ALPINA SK24 - Stara nemačka pisaća mašina (1955.) U originalnom zaštitnom drvenom koferu. Proizvođač: „Alpina Büromaschinenwerke AG“, Kaufbeuren, Germany Jedini model pisaće mašine koju je proizvodila „Alpina Büromaschinenwerke AG“ ušao je u proizvodnju 1952. godine po oznakom “N24” (“N” verovatno od `Normalmodell`, 24 je dužina valjka u cm). To je polu-prenosiva mašina, jer iako može da se prenosi, spada u najveće i najteže (9 kg!) prenosne mašine. Zbog mogućosti koje pruža nazvana je i “mala kancelarijska mašina”. Prvobitno, kućište mašine je imalo ugaonu formu, ali već iste godine je dobilo novu, specifično zaobljenu formu koju će, uz manje izmene, zadržati do kraja proizvodnje. Iste godine pojavio se i model “SK24” (“SK” za početna slova od “Setz-Kolonnensteller”= nem. tabulator). 1958. godine uvedeni su modeli “SK33” (valjak širine 33 cm, sa tabulatorom) i DT33 (sa decimalnim tabulatorom). „Alpina Büromaschinenwerke AG“ prestao je sa proizvodnjom svih mašina 1961. godine. Poznavaoci i kolekcionari svrstavaju ove mašine među najbolje koje su ikad proizvedene. Smatraju da su individualnog stila i izuzetno oblikovane, sjajno konstruisane korišćenjem najboljih materijala. Tako, Will Daves: „Pored toga što su posebno oblikovane [Alpine] su u stvari veličanstveno konstruisane... Svaka moguća tačka dizajna je izvedena superlativno u ovim mašinama, koje su svakako bile skupe za proizvodnju.“ ( Visoko mišljenje ima i jedan od najpoznatijih kolekcionara pisaćih mašina, Australijanac Robert Messenger: “Mislim da nikada nisam kucao na boljoj mašini. Dakle, samo za to, hvala vam, dr Otto Rudolf Bovensiepen…” ( Razumljivo je da su danas Alpine među najcenjenijim predmetima za kolekcionare pisaćih mašina širom sveta. Prema serijskom broju: 47653 (ugraviran je na pločici ispod leve strane kolica), mašina je proizvedena 1955. godine. Natpis: `ALPINA` na prednjoj strani poklopca trake (Inicijal) `A` (na kružnoj pločici iznad natpisa) Na zadnjoj strani mašine pločica sa podacima distributera: PAUL BOCKS, W. Elberfeld Dimenzije mašine: Visina (bez teleskopskog držača papira): 14 cm Dužina (bez ručice za vraćanje kolica): 34 cm Širina: 34 cm Dimenzije kutije: Visina: 20 cm Dužina: 39 cm Širina (bez ručice za nošenje): 39 cm Težina (sa kutijom): 9 kg Tastarura je nemačka latinica, QWERTZ raspored sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova . Nema tipke za nulu (pisala se velikim slovom O). Mašina koristi standardnu dvobojnu traku. Mašina je grubo očišćena, bez potpunog rasklapanja. U celini, zhteva pažljivo čišćenje i podmazivanje, zamenu trake. Sve funkcije rade ispravno. Boja je u celini dobro očuvana, sa sitnijim oštećenjima. Pohabana je na stranama okvira tipki, na mestima gde pri kucanju naležu ruke, kao i na kolicima oko dugmeta za okretanje valjka. Na donjoj ivici zadnje strane sitni plikovi od vlage. Na delovima mehanizma mestimično tragovi rđe. Četiri tipke za slova su bleđe boje, verovatno su bile zamenjene. Kofer je dobro očuvan, ali je obloga kofera u donjem delu bila odlepljena, verovatno pod uticajem vlage. Zalepljeno je i nije uočljivo, osim u donjem unutrašnjem delu poklopca gde je ostala valovita. Na ivicama šare obloge su mestimično pohabane. Bravica kofera funkcioniše, ali nedostaje ključ. „Alpina Büromaschinenwerke AG“ u bavarskom mestu Kaufbeurenu (Kufbojren) osnovao je 1949. godine dr. Otto Rudolph Bovensiepen (Oto Rudolf Bovezipn). Porodica Bovensiepen je 1892. godine preuzela kontrolu nad svetski poznatim proizvođačem preciznih mašina “Peter Wolters”, koji je osnovao Johann Peter Wolters (Johan Peter Volters) 1804. godine. Oto Rudolph, kao i njegov otac, doktorirao je pravo i bio je autor zapaženih knjiga iz ove oblasti. Međutim, mašinstvo mu je bilo u krvi i postao je partner u kompaniji za proizvodnju malokalibarskog oružja i municije „Kupfer und Messingverke KG Becker & Co“. Kako se organizacija „Peter Wolters-Bovensiepen“ obnavljala nakon Drugog svetskog rata, Oto Rudolf je pronašao svoj pravi poziv. Počeo je da pravi pisaće mašine 1951. godine, a prva pisaća mašina je predstavljena 1952. godine. Kompanija je proizvodila samo jedan model prenosive pisaće mašine, i nikad nije proizvela standardne kancelarijske mašine. U kasnijem razvoju proizvodila je i mehaničke kalkulatore. Do 1965. godine, proizvedeno je skoro 300 000 pisaćih mašina. Kada je Bovensiepenov sin Burkard počeo da koristi fabriku pisaćih mašina da bi prerađivao automobilske motore fabrike „BMV“, dr. Oto Rudolph Bovesiepen 1962. godine prodao je prava na svoju pisaću mašinu, kao i na kalkulator Alpina, kompaniji „Standard Electrik Lorenz“, koja je i sama bila u vlasništvu ogromne „International Telephone and Telegraph Corporation“, poznate i kao „IT&T“. Pisaće mašine proizvodile su se još dve godine, a zatim je fabrika zatvorena i njena preostala imovina prodata konglomeratu kućnih aparata „Vorwerk“. Tek skoro pojavio se i podatak da su 1965. godine ili nešto kasnije celokupna sredstva za proizvodnju (mašine i sistemi) preseljeni u tadašnju Jugoslaviju, odnosno u fabriku TOPS („Tovarna pisarniških strojev“) u Ljubljani, zbog znatno jeftinije radne snage. Još izvesno vreme tamo su se mašine proizvodile pod brendom `Alpina`. Na kraju, 1969. godine, fabriku je otkupio inženjer Oskar Mildner, koji je 1958. ručno napravio prototip minijaturne mašine za računanje. Mildner je bio zainteresovan samo za imovinu `Alpine` koja se odnosi na kalkulatore i prodao je prava na pisaću mašinu i fabriku Kaufbeuren kompaniji „Olympia Wilhelmshaven“. Fabrika je prodata gradu Kaufbeuren 1981. godine, a potom bivšim radnicima. (124/38-I-kp/1500)

Lepo očuvano 2 : Od Luja XVI do danas Izdavač: Vuk Karadžić Prevod dela: Styles meubles, décors : Du Moyen Âge au Louis XV - Du Louis XVI à nos jours - Daniel Alcouffe… Prevod: Olga Šafarik, Gordana Jovanović ... Godina: 1979 Nameštaj je nastao kao upotrebna forma koja nije imala nikakve umetničke pretenzije. Nameštaj služi za potrebu života i njegov stil je sastavljan na osnovu potreba i načina života i nikada nije rezultat stvaranja neke određene forme. Sve potrebe života se menjaju po ličnim pretenzijama koje mogu biti jednostavne i funkcionalne a isto tako i reprezentativne. Forma nameštaje se menja promenama svetla i senke, rezanom ili bojenom dekoracijom, naglašavanjem preloma, pravilnim rastavljanjem delova, proporcionisanjem celina i pravilnim odnosima glatkih, ukrašenih, izlomljenih ili zatvorenih delova. Pod nameštajem se u srpskom jeziku podrazumevaju predmet i koji se nalaze u prostorijama za stanovanje (kući) i služe da bi ukućani bolje živeli i radili. Širi pojam za nameštaj podrazumeva predmete i u drugim radnim prostorijama čovekovog bivstvovanja: kancelarije, razne radne prostorije, lokali, unutrašnjost raznih objekata ili unutrašnjost prevoznih sredstava i drugo... Komadi nameštaja mogu imati različitu svrhu: za spavanje, za sedenje, za rad, za zabavu, za ukras ... Pojam[uredi | uredi izvor] Nameštaj je reč koja potiče od glagola namestiti što znači nešto postaviti na svoje mesto. Podela nameštaja[uredi | uredi izvor] Sve delove nameštaja delimo na; nosioce i kovčege Njihovom kombinacijom je nastao celokupni nameštaj. Razlikovanje pojedinih vrsta nameštaje je znak kulturnog napretka. Nosioci[uredi | uredi izvor] Forma nosioca je sastavljena iz tri ili četiri vertikalna podupirača na kojima počiva okvir ili daska. Ponekad se u istoriji javljaju simboličke forme kojim se podupiračima daju forme životinjskih ili ptičijih nogu da bi se naglasile funkcije stajanja. Kovčezi[uredi | uredi izvor] Kovčezi su u svojoj jednostavnoj formi kubičnih oblika koji su sabijeni i sačinjeni od dasaka. Životnost je omogućena uramljivanjem koje je trebalo da predupredi neke nedostatke drveta i koje se koristi za naglašavanje linija i ukrašavanje. Površine su prvo bile neutralne a kasnije su se rastavljale. Od mlađeg kamenog doba se susrećemo sa kovčezima sa krovovima koji imaju sličnost sa kućama. Ovaj način je bio podnmetovan za prenošenje arhitektonskih ideja u gradnju nameštaja. Istorija nameštaja[uredi | uredi izvor] U istoriji umetnosti nameštaja mogu se razlikovati pojedine epohe počev od orijentalnih kultura egipatske umetnosti,[1][2] dobu klasične antike, grčke i rimske umetnosti. Antički nameštaj je očuvan samo u fragmentima ali se dosta o njemu zna zahvaljujući arheologiji. Srednji vek počinje dobom predkarolinške umetnosti i preko romanske primitivnosti dolazi do razdoblja gotike. U doba renesanse se u prednji plan uvodi umetnička misao. Barok je promena doba renesanse koji je obeležio Mikelanđelo otklonivši se od jednostavnosti i karakteriše se bogatstvom najrazličitijih formi i ukrasa u nameštaju koje su uticale na posmatrača svojim velikim rasponima linija. Posle baroka počinje nova epoha koja je trajala sve do početka 19. veka i koja se može nazvati dvorskim razdobljem. Pozni stil Luja XIV kralja sunca je sastavljen iz delova Francuske i Nemačke. Rokoko je minijaturizacija i zaključak baroka. Uticaj engleskih strujanja u polju nameštaja u 18. veku je bio prisutan- zatim dolazi do vraćanja ka antičkim uzorima preko stila Luja XVI. Klasicizam je završetak dugog razdoblja koji je nastao u polovini 18. veka i prelazu od stila Luja XVI ka majestoznom i luksuznom nameštaju empira sve do nameštaja bidermajera se ogleda promena ukusa evropskog u umetničkom stvaranju. U 19. veku se javljaju težnje za internacionalizacijom i nameštaj postaje sveobuhvatni proces civilizacije. Proizvođači nameštaja i arhitekti postaju svesni da savremeni nameštaj mora da odgovara potrebama savremenog čoveka. Nameštaj starog veka[uredi | uredi izvor] Stari vek je znao već sve vrsta nameštaja. Samo se u doba renesanse povećao broj pojedinih vrsta i povećanje tipa nameštaja. Navike u Orijentu podmenjivali su upotrebu malog nameštaja jer se uobičavalo sedenje na ćilimovima (izuzimajući Kinu). Kod Vavilonjana i Asiraca koji su jedna od najstarijih civilizacija oseća se uticaj egipatskog nameštaja o kome imamo dosta informacija. Egipatski nameštaj je ukrašen rezbarijom i ornamentima iz sveta životinjskog i biljnog a javlja se i tapaciranje nameštaja. Umetnost starog veka poznavalo je radove kao oblaganje zlatom, slonovačom, poznavanje plemenitog drveta kao i šperploču. U grčkom domaćinstvu je bilo malo nameštaja i nameštaj je bio od drva ukrašavan staklom, slonovačom i poznavali su i zakrivljavanje drveta pomoću vrele vode, poznavali su tiplovanje, eksere i mnoge postupke koji se i danas primenjuju a produkti su bili uglačani nekom vrstom politure. Razlike između Egipatskog i grčkog nameštaja su razlike u shvatanju života i smrti jer je egipatska umetnost bila za život posle smrti iako nameštaj i odevanje podleže istim zakonima. Grčke skulpture i rezbarije imaju estetski značaj. Grčki krevet je bio lak i pokretan. Rimljani su primili nameštaj od Grka. Rimski stolovi su brojni po formi. U umetnosti starog veka su otkriveni svi načini obrađivanja drveta kao i spajanje i oblaganje, politiranje tapaciranje, kao i činjenica da su svi pronalasci tokom razvoja morali biti ponovo objavljivani kao i da je razvoj nameštaja spojen i zavisan od društvenih i privrednih odnosa. Srednji vek[uredi | uredi izvor] Posle raspada rimske imperije i prodora Germana se usidrila rimska kultura u istočnoj rimskoj imperiji, kasnije vizantijskoj u kojoj su se ostaci antičke umetnosti očuvali vekovima. Na istim osnovama se izgrađivala umetnost nameštaja. Obljubljena dekoracija je bila ulaganje slonovače a od razvoja svile upotrebljavao se i tekstil. Nameštaj je bio izmenjan antički nameštaj kod kojih su antički elementi varvarizovani, ali je razvijena kultura uvek pobeđivala nad kulturom mladih naroda. U dekoraciji se upotrebljavaju plitki reljefi. Upotrebljavaju se ponovo oživljeni oblici stolica na rasklapanje. Pozna gotika[uredi | uredi izvor] 15. vek se karakteriše i cvetanjem kulture i počinje građanska kultura i stvara se spoj narodne i antičke umetnosti a pronalazak vodene pile je omogućio razvoj novih oblika nameštaja. Od 14. veka je drvo spajano sa nazubljivanjem i otpale su gvozdeni spojevi i pruge. Na čelu cehova stajali su stari majstori koji se bdeli nad redom u cehu. Cehovi su izdavali svedočanstva i primali nove učenike a niko nije osim njih mogao da radi zanate. Renesansa i barok[uredi | uredi izvor] U 15. veku se javlja oživljavanje antike u Italiji koje je krajem veka jako unapredilo zanatstvo i izradu nameštaja. U 16. veku se ovo proširuje i na ostale zemlje u Evropi i raširuje se ovaj stil koji se oslobodio svih strogih formi svoga nastanka. Ponovo se upotrebljava tehnika intarzije i inkrustacije koje su poznavane još u egipatskoj umetnosti i koja je gajena u Orijentu i dolazila je preko Španije i Venecije i upotrebljavana je za ukrašavanje škrinja, stolica i klupa. Neki nameštaj je ipak pogodniji za eksponat u muzejima nego za upotrebu. Iako je renesansa bila sveobuhvatni proces ipak je njen centar bila Italija. Rokoko[uredi | uredi izvor] U baroku je bio u Italiji omiljen nameštaj sa pozlatama. U rokokou su se odlonjavali od lepota i raskošnosti i davali su prednost lakiranim nameštajima sa cvećem i uokvirivanjima u boji. U rokokou se trudilo da se dokaže da nameštaj stvara organsku celinu i u njemu je u 18. veku došlo posle stroge gradnje u srednjem veku do vrhunskog napretka. Posle se počinje javljati novi klasični stil i na obzoru je novo englesko narodno stvaranje koje dolazi nemačkom nameštaju u pomoć i novi podneti za rađajuću se evropsku demokratiju. Nameštaj u jugoistočnoj Evropi[uredi | uredi izvor] Na jugoistočnoj Evropi- Mađarska, Rumunija, Bugarska, Albanija, Grčka, Turska i Jugoslavija u ranom srednjem veku je bilo mnogo suprotnosti i izražavale su se težnje za osamostaljivanjem na ruševinama Rimskog carstva i kasnije osamostaljivanje od Vizantijskih uticaja i to je sezalo do 9. veka u sudbinu Mađarske i Srbije i drugih zemalja ovoga dela Evrope. Stanovanje i stambena kultura je bila u svim imenovanim zemljama potisnuta od strane Turske imperije jako napadno. Glavno središte viših stremljenja bili su kraljevski dvorovi, gradovi, manastiri i plemstvo. Izrada je bila vođena južnonemačkim i italijanskim zanatlijama i njihovi se uticaji postepeno šire i na seosku sredinu i njihove sobe. U Mađarskoj koje je osim Hrvatske donekle bilo iznimkom javljaju se kasnije povraci ka evropskom kulturnom razvoju. Sve ostale zemlje su podlegli uticajima orijentalizma i središte su svoga interesa u stambenoj sredini preneli na tekstilne izrađevine. Primerci nameštaja su se minijaturizovali u stambene dopune. Samo posle potpunog isterivanja Turaka iz Evrope 1912. godine vratilo se u sve zemlje opet evropski načini stanovanja. Kod nas u Srbiji u enterijeru narodne arhitekture figuriše nizak i jednostavan nameštaj sa sofrom i tronošcima, klupe i škrinje. Za gosta i domaćina se izrađuje stolovača specijalna stolica koja je lepo ukrašena rezbarijom. U nameštaj spadaju[uredi | uredi izvor] Izložba nameštaja vitrina, kauč, dvosed, trosed, ugaona garnitura kolevka, komoda, krevet, krevetac, kredenac, ormar, otoman, plakar, polica, regal, sofa, sto, stolica, hoklica, fotelja, francuski ležaj, čiviluk šifonjer sekreter