Oktav Mure vodi veoma uspešnu parisku modnu kući i obilato zarađuje prodajući žensku odeću i stvari neophodne lepšem polu. Međutim, iza sjajnih izloga i izobilja u prodavnici krije se strašna nemaština. Radno vreme traje čak trinaest sati, radnici rade kao robovi, dok za svoj posao dobijaju bednu platu, smeštaj je užasan, a hrana bedna. Deniz Bodi je mlada provincijalka od dvadeset leta koja je stigla u Pariz nadajući se boljem životu. Ona se zapošljava kao prodavačica kod Murea. Mure je očaran mladom devojkom... POL-V

Autor: Ariel Buto Povez: meki Format: 14 x 20,5 cm Strana: 180 Pismo: latinica Roman `Kreten!` prodat je u preko 20.000 primeraka samo u Francuskoj Šta to savremene Evropljanke u stvari hoće? I kako do toga dolaze? Florans, Eliz i Karolin, tri prijateljice u najboljim godinama, nalaze se u vrtlogu modernog života. Muževi, ljubavnici, roditelji, deca, prijatelji, rođaci – svi traže dovoljno vremena, novca, ljubavi, posvećenosti... `Brak nije završetak, već ograničenje puta koji treba da sledimo,` uviđa Florans nakon bračnog brodoloma. Ali kako preživeti krah i raskinuti sa prošlošću? Dok se Eliz bori sa prvim izdajničkim borama, iskušenjima prošlih ljubavi i porodičnim obavezama, Karolin se pita šta da uradi kada nađe idealnog muškarca koji, nažalost, ima samo jednu manu. Ali, na početku i na kraju, koliko god godina imale, ostaje institucija ženskog pižama žura i smeh ispod pokrivača `kao devojčice koje misle da nikada neće odrasti, da se nikada neće udati niti napustiti prijateljice...` `Kao da Ariel Buto nosi naočare o kojima smo sanjali kada smo bili deca, znate one magične naočare koje vam omogućuju da vidite šta se nalazi ispod odeće... I ne samo to, ona i čuje naše glasove. I konačno, ona čita naše misli, zna kako zavodimo, kako se ponašamo prema ženama, ona bez sumnje odlično poznaje kretena koji se nalazi u svakom od nas.` - Gi Karlije k-5

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Da li se plašim? - Maruša Krese Izdavač: Orion Art Godina izdanja: 2016 Broj strana: 197 Format: 21 cm Povez: Broširani Roman je stalno pisan u prvom licu, iako su tri ličnosti u pitanju. Rečenice su kratke. Stil je zadihan, ženski pažljivo nežan i ličan. Događaji su opisani toplo, doživljeno, sa puno osećanja. Malo smeta što doživljaji muškog junaka zvuče jednako meko i nežno kao i ženskog, ali ne zvuče nikako lažno. Prevod Dragane Bojanić Tijardović je veoma dobar.Glavni likovi, On i Ona, nisu u knjizi imenovani. On je komandant brigade, Ona bezimena partizanska, a njihova kćerka je interpretator njihovih sudbina, pa i njihov kritičar. No, pisac Pogovora u knjizi Olga Manojlović Pintar otkriva njihov identitet, koji se, doduše, naslućivao. Junaci knjige su Ljudmila Krese, komesarka brigade „Matija Gubec“, poznata u partizanima kao Maruša, Franc Krese, komandant (partizansko ime Čoban), narodni heroj i major UDB-e i njihova kćerka Maruša. Imenom se pominju i J. B. Tito, Pepca Kardelj, Marko – Aleksandar Ranković i Slavka.To je generacija koja je iznela rat na svojim plećima. To je generacija mladih, ostrašćenih idealista, boraca za ideju, koji su često bili gladni, gotovo veći deo rata proveli u lošoj odeći i obući. Morali su da budu uvek budni na jedno oko, a da budu primer svima. To je generacija koja se nije smela plašiti. Zapravo – plašila se, ali se to nije smelo videti. U ratu se malo imalo, a sve se delilo. U ratu je građeno bratstvo i jedinstvo. Svakodnevna zbivanja, borbe, izdaje, pogibije, nedoumice, porodični odnosi, sve se to prelama kroz ratnu vizuru. Rat definiše i moral boraca, njihove međusobne odnose, odnose sa onima koji nisu sa njima, sa članovima porodice koji su ostali kod kuće. Tu su i odnosi u partiji, sumnje i razočaranja, nadanja i obećanja. Srećom, knjiga nije ni jugonostalgična ni euforična zbog samostalnosti. Autorka ima meru u odnosu prema svemu…