Venecija, čarobni grad kanala i tajni, ponovno postaje pozornica za inspektora Brunettija dok se suočava s ovim kompleksnim slučajem. Istraga ubistva muškarca obučenog u žensku odeću otkriva složene odnose i tajne koje leže ispod površine ovog prelepog grada. Donna Leon vešto kombinuje misteriju i karakterizaciju kako bi stvorila priču koja će vas držati na ivici sedišta dok inspektor Brunetti koristi svoju inteligenciju i odlučnost kako bi razrešio slučaj. U ovom romanu, Brunetti nije samo detektiv, već i duboko human čovek koji razmišlja o moralnim dilemama i društvenim pitanjima koja se pojavljuju tokom istrage. “Odjeven za smrt” je još jedan izvanredan doprinos serijalu, i pruža uvid u složenost kriminalističke istrage u okruženju bogate italijanske kulture i istorije. Donna Leon će vas odvesti na emocionalno putovanje kroz labirint tajni, strasti i pravde.

MIRJANA PROŠIĆ-DVORNIĆ ODEVANJE U BEOGRADU U XIX I POČETKOM XX VEKA Izdavač - Stubovi kulture, Beograd Godina - 2006 576 strana 25 cm ISBN - 86-7979-194-6 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: 1 PREDGOVOR 2 UVOD A Definicija problema i teorijsko-metodološke osnove B Izvori i literatura a) Materijalni izvori b) Pisani izvori c) Likovni izvori d) Narativni izvori e) Usmeni izvori 3 BEOGRAD U XIX I POČETKOM XX VEKA A Politička istorija Srbije u XIX i početkom XX veka B Stvaranje nacionalne kulture 4 PRIVREDNI RAZVOJ SRBIJE I BEOGRADA A Opšti uslovi razvoja B Razvoj trgovine C Razvoj proizvodnih delatnosti a) Zanati b) Industrija 5 DRUŠTVENO-EKONOMSKA, DEMOGRAFSKA I ETNIČKA STRUKTURA BEOGRADA A Društvena diferencijacija B Hijerarhija zanimanja C Antagonizam vrednosnih orijentacija D Položaj žene D Konzervativna i napredna emancipacija E Epilog 6 TRANSFORMACIJA PROSTORNE STRUKTURE BEOGRADA A Orijentalno nasleđe i austrijski uticaji B Beograd postaje srpski grad C Trijumf srpskog graditeljstva D Nove podele i simbolizacije prostora 7 DRUŠTVENI ŽIVOT A Okupljanja, druženja, proslave, zabave, odmor i rekreacija Beograđana u XIX i početkom XX veka B Nacionalna osećanja i godišnji verski praznici C Hotelske dvorane i kafane kao mesta zabave i kulturnih zbivanja D Pozorište E Gala večernje zabave i balovi F Aktivnosti i zabave pod vedrim nebom G Izleti i putovanja H Sport kao edukacija i rekreacija 8 SRPSKI GRAĐANSKI KOSTIM A Levantinski kostim B Vreme tranzicije i nacionalni kostim C Ženski srpski građanski kostim a) Idealtipski obrazac kostima b) Vreme nastanka, poreklo i stilske karakteristike kostima c) Nabavka i izrada delova kostima d) `Modna` faza,,fiksiranog“ kostima e) Simbolika kostima D Muški srpski građanski i nacionalni kostim a) Spontano transformisani kostim b) Pokušaj kreiranja nacionalnog kostima `odozgo` 9 MODA U XIX I POČETKOM XX VEKA A Opšte karakteristike B Ženska odeća a) Moda turnira (1870-1890) b) Moda zvonastih suknji i ,,S` linije (1890-1908) c) Moda velikih šešira i uskih suknji (1908-1914) C Muška odeća D Dečja odeća 10 TRŽIŠNA PONUDA - EKONOMSKI NIVO MODE A Proizvodnja odevnih artikala a) Izrada tkanina b) Krojači muškog odela c) Krojači ženskog odela d) Izrada donjeg rublja e) Krznarićurčije f) Proizvodnja obuće g) Izrada muških šešira h) Opremanje i izrada ženskih šešira i) Izrada veštačkog cveća j) Izrada i popravka kišobrana i suncobrana k) Izrada rukavica, čarapa, veza, pozamanterije, plisea 1) Uslužne delatnosti B Trgovina odevnim predmetima a) Razvoj tržišnog plasmana pomodnih artikala b) Specijalizovane radnje u Beogradu 1 Trgovine metražnom robom 2 Pomodno-galanterijske trgovine 3 Konfekcijske trgovine c) Rasprodaje i specijalne ponude 11 JEZIK MODE - MODNI ŽURNALI 12 POSLE SVEGA PRILOZI I Spisak datih dozvola za držanje zabava u 1897 godini II Društveni život i odevanje u Beogradu krajem XIX i početkom XX veka u književnim delima Popis ilustracija Popis tabela Skraćenice Izvori Literatura Beleška o autorki `U ovoj knjizi, iza koje stoji autorkino višedecenijsko istraživanje društvene, političke, kulturne i modne istorije Beograda i Srbije, prate se promene u svakodnevnom i javnom životu Beograda od Prvog srpskog ustanka do Prvog svetskog rata. Autorka studiozno pokazuje kako se iznutra menjao život Beograda, kako je grad postepeno sticao svoju unutrašnju dinamiku i spoljnu fizionomiju, ali i kako je od turskog pograničnog grada sporo, ali uporno postajao evropski grad u kome se susreće mnoštvo kultura, jezika i uticaja.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

U jeku sovjetske invazije na Češku 1968. braća Ondra i Kamil doputovali su iz haosom zahvaćenog Praga u zabito rodno selo njihovog oca, na severu Češke. Ostavljeni na staranje neobičnom stricu, dečaci će morati da se izbore za svoje mesto među živopisnim meštanima: seoskim čudacima, brutalnim dečjim bandama, vračarama, alkoholičarima i gomilom drugih sumnjivih likova koje prate svakojake glasine. A kada tajna policija, koja traga za njihovim ocem, počne da se raspituje i za njih, Ondra i Kamil će biti prinuđeni da donesu teške odluke kako bi sačuvali živu glavu. Istovremeno, u okolnim šumama počinje da se dešava serija bizarnih smrti… Noćna smena je velika metafora o sazrevanju u nasilnom okruženju. Deca su protagonisti ovog romana, koji se odigrava za vreme praškog proleća. Topol se kroz svoje junake poigrava pitanjima identiteta: često se ne može pouzdano utvrditi ko govori, dečaci razmenjuju garderobu, stara vračara zamenjuje Ondru sa njegovim dedom, muškarci u kafani se maskiraju u devojke i medvede, Kamil se preoblači u žensku odeću, a likove iz snova teško je razlučiti od onih iz stvarnosti. Nestabilnost identiteta Topolovih junaka odslikava nestabilnost Češke, koja s jedne strane pokušava da stvori „socijalizam s ljudskim likom”, dok s druge strane sovjetski režim guši svaku ideju promene. Paradoks neuspele transformacije Topol sumira ovako: Buduće generacije biće najhumanije u istoriji čovečanstva. Njihova ljudskost biće neranjiva poput mehanizma mašine.

U jeku sovjetske invazije na Češku 1968. braća Ondra i Kamil doputovali su iz haosom zahvaćenog Praga u zabito rodno selo njihovog oca, na severu Češke. Ostavljeni na staranje neobičnom stricu, dečaci će morati da se izbore za svoje mesto među živopisnim meštanima: seoskim čudacima, brutalnim dečjim bandama, vračarama, alkoholičarima i gomilom drugih sumnjivih likova koje prate svakojake glasine. A kada tajna policija, koja traga za njihovim ocem, počne da se raspituje i za njih, Ondra i Kamil će biti prinuđeni da donesu teške odluke kako bi sačuvali živu glavu. Istovremeno, u okolnim šumama počinje da se dešava serija bizarnih smrti... Noćna smena je velika metafora o sazrevanju u nasilnom okruženju. Deca su protagonisti ovog romana, koji se odigrava za vreme praškog proleća. Topol se kroz svoje junake poigrava pitanjima identiteta: često se ne može pouzdano utvrditi ko govori, dečaci razmenjuju garderobu, stara vračara zamenjuje Ondru sa njegovim dedom, muškarci u kafani se maskiraju u devojke i medvede, Kamil se preoblači u žensku odeću, a likove iz snova teško je razlučiti od onih iz stvarnosti. Nestabilnost identiteta Topolovih junaka odslikava nestabilnost Češke, koja s jedne strane pokušava da stvori „socijalizam s ljudskim likom”, dok s druge strane sovjetski režim guši svaku ideju promene. Paradoks neuspele transformacije Topol sumira ovako: Buduće generacije biće najhumanije u istoriji čovečanstva. Njihova ljudskost biće neranjiva poput mehanizma mašine. Prevod sa češkog: Uroš Nikolić

Dva pakovanje zenskih maramica iz 1973. proizvodzaca “Triglav” Kranj! Novo. Kutije malo ostecene. Sve vidljivo na fotografijama!

Noćna smena U jeku sovjetske invazije na Češku 1968. braća Ondra i Kamil doputovali su iz haosom zahvaćenog Praga u zabito rodno selo njihovog oca, na severu Češke. Ostavljeni na staranje neobičnom stricu, dečaci će morati da se izbore za svoje mesto među živopisnim meštanima: seoskim čudacima, brutalnim dečjim bandama, vračarama, alkoholičarima i gomilom drugih sumnjivih likova koje prate svakojake glasine. A kada tajna policija, koja traga za njihovim ocem, počne da se raspituje i za njih, Ondra i Kamil će biti prinuđeni da donesu teške odluke kako bi sačuvali živu glavu. Istovremeno, u okolnim šumama počinje da se dešava serija bizarnih smrti... Noćna smena je velika metafora o sazrevanju u nasilnom okruženju. Deca su protagonisti ovog romana, koji se odigrava za vreme praškog proleća. Topol se kroz svoje junake poigrava pitanjima identiteta: često se ne može pouzdano utvrditi ko govori, dečaci razmenjuju garderobu, stara vračara zamenjuje Ondru sa njegovim dedom, muškarci u kafani se maskiraju u devojke i medvede, Kamil se preoblači u žensku odeću, a likove iz snova teško je razlučiti od onih iz stvarnosti. Nestabilnost identiteta Topolovih junaka odslikava nestabilnost Češke, koja s jedne strane pokušava da stvori „socijalizam s ljudskim likom”, dok s druge strane sovjetski režim guši svaku ideju promene. Paradoks neuspele transformacije Topol sumira ovako: Buduće generacije biće najhumanije u istoriji čovečanstva. Njihova ljudskost biće neranjiva poput mehanizma mašine. Noćna smena svrstava se među najbolja dela Jahima Topola i smatra se jednim od najznačajnijih romana savremene češke književnosti. Prikaži više

U jeku sovjetske invazije na Češku 1968. braća Ondra i Kamil doputovali su iz haosom zahvaćenog Praga u zabito rodno selo njihovog oca, na severu Češke. Ostavljeni na staranje neobičnom stricu, dečaci će morati da se izbore za svoje mesto među živopisnim meštanima: seoskim čudacima, brutalnim dečjim bandama, vračarama, alkoholičarima i gomilom drugih sumnjivih likova koje prate svakojake glasine. A kada tajna policija, koja traga za njihovim ocem, počne da se raspituje i za njih, Ondra i Kamil će biti prinuđeni da donesu teške odluke kako bi sačuvali živu glavu. Istovremeno, u okolnim šumama počinje da se dešava serija bizarnih smrti... Noćna smena je velika metafora o sazrevanju u nasilnom okruženju. Deca su protagonisti ovog romana, koji se odigrava za vreme praškog proleća. Topol se kroz svoje junake poigrava pitanjima identiteta: često se ne može pouzdano utvrditi ko govori, dečaci razmenjuju garderobu, stara vračara zamenjuje Ondru sa njegovim dedom, muškarci u kafani se maskiraju u devojke i medvede, Kamil se preoblači u žensku odeću, a likove iz snova teško je razlučiti od onih iz stvarnosti. Nestabilnost identiteta Topolovih junaka odslikava nestabilnost Češke, koja s jedne strane pokušava da stvori „socijalizam s ljudskim likom”, dok s druge strane sovjetski režim guši svaku ideju promene. Paradoks neuspele transformacije Topol sumira ovako: Buduće generacije biće najhumanije u istoriji čovečanstva. Njihova ljudskost biće neranjiva poput mehanizma mašine . Prevod sa češkog: Uroš Nikolić Povez knjige : mek Strana : 252 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Autor: Topol JahimU jeku sovjetske invazije na Češku 1968. braća Ondra i Kamil doputovali su iz haosom zahvaćenog Praga u zabito rodno selo njihovog oca, na severu Češke. Ostavljeni na staranje neobičnom stricu, dečaci će morati da se izbore za svoje mesto među živopisnim meštanima: seoskim čudacima, brutalnim dečjim bandama, vračarama, alkoholičarima i gomilom drugih sumnjivih likova koje prate svakojake glasine. A kada tajna policija, koja traga za njihovim ocem, počne da se raspituje i za njih, Ondra i Kamil će biti prinuđeni da donesu teške odluke kako bi sačuvali živu glavu. Istovremeno, u okolnim šumama počinje da se dešava serija bizarnih smrti...Noćna smena je velika metafora o sazrevanju u nasilnom okruženju. Deca su protagonisti ovog romana, koji se odigrava za vreme praškog proleća. Topol se kroz svoje junake poigrava pitanjima identiteta: često se ne može pouzdano utvrditi ko govori, dečaci razmenjuju garderobu, stara vračara zamenjuje Ondru sa njegovim dedom, muškarci u kafani se maskiraju u devojke i medvede, Kamil se preoblači u žensku odeću, a likove iz snova teško je razlučiti od onih iz stvarnosti. Nestabilnost identiteta Topolovih junaka odslikava nestabilnost Češke, koja s jedne strane pokušava da stvori „socijalizam s ljudskim likom”, dok s druge strane sovjetski režim guši svaku ideju promene. Paradoks neuspele transformacije Topol sumira ovako: Buduće generacije biće najhumanije u istoriji čovečanstva. Njihova ljudskost biće neranjiva poput mehanizma mašine.Noćna smena svrstava se među najbolja dela Jahima Topola i smatra se jednim od najznačajnijih romana savremene češke književnosti.

U jeku sovjetske invazije na Češku 1968. braća Ondra i Kamil doputovali su iz haosom zahvaćenog Praga u zabito rodno selo njihovog oca, na severu Češke. Ostavljeni na staranje neobičnom stricu, dečaci će morati da se izbore za svoje mesto među živopisnim meštanima: seoskim čudacima, brutalnim dečjim bandama, vračarama, alkoholičarima i gomilom drugih sumnjivih likova koje prate svakojake glasine. A kada tajna policija, koja traga za njihovim ocem, počne da se raspituje i za njih, Ondra i Kamil će biti prinuđeni da donesu teške odluke kako bi sačuvali živu glavu. Istovremeno, u okolnim šumama počinje da se dešava serija bizarnih smrti... Noćna smena je velika metafora o sazrevanju u nasilnom okruženju. Deca su protagonisti ovog romana, koji se odigrava za vreme praškog proleća. Topol se kroz svoje junake poigrava pitanjima identiteta: često se ne može pouzdano utvrditi ko govori, dečaci razmenjuju garderobu, stara vračara zamenjuje Ondru sa njegovim dedom, muškarci u kafani se maskiraju u devojke i medvede, Kamil se preoblači u žensku odeću, a likove iz snova teško je razlučiti od onih iz stvarnosti. Nestabilnost identiteta Topolovih junaka odslikava nestabilnost Češke, koja s jedne strane pokušava da stvori „socijalizam s ljudskim likom”, dok s druge strane sovjetski režim guši svaku ideju promene. Paradoks neuspele transformacije Topol sumira ovako: Buduće generacije biće najhumanije u istoriji čovečanstva. Njihova ljudskost biće neranjiva poput mehanizma mašine . Prevod sa češkog: Uroš Nikolić Povez knjige : mek Strana : 252 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Zenska bunda sa pravim krznom.Veoma retko u ponudi.Modna konfekcija Nis.Nosena jednom,maksimalno ocuvana,o kvalitetu nema sta da se kaze,iz tog vremena nema sta nije valjalo.Modna kreatorka u tom periodu je bila akademik Milinka Ignjatovic,koja je radila kreacije za modnu konfekciju Nis. Cena 200 eura.

Holofaust Roman slobodne forme, erotska SF komedija HoloФaust, autora Milenka Sokića. Imajući u vidu da se, u periodu između 2069. i 2071. godine, odigrao Treći svetski rat, koji je zbrisao dobar deo čovečanstva a preživele osudio na svakojake vidove telesno-duševnih nedostataka, penzionisana profesorka istorije, Radmila Cimerman Milutinović, trenutno raspolaže sa tri glave. Godine 2090, Srpska napredna stranka proslavlja veliki jubilej – 78. godišnjicu svoje vladavine i 70. godišnjicu spektakularnog trijumfa nad VSO (virtuelnom srpskom opozicijom). Za proleće iste godine zakazana je i Finalna Bitka, u nordijskoj mitologiji poznatija kao Ragnarok. Gospođi Milutinović je, krajnje sumanutim spletom okolnosti, ukazana neobična čast, jer je za poprište bitke izabrana njena avlija sa okolnim proplancima, dok je njena gostoljubiva hacijenda prerasla u Valhalu, menzu za predah poginulih ratnika. Visoka radijacija je, čini se, naudila svima izuzev njenom unuku, mladom Neuspelom Faustu, koji je jedan od retkih kome je pošlo za rukom da nakon nuklearnog holokausta ostane sa jednom glavom. Ako izuzmemo feminiziranog Atilu Biča Božjeg, vrelog lezbo androida Lauru, Bulgakovljevog mačora Behemota koji šmrče kokain u pauzi između deflorisanja prelepih devojaka, i skeleta ćutologa, može se reći da univerzum okupljen oko babe i unuka ni po čemu nije apsurdan i paranormalan. Radmila je lernejska hidra, a ne kerber, te odsecanjem svake njene glave izrastu dve nove. Parnoglava Radmila na sve načine potkopava ugled koji Bič uživa, optužujući ga da je edipovac i beta muškarac koga je rođena supruga godinama seksualno ponižavala, oblačeći ga u žensku odeću, nad njim sprovodeći peging i slične femdom tehnike… Gde prestaje lična, a počinje kolektivna drama? Prikaži više

Iz recenzije: ’’Roman slobodne forme, erotska SF komedija HoloФaust, autora Milenka Sokića. Imajući u vidu da se, u periodu između 2069. i 2071. godine, odigrao Treći svetski rat, koji je zbrisao dobar deo čovečanstva a preživele osudio na svakojake vidove telesno-duševnih nedostataka, penzionisana profesorka istorije, Radmila Cimerman Milutinović, trenutno raspolaže sa tri glave. Godine 2090, Srpska napredna stranka proslavlja veliki jubilej – 78. godišnjicu svoje vladavine i 70. godišnjicu spektakularnog trijumfa nad VSO (virtuelnom srpskom opozicijom). Za proleće iste godine zakazana je i Finalna Bitka, u nordijskoj mitologiji poznatija kao Ragnarok. Gospođi Milutinović je, krajnje sumanutim spletom okolnosti, ukazana neobična čast, jer je za poprište bitke izabrana njena avlija sa okolnim proplancima, dok je njena gostoljubiva hacijenda prerasla u Valhalu, menzu za predah poginulih ratnika. Visoka radijacija je, čini se, naudila svima izuzev njenom unuku, mladom Neuspelom Faustu, koji je jedan od retkih kome je pošlo za rukom da nakon nuklearnog holokausta ostane sa jednom glavom. Ako izuzmemo feminiziranog Atilu Biča Božjeg, vrelog lezbo androida Lauru, Bulgakovljevog mačora Behemota koji šmrče kokain u pauzi između deflorisanja prelepih devojaka, i skeleta ćutologa, može se reći da univerzum okupljen oko babe i unuka ni po čemu nije apsurdan i paranormalan. Radmila je lernejska hidra, a ne kerber, te odsecanjem svake njene glave izrastu dve nove. Parnoglava Radmila na sve načine potkopava ugled koji Bič uživa, optužujući ga da je edipovac i beta muškarac koga je rođena supruga godinama seksualno ponižavala, oblačeći ga u žensku odeću, nad njim sprovodeći peging i slične femdom tehnike… Gde prestaje lična, a počinje kolektivna drama?’’

Knjaževac Presing, 2020. Roman slobodne forme, erotska SF komedija HoloФaust, autora Milenka Sokića. Imajući u vidu da se, u periodu između 2069. i 2071. godine, odigrao Treći svetski rat, koji je zbrisao dobar deo čovečanstva a preživele osudio na svakojake vidove telesno-duševnih nedostataka, penzionisana profesorka istorije, Radmila Cimerman Milutinović, trenutno raspolaže sa tri glave. Godine 2090, Srpska napredna stranka proslavlja veliki jubilej – 78. godišnjicu svoje vladavine i 70. godišnjicu spektakularnog trijumfa nad VSO (virtuelnom srpskom opozicijom). Za proleće iste godine zakazana je i Finalna Bitka, u nordijskoj mitologiji poznatija kao Ragnarok. Gospođi Milutinović je, krajnje sumanutim spletom okolnosti, ukazana neobična čast, jer je za poprište bitke izabrana njena avlija sa okolnim proplancima, dok je njena gostoljubiva hacijenda prerasla u Valhalu, menzu za predah poginulih ratnika. Visoka radijacija je, čini se, naudila svima izuzev njenom unuku, mladom Neuspelom Faustu, koji je jedan od retkih kome je pošlo za rukom da nakon nuklearnog holokausta ostane sa jednom glavom. Ako izuzmemo feminiziranog Atilu Biča Božjeg, vrelog lezbo androida Lauru, Bulgakovljevog mačora Behemota koji šmrče kokain u pauzi između deflorisanja prelepih devojaka, i skeleta ćutologa, može se reći da univerzum okupljen oko babe i unuka ni po čemu nije apsurdan i paranormalan. Radmila je lernejska hidra, a ne kerber, te odsecanjem svake njene glave izrastu dve nove. Parnoglava Radmila na sve načine potkopava ugled koji Bič uživa, optužujući ga da je edipovac i beta muškarac koga je rođena supruga godinama seksualno ponižavala, oblačeći ga u žensku odeću, nad njim sprovodeći peging i slične femdom tehnike…

U jeku sovjetske invazije na Češku 1968. braća Ondra i Kamil doputovali su iz haosom zahvaćenog Praga u zabito rodno selo njihovog oca, na severu Češke. Ostavljeni na staranje neobičnom stricu, dečaci će morati da se izbore za svoje mesto među živopisnim meštanima: seoskim čudacima, brutalnim dečjim bandama, vračarama, alkoholičarima i gomilom drugih sumnjivih likova koje prate svakojake glasine. A kada tajna policija, koja traga za njihovim ocem, počne da se raspituje i za njih, Ondra i Kamil će biti prinuđeni da donesu teške odluke kako bi sačuvali živu glavu. Istovremeno, u okolnim šumama počinje da se dešava serija bizarnih smrti... Noćna smena je velika metafora o sazrevanju u nasilnom okruženju. Deca su protagonisti ovog romana, koji se odigrava za vreme praškog proleća. Topol se kroz svoje junake poigrava pitanjima identiteta: često se ne može pouzdano utvrditi ko govori, dečaci razmenjuju garderobu, stara vračara zamenjuje Ondru sa njegovim dedom, muškarci u kafani se maskiraju u devojke i medvede, Kamil se preoblači u žensku odeću, a likove iz snova teško je razlučiti od onih iz stvarnosti. Nestabilnost identiteta Topolovih junaka odslikava nestabilnost Češke, koja s jedne strane pokušava da stvori „socijalizam s ljudskim likom”, dok s druge strane sovjetski režim guši svaku ideju promene. Paradoks neuspele transformacije Topol sumira ovako: Buduće generacije biće najhumanije u istoriji čovečanstva. Njihova ljudskost biće neranjiva poput mehanizma mašine. Naslov: Noćna smena Izdavač: Dereta Strana: 252 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 13,5 x 20,5 cm Godina izdanja: 2017 ISBN: 978-86-6457-166-1

U jeku sovjetske invazije na Češku 1968. braća Ondra i Kamil doputovali su iz haosom zahvaćenog Praga u zabito rodno selo njihovog oca, na severu Češke. Ostavljeni na staranje neobičnom stricu, dečaci će morati da se izbore za svoje mesto među živopisnim meštanima: seoskim čudacima, brutalnim dečjim bandama, vračarama, alkoholičarima i gomilom drugih sumnjivih likova koje prate svakojake glasine. A kada tajna policija, koja traga za njihovim ocem, počne da se raspituje i za njih, Ondra i Kamil će biti prinuđeni da donesu teške odluke kako bi sačuvali živu glavu. Istovremeno, u okolnim šumama počinje da se dešava serija bizarnih smrti... Noćna smena je velika metafora o sazrevanju u nasilnom okruženju. Deca su protagonisti ovog romana, koji se odigrava za vreme praškog proleća. Topol se kroz svoje junake poigrava pitanjima identiteta: često se ne može pouzdano utvrditi ko govori, dečaci razmenjuju garderobu, stara vračara zamenjuje Ondru sa njegovim dedom, muškarci u kafani se maskiraju u devojke i medvede, Kamil se preoblači u žensku odeću, a likove iz snova teško je razlučiti od onih iz stvarnosti. Nestabilnost identiteta Topolovih junaka odslikava nestabilnost Češke, koja s jedne strane pokušava da stvori „socijalizam s ljudskim likom”, dok s druge strane sovjetski režim guši svaku ideju promene. Paradoks neuspele transformacije Topol sumira ovako: Buduće generacije biće najhumanije u istoriji čovečanstva. Njihova ljudskost biće neranjiva poput mehanizma mašine. Naslov: Noćna smena Izdavač: Dereta Strana: 252 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 13,5 x 20,5 cm Godina izdanja: 2017 ISBN: 978-86-6457-166-1

Prodajemo lep i veoma ocuvan zenski novcanik od prave koze proizveden povodom zimskih Olimpijskih igara u Sarajevu 1984. godine. Mek na dodir, praktican sa 2 vece i 2 manje unutrasnje pregrade. Duzina je 17cm, a sirina 11cm. Raritet iz Sarajeva.

Katalog NAPRIJED TVORNICA ODJEĆE ZAGREB ZIMA `60/`61. Mali format Katalog predstavlja modele ženskih kaputa Stanje 5- Pogledati Napomene o pouzeću

Opis proizvoda Monografija Francuska veza umnogome prati tradiciju učvršćivanja i produbljivanja francusko-srpskih književnih i kulturnih veza, ali iz jedne perspektive koja do danas nije bila u centru istraživačke pažnje. Reč je o srpskoj ženskoj književnosti koja je, razume se, paralelno sa književnošću u javnosti dominantno prisutnih muških autora, vodila intertekstualni dijalog sa francuskom književnosti. Rezultati naših analiza pokazuju da su francuski jezik, književnost i kultura imali izrazito značajnu ulogu u stvaralaštvu srpskih spisateljica prve polovine XX veka, kao što su Jelena J. Dimitrijević, Isidora Sekulić, Кsenija Atanasijević i Julka Hlapec Đorđević. Odjeci te ženske frankofilije iz koje neretko izbija angažovani feminizam, manifestuju se, više ili manje očigledno ili prikriveno, u najrazličitijim vidovima intertekstualnih veza i imagoloških analogija, što svedoči o visokoj produktivnosti interkulturnih dodira i razmena na tradicionalno prijateljskoj, premda ponekad odveć idealizovanoj relaciji Francuska–Srbija.

Opis proizvoda Monografija Francuska veza umnogome prati tradiciju učvršćivanja i produbljivanja francusko-srpskih književnih i kulturnih veza, ali iz jedne perspektive koja do danas nije bila u centru istraživačke pažnje. Reč je o srpskoj ženskoj književnosti koja je, razume se, paralelno sa književnošću u javnosti dominantno prisutnih muških autora, vodila intertekstualni dijalog sa francuskom književnosti. Rezultati naših analiza pokazuju da su francuski jezik, književnost i kultura imali izrazito značajnu ulogu u stvaralaštvu srpskih spisateljica prve polovine XX veka, kao što su Jelena J. Dimitrijević, Isidora Sekulić, Кsenija Atanasijević i Julka Hlapec Đorđević. Odjeci te ženske frankofilije iz koje neretko izbija angažovani feminizam, manifestuju se, više ili manje očigledno ili prikriveno, u najrazličitijim vidovima intertekstualnih veza i imagoloških analogija, što svedoči o visokoj produktivnosti interkulturnih dodira i razmena na tradicionalno prijateljskoj, premda ponekad odveć idealizovanoj relaciji Francuska–Srbija.

Stvaralaštvo srpskih spisateljica prve polovine XX veka u kontekstu francuske književnosti i kulture Monografija Francuska veza umnogome prati tradiciju učvršćivanja i produbljivanja francusko-srpskih književnih i kulturnih veza, ali iz jedne perspektive koja do danas nije bila u centru istraživačke pažnje. Reč je o srpskoj ženskoj književnosti koja je, razume se, paralelno sa književnošću u javnosti dominantno prisutnih muških autora, vodila intertekstualni dijalog sa francuskom književnosti. Rezultati naših analiza pokazuju da su francuski jezik, književnost i kultura imali izrazito značajnu ulogu u stvaralaštvu srpskih spisateljica prve polovine HH veka, kao što su Jelena J. Dimitrijević, Isidora Sekulić, Кsenija Atanasijević i Julka Hlapec Đorđević. Odjeci te ženske frankofilije iz koje neretko izbija angažovani feminizam, manifestuju se, više ili manje očigledno ili prikriveno, u najrazličitijim vidovima intertekstualnih veza i imagoloških analogija, što svedoči o visokoj produktivnosti interkulturnih dodira i razmena na tradicionalno prijateljskoj, premda ponekad odveć idealizovanoj relaciji Francuska–Srbija.

Francuska veza: stvaralaštvo srpskih spisateljica prve polovine XX veka Monografija Francuska veza umnogome prati tradiciju učvršćivanja i produbljivanja francusko-srpskih književnih i kulturnih veza, ali iz jedne perspektive koja do danas nije bila u centru istraživačke pažnje. Reč je o srpskoj ženskoj književnosti koja je, razume se, paralelno sa književnošću u javnosti dominantno prisutnih muških autora, vodila intertekstualni dijalog sa francuskom književnosti. Rezultati naših analiza pokazuju da su francuski jezik, književnost i kultura imali izrazito značajnu ulogu u stvaralaštvu srpskih spisateljica prve polovine XX veka, kao što su Jelena J. Dimitrijević, Isidora Sekulić, Кsenija Atanasijević i Julka Hlapec Đorđević. Odjeci te ženske frankofilije iz koje neretko izbija angažovani feminizam, manifestuju se, više ili manje očigledno ili prikriveno, u najrazličitijim vidovima intertekstualnih veza i imagoloških analogija, što svedoči o visokoj produktivnosti interkulturnih dodira i razmena na tradicionalno prijateljskoj, premda ponekad odveć idealizovanoj relaciji Francuska–Srbija.

Велики рат (1914-1918), познат и као Први светски рат, донео је свету страшна искушења. У њему је било много херојских подвига, али су у овој књизи само приче о великим женама које су поднеле изузетне жртве за спас отаџбине. У тим за српски народ и државу страшним данима оне су се од скромних чобаница, љупких матуранткиња и префињених дворских дама преображавале у … „ЖЕНЕ ЈУНАЦИ ВЕЛИКОГ РАТА“ Књига за децу у тврдом повезу и великог формата (33×24 цм) у којој су ове хероине описане у причама које су базиране на истинитим догађајима и које упечатљиво сведоче о њиховој храбрости и пожртвовању. Сјајне илустрације Владимира Крстића Лација, који је илустровао и сада већ познату дечију књигу „Српски јунаци од Косовског боја до Кошара“, ће вам помоћи да још боље упознате те велике жене. Одломак из приче „Храбри обавештајац“ о Мари Петровић Осећала је како је стеже јелече. Одавно се од њега одвикла. И ова ношња на њој јој смета. Не осећа је као своју. У униформи јој је пријатније. Али Луне је тражио баш њу за овај задатак. Само је њој веровао. Јасно се сећала њиховог разговора: – Мора жена да оде међу непријатеље и види колико их је, где су им топови, какав им је морал. Жена ће бити мање сумњива. Разуми ме, Маро! – Разумем! – одговорила му је војнички, па заустила: – Али… – Шта али? Да се не плашиш што тамо идеш сама? – Не плашим се! Не идем сама! – Како не идеш? Ко ће с тобом? – Бог, драги Луне. С њим се ја никога не бојим. Осмехнуо се на те речи. – Шта је онда проблем? – Одвикла сам се од женске одеће. Знаш да се већ годинама борим као мушко. Расла сам с оцем и браћом, понашам се као мушко, тако и мислим. – Маро, знам то, али знам и да си ти најхрабрија жена коју сам срео. Само ти можеш да сама ушеташ непријатељу иза леђа и донесеш ми потребне податке. Не би ти било први пут. И ево је сада у овој ношњи међу непријатељима. Види бугарске војнике како се подгуркују и заједљиво смеју. Језик им је близак нашем, па разуме њихова ружна добацивања. Све у њој кува и радо би ову бомбу скривену међу јабукама на дну корпе бацила на њих. Али не сме да покаже своју ћуд. Скромно спушта поглед и као обична српска сељанка пролази поред групе. Види где су топови. Броји их. Памти им распоред. Наилази на немачке војнике. Њих бар не разуме. Нек лају шта хоће. Немци и Бугари се држе одвојено. Чини јој се да међу њима има мржње. То је добро за нас и савезнике,муњевито јој прође кроз главу. Поново види топове. Броји. Памти… Наслов: Жене јунаци Великог рата Издавач: Добродетељ Страна: 30 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 25х1х33 цм cm Година издања: 2021 ИСБН: 978-86-81560-06-8

Zavodljive čarolije za moderne vještice Ovo je knjiga namijenjena mladim djevojkama, koja im uz pomoć svakodnevnih sastojaka i malo čarolije, omogućuje da postanu najčarobnije žensko biće u bližoj i široj okolici! Knjiga je puna čarolija s magičnim rezultatima - kako odabrati senzacionalnu odjeću i ostaviti trajan dojam, kako privući svoju srodnu dušu ili kako zadržati ljetnu vezu s mora.

Pažnja! ODJEĆA UMJETNOST IDENTITET TEHNIČKI FAKULTET U BIHAĆU 2O14 ZBORNIK RADOVA B I H A Ć 2O14 R e f e r e n c e ODIJEVANJE RASKOŠ KAD KUPOVINA NIJE RAZONODA MODA POTROŠNJA ZAKON O ZABRANI NOŠENJA ZARA I FEREDŽE IZ 195O. U BOSNI i HERCEGOVINI NOVIJE ZABRANE ŽENSKIH MUSLIMANSKIH ODIJEVNIH PRAKSI U EVROPI MODA I IDEOLOGIJA `NEVJERNIK PRVE KLASE` - MODERNA VOJNA UNIFORMA TRENERKA I ZLATNI LANAC MODNI ADVERTISING IMJETNOST I MUŠKOST VEO I GRUDI KABANICA ILI LJUBAVNICA MODA, TRADICIJA I/ILI MODERNOST. SRPSKO SLIKARSTVO 1918-1941 (Simona Čupić) ............................................................... FOTOGRAFIJE U KOLORU !!!!!!! BROŠ LATINICA 199 STRANA NEKORIŠĆENO NEOTVORENO Ekstra !!!!!!!!!!!!!!!! s

Morate priznati, skit je uvek nekako vezan za muškarce. Ali pošto su mušku verziju uglavnom kupovale žene, odlučili smo da je podjednako važno pitati se šta je i ispod ženskog skita. Vreme je da ovaj komad odeće zablista i na ženama jer će njima svakako lepše stajati. Kod muške kecelje me apsolutno nije interesovalo šta je ispod...ali u ovom slučaju baš sam zahvalan jer mogu napisati da me baš zanima da li je ispod svakog isto? Karakteristike: - Pere se u veš mašini do 50 stepeni, - Visoki kvalitet slike (ipak je made in Italy), što bi rekli no Čajna, not PRC, - Zadovoljava sve evropske standarde, što znači da može u uniju tj.Srbiju, - Dizajnirano u Italiji te je sve što se tiče reprodukcije, kopije itd. striktno zabranjeno, - Made in Italy.