime Ilije Okrugića Srijemca. Utemeljena je na poticaj hrvatskog književnika Petka Vojnića Purčara[1]. Ilija Okrugić-Srijemac autor je stihova vrlo poznate i često izvođene domoljubne pjesme, umjetničke popijevke "Domovini i ljubavi" koju je za glas i glasovir skladao Ivan Zajc. Djela (popis nepotpun) Glasinke, priredila i pogovorila prof. dr. sc. Jasna Melvinger, NIU Hrvatska riječ, 2007. str. 168 Tri povijesne drame (Miroslava iz 1853., Varadinka Mara iz 1887. i Petar Dojčin, varadinski ban iz 1891.), priredila i pogovorila Jasna Melvinger, NIU Hrvatska riječ, 2007., str. 345 Lirika, poezija, 2007. Šaljive poeme (Bucanijada, Varošijada, Varadinijada, Pantina družina i Na Ilijin rođendan), priredila i predgovorila prof. dr. sc. Jasna Melvinger, NIU Hrvatska riječ, 2010. Izvori Илија Округић Сремац (Сремски Карловци, 30. април/12. мај 1827 — Петроварадин, 18/30. мај 1897) је био српски католички свештеник[1] и књижевник, пореклом из Срема. Садржај 1 Биографија 2 Дела 3 Галерија 4 Референце 5 Литература Биографија Илустрација Илије Округића Сремца са својеручним потписом из Албума заслужних Хрвата 19. стољећа. Родио се у Сремским Карловцима 30. априла/12. маја 1827. године. Основну школу и гимназију учио је у месту свог рођења. Школски другови у гимназији били су му Бранко Радичевић, Милош Димитријевић (доцније председник Матице српске) и Јулије Радишић. Богословију је изучио у католичком семинару у Ђакову и Загребу. Заређен је за свештеника у Ђакову 1850. године. Био је капелан и жупник у различитим местима ђаковачке бискупије. Прву службу служио је у Сремским Карловцима, где је на дуже време остао капелан. Године 1859. постао је парох (жупник) у Сарвашу код Осијека, а после тога у Левањској вароши код Ђакова. Године 1867. дошао је за пароха у Петроварадину, и на том месту остао све до своје смрти. Дана 10/23

Tarmon Gai’don – Poslednja bitka – vreba na obzorju, a čovečanstvo i dalje nije spremno za nju. Sećanje na svetlost, poslednja knjiga serijala Točak vremena delimično je napisao Robert Džordan, pre svoje prerane smrti 2007. godine. Džordanova urednica – i supruga – Harijet Makdugal odabrala je mladu zvezdu epske fantastike Brendona Sandersona da završi knjigu. Međutim, razmere i grandioznost Džordanovog dela zahvevali su da taj poslednji roman bude podeljen u tri toma. Pred vama je Oluja na obzorju, prvi roman u završnici "Točka vremena". U ovom veličanstvenom epu otpočinje dramatična završnica najvećeg fantazijskog serijala našeg vremena. Rand al’Tor, Prvorođeni zamj, uspinje se da ujedini zamršenu mrežu zavađenih naroda, kako bi ih pripremio za predstojeću Poslednju bitku. Ali dok on istovremeno pokušava da zaustavi seanšansku najezdu, nadajući se da će uspeti da sa njima sklopi privremeni savezništvo, njegovi prijatelji nemoćno i užasnuto posmatrju kako se srcem Prvorođenog zmaja širi tama.Tarmon Gai’don – Poslednja bitla – vreba na obzorju, a čovečanstvo i dalje nije spremno za nju. Sećanje na svetlost, poslednja knjiga serijala Točak vremena delimično je napisao Robert Džordan, pre svoje prerane smrti 2007. godine. Džordanova urednica – i supruga – Harijet Makdugal odabrala je mladu zvezdu epske fantastike Brendona Sandersona da završi knjigu. Međutim, razmere i grandioznost Džordanovog dela zahvevali su da taj poslednji roman bude podeljen u tri toma. Pred vama je Oluja na obzorju, prvi roman u završnici "Točka vremena". U ovom veličanstvenom epu otpočinje dramatična završnica najvećeg fantazijskog serijala našeg vremena. Rand al’Tor, Prvorođeni zamj, uspinje se da ujedini zamršenu mrežu zavađenih naroda, kako bi ih pripremio za predstojeću Poslednju bitku. Ali dok on istovremeno pokušava da zaustavi seanšansku najezdu, nadajući se da će uspeti da sa njima sklopi privremeni savezništvo, njegovi prijatelji nemoćno i užasnuto posmatrju kako se srcem Prvorođenog zmaja širi tama. Naslov: Oluja na obzorju, deo 2 Izdavač: Laguna Strana: 379 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 20 cm Godina izdanja: 2012 ISBN: 978-86-521-1098-8

O knjizi: Tarmon Gai’don – Poslednja bitka – vreba na obzorju, a čovečanstvo i dalje nije spremno za nju. Sećanje na svetlost, poslednja knjiga serijala Točak vremena delimično je napisao Robert Džordan, pre svoje prerane smrti 2007. godine. Džordanova urednica – i supruga – Harijet Makdugal odabrala je mladu zvezdu epske fantastike Brendona Sandersona da završi knjigu. Međutim, razmere i grandioznost Džordanovog dela zahvevali su da taj poslednji roman bude podeljen u tri toma. Pred vama je Oluja na obzorju, prvi roman u završnici "Točka vremena". U ovom veličanstvenom epu otpočinje dramatična završnica najvećeg fantazijskog serijala našeg vremena. Rand al’Tor, Prvorođeni zamj, uspinje se da ujedini zamršenu mrežu zavađenih naroda, kako bi ih pripremio za predstojeću Poslednju bitku. Ali dok on istovremeno pokušava da zaustavi seanšansku najezdu, nadajući se da će uspeti da sa njima sklopi privremeni savezništvo, njegovi prijatelji nemoćno i užasnuto posmatrju kako se srcem Prvorođenog zmaja širi tama.

O knjizi: Tarmon Gai’don – Poslednja bitka – vreba na obzorju, a čovečanstvo i dalje nije spremno za nju. Sećanje na svetlost, poslednja knjiga serijala Točak vremena delimično je napisao Robert Džordan, pre svoje prerane smrti 2007. godine. Džordanova urednica – i supruga – Harijet Makdugal odabrala je mladu zvezdu epske fantastike Brendona Sandersona da završi knjigu. Međutim, razmere i grandioznost Džordanovog dela zahvevali su da taj poslednji roman bude podeljen u tri toma. Pred vama je Oluja na obzorju, prvi roman u završnici "Točka vremena". U ovom veličanstvenom epu otpočinje dramatična završnica najvećeg fantazijskog serijala našeg vremena. Rand al’Tor, Prvorođeni zamj, uspinje se da ujedini zamršenu mrežu zavađenih naroda, kako bi ih pripremio za predstojeću Poslednju bitku. Ali dok on istovremeno pokušava da zaustavi seanšansku najezdu, nadajući se da će uspeti da sa njima sklopi privremeni savezništvo, njegovi prijatelji nemoćno i užasnuto posmatrju kako se srcem Prvorođenog zmaja širi tama.

O knjizi: Tarmon Gai’don – Poslednja bitka – vreba na obzorju, a čovečanstvo i dalje nije spremno za nju. Sećanje na svetlost, poslednja knjiga serijala Točak vremena delimično je napisao Robert Džordan, pre svoje prerane smrti 2007. godine. Džordanova urednica – i supruga – Harijet Makdugal odabrala je mladu zvezdu epske fantastike Brendona Sandersona da završi knjigu. Međutim, razmere i grandioznost Džordanovog dela zahvevali su da taj poslednji roman bude podeljen u tri toma. Pred vama je Oluja na obzorju, prvi roman u završnici "Točka vremena". U ovom veličanstvenom epu otpočinje dramatična završnica najvećeg fantazijskog serijala našeg vremena. Rand al’Tor, Prvorođeni zamj, uspinje se da ujedini zamršenu mrežu zavađenih naroda, kako bi ih pripremio za predstojeću Poslednju bitku. Ali dok on istovremeno pokušava da zaustavi seanšansku najezdu, nadajući se da će uspeti da sa njima sklopi privremeni savezništvo, njegovi prijatelji nemoćno i užasnuto posmatrju kako se srcem Prvorođenog zmaja širi tama.

Tarmon Gai’don – Poslednja bitka – vreba na obzorju, a čovečanstvo i dalje nije spremno za nju. Sećanje na svetlost, poslednja knjiga serijala Točak vremena delimično je napisao Robert Džordan, pre svoje prerane smrti 2007. godine. Džordanova urednica – i supruga – Harijet Makdugal odabrala je mladu zvezdu epske fantastike Brendona Sandersona da završi knjigu. Međutim, razmere i grandioznost Džordanovog dela zahvevali su da taj poslednji roman bude podeljen u tri toma. Pred vama je Oluja na obzorju, prvi roman u završnici "Točka vremena". U ovom veličanstvenom epu otpočinje dramatična završnica najvećeg fantazijskog serijala našeg vremena. Rand al’Tor, Prvorođeni zmaj, uspinje se da ujedini zamršenu mrežu zavađenih naroda, kako bi ih pripremio za predstojeću Poslednju bitku. Ali dok on istovremeno pokušava da zaustavi seanšansku najezdu, nadajući se da će uspeti da sa njima sklopi privremeni savezništvo, njegovi prijatelji nemoćno i užasnuto posmatraju kako se srcem Prvorođenog zmaja širi tama.