Pantalone sa „spuštenim strukom“, džemper s mustrom „kora drveta“, haljinica pomalo „smelija“; kad se u prodavnici ženske odeće suočite sa željama kupaca, nijedan zahtev nije previše besmislen i nemoguć. Čitaj dalje

Opis proizvoda Pantalone sa „spuštenim strukom“, džemper s mustrom „kora drveta“, haljinica pomalo „smelija“ kad se u prodavnici ženske odeće suočite sa željama kupaca, nijedan zahtev nije previše besmislen i nemoguć. „Pozamašne“ dame uverene da mogu da „uđu“ u broj četrdeset dva, žene opsednute kupovinom, koje i ne primećuju da su već „spržile“ kreditnu karticu i prodavačice koje im, nimalo obeshrabrene, ugađaju, široko se osmehujući. Prodavnica ženske odeće jeste mikrokosmos u koji svako može da uđe da traži najneobičnije stvari i ispolji najneverovatnije želje. S druge strane, opšte je poznato da je kupac u pravu... Nisam ja debela nego je ova haljina tesna priručnik je modnih gluposti, rečnik neverovatnih izraza klijentkinja, zabavan i peckav švenk neverovatne sklonosti ljudskog roda ka besmislicama. Ovo je knjiga o željama, o ženama u potrazi za lepotom, o ljudima koji čeznu za lako ostvarljivom i iskrenom srećom.

Pantalone sa „spuštenim strukom“, džemper s mustrom „kora drveta“, haljinica pomalo „smelija“; kad se u prodavnici ženske odeće suočite sa željama kupaca, nijedan zahtev nije previše besmislen i nemoguć. „Pozamašne“ dame uverene da mogu da „uđu“ u broj četrdeset dva, žene opsednute kupovinom, koje i ne primećuju da su već „spržile“ kreditnu karticu i prodavačice koje im, nimalo obeshrabrene, ugađaju, široko se osmehujući. Prodavnica ženske odeće jeste mikrokosmos u koji svako može da uđe da traži najneobičnije stvari i ispolji najneverovatnije želje. S druge strane, opšte je poznato da je kupac u pravu... Nisam ja debela nego je ova haljina tesna priručnik je modnih gluposti, rečnik neverovatnih izraza klijentkinja, zabavan i peckav švenk neverovatne sklonosti ljudskog roda ka besmislicama. Ovo je knjiga o željama, o ženama u potrazi za lepotom, o ljudima koji čeznu za lako ostvarljivom i iskrenom srećom.

Oktav Mure vodi veoma uspešnu parisku modnu kući i obilato zarađuje prodajući žensku odeću i stvari neophodne lepšem polu. Međutim, iza sjajnih izloga i izobilja u prodavnici krije se strašna nemaština. Radno vreme traje čak trinaest sati, radnici rade kao robovi, dok za svoj posao dobijaju bednu platu, smeštaj je užasan, a hrana bedna. Deniz Bodi je mlada provincijalka od dvadeset leta koja je stigla u Pariz nadajući se boljem životu. Ona se zapošljava kao prodavačica kod Murea. Mure je očaran mladom devojkom... Odlomak: Mure je dobro računao: sve domaćice, one malograđanke u gustim redovima, i služavke sa kapama jurnule su na jeftinu robu, na restlove i „kupone“ izložene sve do ulice. Došlo je do muvanja u rebra, grozničavog guranja oko rafova i korpi iz kojih su, kao da ih je gutala proždrljiva svetina, oticali, nestajali artikli po sniženim cenama. Uprkos hladnom vremenu, prodavci koji su prodavali na pločniku nisu bili u stanju da udovolje svim zahtevima. Neka trudna žena vrisnu. Dve devojčice zamalo nisu ugušene.

U jeku sovjetske invazije na Češku 1968. braća Ondra i Kamil doputovali su iz haosom zahvaćenog Praga u zabito rodno selo njihovog oca, na severu Češke. Ostavljeni na staranje neobičnom stricu, dečaci će morati da se izbore za svoje mesto među živopisnim meštanima: seoskim čudacima, brutalnim dečjim bandama, vračarama, alkoholičarima i gomilom drugih sumnjivih likova koje prate svakojake glasine. A kada tajna policija, koja traga za njihovim ocem, počne da se raspituje i za njih, Ondra i Kamil će biti prinuđeni da donesu teške odluke kako bi sačuvali živu glavu. Istovremeno, u okolnim šumama počinje da se dešava serija bizarnih smrti… Noćna smena je velika metafora o sazrevanju u nasilnom okruženju. Deca su protagonisti ovog romana, koji se odigrava za vreme praškog proleća. Topol se kroz svoje junake poigrava pitanjima identiteta: često se ne može pouzdano utvrditi ko govori, dečaci razmenjuju garderobu, stara vračara zamenjuje Ondru sa njegovim dedom, muškarci u kafani se maskiraju u devojke i medvede, Kamil se preoblači u žensku odeću, a likove iz snova teško je razlučiti od onih iz stvarnosti. Nestabilnost identiteta Topolovih junaka odslikava nestabilnost Češke, koja s jedne strane pokušava da stvori „socijalizam s ljudskim likom”, dok s druge strane sovjetski režim guši svaku ideju promene. Paradoks neuspele transformacije Topol sumira ovako: Buduće generacije biće najhumanije u istoriji čovečanstva. Njihova ljudskost biće neranjiva poput mehanizma mašine.

U jeku sovjetske invazije na Češku 1968. braća Ondra i Kamil doputovali su iz haosom zahvaćenog Praga u zabito rodno selo njihovog oca, na severu Češke. Ostavljeni na staranje neobičnom stricu, dečaci će morati da se izbore za svoje mesto među živopisnim meštanima: seoskim čudacima, brutalnim dečjim bandama, vračarama, alkoholičarima i gomilom drugih sumnjivih likova koje prate svakojake glasine. A kada tajna policija, koja traga za njihovim ocem, počne da se raspituje i za njih, Ondra i Kamil će biti prinuđeni da donesu teške odluke kako bi sačuvali živu glavu. Istovremeno, u okolnim šumama počinje da se dešava serija bizarnih smrti... Noćna smena je velika metafora o sazrevanju u nasilnom okruženju. Deca su protagonisti ovog romana, koji se odigrava za vreme praškog proleća. Topol se kroz svoje junake poigrava pitanjima identiteta: često se ne može pouzdano utvrditi ko govori, dečaci razmenjuju garderobu, stara vračara zamenjuje Ondru sa njegovim dedom, muškarci u kafani se maskiraju u devojke i medvede, Kamil se preoblači u žensku odeću, a likove iz snova teško je razlučiti od onih iz stvarnosti. Nestabilnost identiteta Topolovih junaka odslikava nestabilnost Češke, koja s jedne strane pokušava da stvori „socijalizam s ljudskim likom”, dok s druge strane sovjetski režim guši svaku ideju promene. Paradoks neuspele transformacije Topol sumira ovako: Buduće generacije biće najhumanije u istoriji čovečanstva. Njihova ljudskost biće neranjiva poput mehanizma mašine . Prevod sa češkog: Uroš Nikolić Povez knjige : mek Strana : 252 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Holofaust Roman slobodne forme, erotska SF komedija HoloФaust, autora Milenka Sokića. Imajući u vidu da se, u periodu između 2069. i 2071. godine, odigrao Treći svetski rat, koji je zbrisao dobar deo čovečanstva a preživele osudio na svakojake vidove telesno-duševnih nedostataka, penzionisana profesorka istorije, Radmila Cimerman Milutinović, trenutno raspolaže sa tri glave. Godine 2090, Srpska napredna stranka proslavlja veliki jubilej – 78. godišnjicu svoje vladavine i 70. godišnjicu spektakularnog trijumfa nad VSO (virtuelnom srpskom opozicijom). Za proleće iste godine zakazana je i Finalna Bitka, u nordijskoj mitologiji poznatija kao Ragnarok. Gospođi Milutinović je, krajnje sumanutim spletom okolnosti, ukazana neobična čast, jer je za poprište bitke izabrana njena avlija sa okolnim proplancima, dok je njena gostoljubiva hacijenda prerasla u Valhalu, menzu za predah poginulih ratnika. Visoka radijacija je, čini se, naudila svima izuzev njenom unuku, mladom Neuspelom Faustu, koji je jedan od retkih kome je pošlo za rukom da nakon nuklearnog holokausta ostane sa jednom glavom. Ako izuzmemo feminiziranog Atilu Biča Božjeg, vrelog lezbo androida Lauru, Bulgakovljevog mačora Behemota koji šmrče kokain u pauzi između deflorisanja prelepih devojaka, i skeleta ćutologa, može se reći da univerzum okupljen oko babe i unuka ni po čemu nije apsurdan i paranormalan. Radmila je lernejska hidra, a ne kerber, te odsecanjem svake njene glave izrastu dve nove. Parnoglava Radmila na sve načine potkopava ugled koji Bič uživa, optužujući ga da je edipovac i beta muškarac koga je rođena supruga godinama seksualno ponižavala, oblačeći ga u žensku odeću, nad njim sprovodeći peging i slične femdom tehnike… Gde prestaje lična, a počinje kolektivna drama? Prikaži više

Knjaževac Presing, 2020. Roman slobodne forme, erotska SF komedija HoloФaust, autora Milenka Sokića. Imajući u vidu da se, u periodu između 2069. i 2071. godine, odigrao Treći svetski rat, koji je zbrisao dobar deo čovečanstva a preživele osudio na svakojake vidove telesno-duševnih nedostataka, penzionisana profesorka istorije, Radmila Cimerman Milutinović, trenutno raspolaže sa tri glave. Godine 2090, Srpska napredna stranka proslavlja veliki jubilej – 78. godišnjicu svoje vladavine i 70. godišnjicu spektakularnog trijumfa nad VSO (virtuelnom srpskom opozicijom). Za proleće iste godine zakazana je i Finalna Bitka, u nordijskoj mitologiji poznatija kao Ragnarok. Gospođi Milutinović je, krajnje sumanutim spletom okolnosti, ukazana neobična čast, jer je za poprište bitke izabrana njena avlija sa okolnim proplancima, dok je njena gostoljubiva hacijenda prerasla u Valhalu, menzu za predah poginulih ratnika. Visoka radijacija je, čini se, naudila svima izuzev njenom unuku, mladom Neuspelom Faustu, koji je jedan od retkih kome je pošlo za rukom da nakon nuklearnog holokausta ostane sa jednom glavom. Ako izuzmemo feminiziranog Atilu Biča Božjeg, vrelog lezbo androida Lauru, Bulgakovljevog mačora Behemota koji šmrče kokain u pauzi između deflorisanja prelepih devojaka, i skeleta ćutologa, može se reći da univerzum okupljen oko babe i unuka ni po čemu nije apsurdan i paranormalan. Radmila je lernejska hidra, a ne kerber, te odsecanjem svake njene glave izrastu dve nove. Parnoglava Radmila na sve načine potkopava ugled koji Bič uživa, optužujući ga da je edipovac i beta muškarac koga je rođena supruga godinama seksualno ponižavala, oblačeći ga u žensku odeću, nad njim sprovodeći peging i slične femdom tehnike…

U jeku sovjetske invazije na Češku 1968. braća Ondra i Kamil doputovali su iz haosom zahvaćenog Praga u zabito rodno selo njihovog oca, na severu Češke. Ostavljeni na staranje neobičnom stricu, dečaci će morati da se izbore za svoje mesto među živopisnim meštanima: seoskim čudacima, brutalnim dečjim bandama, vračarama, alkoholičarima i gomilom drugih sumnjivih likova koje prate svakojake glasine. A kada tajna policija, koja traga za njihovim ocem, počne da se raspituje i za njih, Ondra i Kamil će biti prinuđeni da donesu teške odluke kako bi sačuvali živu glavu. Istovremeno, u okolnim šumama počinje da se dešava serija bizarnih smrti... Noćna smena je velika metafora o sazrevanju u nasilnom okruženju. Deca su protagonisti ovog romana, koji se odigrava za vreme praškog proleća. Topol se kroz svoje junake poigrava pitanjima identiteta: često se ne može pouzdano utvrditi ko govori, dečaci razmenjuju garderobu, stara vračara zamenjuje Ondru sa njegovim dedom, muškarci u kafani se maskiraju u devojke i medvede, Kamil se preoblači u žensku odeću, a likove iz snova teško je razlučiti od onih iz stvarnosti. Nestabilnost identiteta Topolovih junaka odslikava nestabilnost Češke, koja s jedne strane pokušava da stvori „socijalizam s ljudskim likom”, dok s druge strane sovjetski režim guši svaku ideju promene. Paradoks neuspele transformacije Topol sumira ovako: Buduće generacije biće najhumanije u istoriji čovečanstva. Njihova ljudskost biće neranjiva poput mehanizma mašine. Naslov: Noćna smena Izdavač: Dereta Strana: 252 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 13,5 x 20,5 cm Godina izdanja: 2017 ISBN: 978-86-6457-166-1

U jeku sovjetske invazije na Češku 1968. braća Ondra i Kamil doputovali su iz haosom zahvaćenog Praga u zabito rodno selo njihovog oca, na severu Češke. Ostavljeni na staranje neobičnom stricu, dečaci će morati da se izbore za svoje mesto među živopisnim meštanima: seoskim čudacima, brutalnim dečjim bandama, vračarama, alkoholičarima i gomilom drugih sumnjivih likova koje prate svakojake glasine. A kada tajna policija, koja traga za njihovim ocem, počne da se raspituje i za njih, Ondra i Kamil će biti prinuđeni da donesu teške odluke kako bi sačuvali živu glavu. Istovremeno, u okolnim šumama počinje da se dešava serija bizarnih smrti... Noćna smena je velika metafora o sazrevanju u nasilnom okruženju. Deca su protagonisti ovog romana, koji se odigrava za vreme praškog proleća. Topol se kroz svoje junake poigrava pitanjima identiteta: često se ne može pouzdano utvrditi ko govori, dečaci razmenjuju garderobu, stara vračara zamenjuje Ondru sa njegovim dedom, muškarci u kafani se maskiraju u devojke i medvede, Kamil se preoblači u žensku odeću, a likove iz snova teško je razlučiti od onih iz stvarnosti. Nestabilnost identiteta Topolovih junaka odslikava nestabilnost Češke, koja s jedne strane pokušava da stvori „socijalizam s ljudskim likom”, dok s druge strane sovjetski režim guši svaku ideju promene. Paradoks neuspele transformacije Topol sumira ovako: Buduće generacije biće najhumanije u istoriji čovečanstva. Njihova ljudskost biće neranjiva poput mehanizma mašine. Naslov: Noćna smena Izdavač: Dereta Strana: 252 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 13,5 x 20,5 cm Godina izdanja: 2017 ISBN: 978-86-6457-166-1

Opis proizvoda Iako ga nikad ranije nisam videla, odmah sam ga prepoznala. Njegov glas bih prepoznala svuda. Ovo je bio dečko kog sam videla na poslednjem putovanju kroz vreme. Ili da budem preciznija, onaj koji je poljubio moju dvojnicu, dok sam se u neverici skrivala iza zavese.Šesnaestogodišnja Gven živi sa proširenom - i prilično ekscentričnom - porodicom u otmenom delu Londona. Uprkos specifičnoj istoriji njenih predaka, vodi relativno normalan život. Kroz žensku liniju porodice, gen za putovanje kroz vreme teče poput tajnog konca i trebalo bi da zaobiđe Gven, tako da njoj nisu pokazivali „misterije”. Gven je slobodno mogla da provodi vreme sa najboljom drugaricom, Lesli. Dolazi, međutim, do neočekivanog iznenađenja kada iznenada i nekontrolisano počinje da se vraća u prošlost. Ona je u potpunosti nespremna za putovanje kroz vreme, a da ne govorimo o svemu što dolazi uz to: fensi odeća, starinski maniri, misteriozno tajno društvo, i Gideon, njen saputnik kroz vreme. On je arogantni sveznalica, ali i dečko koji je izgledao vrhunski u svakom vremenskom periodu…„Duhovito, romantično i uzbudljivo. Zaplet je toliko dobar, da je nemoguće prekinuti čitanje… Poslednji romantični detalj će vas učiniti znatiželjnim da nastavite sa čitanjem ove trilogije koja je pravi dragulj.” −Justine magazine

Opis Iako ga nikad ranije nisam videla, odmah sam ga prepoznala. Njegov glas bih prepoznala svuda. Ovo je bio dečko kog sam videla na poslednjem putovanju kroz vreme. Ili da budem preciznija, onaj koji je poljubio moju dvojnicu, dok sam se u neverici skrivala iza zavese. Šesnaestogodišnja Gven živi sa proširenom - i prilično ekscentričnom - porodicom u otmenom delu Londona. Uprkos specifičnoj istoriji njenih predaka, vodi relativno normalan život. Kroz žensku liniju porodice, gen za putovanje kroz vreme teče poput tajnog konca i trebalo bi da zaobiđe Gven, tako da njoj nisu pokazivali „misterije”. Gven je slobodno mogla da provodi vreme sa najboljom drugaricom, Lesli. Dolazi, međutim, do neočekivanog iznenađenja kada iznenada i nekontrolisano počinje da se vraća u prošlost. Ona je u potpunosti nespremna za putovanje kroz vreme, a da ne govorimo o svemu što dolazi uz to: fensi odeća, starinski maniri, misteriozno tajno društvo, i Gideon, njen saputnik kroz vreme. On je arogantni sveznalica, ali i dečko koji je izgledao vrhunski u svakom vremenskom periodu… „Duhovito, romantično i uzbudljivo. Zaplet je toliko dobar, da je nemoguće prekinuti čitanje… Poslednji romantični detalj će vas učiniti znatiželjnim da nastavite sa čitanjem ove trilogije koja je pravi dragulj.” −Justine magazine

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Janice Sessions, kći otmjenog staromodnog njujorškog Židova, nikada nije smatrana ljepoticom. Ona dijeli potrebu za ljubavlju sa Samom Finkom, strastvenim komunistom. Ali kad on ode u rat, Janice otkriva korijen svoje dugogodišnje boli... Artur Ašer Miler (engl. Arthur Asher Miller; 17. oktobar 1915 — 10. februar 2005)[1] je bio američki dramaturg i esejista u američkom pozorištu 20. veka. Miler je bio značajna ličnost u američkom teatru, pišući drame među kojima su Svi moji sinovi (1947), Smrt trgovačkog putnika (1949), Veštice iz Salema (1953) i Pogled sa mosta (1955–1956), kao i scenario za film Neprilagođeni. Miler je često bio u očima javnosti, naročito od kraja 1940-ih do početka 1960-ih, kada je svedočio pred Domom komiteta za neameričke aktivnosti, dobio Pulicerovu nagradu za dramu i bio oženjen Merilin Monro. Godine 1980, Miler je primio Književnu nagradu Sent Luis od Univerziteta Sent Luis.[2][3] On je dobio Nagradu princeze od Asturije, prestižno imperijalno odlikovanje, 2002. godine i Jerusalimsku nagradu 2003. godine.[4] Biografija Život i rana karijera Artur Ašer Miler je rođen 17. oktobra 1915. godine u Njujorku, kao drugo od troje dece poljsko-jevrejskih imigranata, Isidore i Avgusta Milera. [5] Njegov otac, nepismeni ali dobro stojeći preduzetnik, bio je vlasnik dućana ženske odeće u kojoj je zapošljavao 400 osoba. Porodica je živela na Menhetnu. 1929. godine, nakon sloma berze na Vol Stritu, Milerovi su izgubili gotovo sve te se sele u Bruklin[6] gde Miler radi kao dostavljač hleba i pomaže porodici da sastavi kraj s krajem.[7] Nakon što je 1932. godine završio srednju školu, radio je brojne bedne poslove kako bi platio školovanje na koledžu.[6][8] Nakon što je na Univerzitetu u Mičigenu počeo da studira žurnalistiku, Miler je radio kao reporter i noćni urednik studentskih novina The Michigan Daily. U ovom periodu nastao je njegov prvi rad No Villain.[9] Kasnije je promenio smer studija, i počeo da studira engleski jezik i dobio nagradu Avery Hopwood za No Villaina. Njegov prvi mentor bio je profesor Kenet Roj sa kojim je Miler zadržao jake veze tokom celog života. Miler je diplomirao 1938.godine, nakon čega se pridružio agenciji Federal Theater Project, osnovanoj u doba Nju dila sa zadatkom da osigura posao pozorišnim radnicima. Nakon što je 1939. godine ova agencija zatvorena zbog straha Kongresa od upliva komunističkih ideja, Miler počinje sa radom u Bruklinskoj luci (Brooklyn Navy Yard), pišući radio drame od kojih su neke emitovane na CBS-u. Dana 5. avgusta 1940, venčao se sa svojom devojkom iz koledža, Meri Slateri. Par je imao dvoje dece, Džejn i Roberta. Robert, scenarista i reditelj, bio je producent filma Veštice iz Salema (The Crucible), snimljenog 1996. godine.[10] Godine 1940, Miler je napisao pozorišni komad The Man Who Had All the Luck, koji je izveden u Nju Džerziu iste godine te dobio nacionalnu pozorišnu nagradu (Theatre Guild`s National Award). Ipak, predstava je skinuta sa programa nakon samo četiri izvođenja. Godine 1946, Milerova je predstava Svi moji sinovi (All My Sons), koju je započeo sa pisanjem 1941. goine, bila pravi brodvejski uspeh sa kojom je dobio svoju prvu Toni nagradu za najboljeg autora i koja ga je konačno uspostavila kao dramskog pisca.[11] Godine 1948, napisao je Smrt trgovačkog putnika koji se danas smatra klasičnim delom svetskog teatra. Delo je svoju pozorišnu premijeru imalo 1949. godine u režiji Elije Kazana. Ono je zadobilo je hvalospeve kritike, osvojivši, između ostalog, Toni nagradu za najboljeg autora te Pulicerovu nagradu za dramu. Predstava je odigrana 742 puta. Miler i Kazan, iako prijatelji, razišli su se nakon što je Kazan svedočio pred Odborom za protivameričko delovanje (odbor je imao prvenstveni cilj da se bori protiv simpatizera komunistočkog pokreta među umetnicima) u kojem je optužio nekolicinu pozorišnih radnika da su pripadnici Komunističke partija. Kroz delo Veštice iz Salema, Miler je uporedio rad ovog Odbora sa lovom na veštice. Veštice iz Salema, premijerno prikazane 1953. godine, predstavljaju najizvođenije delo Artura Milera po kojem je napisana i opera, za koju je Robert Vard dobio Pulicerovu nagradu za muziku 1962. godine. Nedugo nakon premijere Veštica iz Salema, Odbor za protivameričko delovanje odbio je da Mileru izda pasoš i time ga sprečilo da prisustvuje premijeri drame u Londonu 1954. godine. U junu 1956, Miler je napustio svoju prvu suprugu Meri Slejteri i venčao se sa Merilin Monro sa kojom se prvi put sreo u aprilu 1951, i sa kojom je od tada bio u stalnom kontaktu. Monro je igrala glavnu ulogu u filmu Neprilagođeni (The Misfits) nastalom prema Milerovom scenariju. Međutim, taj film je bio apsolutni promašaj. Nekoliko meseci pre premijere, 1961. godine, par se razveo a devetnaest meseci kasnije, Monro je pronađena mrtva u svojoj kući od prevelike doze tableta koje je uzela. Godine 1962, Miler se venčao sa fotografkinjom Inge Morat sa kojom je imao dvoje dece: kćerku Rebeku i sina Daniela rođenog sa Daunovim sindromom. Daniel je kasnije smešten u specijalnu ustanovu, a na Milerovo insistiranje, isključen je iz njegovog privatnog života. Par je ostao zajedno sve do Ingine smrti 2002. Milerov zet, Danijel Dej Luis, često je posećivao Daniela te je kasnije uspeo da nagovori Milera da konačno poseti svog odraslog sina.[12] Kasnija karijera Godine 1964, Miler je napisao pozorišni komad After The Fall, kao duboko lični pogled na brak sa Monro. Izuzetnu popularnost izazvala je činjenica da je ona prikazana kroz lik Magi. Godine 1965, izabran je za prvog američkog predsednika Međunarodnog PEN centra, na čijem je čelu ostao četiri godine. U ovom periodu Miler je napisao poznatu porodičnu dramu The Price koja predstavlja za njegovo najuspešnije delo nakon Smrti trgovačkog putnika.[13] Godine 1969, Milerova dela su zabranjena u Sovjetskom Savezu zbog učešća u kampanji za oslobađanje disidentskih pisaca. Tokom `70-tih, Miler je proveo mnogo vremena eksperimentišući sa teatarskim prikazima. Međutim oba njegova poznata rada, komedija The Creation of the World and Other Business te muzička adaptacija drame Up from Paradise, doživela su komercijalni debakl i hladan prijem kritike.[14][15] Godine 1983, Miler putuje u Kinu kako bi produkovao i režirao Smrt trgovačkog putnika u Narodnom pozorištu u Pekingu. Predstava je doživela veliki uspeh u Kinite 1984. objavljuje knjigu o svom kineskom iskustvu pod nazivom Trgovački putnik u Pekingu. Godine 1987, objavljeno je njegovo autobiografsko delo Timebends u kojem je Miler progovorio o do tada nepoznatim detaljima iz života sa Monoro. Tokom ranih `90-tih, Miler je napisao tri pozorišna komada: The Ride Down Mt.Mogan (1991), Tha Last Yankee (1992) i Broken Glass (1994). Milerova spisateljska karijera trajala je gotovo sedam decenija i u momentu smrti Miler je smatran za jednog od najvećih dramskih pisaca 20. veka. Nakon smrti, počast su mu odali mnogi glumci, reditelji i producent, nazvavši ga posljednjim velikim praktičarem američke pozornice. Kristofer Bigsbi napisao je knjigu Arthur Miller: The Definitive Biography, zasnovanu na kutijama materijala kojeg mu je predao Miler neposredno pre smrti, 2005. godine. Knjiga je objavljena u novembru 2008, i imala je cilj otkrivanje neobjavljenih radove u kojima Miler napada nepravde američkog rasizma mnogo pre nego je to učino pokret za građanska prava.

Roman je stalno pisan u prvom licu, iako su tri ličnosti u pitanju. Rečenice su kratke. Stil je zadihan, ženski pažljivo nežan i ličan. Događaji su opisani toplo, doživljeno, sa puno osećanja. Malo smeta što doživljaji muškog junaka zvuče jednako meko i nežno kao i ženskog, ali ne zvuče nikako lažno. Prevod Dragane Bojanić Tijardović je veoma dobar.Glavni likovi, On i Ona, nisu u knjizi imenovani. On je komandant brigade, Ona bezimena partizanska, a njihova kćerka je interpretator njihovih sudbina, pa i njihov kritičar. No, pisac Pogovora u knjizi Olga Manojlović Pintar otkriva njihov identitet, koji se, doduše, naslućivao. Junaci knjige su Ljudmila Krese, komesarka brigade „Matija Gubec“, poznata u partizanima kao Maruša, Franc Krese, komandant (partizansko ime Čoban), narodni heroj i major UDB-e i njihova kćerka Maruša. Imenom se pominju i J. B. Tito, Pepca Kardelj, Marko – Aleksandar Ranković i Slavka.To je generacija koja je iznela rat na svojim plećima. To je generacija mladih, ostrašćenih idealista, boraca za ideju, koji su često bili gladni, gotovo veći deo rata proveli u lošoj odeći i obući. Morali su da budu uvek budni na jedno oko, a da budu primer svima. To je generacija koja se nije smela plašiti. Zapravo – plašila se, ali se to nije smelo videti. U ratu se malo imalo, a sve se delilo. U ratu je građeno bratstvo i jedinstvo. Svakodnevna zbivanja, borbe, izdaje, pogibije, nedoumice, porodični odnosi, sve se to prelama kroz ratnu vizuru. Rat definiše i moral boraca, njihove međusobne odnose, odnose sa onima koji nisu sa njima, sa članovima porodice koji su ostali kod kuće. Tu su i odnosi u partiji, sumnje i razočaranja, nadanja i obećanja. Srećom, knjiga nije ni jugonostalgična ni euforična zbog samostalnosti. Autorka ima meru u odnosu prema svemu…

Roman je stalno pisan u prvom licu, iako su tri ličnosti u pitanju. Rečenice su kratke. Stil je zadihan, ženski pažljivo nežan i ličan. Događaji su opisani toplo, doživljeno, sa puno osećanja. Malo smeta što doživljaji muškog junaka zvuče jednako meko i nežno kao i ženskog, ali ne zvuče nikako lažno. Prevod Dragane Bojanić Tijardović je veoma dobar.Glavni likovi, On i Ona, nisu u knjizi imenovani. On je komandant brigade, Ona bezimena partizanska, a njihova kćerka je interpretator njihovih sudbina, pa i njihov kritičar. No, pisac Pogovora u knjizi Olga Manojlović Pintar otkriva njihov identitet, koji se, doduše, naslućivao. Junaci knjige su Ljudmila Krese, komesarka brigade „Matija Gubec“, poznata u partizanima kao Maruša, Franc Krese, komandant (partizansko ime Čoban), narodni heroj i major UDB-e i njihova kćerka Maruša. Imenom se pominju i J. B. Tito, Pepca Kardelj, Marko – Aleksandar Ranković i Slavka.To je generacija koja je iznela rat na svojim plećima. To je generacija mladih, ostrašćenih idealista, boraca za ideju, koji su često bili gladni, gotovo veći deo rata proveli u lošoj odeći i obući. Morali su da budu uvek budni na jedno oko, a da budu primer svima. To je generacija koja se nije smela plašiti. Zapravo – plašila se, ali se to nije smelo videti. U ratu se malo imalo, a sve se delilo. U ratu je građeno bratstvo i jedinstvo. Svakodnevna zbivanja, borbe, izdaje, pogibije, nedoumice, porodični odnosi, sve se to prelama kroz ratnu vizuru. Rat definiše i moral boraca, njihove međusobne odnose, odnose sa onima koji nisu sa njima, sa članovima porodice koji su ostali kod kuće. Tu su i odnosi u partiji, sumnje i razočaranja, nadanja i obećanja. Srećom, knjiga nije ni jugonostalgična ni euforična zbog samostalnosti. Autorka ima meru u odnosu prema svemu... Naslov: Da li se plašim? Izdavač: Orion Art Strana: 198 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 21 cm Godina izdanja: 2016 ISBN: 978-86-6389-047-3

Izdavač: Laguna, Beograd Format: 13x20 cm Broj strana: 480 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 20. jun 2018. Prevodilac: Miloš Arsić „Jedan od najvećih romana našeg vremena.“ – Irvin Velš Patrik Bejtmen je „zlatni dečko“ sa Volstrita, uspešan u svemu. Nosi isključivo brendiranu odeću, poseduje najnovije gedžete i odlazi u najskuplje restorane. Naravno, svi njegovi prijatelji su kao on. Jedina razlika je u tome što se Bejtmen noću pretvara u monstruoznog serijskog ubicu, koji svoje žrtve ubija na najokrutnije načine, nepojmljive zdravom razumu. Sa svojih 26 godina, on ostvaruje svoju verziju američkog sna. Kada se pojavio 1991. godine, Američki psiho uzburkao je javnost toliko da je postao delo oko kojeg su se najviše lomila koplja kritičara i čitalaca. Iako smo već prilično zašli u 21. vek, ovaj roman ostaje jedno od najbrutalnijih ali i nezaobilaznih analiza savremenog društva. „Sjajan roman. Ono što je Emerson rekao za genijalnost, da ona zapravo predstavlja povratak potisnutih misli, na potpuno izopačen način važi i za Američkog psiha. Izdavanje ove knjige pratila je tolika bura da se čini da u istoriji američke književnosti nije bilo ničeg sličnog.“ – Majkl Tolkin „I decenijama nakon svog prvog objavljivanja, Američki psiho je i dalje literatura za 21. vek. On ne najavljuje Apokalipsu – on jeste Apokalipsa našeg vremena.“ – Frederik Begbede Bret Iston Elis je rođen 1964. u mestu Šerman Ouks u San Fernando dolini, gde je i odrastao. Otac Robert Martin Elis je bio preduzimač, a majka Dejl Elis, domaćica. Bret je odrastao u stabilnoj i imućnoj porodici. Roditelji su mu se razveli 1982. godine. Elis ima još dve sestre. Ranih osamdesetih glavni predmet njegovih interesovanja bila je muzika. Kao student koledža Benington svirao je klavijature u nekoliko lokalnih new wave bendova, da bi kasnije pod uticajem Hemingvejeve proze počeo da se razvija kao pisac. Prema sopstvenom priznanju, muzika (i popularna kultura uopšte) će i dalje ostati važan faktor u njegovom stvaranju: na pitanje o bitnim uticajima, Iston Elis u jednom intervjuu odgovara „Books, movies, TV and, of course, rock and roll.` Prvi roman, Manje od nule, Iston Elis objavljuje sa 23 godine. Za roman Američki psiho, izdavačka kuća Simon and Schuster unapred daje Elisu 300.000 dolara, ali biva prinuđena da odustane od izdavanja posle pritisaka više ženskih organizacija i žena zaposlenih u samoj izdavačkoj kući. Roman kasnije objavljuje izdavač Vintage. Pored ova dva, Elis je autor i romana Pravila privlačnosti (1987), Glamurama (1998), Lunar park (2004), Kraljevski apartmani (2010) i zbirke priča Doušnici (1994). Ovaj pisac nikada nije krio svoju seksualnu orijentaciju živeći kao biseksualac veći deo svog života. Godine 2004. neočekivano i iznenada je preminuo njegov najbolji prijatelj i životni partner Majkl Vejd Keplan. Bret Iston Elis danas živi u Njujorku i Ričmondu, u američkoj saveznoj državi Virdžinija. MG110 (N)

Autor - osoba Gardner, Sally, 1954- = Gardner, Sali, 1954- Naslov Kći trgovca svilom / Sali Gardner ; prevela s engleskog Jovana Kuzmanović ; ilustrovao Dobrosav Bob Živković Jedinstveni naslov I, Coriander. srp Vrsta građe roman Ciljna grupa dečje, opšte Jezik srpski Godina 2015 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Odiseja, 2015 (Beograd : Caligraph) Fizički opis 270 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Kuzmanović, Jovana, 1979- = Kuzmanović, Jovana, 1979- Živković, Dobrosav, 1962- = Živković, Dobrosav, 1962- Zbirka ǂBiblioteka ǂProzna putovanja / [Odiseja] (broš.) Napomene Prevod dela: I, Coriander / Eva Ibbotson Tiraž 1.000 Beleška o autorki: str. 261-266 Beleška o prevoditeljki: str. 267-268. Junakinja ovog bajkovitog, majstorski oblikovanog dela, Korijander, priča o svom odrastanju, delom u sedamnaestovekovnom Londonu a delom u vilinskoj zemlji. Blistavi vilinski svet, u kome nema smrti, bede i bolesti, krije zla druge vrste. Korijander će morati da se suprotstavi strahotama oba sveta, vilinskog i puritanskog Londona, da bi spasla ljude koje voli i odbranila vrednosti koje ne mogu da naruže ni mračne sile, ni politički prevrati, ni zla kob. Savršen spoj književne fantastike i istorijskog romana, ova knjiga je jednako hvaljena zbog beskrajne maštovitosti autorke, kao i zbog njene sposobnosti da precizno dočara život nekadašnjeg Londona. Pripovedačka veština i lepota jezika Sali Gardner dostojni su najvećih majstora engleske literature. Upravo je roman „Kći trgovca svilom“ privukao pažnju kritike i publike na dela Sali Gardner, slavne britanske književnice, dobitnice Karnegijeve medalje i brojnih drugih prestižnih priznanja za stvaralaštvo za decu i mlade. Sali Gardner Slavna engleska spisateljica za decu i ilustratorka, Sali Gardner (Sally Gardner), rođena je 1954. godine u Bermingamu. Od najranijeg uzrasta bila je drugačija od ostale dece: teško je vezivala pertle, mučila se da složi garderobu i nikako nije uspevala da nauči da čita i piše, pa su je druga deca stalno maltretirala. S dvanaest godina joj je ustanovljena ozbiljna disleksija, međutim, kako ona sama kaže, već tada je bila svesna da je pametna i da drugi zapravo imaju pogrešnu sliku o njoj. Kad su svi već digli ruke od nje, smatrajući je detetom koje ne može da uči nove stvari, s četrnaest godina je tvrdoglavo odlučila da ih ubedi u suprotno i naučila je da čita. Prema njenim rečima, prva knjiga koju je pročitala bili su Orkanski visovi i nakon toga više niko nije mogao da je zaustavi. Uz podršku majke, završila je umetničku školu. Neko vreme je radila kao scenski dizajner u univerzitetskom pozorištu u Njukaslu, međutim disleksija joj je i tu stvarala problem prilikom crtanja tehničkih planova za kulise, pa se na kraju posvetila dizajniranju kostima. Priželjkivala je da se oproba u književnosti, ali se plašila da će joj zbog disleksije to biti nemoguće. Kad je ipak skupila hrabrost da pokuša da rečima opiše bezbrojne priče koje su joj se vrzmale po glavi, prema njenim rečima – ispostavilo se da je to bio početak jednog neverovatnog iskustva. Već njene prve knjige za decu doživele su veliki uspeh a Sali Gardner se potpuno posvetila ilustrovanju i pisanju knjiga za decu. Kći trgovca svilom (I, Coriander, 2005) bio je njen prvi roman i odmah je privukao pažnju kritike, a publika ga je odlično prihvatila. Dobio je Zlatnu Nestlé Smarties nagradu koju dodeljuje žiri sačinjen od školske dece, urednika i bibliotekara. Našao se i u užem izboru za Najbolju britansku knjigu godine i u širem izboru za prestižnu Karnegijevu medalju. Savršen spoj fantastike i istorijskog romana, ovaj roman je jednako hvaljen zbog beskrajne maštovitosti njegove autorke, kao i zbog njene sposobnosti da neverovatno precizno dočara svet starog Londona. Junakinja ovog bajkovitog romana Korijander, priča o svom odrastanju, delom u vilinskom zemlji a delom u sedamnaestovekovnom Londonu za vreme građanskog rata između rojalista i pobunjenika predvođenih Oliverom Kromvelom, i kasnije Kromvelove strahovlade, tokom koje su rojalisti progonjeni a od svih stanovnika traženo da vode rigorozni puritanski način života. Korijander mora da se suprotstavi svojoj pohlepnoj, zloj maćehi u Londonu, kao i zloj maćehi svoje majke vile u vilinskoj zemlji. S jedne strane, ova priča poseduje sve elemente bajki: priču o sukobu dobra i zla prikazanom crno-belim bojama, o pronalaženju snage u sebi da se suprotstavi tami i zlu i, kroz pobedu dobra, poruku da borba ima smisla. Takođe, tradicionalnim sredstvima – kroz priču o mračnim silama u vilin-zemlji u kojoj nema smrti, bede i bolesti, prenosi se poruka da to i nisu najveća zla, i da su najveće vrednosti ljubav, saosećajnost i vernost. Međutim, za razliku od tradicionalnih bajki, u ovoj sudbina sveta zavisi od devojčice, od princeze koja treba da spasi ne samo sebe, već i princa! (Prinčeva hrabrost se ogleda pre svega u tome što je odbio da se oženi devojkom koju ne voli, a zatim je prosto čekao da ga spasi princeza.) U toj vilinskoj zemlji, žene imaju moć, one su vladari, sukobljene strane, nosioci moći i odluka. Nasuprot svetu vila, u stvarnom svetu sedamnaestovekovne Engleske žene su potpuno obespravljene, smatra se da „ženski mozak nije dovoljno razvijen“ da bi bile u stanju da čitaju i pišu, a kamoli da misle svojom glavom i nezavisno donose odluke. Korijander čak zavidi muškarcima što im je dozvoljeno da nose pantalone i košulje, dok su ženska tela u to doba sapeta kojekakvim korsetima, steznicima, bezbrojnim suknjama, vrpcama i nepotrebnim slojevima odeće koje ih onemogućavaju da se kreću. „Nestisnuti korsetima, neopterećeni keceljama koje vezuju žene za kuću i dom, muškarci u pantalonama samo što ne lete”, kaže Korijander koja se u svom svetu oseća prikovanom za zemlju. Nije čudo što je takvu junakinju morala da rodi i odgaji baš jedna „mudra žena”, vila koja je došla iz zemlje u kojoj su žene slobodne i koja se izborila da njena kći dobije obrazovanje tada nedostupno većini devojčica, naučila je da misli svojom glavom i ulije joj hrabrosti da se bori za svoje vrednosti i ono što joj je na srcu. Na neki način, Korijander je simbol svih tadašnjih devojčica, koje u nekom trenutku moraju da odustanu od snova i prihvate zahtevan ali nezahvalan položaj odrasle žene, supruge i domaćice. Zato, kad shvati da mora da napusti vilinsku zemlju i Tihovila, Korijander kaže: „Znala sam da moram da se vratim i pronađem svog oca. Njega radi, moram da zaboravim na svoje detinjaste ideje. Moram da postanem mlada žena i prihvatim svoju ulogu u životu.” Korijander zaista pokušava da prihvati tradicionalnu ulogu žene, ali se to ispostavlja kao mnogo teži zadatak od borbe sa zlom vešticom ili podlom maćehom. Svi u njenom okruženju očekuju od nje da prihvati udvaranje Edmunda Bedvela, koji se smatra odličnom prilikom u tom svetu. Međutim, Korijander shvata da je to što se od nje traži potpuno strano njenoj prirodi i da bi se njen život sveo na glumu, na život u laži. „Nisam morala da mu odgovorim. Bilo je dovoljno da se smešim i izgledam zainteresovano. Izigravala sam lepu lutku, zadovoljnu marionetu.” Zato skuplja hrabrost i odbija tu „odličnu priliku” rečima: „Znam ja vrlo dobro šta si ti mislio“, odvratila sam. „Želeo bi da izgledam kao ja, ali da budem neko drugi. Ja to ne mogu. Već su mi jednom oduzeli moje ime. Morala sam da se borim da ga povratim. Zovem se Korijander i tačka. Ja nisam ta En koju ti tražiš.“ Zato je Kći trgovca svilom ne samo bajka, već i istorijski roman koji dočarava svet pred period restauracije, i klasičan obrazovni roman koji govori o odrastanju kroz napuštanje kuće, putovanja u nepoznate krojeve, sukobljavanje i donošenje teških odluka, od kojih je najteža ona da se žrtvuje „poezija srca“ zarad „proze prilika“, zarad pronalaženja sreće u realnim životnim okolnostima. Tako ova naizgled jednostavna, bajkovita priča zapravo obrađuje mnogo tema važnih za odrastanje. Roman Kći trgovca svilom hvaljen je i zbog lepote jezika, dostojne najvećih majstora engleske literature. Poput Kći trgovca svilom, romani koji su proslavili Sali Gardner pripadaju žanru fantastike s elementima istorijskog romana. Njeni junaci gotovo uvek imaju natrprirodne moći i žive u burnim vremenima, kad je teško i sačuvati živu glavu a kamoli izboriti se za ideale. To njihovu borbu čini još izuzetnijom. Romani Crvena ogrlica: Priča o Francuskoj revoluciji (The Red Necklace: A story of the French Revolution, 2007 ) i njegov nastavak, Srebrno sečivo (The Silver Blade, 2008), smešteni su u Francusku za vreme Terora i govore o ljubavi devojke iz aristokratske porodice i malog Roma koji ima magične moći (predviđa budućnost, pomera predmete mislima itd), i njihovoj borbi protiv nepravde u mračnim vremenima. Dvostruka senka (The Double Shadow), pomalo mračan, fantastično-istorijski roman smešten je u Englesku 1937. godine, uoči izbijanja Drugog svetskog rata. Junakinja Amarilis dobija od oca „uspomenoplov“, mašinu koja može da izbriše sva bolna sećanja i da u alternativnom svetu sačuva njih dvoje užasa rata. Međutim, ispostaviće se da joj je ovaj dragoceni poklon doneo više opasnosti nego blagodeti, a Amarilis, razmažena sedamnaestogodišnjakinja moraće da odluči ko želi da postane. Kroz priču o ljubavi roditelja i dece, muškarca i žene, Sali Gardner govori o uspomenama, koje mogu da nas progone ali u uteše, koje mogu da budu toliko jake da zadobiju sopstveni život kao neka dvostruka senka naše realnosti. Najličniji i najznačajniji roman Gardnerove nesumnjivo je Crvljivi mesec (Maggot Moon, 2012), dobitnik nekoliko priznanja, između ostalog prestižnih Costa Children’s Book Award i Karnegijeve medalje. U pitanju je alternativna distopijska priča koja se odigrava pedesetih godina dvadesetog veka, u vreme borbe za prevlast u svemiru, u totalitarnom društvu – što je tipično za gotovo sva dela Gardnerove. Roman pripoveda disleksični dečak Standiš Tredvel, nudeći nam uvid u neobičan način rada svog uma, ali i nadu svima onima koji se suočavaju s ovim problemima. Jer ako dečak poput njega može da ima uticaja na sudbinu svog sveta, onda nema razloga da disleksija bilo koga spreči u bilo čemu. Kao što nije sprečila ni Sali Gardner da postane majstor pisane reči. „Reči su naše sluge, mi nismo njihovi robovi; nije bitno kako smo ih napisali, već ono što želimo da kažemo“, kaže Sali Gardner, koja tvrdi da ukoliko naučimo tako da razmišljamo, disleksija ne mora da bude problem već poseban dar. Da li je tajna njenog uspeha u „daru disleksije“ koji ju je usmerio na reči, ili u slikarskom daru koji joj omogućava da upečatljivo dočara slike davno iščezlih ili izmišljenih predela, ili u pripovedačkom majstorstvu, teško je reći. Sigurno je samo da Sali Gardner s punim pravom važi za savremenog britanskog klasika stvaralaštva za mlade. MG108 (N)