Prodaje se akvarijum od 230l sa svom opremom i stalkom 10mm staklo, ojacana Kontakt telefon:0649456791

Septaria porcellana – ovi slatkovodni puževi oblikom i načinom života podsećaju na svoje morske srodnike koje često nalazimo na obali. Deo svog životnog ciklusa larve ovih puževa provode u moru tako da je razmnožavanje u akvarijumu nemoguće i ne postoji opasnost od nekontrolisanog razmnožavanja. Poreklom su iz jugoistočne Azije, gde žive na ušćima reka i hrane se algama, biofilmom i detritom. Odrasle septarije dostižu dužinu od 4cm, širinu od 24mm, i visinu do 1cm. Obojenost je uglavnom smeđa, šare dosta variraju kod pojedinačnih primeraka. Životni vek im je preko dve godine. Za pravilan rast i razvoj potrbna im je voda tvrdoće preko 3KH, i ph vrednost oko neutralne. Temperatura ne bi trebala da prelazi 28 °C. Septaria porcellana, slično morskim prilepcima, drži se izuzetno čvrsto i potrebno je obratiti pažnju kada se odvajaju od podloge, nokat se zavuče ipod prednjeg kraja puža, puž će se priljubiti uz podlogu, ali će ubrzo popustiti i pokušati da se pomeri i tada se može odvojiti bez opasnosti da se puž povredi. Septaria porcellana je novitet u akvaristici i pokazala se kao izuzetno dobar algar, u rangu sa ostalim neritinama, većinu vremena će provoditi na stranicama akvarijuma, drvetu i kamenu, povremeno i na podlozi. Alge uklanjaju u jednom prolasku što ih čini veoma efikasnim. Kada u akvarijumu nema dovoljno algi poželjno je dodavati hranu biljnog porekla, npr. Sera Spirulina ili Tetra Waffer ili sveže povrće. Ovi slatkovodni prilepci izuzetno su miroljubivi i mogu se kombinovati sa ostalim puževima, ribama i kozicama. Pošto se ne odvajaju od podloge i stopalo im je stalno zaštićeno, mogu se naseljavati i tamo gde bi drugi puževi bili ugroženi. Kombinacije sa ribama koje se hrane puževima treba izbegavati, kao i kombinovanje sa helenama.

Eneus koridoras, bronzani muljaš, je najčešća vrsta ovog roda u akvaristici. Prisutan je u akvarijumima još od prvih dana moderne akvaristike, dugo i uspešno se gaji u akvarijumima, mnogim akvaristima je ova ribica omiljena. Široko je rasprostranjen u Južnoj Americi, postoji više varijeteta ove ribe i tek treba da se pokaže da li su sve te ribe jedna vrsta ili se radi o kompleksu vrsta sličnih Corydoras aeneusu. Ponekad se u literaturi nalazi pod sinonimom C. shultzei. Svi primerci koji se nalaze u prodaji odgajeni su u akvarijumu i prilagodljiviji su od divljih riba. Osnovna boja je bakarna, na bokovima se nalazi široka tamno siva linija sa metalik odsjajem. U poslednje vreme među azijskim odgajivačima je postala popularna praksa bojenja, odnosno tetoviranja riba, veštački pigment se ubacuje u tkivo ribe upotrebom igle. Ovaj proces je veoma težak po ovako male organizme i ribe žive kratko, podležu bolestima, a koliki bol trpe tokom života možemo samo da pretpostavimo. Ove i druge bojene ribe ne nalaze se u ponudi Akvarijum Arta. Jedini način da se prekine ovo maltretiranje ribica je da akvaristi prestanu kupovati bojene primerke. Rastu do 7,5 cm, ženke su veće od mužjaka. Odgovara im akvarijum zapremine 60 i više litara, namešten sa finijim peskom i skrovitim mestima. Lepo se uklapaju i u biljni akvarijum, ali prisustvo biljaka nije obavezno. Miroljubivi su i društveni, treba ih naseliti u većem broju, bar 5-6 primeraka. Samo velike i agresivne ribe nisu dobrar izbor za akvarijum sa eneusima. Idealna im je temperatura 21 – 27 °C, pH vrednost od 6-8 i tvrdoća vode do 15 dH. Svi koridorasi su ribe dna i hranu pronalaze pretražujući podlogu, često se smatraju čistačima jer će ukloniti svu nepojedenu hranu iz akvarijuma. Koridorasi ne stružu alge i ne hrane se izmetom drugih riba. Kada je u akvarijumu mnogo brzih i proždrljivih riba često ostanu gladni i potrebno ih je ciljano hraniti, koristiti hranu koja brzo tone kao što je Sera Discus granulat, Tetra Min granulat ili tabletirane hrane poput Tetra waffer mix. Sa posebnim apetitom će jesti živu i smrznutu hranu, naročito crve i larve kojima se hrane u prirodi. Kod upotrebe žive hrane posebnu pažnju treba obratiti na poreklo jer je ona čest uzrok različitih bolesti. Ove ribice su aktivne noću, hraniti se mogu i kad se ugase svetla na akvarijumu, tako sprečavamo da se ostale ribe prejedu a koridorasi ostanu gladni. Mreste se lako i mrest je sličan ostalim vrstama koridorasa, najsličniji mrestu Paleatusa, eneus je veoma plodan i broj ikri može biti veliki. Eneus koridorasi su jedna od najzahvalnijih vrsta ribica koje se čuvaju u akvarijumu, lepo obojene, miroljubive, veoma interesantnog ponašanja, veoma tolerantne na „početničke greške “ i otporne prema patogenima. Sa životnim vekom od 10-ak godina spadaju u najdugovečnije stanovnike akvarijuma.

Poreklom je iz Indije, Pakistana i Bangladeša, gde naseljava različite vodotokove, od brzih potoka pa sve do jezera i močvarnih predela. Divlje ribe dostižu veličinu do 15cm i njihova veličina i obojenost značajno variraju u zavisnosti od porekla. Komercijalno gajene ribe retko prelaze 8cm i za razliku od divljih primeraka zadržavaju bronzanu boju tokom cele godine, a ne samo u vreme mresta. Boja kod mužjaka je izraženija nego kod ženki, koje su krupnije od mužjaka. Manje ili više crne boje pojavljuje se u perajima mužjaka, kod ženki ova boja izostaje. Ova živahna ribica je idealna za zajednički akvarijum, smatra se jednom od najnezahtevnijih vrsta i preporučuje se početnicima. Najbolje se uklapaju u biljni akvarijum sa tamnijom podlogom, u ovakvim uslovima ribe će se ponašati prirodno i imati izraženije boje. Malo jato od 5-6 primeraka može se naseliti u akvarijum od minimum 50-ak litara. Može se kombinovati sa različitim vrstama tetri, drugom šaranskom ribom, živorotkama kao i sa različitim muljarima i algarima. Vrste koje imaju velika peraja mogu biti izložene povremenom grickanju, mada mnogo ređe nego kod ozloglašenih Barbus Tetrazona. Barbus Conhonius nema posebnih zahteva prema parametrima vode i brzo se prilagođava različitim uslovima, u prirodi se ove ribe sreću u vodama sa sledećim karakteristikama: ph 6 do 8, ukupna tvrdoća 5-19 dGH i temperature 18–24 °C. Ishrana se u prirodi sastoji od insekata, crva, račića i biljnog materijala, u akvarijumu ribice brzo prihvataju suvu hranu kao što je Vipan, Sera Flora i sl. Životni vek je do 5 godina. Mrest ovih ribica odvija se na isti način kao i kod ostalih barbusa, do njega dolazi u jutarnjim časovima. Ribe prosipaju ikru koja nije lepljiva i pada na dno akvarijuma, roditeljska briga ne postoji i često dolazi do jedenja ikre. Mlađ se u početku hrani infuzorijom, a zatim artemijom. Mlade ribice nemaju karakterističnu bronzanu boju koja se razvija kasnije. Selekcijom su dobijene ribe izrazito jarkih boja kao i šlajeri.

Crna tetra spada u najnezahtevnije vrste akvarijumskih ribica. Veoma je prilagodljiva vrsta, zadovovljava se i skromnim uslovima koji se sreću u akvarijumima početnika. Dugo i uspešno se gaji kako u svetu, tako i kod nas. Često se naziva i Udovica, zbog svoje karakteristične crne boje (Black skirt tetra, Black widow tetra, eng.). Potiču iz Južne Amerike, iz basena reka Rio Paragvaj i Rio Guapore na teritoriji Brazila, Bolivije i Argentine. Crna tetra živi u malim vodotokovima, često zasenjenim bujnom vegetacijom. Temperatura vode u ovim vodama kreće se u rasponu 20-26°C, pH vrednost od 6.0 do 7.0, a tvrdoća od 5-20 dH. U akvarijumskim uslovima se crna tetra veoma lako prilagođava različitim parametrima vode, značajno van ovog opsega. Prilagodljivost je posebno naglašena kod riba gajenih u akvarijumima više generacija, a takva je većina crnih tetri koje srećemo u prodaji. Naša su preporuka za sve koji prave prve korake u svetu akvaristike, mnoge greške koje prave početnici crne tetre podnose bez posledica. Glava im je srebrnkaste boje, a iza škržnih poklopaca se nalaze dve vertikalne crne pruge. Zadnja polopvina tela postepeno prelazi u crnu boju koja zahvata leđno i analno peraje. Rep je transparentan. Selekcijom je dobijena i crna tetra bez pigmenta, koja se često naziva bela tetra. Naročito lepu boju imaju mlade ribice pre postizanja polne zrelosti, kod odraslih riba boja je nešto bleđa i kontrast nije tako izražen. Intenzitet boje zavisi od uslova u kojima se čuvaju, kada je kvalitet vode loš, boja im bledi. U pojedinim radnjama možete sresti bojene ribe ove vrste, veštačka boja se pomoću igle unosi u organizam riba, ribe se tetoviraju. Ovaj proces je veoma težak po ovako male organizme i ribe žive kratko, podležu bolestima, a koliki bol trpe tokom života možemo samo da pretpostavimo. Ove i druge bojene ribe ne nalaze se u ponudi Akvarijum Arta. Jedini način da se prekine ovo maltretiranje ribica je da akvaristi prestanu kupovati bojene primerke. Rastu do 6cm i dovoljan im je akvarijum zapremine od bar 50l. Po prirodi su jatne ribe, bolje se osećaju kada ih ima više, preporučujemo vam jato od bar 4-6 crnih tetri. Većinu vremena će provoditi na sredini akvarijuma, i treba im ostaviti slobodnog prostora za plivanje. Crna tetra je veoma miroljubiva riba koja se može kombinovati sa mnoštvom drugih vrsta. Uređenje akvarijuma skoro da ne igra nikakvu ulogu kada su crne tetre u pitanju, boje će im biti izraženije kada u akvarijumu ima dekoracije i biljaka. Svaštojedi su i u prirodi se hrane larvama insekata, algama i plodovima koji padaju u vodu. U akvarijumu prihvataju sve vrste hrane, preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Deo ishrane može biti biljnog porekla (Sera Flora, Tetra ProAlgae, Spirulina). Bez problema prihvataju i granulisanu hranu. Mrest crnih tetri jedan je od najlakših kada su ikrašice u pitanju. Polno zrele ženke krupnije su od mužjaka, sa izraženijim stomacima i nešto bleđom bojom. Slično kao i kod ostalih tetri do mresta dolazi u jutarnjim časovima, ikra se polaže u sitnolisnom bilju i nema roditeljske brige. Nakon što proplivaju, mlade crne tetre hrane se najsitnijom hranom. Za uspešan mrest često nije potrebno čak ni omekšati vodu. Ovu veoma zahvalnu vrstu preporučujemo većini početnika. Iskusnijim akvaristima takođe, jer se radi o vrsti koja ispunjava sredinu akvarijuma, dobro se uklapa sa velikim brojem drugih vrsta riba, a po svojoj lepoti ne zaostaje za mnogim skupljim vrstama.

Ako ikad poželite u vašem domu deo prirode koji kad se gleda na prvi pogled je ne vidljiva ,sve dok se ne zaroni malo ispod površine vode.Obratite se nama,mi imamo idealno rešenje za vas.Pozovite ,060/515-1631

Ako ikad poželite u vašem domu deo prirode koji kad se gleda na prvi pogled je ne vidljiva ,sve dok se ne zaroni malo ispod površine vode.Obratite se nama,mi imamo idealno rešenje za vas.Pozovite ,060/515-1631

Comline® DOC Skimmer 9004 Preporučuje se, zavisno od sadržaja akvarijuma, za akvarijume zapremine od 60 do 250 litara morske vode Dubina potapanja skimera: približno od 225 do 245 mm Zapremina čaše skimera : 0.2 L Zapremina vazduha: približno 150 L/h Potrošnja energije: 4W, 230 V / 50 Hz Dimenzije (Dužina x Širina x Visina): 110 x 90 x 305 mm Magnetni držač za staklo debljine do 12 mm Comline ® DOC Skimmer 9004 / 9004 DC je konstruisan za upotrebu u morskoj vodi, u akvarijumima sa mekim koralima ili mešavinom više vrsta korala, zapremine do 250 litara ili u osetljivim reef sistemima sa tvrdim koralima, zapremine od 150 do 180 litara. (1) Čaša skimera sadrži i generator pene i može se lako ukloniti (2) Usisavanje površnog sloja vode da bi se uklonio fil na površini (3) Kompaktno kućište štiti unutrašnjost sistema i generator od svetla i algi (4) TUNZE ® Foamer 9004.040 / 9004.04 1 ima visok protok vazduha i malu potrošnju energije (5) Kontrola protoka i sastava vazduha da bi se podesio stepen vlažnosti pene (6) Prigušivač za izuzetno tih rad (7) Otpadna voda se uklanja bez penušanja (8) Magnetni držač za staklo debljine do 12 mm Comline ® DOC Skimmer 9004 DC je istih karakteristika kao i Comline ® DOC Skimmer 9004, osim što je dodatno opremljen elektronskim generatorom pene (Electronic Foamer 9004.041), kontrolnom tablom i napajanjem. Rad skimera se lako može modifikovati, podešavanjem snage preko kontrolne table, čime se povećava stepen fleksibilnosti u, recimo, akvarijumima koji su značajno zagađeni proteinima. Pritiskom na dugme “čišćenje čaše” pokreće se process čišćenja čaše skimera. Time se pumpa naizmenično pal ii gasi, tako da se čaša može ukloniti iz akvarijuma bez mehurića. Generator pene će se automatski aktivirati posle desetak minuta, osim ako je pumpa već pre toga aktivirana tokom ponavljanog aktiviranja u procesu čišćenja čaše. Kada je generator pene zaustavljen, ispira se sistem za ubrizgavanje vazduha. Ovakav način rada značajno produžava periode između dva potrebna servisiranja.

Apistogramma Cacatuides jedan je od najčešćih patuljastih ciklida koji se drže u akvarijumima. Naziv su dobili po sličnosti sa kakaduom, prvih par žbica leđnog peraja su im izdužene i ribe ih često podižu i spuštaju slično poznatom papagaju. Kakatuides, drugi deo latinskog imena često koriste srpski akvaristi. U prirodi se ove Apistogramme nalaze u slivu Amazona, u malim potocima i lagunama kišnih šuma Perua i Kolumbije. Za razliku od ostalih pripadnika istog roda, nisu ugrožene i divlja populacija je stabilna. Većina riba koje dolaze u prodaju odgajene su u akvarijumu. Velika je razlika u veličini i izgledu mužjaka i ženke, mužjaci dostižu dužinu do 8cm i peraja su im značajno veća i obojenija nego kod ženki (uglavnom narandžasto-crvena, sa crnim tačkama ili solidne boje). Trbušna peraja kod mužjaka su transparentna. Ženke su upola manje i dostižu maksimalno 5cm, imaju manja peraja i trbušna peraja su crna, a osnovna boja je žuta. Crna hirizontalna linija proteže se celom dužinom tela. Boje kod ženki postaju izražene u toku mresta, ostaju takve i kod ženki koje čuvaju mlađ. Oba pola imaju crnu vertikalnu liniju koja prelazi preko oka i škržnih poklopaca. U prirodi se pojavljuje nekoliko različito obojenih formi, daljom selekcijom dobijeni su izuzetno atraktivni varijeteti, Orange flash, Double i Triple Red, Triple White. Obzirom da u prirodi žive na velikom području, u malim vodotokovima, gde se uslovi brzo menjaju, Kakatuidesi su tolerantni prema parametrima vode, idealna temperatura im je od 22-29 °C, mada se mogu prilagoditi temperaturama i preko 30 °C, a podnose i niske temperature sve do 15 °C. Tvrdoća vode od 0-300ppm im odgovara, kao i pH 6.5-pH 8.0. Za razliku od ostalih „patuljaka“ često se uspešno mreste u alkalnoj vodi. Mrest se odvija u šupljinama, pukotinama, kokosu ili ispod lista biljaka. Brigu o ikri i mladima preuzima ženka dok mužjak brani teritoriju, ponekad je predanost ženke tolika da otera mužjaka u potpunosti, a ponekad se dešava da se mužjak pridruži nezi mladih. Mrest se često dešava i u zajedničkom akvarijumu, a ukoliko želite da veći broj mlađi preživi, Kakatuidese ne treba kombinovati sa brzim plivačima ili krupnim ribama. Od prvog dana mlađ se može hraniti Artemijom. Apistogramma Cacatuoides može se čuvati i u manjem akvarijumu kao par, u srednjim akvarijumima mogu se naseljavati kao harem, a u velikim akvarijumima može se čuvati i više mužjaka. Mužjaci su izrazito teritorijalni, dok manji okršaji postoje i među ženkama. Ponekad dolazi do pojave pseudoženki – zbog prisustva dominantnog mužjaka. Manje ribe ne razvijaju velika peraja i karakterističnu obojenost, već izgledom podsećaju na ženku. Teritorijalnost se javlja i kod ženki. Ove ribe idealan su izbor za biljni akvarijum, treba im obezbediti dosta krša, panjeva i kamena na dnu, gde će ove ribe provoditi većinu vremena. Različite vrste tetri idealno su društvo. Treba obratiti pažnju na velika usta koja ove ribe imaju tako da mogu pojesti sitniju ribu ili kozice. Početnicima koji se interesuju za patuljaste cilide ovu ribu uvek preporučujemo, ova nezahtevna vrsta sa razlogom je omiljena i kod iskusnih akvarista.

Seachem Meridian™ je prirodni pesak koji se koristi za reef i fish only akvarijume. Velicina zrna se krece od 0.25-0.50mm. Hemijski sastav ovog peska ce pomoci u stabilizovanju kalcijuma u alkalnosti vode dok sprecava velika padanja PH vrednosti. Moze se postaviti pri samom formiranju akvarijuma.

Ksife su slatkovodne ribe iz roda Xiphophorus, porodice živorotki. Rod Xiphophorus obuhvata još jednu vrstu, poznatu pod imenom platika, koja se od ksifa razlikuje samo po nedostatku repnog produžetka i nešto manjem rastu. Postojbina ksifa su vode Meksika, Hondurasa i Gvatemale. Osnovne vrste roda Xiphophorus u Evropu su uvezene u periodu od 1906. do 1912. godine. Boja divljih ksifa varira između zelene i sive, dok su u akvarijumima uzgojeni kultivisani varijeteti u žutoj i crvenoj boji, sa ili bez crnih tačkica, tuksedo varijteti, ksife sa crnim i crvenim očima… Osnovne karakteristike ovoga roda se uglavnom odnose na mužjake – prepoznatljivi su po dugačkom repnom peraju u obliku mača i izraženom, crnom ili mrkozelenom gonopodijom, kopulacionim organom živorotki, koji se nalazi duž donje strane tela. Ženke nemaju produženu repno peraje, te su u osnovi vrlo slične ženkama mollija. Mužjaci dostižu maksimalnu dužinu od 15 cm, a ženke do 12 cm. Ksife nemaju visoke prohteve, ali im se u akvarijumu može omogućiti kvalitetniji život ako se koristi voda srednje tvrdoće, sa 10-12° gradi i temperature 22-25°C. Ksife kratko vreme mogu provesti i u mnogo hladnijoj vodi, temperature i do 15°C, što ih ipak ne čini hladnovodnim ribama. Njihova prehrana u prirodi uključuje insekte i njihove larve, zooplankton i ponešto biljne hrane. Vrlo su temperamentne i najbolji ugođaj će pružiti ako im se omogući dovoljno dug akvarijum. Gusto zasađeni akvarijumi su omiljeni i kisfama, a pogodni su i za skrivanje mladunaca od proždrljivih roditelja. Ksife su generalno miroljubive ribe, iako one veće, pogotovo mužjaci, mogu pokazivati određen tip agresije prema drugim ribama. To se svodi na kratku jurnjavu akvarijem, koja uglavnom završi bez povreda. Mužjaci se udvaraju ženkama treperenjem oko njih. Parenje je brzo i kratko, te se obično odvija dok ribe jure akvarijumom. Ženke oplođenu ikru nose u sebi mesec dana, a noseća ženka može se prepoznati po širokom i tamnijem stomaku. Mladunčad se rađa u obliku sićušne loptice, koja pada na dno i tu se rasklupčava, a zatim brzo juri prema površini kako bi svoj riblji mjehur napunila vazduhom. Sve vrste roda Xiphophorus imaju visok potencijal razmnožavanja, koji varira sa veličinom matične ženke. Velike ženke u jednome porođaju mogu dati i do 120 mladih, a jednom oplođena ženka u sebi čuva količinu mleča dovoljnog za 4-5 samooplodnji godišnje. Ksife će neretko jesti svoju mladunčad, pa je gusto zasađen akvarijum neophodan za opstanak mladih. Vodeno bilje je u toj ulozi efikasnije od plastičnih mrestilica, koje ženku mogu istraumirati. Ksife se mogu uspešno ukrštati sa platikama, te su većina riba koja se danas prodaju zapravo hibridi između ove dve vrste.

Trilineatus je riba koja se verovatno najčešće prodaje pod pogrešnim nazivom, često se naziva Corydoras julii koji na trilineatusa liči samo površno. Na zadnjoj polovini tela postoje 3 crne horizontalne pruge po kojima je trilineatus i dobio ime, na preostalom delu tela crne tačke stapaju se u šare slične leopardovim, a na leđnom peraju postoji velika crna tačka. Kod C. julii ne postoje 3 već samo jedna linija, a tačke su sitnije i nikada se ne stapaju. Ova ribica je veoma retka i mrest u akvarijumu nije zabeležen tako da su verovatno svi đuliji u akvašopovima u stvari trilineatusi. U prirodi su dosta rasprostranjeni i nalazimo ih u amazonskom basenu Brazila, Kolumbije i Perua, kao i priobalnim rekama Surinama. Trilineatus raste do 5,5cm i pogodan je i za manje akvarijume, grupa od 5-6 primeraka može se naseliti u akvarijum zapremine 40 litara. Odgovara im društvo mirnih ribica, a krupne i agresivne vrste treba izbegavati. Akvarijum treba namestiti sa sitnijim peskom, krupan i oštar pesak oštećuje im brkove i ometa hranjenje. Sunken root i drugi panjevi doprinose prirodnom ambijentu i pružaju zaklon trilineatusima. Mogu živeti i u biljnom akvarijumu. Odgovara im temperatura od 22 to 26°C, tvrdoća do 15 dH i pH vrednost od 6 do 8. Svi koridorasi su ribe dna i hranu pronalaze pretražujući podlogu, često se smatraju čistačima jer će ukloniti svu nepojedenu hranu iz akvarijuma. Koridorasi ne stružu alge i ne hrane se izmetom drugih riba. Kada je u akvarijumu mnogo brzih i proždrljivih riba često ostanu gladni i potrebno ih je ciljano hraniti, koristiti hranu koja brzo tone kao što je Sera Discus granulat, Tetra Min granulat ili tabletirane hrane poput Tetra waffer mix. Sa posebnim apetitom će jesti živu i smrznutu hranu, naročito crve i larve kojima se hrane u prirodi. Kod upotrebe žive hrane posebnu pažnju treba obratiti na poreklo jer je ona čest uzrok različitih bolesti. Ove ribice su aktivne noću, hraniti se mogu i kad se ugase svetla na akvarijumu, tako sprečavamo da se ostale ribe prejedu a koridorasi ostanu gladni. Mužjaci trilineatusa su manji i vitkiji od ženki koje kada su polno zrele budu vidno nabrekle od ikre. Zamena vode mekšom i malo hladnijom često inicira mrest. Mrest se odvija isto kao i kod drugih muljara, često traje više dana pri čemu se polaže manji broj ikri nego kod drugih vrsta. Broj neoplođenih ikri je veći nego kod Paleatusa, a ikra osetljivija tako da se razmnožavanje trilineatusa preporučuje iskusnijim akvaristima. Za uspešan mrest bitna je upotreba meke i kisele vode, kvalitetna ishrana i održavanje higijene akvarijuma.

Ksife su slatkovodne ribe iz roda Xiphophorus, porodice živorotki. Rod Xiphophorus obuhvata još jednu vrstu, poznatu pod imenom platika, koja se od ksifa razlikuje samo po nedostatku repnog produžetka i nešto manjem rastu. Postojbina ksifa su vode Meksika, Hondurasa i Gvatemale. Osnovne vrste roda Xiphophorus u Evropu su uvezene u periodu od 1906. do 1912. godine. Boja divljih ksifa varira između zelene i sive, dok su u akvarijumima uzgojeni kultivisani varijeteti u žutoj i crvenoj boji, sa ili bez crnih tačkica, tuksedo varijteti, ksife sa crnim i crvenim očima… Osnovne karakteristike ovoga roda se uglavnom odnose na mužjake – prepoznatljivi su po dugačkom repnom peraju u obliku mača i izraženom, crnom ili mrkozelenom gonopodijom, kopulacionim organom živorotki, koji se nalazi duž donje strane tela. Ženke nemaju produženu repno peraje, te su u osnovi vrlo slične ženkama mollija. Mužjaci dostižu maksimalnu dužinu od 15 cm, a ženke do 12 cm. Ksife nemaju visoke prohteve, ali im se u akvarijumu može omogućiti kvalitetniji život ako se koristi voda srednje tvrdoće, sa 10-12° gradi i temperature 22-25°C. Ksife kratko vreme mogu provesti i u mnogo hladnijoj vodi, temperature i do 15°C, što ih ipak ne čini hladnovodnim ribama. Njihova prehrana u prirodi uključuje insekte i njihove larve, zooplankton i ponešto biljne hrane. Vrlo su temperamentne i najbolji ugođaj će pružiti ako im se omogući dovoljno dug akvarijum. Gusto zasađeni akvarijumi su omiljeni i kisfama, a pogodni su i za skrivanje mladunaca od proždrljivih roditelja. Ksife su generalno miroljubive ribe, iako one veće, pogotovo mužjaci, mogu pokazivati određen tip agresije prema drugim ribama. To se svodi na kratku jurnjavu akvarijem, koja uglavnom završi bez povreda. Mužjaci se udvaraju ženkama treperenjem oko njih. Parenje je brzo i kratko, te se obično odvija dok ribe jure akvarijumom. Ženke oplođenu ikru nose u sebi mesec dana, a noseća ženka može se prepoznati po širokom i tamnijem stomaku. Mladunčad se rađa u obliku sićušne loptice, koja pada na dno i tu se rasklupčava, a zatim brzo juri prema površini kako bi svoj riblji mjehur napunila vazduhom. Sve vrste roda Xiphophorus imaju visok potencijal razmnožavanja, koji varira sa veličinom matične ženke. Velike ženke u jednome porođaju mogu dati i do 120 mladih, a jednom oplođena ženka u sebi čuva količinu mleča dovoljnog za 4-5 samooplodnji godišnje. Ksife će neretko jesti svoju mladunčad, pa je gusto zasađen akvarijum neophodan za opstanak mladih. Vodeno bilje je u toj ulozi efikasnije od plastičnih mrestilica, koje ženku mogu istraumirati. Ksife se mogu uspešno ukrštati sa platikama, te su većina riba koja se danas prodaju zapravo hibridi između ove dve vrste.

Čopre su male ribe, blizak srodnik mnogo poznatijih Zebrica, Mikrorazbora i Eritromikrona. Pored toga što su otkrivene pre skoro sto godina, u akvaristici postaju popularne tek poslednjih godina. Radi se ribicama jedinstvene boje, sa veoma atraktivnim žutim i narandžastim reflektivnim linijama pa se u stranoj literaturi često nazivaju „Glowlight danio“. Ranije su svrstavane u rod Brachydanio i Celestichthys, poslednja promena imena izvršena je nedavno. Raniji naziv choprae zamenjen je sa choprai (po Dr Chopra, naučniku koji je otkrio vrstu). U prirodi ih nalazimo samo u severnom Mijanmaru, u malim planinskim potocima sa šljunkovitim dnom i bez mnogo biljaka. Radi se o izuzetnim plivačima koji su skloni iskakanju, preporučujemo da akvarijum sa čoprama bude pokriven. Odgovara im temperatura od 16 – 26 °C, pH vrednost 6-8, i tvrdoća do 15 dH. Ovakvi uslovi nalaze se kod većine akvarista i čopre su veoma zahvalni stanovnici zajedničkog akvarijuma. Iako u prirodi žive u vodama sa malo bilja, mogu se naseljavati i u biljne akvarijume. Po prirodi su jatne ribe i treba ih naseliti u većem broju. Jato ribica će boraviti ispod površine vode, u gornjoj polovini akvarijuma najveći deo vremena. Čopre su miroljubive i nezahtevne ribe, mogu se kombinovati sa svim sličnim vrstama. Veoma su aktivne i neumorno će plivati u potrazi za hranom, dosta podsećaju na zebrice po ponačanju. Osnovna boja tela je svetla i na telu se nalazi nekoliko vertikalnih tamnih linija. Boja riba zavisi od raspoloženja, ishrane i kvaliteta rasvete, dobre neonske cevi su od presudnog značaja jer je boja ovih riba reflektivna, slično kao kod Kraljevskih neonki. Ishrana čopri nije problem jer rado prihvataju kvalitetnu suvu hranu, zbog male veličine preporučujemo lisnate hrane. Rastu do 4cm i akvarijum za njih bi trebao biti bar 50 litara zapremine jer ovim aktivnim ribicama treba prostor za plivanje. Mužjaci su vitkiji i intenzivnije obojeni. Mrest je sličan mrestu zebrica, da biste sprečili spontane mrestove u zajedničkom akvarijumu matične čopre treba razvojiti po polovima i kondicionirati pre mresta. Matice se ubacuju u mresni akvarijum uveče i do mresta dolazi u jutarnjim časovima narednog dana. Mrest se odvija u sitnolisnom bilju, ikre nisu lepljive i padaju na dno akvarijuma,da bi se zaštitile od proždrljivih roditelja najbolje je koristiti mrežu. Najveći broj ikre će se razviti u mekoj i blago kiseloj vodi. Ikra se razvija 3 dana, a još nekoliko dana je potrebno da ribice proplivaju. U početku se hrane infuzorijom. Preporučujemo danio choprai svim akvaristima kojima se dopada temperamentnost danio riba, kombinovana sa izuzetnom bojom.

Ksife su slatkovodne ribe iz roda Xiphophorus, porodice živorotki. Rod Xiphophorus obuhvata još jednu vrstu, poznatu pod imenom platika, koja se od ksifa razlikuje samo po nedostatku repnog produžetka i nešto manjem rastu. Postojbina ksifa su vode Meksika, Hondurasa i Gvatemale. Osnovne vrste roda Xiphophorus u Evropu su uvezene u periodu od 1906. do 1912. godine. Boja divljih ksifa varira između zelene i sive, dok su u akvarijumima uzgojeni kultivisani varijeteti u žutoj i crvenoj boji, sa ili bez crnih tačkica, tuksedo varijteti, ksife sa crnim i crvenim očima… Osnovne karakteristike ovoga roda se uglavnom odnose na mužjake – prepoznatljivi su po dugačkom repnom peraju u obliku mača i izraženom, crnom ili mrkozelenom gonopodijom, kopulacionim organom živorotki, koji se nalazi duž donje strane tela. Ženke nemaju produženu repno peraje, te su u osnovi vrlo slične ženkama mollija. Mužjaci dostižu maksimalnu dužinu od 15 cm, a ženke do 12 cm. Ksife nemaju visoke prohteve, ali im se u akvarijumu može omogućiti kvalitetniji život ako se koristi voda srednje tvrdoće, sa 10-12° gradi i temperature 22-25°C. Ksife kratko vreme mogu provesti i u mnogo hladnijoj vodi, temperature i do 15°C, što ih ipak ne čini hladnovodnim ribama. Njihova prehrana u prirodi uključuje insekte i njihove larve, zooplankton i ponešto biljne hrane. Vrlo su temperamentne i najbolji ugođaj će pružiti ako im se omogući dovoljno dug akvarijum. Gusto zasađeni akvarijumi su omiljeni i kisfama, a pogodni su i za skrivanje mladunaca od proždrljivih roditelja. Ksife su generalno miroljubive ribe, iako one veće, pogotovo mužjaci, mogu pokazivati određen tip agresije prema drugim ribama. To se svodi na kratku jurnjavu akvarijem, koja uglavnom završi bez povreda. Mužjaci se udvaraju ženkama treperenjem oko njih. Parenje je brzo i kratko, te se obično odvija dok ribe jure akvarijumom. Ženke oplođenu ikru nose u sebi mesec dana, a noseća ženka može se prepoznati po širokom i tamnijem stomaku. Mladunčad se rađa u obliku sićušne loptice, koja pada na dno i tu se rasklupčava, a zatim brzo juri prema površini kako bi svoj riblji mjehur napunila vazduhom. Sve vrste roda Xiphophorus imaju visok potencijal razmnožavanja, koji varira sa veličinom matične ženke. Velike ženke u jednome porođaju mogu dati i do 120 mladih, a jednom oplođena ženka u sebi čuva količinu mleča dovoljnog za 4-5 samooplodnji godišnje. Ksife će neretko jesti svoju mladunčad, pa je gusto zasađen akvarijum neophodan za opstanak mladih. Vodeno bilje je u toj ulozi efikasnije od plastičnih mrestilica, koje ženku mogu istraumirati. Ksife se mogu uspešno ukrštati sa platikama, te su većina riba koja se danas prodaju zapravo hibridi između ove dve vrste.

Comline® DOC Skimmer 9001 Preporučuje se za upotrebu u akvarijumima zapremine 20 do 140 litara morske vode Dubina potapanja skimera: približno od 135 do 155 mm Zapremina čaše skimera: 0.2 litre Zapremina vazduha: približno 100 L/h Potrošnja energije: 2.5 W, 230V/50Hz Dimenzije (dužina x širina x visina): 110 x 63 x 215 mm Sadrži magnetni držač za staklo debljine do 10 mm Comline ® DOC Skimmer 9001 / 9001 DC je konstruisan za upotrebu u akvarijumima sa mekim koralima ili mešavinom više vrsta korala, zapremine između 20 i 140 litara morske vode ili za upotrebu u osetljivim reef sistemima sa tvrdim koralima, zapremine 60 do 70 litara morske vode. (1) Čaša skimera sadrži i generator pene i može se lako ukloniti (2) Kompaktno i neravno kućište štiti unutrašnjost sistema i generator od svetla i algi (3) Sadrži magnetni držač za staklo debljine do 10 mm (4) Comline ® Foamer 9001.040 / 9001.04 1 ima visok protok vazduha i malu potrošnju energije (5) Usisavanje vode se može vršiti u sredini akvarijuma, principom pasivne difuzije ili sa površine vode uz set za površinsko uklanjanje nečistoća (6) Kontrola protoka i sastava vazduha da bi se podesio stepen vlažnosti pene (7) Prigušivač za izuzetno tih rad (8) Otpadna voda se uklanja bez penušanja (9) Dodatak sistemu za stvaranje pene (Foam insert 9001.200) – sprečava otpuštanje mehurića tokom rada skimera Comline ® DOC Skimmer 9001 DC je istih karakteristika kao i Comline ® DOC Skimmer 9001, osim što je dodatno opremljen elektronskim generatorom pene (Electronic Foamer 9001.041), kontrolnom tablom i napajanjem. Rad skimera se lako može modifikovati, podešavanjem snage preko kontrolne table, čime se povećava stepen fleksibilnosti u, recimo, akvarijumima koji su značajno zagađeni proteinima. Pritiskom na dugme “čišćenje čaše” pokreće se process čišćenja čaše skimera. Time se pumpa naizmenično pal ii gasi, tako da se čaša može ukloniti iz akvarijuma bez mehurića. Generator pene će se automatski aktivirati posle desetak minuta, osim ako je pumpa već pre toga aktivirana tokom ponavljanog aktiviranja u procesu čišćenja čaše. Kada je generator pene zaustavljen, ispira se sistem za ubrizgavanje vazduha. Ovakav način rada značajno produžava periode između dva potrebna servisiranja.

Sintetička morska so je namenjena morskim akvarijumima koji sadrže morske ribice, beskičmenjake i vrste korala koji podnose manje izmene u sastavu vode u akvarijumu. Prilikom opremanja novog akvarijuma, preporučljivo je da se prvi stanovnici ne unose u prvih 10 do 14 dana. Tek kada je morska so potpuno rastvorena, sveže pripremljena morska voda je spremna za naseljavanje. Uputstvo za upotrebu Rastvoriti so u prethodno demineralizovanoj vodi. Temperaturu vode podesiti oko 24°C. Za salinitet od 30 ppt potrebno je rastvoriti oko 3,25 kg morske soli u 100 litara vode. Snazno mesati rastvor 15 minuta. Kada je so u potpunosti rastvorena, a smesa prozirna, morska voda je spremna za upotrebu. Proizvod cuvati na suvom i mracnom mestu. Rastvorenu so iskoristiti u roku od 5 dana. Cuvati van domasaja dece! Proizvod samo za upotrebu u akvarijumu! Morska so nije podesna za ishranu ljudi. Bezbednosni list dostupan na zahtev. Parametri morske soli su navedeni u nastavku: 24 ° C / 75.2 ° F Mg: 1200-1300 mg / l Ca: 360-400 mg / l K: 300-350 mg / l dKH: 8,0-9,0 pH: 8,0-8,2 “Aquaforest” proizvodi se proizvode u EU pod strogim laboratorijskim nadzorom kako bi se zadovoljili najviši standardi kvaliteta. Svaki proizvod je pripremljen od pažljivo odabranih sirovina u količinama koje obezbeđuju konzistentan sastav. Kako je testirana naša morska so? Morska so se meša u serijama od 1 tone i tri uzorka iz svake serije se, tokom procesa proizvodnje, izdvajaju za testiranje. Svaki uzorak se rastvara u 15 litara vode tretirane reverznom osmozom. Iskusni tim stručnjaka analizira uzorke primenom ICP – OES metode da se potvrdi da je hemijski sastav soli u dozvoljenim granicama i isključi eventualno postojanje neželjenih primesa. Napomena: Iako je morska so temeljno pripremana, sastav nije identičan u svim pakovanjima. Parametri variraju neznatno u okviru dozvoljenih 2-3% odstupanja. Razlike su posledica fizičkih svojstava smeše, kao i ograničenja dostupne tehnologije proizvodnje. Data odstupanja su ipak manja od uobičajenih dozvoljenih odstupanja u popularnim test setovima za hobiste.

Jedne od najpopularnijih vrsta kozica u svetu koje ne samo da su lepe, nego su i odlični čistači akvarijuma. Dolaze nam sa Tajvana. Veoma su aktivne i brzo se razmnožavaju. Spadaju u istu porodicu kao i red cherry kozice, tako da im odgovaraju isti uslovi. Iako se mogu držati i u malim akvarijumima (već od 10l), mnogi ljudi ih koriste i u velikim, jer skupljaju otpad i utiču na rasprostranjenost algi. Imaju prelepu plavu boju, potpuno su bezopasni za sve stanovnike akvarijuma, dobri su čistači i brinu o biljkama. Temperatura koja im odgovara se kreće od 18, pa sve do 28 stepeni. U akvarijumima u kojima ima algi, otpada od hrane, kao i biljaka koje se raspadaju, ove kozice će se osećati kao kod kuće. Naravno, rado će prihvatiti sve vrste hrane koja padne na dno. Treba voditi računa da se u akvarijum s njima ne ubacuje ništa što sadrži bakar, budući da je on smrtonosan za sve kozice. Rastu do 4cm.

Jedne od najpopularnijih vrsta kozica u svetu koje ne samo da su lepe, nego su i odlični čistači akvarijuma. Dolaze nam sa Tajvana. Veoma su aktivne i brzo se razmnožavaju. Spadaju u istu porodicu kao i red cherry kozice, tako da im odgovaraju isti uslovi. Iako se mogu držati i u malim akvarijumima (već od 10l), mnogi ljudi ih koriste i u velikim, jer skupljaju otpad i utiču na rasprostranjenost algi. Imaju prelepu crnu boju, potpuno su bezopasni za sve stanovnike akvarijuma, dobri su čistači i brinu o biljkama. Temperatura koja im odgovara se kreće od 18, pa sve do 28 stepeni. U akvarijumima u kojima ima algi, otpada od hrane, kao i biljaka koje se raspadaju, ove kozice će se osećati kao kod kuće. Naravno, rado će prihvatiti sve vrste hrane koja padne na dno. Treba voditi računa da se u akvarijum s njima ne ubacuje ništa što sadrži bakar, budući da je on smrtonosan za sve kozice. Rastu do 4cm.

Jedne od najpopularnijih vrsta kozica u svetu koje ne samo da su lepe, nego su i odlični čistači akvarijuma. Dolaze nam sa Tajvana. Veoma su aktivne i brzo se razmnožavaju. U istu porodicu spadaju: sakure, red cherry, rili, žute, plave, itd, tako da im odgovaraju isti uslovi. Iako se mogu držati i u malim akvarijumima (već od 10l), mnogi ljudi ih koriste i u velikim, jer skupljaju otpad i utiču na rasprostranjenost algi. Imaju prelepu plavu boju, potpuno su bezopasni za sve stanovnike akvarijuma, dobri su čistači i brinu o biljkama. Temperatura koja im odgovara se kreće od 18, pa sve do 28 stepeni. U akvarijumima u kojima ima algi, otpada od hrane, kao i biljaka koje se raspadaju, ove kozice će se osećati kao kod kuće. Naravno, rado će prihvatiti sve vrste hrane koja padne na dno. Treba voditi računa da se u akvarijum s njima ne ubacuje ništa što sadrži bakar, budući da je on smrtonosan za sve kozice. Rastu do 4cm.

Jedne od najpopularnijih vrsta kozica u svetu koje ne samo da su lepe, nego su i odlični čistači akvarijuma. Dolaze nam sa Tajvana. Veoma su aktivne i brzo se razmnožavaju. U istu porodicu spadaju: sakure, red cherry, rili, žute, plave, itd, tako da im odgovaraju isti uslovi. Iako se mogu držati i u malim akvarijumima (već od 10l), mnogi ljudi ih koriste i u velikim, jer skupljaju otpad i utiču na rasprostranjenost algi. Imaju prelepu plavu boju, potpuno su bezopasni za sve stanovnike akvarijuma, dobri su čistači i brinu o biljkama. Temperatura koja im odgovara se kreće od 18, pa sve do 28 stepeni. U akvarijumima u kojima ima algi, otpada od hrane, kao i biljaka koje se raspadaju, ove kozice će se osećati kao kod kuće. Naravno, rado će prihvatiti sve vrste hrane koja padne na dno. Treba voditi računa da se u akvarijum s njima ne ubacuje ništa što sadrži bakar, budući da je on smrtonosan za sve kozice. Rastu do 4cm.

Jedne od najpopularnijih vrsta kozica u svetu koje ne samo da su lepe, nego su i odlični čistači akvarijuma. Dolaze nam sa Tajvana. Veoma su aktivne i brzo se razmnožavaju. U istu porodicu spadaju: sakure, red cherry, rili, žute, plave, itd, tako da im odgovaraju isti uslovi. Iako se mogu držati i u malim akvarijumima (već od 10l), mnogi ljudi ih koriste i u velikim, jer skupljaju otpad i utiču na rasprostranjenost algi. Imaju prelepu plavu boju, potpuno su bezopasni za sve stanovnike akvarijuma, dobri su čistači i brinu o biljkama. Temperatura koja im odgovara se kreće od 18, pa sve do 28 stepeni. U akvarijumima u kojima ima algi, otpada od hrane, kao i biljaka koje se raspadaju, ove kozice će se osećati kao kod kuće. Naravno, rado će prihvatiti sve vrste hrane koja padne na dno. Treba voditi računa da se u akvarijum s njima ne ubacuje ništa što sadrži bakar, budući da je on smrtonosan za sve kozice. Rastu do 4cm.

Jedne od najpopularnijih vrsta kozica u svetu koje ne samo da su lepe, nego su i odlični čistači akvarijuma. Dolaze nam sa Tajvana. Veoma su aktivne i brzo se razmnožavaju. U istu porodicu spadaju: sakure, red cherry, rili, žute, plave, itd, tako da im odgovaraju isti uslovi. Iako se mogu držati i u malim akvarijumima (već od 10l), mnogi ljudi ih koriste i u velikim, jer skupljaju otpad i utiču na rasprostranjenost algi. Imaju prelepu plavu boju, potpuno su bezopasni za sve stanovnike akvarijuma, dobri su čistači i brinu o biljkama. Temperatura koja im odgovara se kreće od 18, pa sve do 28 stepeni. U akvarijumima u kojima ima algi, otpada od hrane, kao i biljaka koje se raspadaju, ove kozice će se osećati kao kod kuće. Naravno, rado će prihvatiti sve vrste hrane koja padne na dno. Treba voditi računa da se u akvarijum s njima ne ubacuje ništa što sadrži bakar, budući da je on smrtonosan za sve kozice. Rastu do 4cm.

Sijamac ili sijamski algar (SAE – Siamese Algae Eater) jedan je od najomiljenijih algara u akvaristici, za razliku od drugih algara jede i crnu čupavu algu. Mladi sijamci su pogodni i za manje akvarijume, dok odraslima treba više prostora. Potiču iz jugoistočne Azije, žive u potocima i rekama, za vreme kišne sezone i u potopljenim šumama. Voda u njihovom staništu je plitka i bistra što omogućava razvoj biofilma kojim se sijamci hrane. Vegetacije nema mnogo i dno je šljunkovito. Kod kupovine ovih ribica posebno treba obratiti pažnju, jer često se u prodaji nalaze druge vrste kod kojih mlade ribe jako podsećaju na sijamce. Sijamac se karakteriše jednom crnom linijom koja se horizontalno pruža celom dužinom tela. Linija se nastavlja na rep ribe gde se sužava i završava špicem. Rubovi ove linije su nazubljeni, a iznad linije se uglavnom ne nalazi jedna svetlija linija. Pravi sijamci imaju 1 par brkova i na perajima nikada nemaju pigmenta. Dve su vrste koje se često mešaju sa sijamcem, “Lisica“-Epalzeorhynchos kallopterus i lažni sijamac – Garra cambodgiensis. Obe vrste imaju 2 para brkova i jednu svetliju, skoro zlatnu liniju iznad crne. Crna linija im je oštrih ivica. Kod kalopterusa se crna linija nastavlja na repu, ali ne završava se šiljato kao kod sijamca, i na perajima se često nalaze tragovi crne i crvene boje. Kod lažnog sijamca, na repu nema crne linije i sva peraja su žuto obojena kod starijih riba. Ako greškom kupite lažnog sijamca nećete imati većih problema, ove ribice samo nisu efikasni algari, brzo se navikavaju na suvu hranu i prestaju da čiste, nisu agresivni i ne prave probleme. Lisica ili kalopterus je često agresivna riba prema svim pripadnicima svoje vrste i svim ostalim ribama koje imaju sličan oblik tela, njihova teritorijalnost često dovede do toga da najjači primerak ubije sve slične ribe. Interesantno je da prema drugim vrstama uopšte ne pokazuje agresiju i može se čuvati i sa mnogo sitnijom ribom. Ukoliko se odlučite za lisice naselite samo jedan primerak po akvarijumu. Prema nekim autorima sijamci pripadaju vrsti Crossochelius langei, a ne siamensis. Nama akvaristima je ovo mnogo manje bitno, jer se u okviru roda nalazi nekoliko vrsta koje su sve jako slične i podjednako su dobri algari. Idealna temperatura vode im je 20 – 26 °C, pH vrednost od 6.0-7.5 i tvrdoća vode do 15 dH. Vode u kojima žive brze su i čiste, za dobro zdravlje vaših sijamaca potrebna je kvalitetna filtracija, dobar nivo rastvorenog kiseonika i odsustvo amonijaka i nitrita. Ako želite da im napravite biotopski akvarijum, upotrebite dosta oblog kamenja i potopljenih panjeva. Sijamci se lepo prilagođavaju i biljnim akvarijumima. U ishrani im preovlađuju alge, i ukoliko ih nema dovoljno ishranu im treba dopuniti sa Tetra Plecominom ili Spirulinom. Sijamci će jesti i crnu čupavu algu, ali uvek prednost daju drugim vrstama algi, čupave alge najefikasnije uklanjaju dok su one još mlade. Pogrešno je očekivati da sijamac može potpuno očistiti akvarijum od crne čupave alge, bez da se otklone uslovi koji su doveli do njenog nastanka na prvom mestu. Upotrebom blagih algicida kao što je EasyCarbo sprečavamo nastanak novih algi, dok već postojeće postepeno propadaju i sijamcima je mnogo lakše da ih eliminišu. Ponekad će sijamci jesti i različite vrste mahovine, uglavnom mlade vrhove tako da je na izvestan način trimuju. Sklonost ka jedenju mahovine značajno je veća kod vrste C. atrilimes, vrste jako slične sijamcima koja raste do 8cm. Pravi sijamac raste do 15cm i odraslim ribama potreban je akvarijum od bar 100 litara zapremine, a veće litraže su poželjne. Razlika među polovima je minimalna, polno zrele ženke imaju istaknutiji stomak od mužjaka. Još uvek nije postignut mrest u akvarijumskim uslovima. Sijamac je veoma zahvalna riba za zajednički akvarijum,nisu agresivni i mogu se kombinovati sa dosta sitnijom ribom. Veoma su dobri plivači pa im i akvarijum sa krupnijim i agesivnijim ribama nije problem, oni se lako sklone sa puta. Akvarijum sa sijamcima treba biti pokriven jer su i odlični skakači. U dobrim uslovima mogu živeti desetak godina.

Brigite su najatraktivnija vrsta iz roda Boraras (anagram od Rasbora), ranija nomenklatura svrstavala ih je u ovaj rod. Svih šest vrsta u okviru roda su minijaturnog rasta, do toga je došlo zbog prilagođavanja na život u vodi siromašnoj hranjivim materijama. Način života i uslovi koji im odgovaraju veoma su slični za sve Borarase, nećete pogrešiti ako ostale vrste iz roda tretirate kao brigite. Vrsta je endemska, živi na ostrvu Borneo, u njegovom jugozapadnom delu. Mali šumski potoci i stajaće vode u okviru tresetnih močvara su stanište brigita, voda je tamno obojena usled visoke koncentracije tanina. Ovakve vode često imaju zanemarivu karbonatnu tvrdoću i prilično nisku pH vrednost. Brigite su najobojenija vrsta u svom rodu, karakteriše ih jarko crvena boja celog tela i većeg dela peraja. Sredinom tela pruža se crna linija koja se sužava ka repu, kod nekih primeraka linija je isprekidana. Crni pigment postoji i na leđnom, analnom i repnom peraju. U korenu repnog peraja nalazi se slabo izražena tačka. Na osnovu ove tačke mogu se razlikovati brigite od Boraras urophtalmoides kod kojih je ova tačka jako izražena. Mlade ribe jako liče i ova vrsta se često prodaje pogrešno kao brigita. Urophtalmoides je još manja vrsta, retko prelazi 16mm, i odrasle ribe nisu toliko jarko obojene. B. brigittae raste do 22mm. Ponekad se i B. merah pogrešno prodaje kao brigita, ova vrsta nema tako intenzivnu boju, a crni pigment se pojavljuje u vidu ovalnog polja na boku. B.micros je najmanja vrsta u rodu, raste do 13 mm i zbog slabije obojenosti retko se nalazi u ponudi. B. maculatus raste do 25mm i ima 3 jasne crne tačke na telu crvene boje. B. naevus ima 1 krupnu crnu tačku na boku, crvena boja je izražena i raste do 20 mm. Kod svih vrsta mužjaci su intenzivnije obojeni. Svi borarasi su mikropredatori i kod njihove ishrane treba obratiti pažnju na veličinu zalogaja. Suvu hranu prihvataju, poželjno je da se i odraslim ribama povremeno ponudi i živa hrana, poput Artemije, posebno ako želite da mrestite brigite. Mogu se čuvati i u veoma malim, tzv. nano akvarijumima, mada se bolje osećaju u akvarijumu od 30-40 litara. Poželjno je da u akvarijumu bude dosta bilja i jedan deo koji je ostavljen slobodan za plivanje. Odgovara im temperatura vode od 20 – 28 °C, pH vrednost od 4.0-7.0, i tvrdoća do 10 dH. Potrebne uslove i tamniju boju vode možete postići filtracijom preko Treseta i dodavanjem katapa lišća u akvarijum. U akvarijum sa borarasima se lepo uklapaju Otocinklusi kao algari i patuljasti muljari, Pigmejac, naprimer. Patuljaste labirintovke i različite vrste kozica su takođe dobar izbor. Krupnije ribe, čak i miroljubive vrste će plašiti brigite i oduzimati im hranu. Kada su uslovi povoljni, mrest brigita nije problem, često će se mrestiti u zajedničkom akvarijumu, polažući ikru svakodnevno među sitnolisnim biljem. Određen broj mladih će preživeti i omogućiti vam da povećate vaše jato. Veći broj mladih se može očekivati ako se matične ribe odvoje u zaseban akvarijum sa kontrolisanim uslovima. Brigite su najcenjenija vrsta iz roda Boraras, omiljene zbog svoje prelepe boje, interesantnog ponašanja i mogućnosti da se u par desetina litara vode formira čitav biotop. U dobrim uslovima vaše jato brigita može se tokom godina samo uvećavati. Životni vek im je 3-5 godina.