Sijamski plavi petlić ženka je potpuno neugledna. Spora/neaktivna riba koja će u zajednici sa velikim dinamičnim ribama najviše vremena provoditi u skloništima. Može se držati u veoma malim akvarijumima (par litara). Mužjak ima raskošno obojena peraja. Obično se drži 3–4 ženke na jednog mužjaka, kako bi se smanjila agresivnost mužjaka zbog jakog nagona za reprodukcijom. Maksimalna veličina: 6 cm Prirodno stanište: mali rovovi i privremeni bazeni na kopnu u jugoistočnoj Aziji, Tajland Životni vek: 2–3 godine Minimalna zapremina akvarijuma: 3–5 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 21–29°C; 5–15º DGH; pH 6–8; redovna zamena vode, plutajuće bilje. Hrana: smrznuta hrana, dafnija, suva, sitnija granula i listići Prodajna veličina: 3–4,5 cm

Zebrica malabarikus je prilično popularna velika riba sa mekim i atraktivnim bojama. Nezahtevna, mirna, kombinuje se sa ribama sličnog temperamenta. Veoma aktivna, može da iskoči iz vode. Najviše vremena provodi uglavnom u gornjim slojevima akvarijuma. Voli akvarijume sa širokolisnatom vegetacijom, kao i plutajućim biljkama. Zahteva veći prostor za plivanje. Mužjak mršaviji, ženka oblog stomaka. Maksimalna veličina: 10–15 cm Prirodno stanište: Šri Lanka, Indija Minimalna zapremina akvarijuma: 30–40 litara po paru, ali je bolje da se drži u grupi od 4–8 komada, u izduženim akvarijumima od 150 litara Optimalni uslovi/parametri vode: T = 20–25°C; do 18º DGH; pH 6–7 Hrana: sve vrste smrznute i suve hrane renomiranih proizvođača, potrebno dodavati hranu biljnog porekla Prodajna veličina: 3–5 cm

Uzgojem plave zebrice dobijen je varijetet crvene boje. Miroljubiva riba, aktivan plivač koji unosi živost u akvarijum. Zbog tolike aktivnosti imaju i veći apetit. Prihvataju svaku ponuđenu hranu, ali je zahtev da je bude dovoljno. Obezbediti dovoljno slobodnog prostora za plivanje. Potiču iz plitkih voda sa velikim prisustvom biljaka i drveta. Jatna riba, poželjno ih je držati u manjim jatima od 4–8 jedinki. Mužjak je sitniji i vitkiji. Maksimalna veličina: 6 cm Prirodno stanište: Indija, Nepal, Pakistan, Bangladeš Životni vek: 3–5 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 30 litara Optimalni uslovi/parametri vode: T = 18–28°C; do 5–20º DGH; pH 6–8; neophodna filtracija, nedeljne promene vode Hrana: alge, sve vrste hrane, smrznuta hrana, suva lisnata, granula, tubifeks, larva Prodajna veličina: 2-3,5 cm

Mačevalac. Kombinuje se sa proporcionalno istim ribama, sličnog temperamenta. Preporučujemo izdužen akvarijum gusto zasađen biljem (pogodno za skrivanje mladunaca). Ksifoi su živorotke, a mužjak ima izduženo repno peraje u obliku mača i podrepno peraje preobraženo u špic. Obezbediti 2–4 ženke na jednog mužjaka, kako bi se smanjila agresija mužjaka. U prodaji više varijeteta: rubin, plavi, lira, berliner, tuksedo. Maksimalna veličina: 8–10 cm Prirodno stanište: Meksiko, Honduras, Gvatemale (Centralna/Južna Amerika) Životni vek: 3–5 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 30–40 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: čista, sveža voda sa T = 21–27°C; 10–25° DGH; pH 7–8 Hrana: smrznuta i suva hrana poznatih proizvođača, uključujući biljne sastojke i aditive za poboljšanje boje Prodajna veličina: 2,5–4,5 cm

Uzgojem plave zebrice dobijen varijetet zelene boje. Miroljubiva riba, aktivan plivač koji unosi živost u akvarijum. Zbog tolike aktivnosti imaju i veći apetit. Prihvataju svaku ponuđenu hranu, ali je zahtev da je bude dovoljno. Obezbediti dovoljno slobodnog prostora za plivanje. Potiču iz plitkih voda sa velikim prisustvom biljaka i drveta. Jatna riba, poželjno ih je držati u manjim jatima od 4–8 jedinki. Mužjak je sitniji i vitkiji. Maksimalna veličina: 6 cm Prirodno stanište: Indija, Nepal, Pakistan, Bangladeš Životni vek: 3–5 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 30 litara Optimalni uslovi/parametri vode: T = 18–28°C; do 5–20º DGH; pH 6–8; neophodna filtracija, nedeljne promene vode. Hrana: alge, sve vrste hrane, smrznuta hrana, suva lisnata, granula, tubifeks, larva Prodajna veličina: 2–3,5 cm

Jedna od najpopularnijih akvarijumskih ribica. Drugačije svetle boje, kompaktne veličine, jednostavna i miroljubiva. Savršeno se uklapa u zajedničke akvarijume sa miroljubivim susedima. Postoje varijeteti u formi peraja i neke razlike u boji. Voli hladovinu (manje svetla), zarastao akvarijum (gusto zasađen biljkama), tamniju podlogu. Podnosi hladniju vodu. Poželjan izdužen akvarijum od 30 litara čiste vode, obilje vegetacije i srazmerno mirni susedi. Mužjak je vitkiji od ženke. Maksimalna veličina: 4–5 cm Prirodno stanište: laninske vode Južne Kine Životni vek: 2–5 godina Minimalna zapremina akvarijuma: par može da se držati u čak trolitarskoj kugli, ali je bolje da jato od 10–15 jedinki uzgajate u akvarijumu od 30 litara čiste vode Optimalni uslovi/parametri vode: T = 18–25°C; do 15° DGH; pH 5,5–7.5, redovna zamena vode svežom Hrana: zamrznuta hrana, pahuljice, lisnata, sve vrste hrane/mešavine Prodajna veličina: 1,5–3 cm

Popularna riba srednjih slojeva vode. Kao miroljubiva riba, idealna je za zajedničke akvarijume sa drugim neagresivnim ribama iz Južne Amerike. Pogodna je za početnike. Ističe se u akvarijumima sa tamnim biljkama, tamnom podlogom, drvenim granama (panjevima). Jatna riba, preporučljivo držanje u grupi od minimalno 4 ribe. Mužjak je vitkiji i manji od ženke. Vreme provodi u srednjim i gornjim slojevima vode. Maksimalna veličina: 5 cm Prirodno stanište: u prirodi živi u plitkoj reci Guapore (Brazil) Životni vek: 3–5 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 15 litara po paru, ali je bolje da se drži jato od 8–10 riba u akvarijumu od 100 litara Optimalni uslovi/parametri vode: T = 24–27°C; do 15º DGH; pH 6–7.5; neophodna filtracija vode i redovna zamena Hrana: smrznuta hrana, dafnija, suva, sitnija granula i listići Prodajna veličina: 3 cm

Možda i najpopularnija akvarijumska riba (posle gupike, japanke, borca). Sa svetlim tonovima, kontrastne boje izgledaju podjednako dobro u bilo kojoj akvarijumskoj postavci, ali naročito u prostranim akvarijumima. Nezahtevana riba. Mlađa riba nema gotovo nikakvih interesa za komšiluk u akvarijumu, ali matične primerke nije poželjno držati sa sporim ribama i ribama sa velikim perajima. Poželjno držati u jatima od 4–6 komada kako bi im se smanjila agresivnost. Postoje albino i zelena forma ove ribe. Mužjak je intenzivnijih boja (crvenija repna peraja) dok su ženke uvek veće i šire u struku. Maksimalna veličina: 7 cm Prirodno stanište: Indonezija, ostrva Sumatre i Bornea Životni vek: 5 godina Minimalna zapremina akvarijuma: od 20–30 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 20–26°C; do 17º DGH; pH oko 7 Hrana: sve vrste smrznute i suve hrane renomiranih proizvođača Prodajna veličina: 2-3 cm

Jedna od najpopularnijih akvarijumskih ribica. Različite nijanse svetle boje, mirna, nezahtevna. Idealna za biljni akvarijum. U akvarijumima obično vreme provodi u srednjim i gornjim slojevima vode. Boje su im znatno intezivnije i više su aktivne kada se drže u jatu od 10–12 jedinki u velikom (100 l) akvarijumu sa finom tamnijom podlogom i obiljem vodenih biljaka, uključujući i plutajuće biljke na površini vode koje igraju ulogu difuzora. Mužjak ima nešto veće i duže leđno peraje i u jatu se ističe intenzivnijom bojom. Maksimalna veličina: 4–5 cm Prirodno stanište: slivovi voda Amazona (uglavnom u Boliviji i Paragvaju – Južna Amerika) Životni vek: 5–7 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 10 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 22–26°C; 8–16° DGH; pH oko 7. Neophodna dobra filtracija i redovne zamene vode svežom Hrana: sve mešavine listića i sitnija granule Prodajna veličina: 2-3 cm

Šarena, sa puno nijansi boja (bele, crvene, crne, narandžaste, crne, plave, zlatne…), riba koje se drži u prostranim akvarijumima, fontanama, jezerima (japanski vrt). Vole meku zemlju, prisustvo drvenih panjeva i korenja, stena i plutajućih biljaka. Polno sazrevaju sa 3 godine, kada mužjak na škrgama dobija bele tačkice (poput griza). Mužjak je masivniji, ima blago iskrivljenu liniju leđa, bogatije leđno peraje i rep, a ženke su sitnije i trbušastije. Maksimalna veličina: do 1 m Prirodno stanište: Istočna Azija, Kina Životni vek: u koi bazenima – 20 godina. Veruje se da može da živi i 100 godina, a kao zabeleženi rekord se navodi 200 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 80–1000 litara Optimalni uslovi/parametri vode: T = 2–30°C; do15° DGH; pH 6.5–7.5 Hrana: sve vrste zamrznute i suve hrane renomiranih proizvođača, hrane za ribe u ribnjacima, sveže povrće (uključujući pasulj), krompir i zeleniš Prodajna veličina: 4–8 cm

Tetra bakar – skladna lepa, popularna, mala riba iako nije preterano jarko obojena. Karakteriše je jednostavnost, stalna aktivnost i izuzetna miroljubivost. Savršeno se uklapa u tradicionalne zajedničke akvarijume, gusto ubiljene. U akvarijumu vreme provodi u srednjim i gornjim slojevima vode. Izgleda odlično na tamnoj podlozi i pozadini, sa obiljem biljne vegetacije u pozadini i sa strane, a potrebno im je obezbediti prostor za plivanje u prednjoj trećini akvarijuma. Maksimalna veličina: 5 cm Prirodno stanište: u prirodi, živi u velikim jatima u reci Takuari (Brazil) Životni vek: 3–5 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 10–15 litara po paru, ali je bolje držati jato od 15–20 riba u akvarijumu od 50 do150 litara Optimalni uslovi/parametri vode: T = 22–28°C; 4-12º DGH; pH 6–7; voli meku ili srednje tvrdu vodu Hrana: smrznuta hrana, suva lisnata, granula, dafnija, crvići/larva, tubifeks Prodajna veličina: 2-3 cm

Zbog svoje dinamičnosti, izuzetno jakih kontrastnih boja, ova miroljubiva riba je postala jedna od najpopularnijih u akvaristici. Pogodna je kako za početnike tako i za iskusne akvariste. Ističe se u akvarijumima sa prigušenom rasvetom, sa tamnim biljkama i tamnom podlogom. Aranžiranje akvarijuma bi trebalo da obezbedi što više slobodnog prostora za plivanje. Jatna riba, preporučljivo držanje u grupi od minimalno 6 riba. Mužjak je vitkiji i manji od ženke. Vreme provodi u srednjim i gornjim slojevima vode. Maksimalna veličina: 4 cm Prirodno stanište: u prirodi živi u jatima u gornjim slojevima Amazona (Peru) Životni vek: 5–8 godina Minimalna zapremina akvarijuma: Par može da živi u akvarijumu od 5 do 10 litara, ali će se grupa od 20–30 jedinki najviše istaći u akvarijumu od 200 litara Optimalni uslovi/parametri vode: T = 20–27°C; do 14º DGH; pH 6.5–7.5, visok kvalitet filtracije Hrana: smrznuta hrana (npr. "Neon Kiklop"), suva, sitnija granula i listići Prodajna veličina: 1,5–2,5 cm

Zbog svoje dinamičnosti, izuzetno jakih kontrastnih boja, ova miroljubiva riba je postala jedna od najpopularnijih u akvaristici. Pogodna je kako za početnike tako i za iskusne akvariste. Ističe se u akvarijumima sa prigušenom rasvetom, sa tamnim biljkama i tamnom podlogom. Aranžiranje akvarijuma bi trebalo da obezbedi što više slobodnog prostora za plivanje. Jatna riba, preporučljivo držanje u grupi od minimalno 6 riba. Mužjak je vitkiji i manji od ženke. Vreme provodi u srednjim i gornjim slojevima vode. Maksimalna veličina: 4 cm Prirodno stanište: u prirodi živi u jatima u reci Takuari (Brazil) Životni vek: 3–5 godina Minimalna zapremina akvarijuma: Nekoliko riba može da živi u akvarijumu od 10 do 15 litara, ali će se grupa od 15–20 jedinki najviše istaći u akvarijumu od 50 do 150 litara Optimalni uslovi/parametri vode: T = 22–27°C; do 14º DGH; pH 5.5–7.5, zahteva meku ili srednje tvrdu vodu Hrana: smrznuta hrana, suva, sitnija granula i listići Prodajna veličina: 2-3,5 cm

Osnovna vrhunska hrana za profesionalno hranjenje morskih riba. Hrana u ljuspicama za ribu iz svih vodenih područja. Neprekidno prihvatanje zahvaljujuci 30% krilaca pahuljica sa životinjskim karotinoidima i omega 3 kiselinama. Zdrav rast zbog specijalno odabranih visokokvalitetnih sastojaka sa visokim procentom biljaka (50%). Može biti probavljiva hrana zbog finih mlevenih sirovina. Preporučeno hranjenje: Dajte samo što više hrane za ribu za nekoliko minuta, 1-2 dnevno. Držite mladu ribu na isti način 3-4 puta dnevno. Sastojci: žitarice, mekušci i rakovi, riba i riblji proizvodi, biljke i biljni proizvodi, alge, kvasci. Aditivi: boje, antioksidant E306 (prirodni ekstrakti vitamina E). Vitamini (na 1000 g): A: 25.000 IU; D3: 2.000 IU; E: 330 mg; C: 400 mg; Inosit: 750 mg. Analitički sastav: Protein 44%; Ulja i masti 8%; sirova vlakna 1,5%; Sirovi pepeo 7,5%. Rok trajanja, serijski broj i količina štampana na ambalaži. Proizvođač: JBL GmbH & Co. KG D-67141 Neuhofen, Nemačka. Zemlja porekla: Nemačka. Brend JBL

Nezahtevna, jednostavna riba, brzo se prilagođava uslovima novog akvarijuma. Slaže se sa većinom tropskih riba, koje su takođe miroljubive, ili bar nemaju izraženu agresivnost. Najsrećnije su u gusto zasađenim akvarijumima. Voli akvarijume sa dosta svetla, ali najviše difuzno svetlo (najbolji "filter" svetla – plutajuće biljke). Njena lepota dolazi do izražaja na tamnijoj podlozi sa jarkozelenom vegetacijom (podvodna bašta). Sa deficitom vegetarijanske hrane rado konzumira mlađ. Živorotke, mužjak ima podrepno peraje preobraženo u špic, a ženka u obliku trougla. Najviše vremena provodi u srednjim slojevima akvarijuma. Maksimalna veličina: 10 cm Prirodno stanište: Centralna Amerika Životni vek: 3–5 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 50–70 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 21–28°C; 10–30° DGH; pH 7–8.5, salinitet do 8%, potrebna dobra filtracija, aeracija i redovna promena vode sa svežom (do 30% nedeljno) Hrana: smrznuta i suva hrana, uključujući i biljne sastojke. Skloni prejedanju, jednan dan u nedelji ih ne treba hraniti. Da bi se poboljšala boja, potrebno je uvođenje karotenske hrane Prodajna veličina: 2,5–4 cm

Nezahtevna, jednostavna riba, brzo se prilagođava uslovima novog akvarijuma. Slaže se sa većinom tropskih riba, koje su takođe miroljubive, ili bar nemaju izraženu agresivnost. Najsrećnije su u gusto zasađenim akvarijumima. Voli akvarijume sa dosta svetla, ali najviše difuzno svetlo (najbolji "filter" svetla – plutajuće biljke). Njena lepota dolazi do izražaja na tamnijoj podlozi sa jarkozelenom vegetacijom (podvodna bašta). Sa deficitom vegetarijanske hrane rado konzumira mlađ. Živorotka, mužjak ima podrepno peraje preobraženo u špic, a ženka u obliku trougla. Najviše vremena provodi u srednjim slojevima akvarijuma. Maksimalna veličina: 10 cm Prirodno stanište: Centralna Amerika Životni vek: 3–5 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 50–70 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 21–28°C; 10–30° DGH; pH 7–8.5, salinitet do 8%, potrebna dobra filtracija, aeracija i redovna promena vode sa svežom (do 30% nedeljno) Hrana: smrznuta i suva hrana, uključujući i biljne sastojke. Skloni prejedanju, jednan dan u nedelji ih ne treba hraniti. Da bi se poboljšala boja, potrebno uvođenje karotenske hrane Prodajna veličina: 2,5–4 cm

Gracilis je jedna od najzahvalnijih vrsta za gajenje, male tetre koje često preporučujemo početnicima jer su otporne i prilagodljive ribice. Popularni su i kod iskusnih akvarista jer se uspešno kombinuju sa mnogim ribljim vrstama. Potiče iz sliva reke Esekvibo u Gvajani. Naseljava male pritoke ove reke koji protiču kroz šumsko područje, voda u njima spada u „blackwater“, tamno je obojena usled visoke koncentracije tanina i prilično je kisela. Svi gracilisi koje možete naći u ponudi gajeni su više generacija u akvarijumu i znatno su prilagodljiviji od divljih riba, uspešno ih možete čuvati u alkalnijoj vodi. Domaći odgajivači redovno nas snabdevaju lepim i kvalitetnim gracilisima, prilagođenim na tvrđu vodu, kakva je u većini mesta u Srbiji. Raniji naziv ovih riba je H.gracilis, i taj naziv se odomaćio kod domaćih akvarista. U stranoj literaturi se naziva „Glow-light tetra“. Karakteristične su po reflektivnoj narandžastoj liniji koja se pruža celom dužinom tela, prednji deo leđnog peraja takođe je obojen, telo je srebrnkasto, a ostala peraja su providna. Kvalitetno osvetljenje je bitno za dobar izgled gracilisa jer je njihova boja reflektivna po prirodi. U mekšoj i kiseloj vodi boje će im biti intenzivnije. Idealni uslovi za gracilise su:temperatura 24-28°C, pH vrednost 5.5-7.5 i tvrdoća do 15 dH. Gracilis raste do 4-5cm, zrele ženke su nešto krupnije od mužjaka. Po prirodi su jatne ribe i treba naseliti bar 5-6 primeraka u akvarijum, veća jata su mnogo atraktivnija. Za manje jato dovoljan vam je akvarijum od 50 litara. Svoju popularnost gracilis pored lepe boje duguje i svojoj naravi, veoma su miroljubive ribe koje neće praviti probleme ni sasvim sitnim ribicama. Sa druge strane, krupnije ribe nisu im pretnja jer se gracilis efikasno sklanja sa puta temperamentnijim vrstama. Samo krupne i agresivne vrste nisu dobar izbor za akvarijum sa gracilisima. Postavka akvarijuma nije od presudnog značaja, podjednako dobro se gracilis uklapa u južnoamerički biotop akvarijum sa mekom i kiselom vodom, tamno obojenom i filtriranom preko treseta, u običan zajednički akvarijum, kao i u biljni akvarijum. Ishrana takođe ne predstavlja problem, u prirodi se hrane larvama insekata, dok u akvarijumu prihvataju većinu suvih hrana. Mrest je veoma sličan mrestu drugih tetri koje polažu ikru slobodno među sitnolisnim biljem. Za uspešan razvoj fotosenzitivne ikre potrebna je mekša i kiselija voda. Mlađ se u početku hrani paramecijumom, a kasnije Artemijom. Broj ikri je oko 150 po ženki. Mogu se mrestiti u jatu ili odvojeni na parove. Životni vek gracilisa je do 4 godine.

Torokatum je jadan od najpopularnijih akvarijumskih somova. Miroljubiva i vrlo nezahtevna riba, dobro se uklapa u zajedničke akvarijume sa isto tako mirnim tropskim ribama. Sa deficitom prostora može nenasilno uznemiravati (dosađivati) manje susede. Veći deo vremena provodi u kopanju/istraživanju po podlozi, u potrazi za hranom. Voli slabije osvetljenje i sakrivanje između panjeva i stenja (poželjno bogato dekorisati akvarijum sa panjevima, stenama). Ne oštećuje biljke. U prodaji i albino forma ove ribe. Razlika izmedju mužjaka i ženke je u veličini i boji stomačnog dela. Mužjaci su nešto veći i imaju stomak ljubičaste boje naročito u vreme mrešćenja. Maksimalna veličina: do 20 cm, u akvarijumu su obično manji Prirodno stanište: od Paname do Paragvaja Životni vek: 5–10 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 60 litara. Brzo se privikava na nove uslove kada se drži u jatu od 10–15 riba u biljnom akvarijumu od 100 litara Optimalni uslovi/parametri vode: T = 20–28°C; do 30º DGH; pH oko 7; neophodna filtracija, aeracija, nedeljne promene vode Hrana: sve vrste hrane na biljnoj bazi, smrznuta hrana, suva lisnata, granula, dafnija, crvići/larva, tubifeks Prodajna veličina: 3–4 cm

Ancistrus je naziv čitavog roda ribica u porodici lorikarida. Veoma su rasprostranjeni u Južnoj Americi i različite vrste žive od Paname na severu sve do Argentine na jugu. Građa tela je karakteristična za sve lorikaride, spljošteno telo, prisustvo koštanih ploča i modifikovan usni aparat. Pripadnici roda se razlikuju od ostalih lorikarida po prisustvu mekih izraslina na glavi -„brkova“, po kojima su i dobili naziv u mnogim jezicima (bristlenose, bushynose (engleski), antennenwelse (nemački)). Ove izrasline kod ženki su mnogo manje ili izostaju. Iza škrga se nalazi nekoliko izrastaja poput kukica – intraoperkularni zubi služe za odbranu, pokretni su i treba obratiti pažnju kod hvatanja da se ribe ne upetljaju u mrežicu i povrede. Ancistrusi koje držimo u akvarijumu su najverovatnije nastali ukrštanjem više vrsta, do skoro se u literaturi pojavljivao pod nazivom Ancistrus sp.3, a poslednji naziv koji ove ribice imaju je Ancistrus cf. cirrhosus, jer je običan ancistrus najsličniji A. cirrhosusu koji potiče iz Argentine. U literaturi se često spominju i A. temminckii, A. dolichopterus i A. hoplogenys kada se govori o običnom ancistrusu. Ove vrste se retko nalaze u prodaji. Ancistusi su veoma prilagodljivi i mogu se čuvati u različitim uslovima, jedino treba izbegavati suviše nagle promene. Mogu živeti i do 12 godina i dostići veličinu od 15cm. Boja ancistrusa značajno varira, osnovna boja tela je smeđe-zelena, na telu se nalaze mnogobrojne svetlije tačke različite veličine. Pojedini sojevi mogu biti i dosta tamniji, ali i svetliji. Boja pojedinačnog primerka varira od raspoloženja ribe i uslova u kojima se čuva. Danas postoje i albino ancistrusi, LDA-16, dvobojni, crveni, kao i šlajeri navedenih boja. Ancistrusi su veoma popularni jer najveći deo njihove ishrane čine alge, sve braon i zelene alge veoma brzo će očistiti iz akvarijuma. Da biste sačuvali vitalnost ancistrusa kada je količina algi u akvarijumu mala treba ih hraniti sa Sera spirulinom, Tetra plecominom, Sera florom ili drugom hranom biljnog porekla. Rado prihvataju i sveže povrće, blitvu, spanać, krastavac i tikvice. Prisustvo drveta u ishrani ancistrusa nije obavezno, ali je korisno jer će mala količina lignina sprečiti nastanak probavnih smetnji. Veoma često dolazi i do uspešnog mresta ancistrusa u zajedničkom akvarijumu. Mužjak pronalazi zaklon, šupljinu u drvetu, kamenu ili kokosu, a postoje i keramičke cevi za mrest ancistrusa. On ovu šupljinu čuva od ostalih riba, čisti je i priziva ženku pokazujući brkove. Ženka polaže do 200 krupnih žutih ikri, o kojima se mužjak brine. Uklanja neoplođene ikre i konstantnim pokretima peraja dovodi svežu vodu. Nakon 4-8 dana mali ancistrusi izlaze iz ikre, a još 4-6 dana im je potrebno da apsorbuju veliko žumance. Ribice veličine 1cm verne su kopije odraslih, veoma su aktivni u potrazi za hranom, rastu brzo i često ih veliki broj preživi kad nema ozbiljnijih grabljivaca u akvarijumu. Mladi ancistrusi osetljiviji su od odraslih na prisustvo povećane količine azotnih jedinjenja i na nedostatak kiseonika. Od svih algara koje srećemo u akvaristici, ancistrus je sigurno najpogodniji za život u akvarijumu, veći je od Otocinklusa i Sijamaca, oklopljen i može se čuvati i sa krupnijom ribom. Ono što može predstavljati problem je njihov veći rast i činjenica da mogu isčupati manje biljke. Ancistrusi su veoma otporne ribe i retko se razboljevaju. Pažnju treba obratiti na njihovu ishranu. Visok procenat proteina u ishrani i nedostatak vlakana mogu prouzrokovati digestivne tegobe. U Akvarijum artu imamo ancistruse raznih varijeteta i veličina.

Ancistrus je naziv čitavog roda ribica u porodici lorikarida. Veoma su rasprostranjeni u Južnoj Americi i različite vrste žive od Paname na severu sve do Argentine na jugu. Građa tela je karakteristična za sve lorikaride, spljošteno telo, prisustvo koštanih ploča i modifikovan usni aparat. Pripadnici roda se razlikuju od ostalih lorikarida po prisustvu mekih izraslina na glavi -„brkova“, po kojima su i dobili naziv u mnogim jezicima (bristlenose, bushynose (engleski), antennenwelse (nemački)). Ove izrasline kod ženki su mnogo manje ili izostaju. Iza škrga se nalazi nekoliko izrastaja poput kukica – intraoperkularni zubi služe za odbranu, pokretni su i treba obratiti pažnju kod hvatanja da se ribe ne upetljaju u mrežicu i povrede. Ancistrusi koje držimo u akvarijumu su najverovatnije nastali ukrštanjem više vrsta, do skoro se u literaturi pojavljivao pod nazivom Ancistrus sp.3, a poslednji naziv koji ove ribice imaju je Ancistrus cf. cirrhosus, jer je običan ancistrus najsličniji A. cirrhosusu koji potiče iz Argentine. U literaturi se često spominju i A. temminckii, A. dolichopterus i A. hoplogenys kada se govori o običnom ancistrusu. Ove vrste se retko nalaze u prodaji. Ancistusi su veoma prilagodljivi i mogu se čuvati u različitim uslovima, jedino treba izbegavati suviše nagle promene. Mogu živeti i do 12 godina i dostići veličinu od 15cm. Boja ancistrusa značajno varira, osnovna boja tela je smeđe-zelena, na telu se nalaze mnogobrojne svetlije tačke različite veličine. Pojedini sojevi mogu biti i dosta tamniji, ali i svetliji. Boja pojedinačnog primerka varira od raspoloženja ribe i uslova u kojima se čuva. Danas postoje i albino ancistrusi, LDA-16, dvobojni, crveni, kao i šlajeri navedenih boja. Ancistrusi su veoma popularni jer najveći deo njihove ishrane čine alge, sve braon i zelene alge veoma brzo će očistiti iz akvarijuma. Da biste sačuvali vitalnost ancistrusa kada je količina algi u akvarijumu mala treba ih hraniti sa Sera spirulinom, Tetra plecominom, Sera florom ili drugom hranom biljnog porekla. Rado prihvataju i sveže povrće, blitvu, spanać, krastavac i tikvice. Prisustvo drveta u ishrani ancistrusa nije obavezno, ali je korisno jer će mala količina lignina sprečiti nastanak probavnih smetnji. Veoma često dolazi i do uspešnog mresta ancistrusa u zajedničkom akvarijumu. Mužjak pronalazi zaklon, šupljinu u drvetu, kamenu ili kokosu, a postoje i keramičke cevi za mrest ancistrusa. On ovu šupljinu čuva od ostalih riba, čisti je i priziva ženku pokazujući brkove. Ženka polaže do 200 krupnih žutih ikri, o kojima se mužjak brine. Uklanja neoplođene ikre i konstantnim pokretima peraja dovodi svežu vodu. Nakon 4-8 dana mali ancistrusi izlaze iz ikre, a još 4-6 dana im je potrebno da apsorbuju veliko žumance. Ribice veličine 1cm verne su kopije odraslih, veoma su aktivni u potrazi za hranom, rastu brzo i često ih veliki broj preživi kad nema ozbiljnijih grabljivaca u akvarijumu. Mladi ancistrusi osetljiviji su od odraslih na prisustvo povećane količine azotnih jedinjenja i na nedostatak kiseonika. Od svih algara koje srećemo u akvaristici, ancistrus je sigurno najpogodniji za život u akvarijumu, veći je od Otocinklusa i Sijamaca, oklopljen i može se čuvati i sa krupnijom ribom. Ono što može predstavljati problem je njihov veći rast i činjenica da mogu isčupati manje biljke. Ancistrusi su veoma otporne ribe i retko se razboljevaju. Pažnju treba obratiti na njihovu ishranu. Visok procenat proteina u ishrani i nedostatak vlakana mogu prouzrokovati digestivne tegobe. U Akvarijum artu imamo ancistruse raznih varijeteta i veličina.

Stifodon (Stiphodon) je rod slatkovodnih glavoča (gobija) koji obuhvata 36 vrsta koje naseljavaju priobalne potoke u jugoistočnoj Aziji i Okeaniji. Neke od vrsta su endemske i žive samo na jednom ostrvu. Kao i drugi glavoči, Stifodon ima srasla trbušna peraja koja formiraju svojevrsnu pijavku, i pomoću nje se stifodon prihvata za podlogu. Sve vrste ovog roda žive u brzim vodama, često i iznad vodopada uz koje se moraju popeti u jednoj fazi svog razvoja. Stifodoni su male ribe, najveći primerci koje smo videli ne prelaze 7cm, telo im je veoma izduženo i prilagođeno životu u brzim vodama. U poslednjih nekoliko godina domaćim akvaristima su stifodoni postali dostupni, u Akvarijum artu ih često imamo u ponudi. Veoma su interesantne ribe, ne preterano zahtevne za čuvanje, sa veoma zanimljivim načinom života. Po obliku tela sve vrste u okviru roda jako liče i precizna identifikacija je veoma otežana. Pored toga, u stanju su da veoma brzo sasvim promene boju, od veoma intenzivno obojenih riba do potpuno neuglednih, sivih ili smeđih. Posebno su lepo obojeni mužjaci pred mrest, dok ženke većine vrsta imaju horizontalne pruge i liče međusobno. Najveći broj stifodona koji su nam stizali pripadaju vrstama S.percnopterygionus, S.ornatus, S.semoni i S.maculidorsalis. Ove 4 vrste su najrasprostranjenije u prirodi, pa se najčešće i nude akvaristima. Manje je bitno kojoj vrsti pripadaju stifodoni koje imate jer svi imaju isti način života, ishranu i druge potrebe. Uspešan mrest do sada nije postignut u akvarijumu i svi stifodoni potiču iz prirode. Sve vrste Stifodona žive u plitkim potocima, sa brzom i bistrom vodom. Ovakvi potoci na dnu imaju dosta krupnog kamenja na kome se razvijaju alge i mikroorganizmi kojima se stifodoni hrane. Temperatura koja im odgovara kreće se u rasponu od 20 – 28 °C, pH blizu neutralne vrednosti 6.5-7.5 i tvrdoća vode 2-12 dH. Naročito im je bitna visoka koncentracija rastvorenog kiseonika i odsustvo organske prljavštine. Stifodoni se mogu držati u zajedničkom akvarijumu gde će jesti sve vrste algi, jedna su od retkih vrsta koja jede modrozelene i crne čupave alge. Akvarijum ne mora biti veliki, stifodoni se dobro snalaze i u 50-ak litara vode. Obavezno je da akvarijum bude pokriven jer se mogu popeti i izaći. Mnogo je bolje namestiti im biotop akvarijum koji će imati dosta kamenja, jaku cirkulaciju vode i jako svetlo koje će doprineti razvoju algi. U ovakav akvarijum mogu se naseliti druge vrste kojima odgovara jak protok (Sewellia, Kardinal i sl). Da bi stifodoni živeli dugo, najveći deo ishrane moraju predstavljati alge, a kada njih nema dovoljno može im se dodati Spirulina. Druge suve hrane nisu dobar izbor. Razlika među polovima je veoma izražena, prvenstveno u boji i veličini leđnog peraja. Slabije obojene ženke će imati stomake pune ikre kada su polno zrele. Do mresta dolazi u rupi ispod kamena koju će iskopati mužjak. Broj ikri je veoma veliki, čak do 10000, a ikre su mikroskopski sitne. Mužjak će čuvati ikru naredna 24h, a zatim se delimično razvijene larve legu i puštaju da ih nosi vodena struja. U prirodi će larve apsorbovati žumance u toku narednih 3-4 dana, i za to vreme će stići do mora i nastaviti razvoj u slanoj vodi. Mladi stifodoni će se vratiti u potoke često savladavajući vodopade na svom putu. Ovakav razvoj veoma je sličan životnom ciklusu Nerita puževa i Amano šrimpova. Sam mrest stifodona nije retkost u akvarijumu, ali o uspešnom razvoju ikre i razvoju larvi nema podataka. Kompletan rod ovih malih glavoča veoma je interesantan, bogatstvom i intenzitetom veoma brzo plene pažnju akvarista. Naša su preporuka svim nešto iskusnijim akvaristima koji žele da unesu novine u svoj akvarijum.

Ancistrus je naziv čitavog roda ribica u porodici lorikarida. Veoma su rasprostranjeni u Južnoj Americi i različite vrste žive od Paname na severu sve do Argentine na jugu. Građa tela je karakteristična za sve lorikaride, spljošteno telo, prisustvo koštanih ploča i modifikovan usni aparat. Pripadnici roda se razlikuju od ostalih lorikarida po prisustvu mekih izraslina na glavi -„brkova“, po kojima su i dobili naziv u mnogim jezicima (bristlenose, bushynose (engleski), antennenwelse (nemački)). Ove izrasline kod ženki su mnogo manje ili izostaju. Iza škrga se nalazi nekoliko izrastaja poput kukica – intraoperkularni zubi služe za odbranu, pokretni su i treba obratiti pažnju kod hvatanja da se ribe ne upetljaju u mrežicu i povrede. Ancistrusi koje držimo u akvarijumu su najverovatnije nastali ukrštanjem više vrsta, do skoro se u literaturi pojavljivao pod nazivom Ancistrus sp.3, a poslednji naziv koji ove ribice imaju je Ancistrus cf. cirrhosus, jer je običan ancistrus najsličniji A. cirrhosusu koji potiče iz Argentine. U literaturi se često spominju i A. temminckii, A. dolichopterus i A. hoplogenys kada se govori o običnom ancistrusu. Ove vrste se retko nalaze u prodaji. Ancistusi su veoma prilagodljivi i mogu se čuvati u različitim uslovima, jedino treba izbegavati suviše nagle promene. Mogu živeti i do 12 godina i dostići veličinu od 15cm. Boja ancistrusa značajno varira, osnovna boja tela je smeđe-zelena, na telu se nalaze mnogobrojne svetlije tačke različite veličine. Pojedini sojevi mogu biti i dosta tamniji, ali i svetliji. Boja pojedinačnog primerka varira od raspoloženja ribe i uslova u kojima se čuva. Danas postoje i albino ancistrusi, LDA-16, dvobojni, crveni, kao i šlajeri navedenih boja. Ancistrusi su veoma popularni jer najveći deo njihove ishrane čine alge, sve braon i zelene alge veoma brzo će očistiti iz akvarijuma. Da biste sačuvali vitalnost ancistrusa kada je količina algi u akvarijumu mala treba ih hraniti sa Sera spirulinom, Tetra plecominom, Sera florom ili drugom hranom biljnog porekla. Rado prihvataju i sveže povrće, blitvu, spanać, krastavac i tikvice. Prisustvo drveta u ishrani ancistrusa nije obavezno, ali je korisno jer će mala količina lignina sprečiti nastanak probavnih smetnji. Veoma često dolazi i do uspešnog mresta ancistrusa u zajedničkom akvarijumu. Mužjak pronalazi zaklon, šupljinu u drvetu, kamenu ili kokosu, a postoje i keramičke cevi za mrest ancistrusa. On ovu šupljinu čuva od ostalih riba, čisti je i priziva ženku pokazujući brkove. Ženka polaže do 200 krupnih žutih ikri, o kojima se mužjak brine. Uklanja neoplođene ikre i konstantnim pokretima peraja dovodi svežu vodu. Nakon 4-8 dana mali ancistrusi izlaze iz ikre, a još 4-6 dana im je potrebno da apsorbuju veliko žumance. Ribice veličine 1cm verne su kopije odraslih, veoma su aktivni u potrazi za hranom, rastu brzo i često ih veliki broj preživi kad nema ozbiljnijih grabljivaca u akvarijumu. Mladi ancistrusi osetljiviji su od odraslih na prisustvo povećane količine azotnih jedinjenja i na nedostatak kiseonika. Od svih algara koje srećemo u akvaristici, ancistrus je sigurno najpogodniji za život u akvarijumu, veći je od Otocinklusa i Sijamaca, oklopljen i može se čuvati i sa krupnijom ribom. Ono što može predstavljati problem je njihov veći rast i činjenica da mogu isčupati manje biljke. Ancistrusi su veoma otporne ribe i retko se razboljevaju. Pažnju treba obratiti na njihovu ishranu. Visok procenat proteina u ishrani i nedostatak vlakana mogu prouzrokovati digestivne tegobe. U Akvarijum artu imamo ancistruse raznih varijeteta i veličina.

Ancistrus je naziv čitavog roda ribica u porodici lorikarida. Veoma su rasprostranjeni u Južnoj Americi i različite vrste žive od Paname na severu sve do Argentine na jugu. Građa tela je karakteristična za sve lorikaride, spljošteno telo, prisustvo koštanih ploča i modifikovan usni aparat. Pripadnici roda se razlikuju od ostalih lorikarida po prisustvu mekih izraslina na glavi -„brkova“, po kojima su i dobili naziv u mnogim jezicima (bristlenose, bushynose (engleski), antennenwelse (nemački)). Ove izrasline kod ženki su mnogo manje ili izostaju. Iza škrga se nalazi nekoliko izrastaja poput kukica – intraoperkularni zubi služe za odbranu, pokretni su i treba obratiti pažnju kod hvatanja da se ribe ne upetljaju u mrežicu i povrede. Ancistrusi koje držimo u akvarijumu su najverovatnije nastali ukrštanjem više vrsta, do skoro se u literaturi pojavljivao pod nazivom Ancistrus sp.3, a poslednji naziv koji ove ribice imaju je Ancistrus cf. cirrhosus, jer je običan ancistrus najsličniji A. cirrhosusu koji potiče iz Argentine. U literaturi se često spominju i A. temminckii, A. dolichopterus i A. hoplogenys kada se govori o običnom ancistrusu. Ove vrste se retko nalaze u prodaji. Ancistusi su veoma prilagodljivi i mogu se čuvati u različitim uslovima, jedino treba izbegavati suviše nagle promene. Mogu živeti i do 12 godina i dostići veličinu od 15cm. Boja ancistrusa značajno varira, osnovna boja tela je smeđe-zelena, na telu se nalaze mnogobrojne svetlije tačke različite veličine. Pojedini sojevi mogu biti i dosta tamniji, ali i svetliji. Boja pojedinačnog primerka varira od raspoloženja ribe i uslova u kojima se čuva. Danas postoje i albino ancistrusi, LDA-16, dvobojni, crveni, kao i šlajeri navedenih boja. Ancistrusi su veoma popularni jer najveći deo njihove ishrane čine alge, sve braon i zelene alge veoma brzo će očistiti iz akvarijuma. Da biste sačuvali vitalnost ancistrusa kada je količina algi u akvarijumu mala treba ih hraniti sa Sera spirulinom, Tetra plecominom, Sera florom ili drugom hranom biljnog porekla. Rado prihvataju i sveže povrće, blitvu, spanać, krastavac i tikvice. Prisustvo drveta u ishrani ancistrusa nije obavezno, ali je korisno jer će mala količina lignina sprečiti nastanak probavnih smetnji. Veoma često dolazi i do uspešnog mresta ancistrusa u zajedničkom akvarijumu. Mužjak pronalazi zaklon, šupljinu u drvetu, kamenu ili kokosu, a postoje i keramičke cevi za mrest ancistrusa. On ovu šupljinu čuva od ostalih riba, čisti je i priziva ženku pokazujući brkove. Ženka polaže do 200 krupnih žutih ikri, o kojima se mužjak brine. Uklanja neoplođene ikre i konstantnim pokretima peraja dovodi svežu vodu. Nakon 4-8 dana mali ancistrusi izlaze iz ikre, a još 4-6 dana im je potrebno da apsorbuju veliko žumance. Ribice veličine 1cm verne su kopije odraslih, veoma su aktivni u potrazi za hranom, rastu brzo i često ih veliki broj preživi kad nema ozbiljnijih grabljivaca u akvarijumu. Mladi ancistrusi osetljiviji su od odraslih na prisustvo povećane količine azotnih jedinjenja i na nedostatak kiseonika. Od svih algara koje srećemo u akvaristici, ancistrus je sigurno najpogodniji za život u akvarijumu, veći je od Otocinklusa i Sijamaca, oklopljen i može se čuvati i sa krupnijom ribom. Ono što može predstavljati problem je njihov veći rast i činjenica da mogu isčupati manje biljke. Ancistrusi su veoma otporne ribe i retko se razboljevaju. Pažnju treba obratiti na njihovu ishranu. Visok procenat proteina u ishrani i nedostatak vlakana mogu prouzrokovati digestivne tegobe. U Akvarijum artu imamo ancistruse raznih varijeteta i veličina.

Ancistrus je naziv čitavog roda ribica u porodici lorikarida. Veoma su rasprostranjeni u Južnoj Americi i različite vrste žive od Paname na severu sve do Argentine na jugu. Građa tela je karakteristična za sve lorikaride, spljošteno telo, prisustvo koštanih ploča i modifikovan usni aparat. Pripadnici roda se razlikuju od ostalih lorikarida po prisustvu mekih izraslina na glavi -„brkova“, po kojima su i dobili naziv u mnogim jezicima (bristlenose, bushynose (engleski), antennenwelse (nemački)). Ove izrasline kod ženki su mnogo manje ili izostaju. Iza škrga se nalazi nekoliko izrastaja poput kukica – intraoperkularni zubi služe za odbranu, pokretni su i treba obratiti pažnju kod hvatanja da se ribe ne upetljaju u mrežicu i povrede. Ancistrusi koje držimo u akvarijumu su najverovatnije nastali ukrštanjem više vrsta, do skoro se u literaturi pojavljivao pod nazivom Ancistrus sp.3, a poslednji naziv koji ove ribice imaju je Ancistrus cf. cirrhosus, jer je običan ancistrus najsličniji A. cirrhosusu koji potiče iz Argentine. U literaturi se često spominju i A. temminckii, A. dolichopterus i A. hoplogenys kada se govori o običnom ancistrusu. Ove vrste se retko nalaze u prodaji. Ancistusi su veoma prilagodljivi i mogu se čuvati u različitim uslovima, jedino treba izbegavati suviše nagle promene. Mogu živeti i do 12 godina i dostići veličinu od 15cm. Boja ancistrusa značajno varira, osnovna boja tela je smeđe-zelena, na telu se nalaze mnogobrojne svetlije tačke različite veličine. Pojedini sojevi mogu biti i dosta tamniji, ali i svetliji. Boja pojedinačnog primerka varira od raspoloženja ribe i uslova u kojima se čuva. Danas postoje i albino ancistrusi, LDA-16, dvobojni, crveni, kao i šlajeri navedenih boja. Ancistrusi su veoma popularni jer najveći deo njihove ishrane čine alge, sve braon i zelene alge veoma brzo će očistiti iz akvarijuma. Da biste sačuvali vitalnost ancistrusa kada je količina algi u akvarijumu mala treba ih hraniti sa Sera spirulinom, Tetra plecominom, Sera florom ili drugom hranom biljnog porekla. Rado prihvataju i sveže povrće, blitvu, spanać, krastavac i tikvice. Prisustvo drveta u ishrani ancistrusa nije obavezno, ali je korisno jer će mala količina lignina sprečiti nastanak probavnih smetnji. Veoma često dolazi i do uspešnog mresta ancistrusa u zajedničkom akvarijumu. Mužjak pronalazi zaklon, šupljinu u drvetu, kamenu ili kokosu, a postoje i keramičke cevi za mrest ancistrusa. On ovu šupljinu čuva od ostalih riba, čisti je i priziva ženku pokazujući brkove. Ženka polaže do 200 krupnih žutih ikri, o kojima se mužjak brine. Uklanja neoplođene ikre i konstantnim pokretima peraja dovodi svežu vodu. Nakon 4-8 dana mali ancistrusi izlaze iz ikre, a još 4-6 dana im je potrebno da apsorbuju veliko žumance. Ribice veličine 1cm verne su kopije odraslih, veoma su aktivni u potrazi za hranom, rastu brzo i često ih veliki broj preživi kad nema ozbiljnijih grabljivaca u akvarijumu. Mladi ancistrusi osetljiviji su od odraslih na prisustvo povećane količine azotnih jedinjenja i na nedostatak kiseonika. Od svih algara koje srećemo u akvaristici, ancistrus je sigurno najpogodniji za život u akvarijumu, veći je od Otocinklusa i Sijamaca, oklopljen i može se čuvati i sa krupnijom ribom. Ono što može predstavljati problem je njihov veći rast i činjenica da mogu isčupati manje biljke. Ancistrusi su veoma otporne ribe i retko se razboljevaju. Pažnju treba obratiti na njihovu ishranu. Visok procenat proteina u ishrani i nedostatak vlakana mogu prouzrokovati digestivne tegobe. U Akvarijum artu imamo ancistruse raznih varijeteta i veličina.

VarioS pumpa za vodu objedinjuje odvojivi kontroler, visokokvalitetno keramičko kućište, specijalno ležište koje smanjuje habanje i sprečava oštećenje, kao i najnoviju tehnologiju za kontrolu brzine protoka, koja obezbeđuje preciznu kontrolu protoka, kvalitetan rad, energetsku efikasnost i sigurnost pri radu. U poređenju sa većinom klasičnih pumpi za vodu, koje rade na naizmeničnu struju, VarioS pumpa ima više prednosti, uključujući tu višu energetsku efikasnost, bezbedniji rad pri naponu od 36V i mogućnost podešavanja brzine protoka, čime se obezbeđuje idealan odnos vode i vazduha koji stiže u skimer. Pumpe koje koriste jednosmernu struju imaju nekoliko značajnih prednosti u odnosu na pumpe na naizmeničnu struju. Najznačajnija korist je u mogućnosti kontrole brzine rotacije motora, čime se ujedno kontroliše i intenzitet protoka. Takođe, pumpe na jednosmernu struju su energetski efikasnije i emituju manje toplote pri radu. Upotrebom kontrolera, korisnik može podešavati intenzitet protoka vode birajući jedan od pet programiranih režima rada, koji su naznačeni zasebnim LED osvetljenjem. Takođe, moguće je podešavati režim rada namenjen ishrani u trajanju od 15 do 60 minuta. Doatno, moguće je i podešavanje protoka vode u vertikalnom ili horizontalnom pravcu. Uz adekvatno korišćenje, očekivani vek trajanja VarioS pumpe je 10 godina. Karakteristike i prednosti 1. Kontroler sa 5 različitih brzina protoka 2. Nečujan rad 3. Visokokvalitetno keramičko kućište i ležište za dugotrajnost i tih rad 4. Integrisan mehanizam za hlađenje, koji prevenira pregrevanje rotora i pumpe 5. Sistem za automatsko gašenje pri nestabilnostima u strujnom kolu 6. Bezbedniji rad pri naponu od 36V 7. Maksimalan protok: 1720 gph 8. 5 režima rada za uštedu energije 9. Odvojiv kontroler u vodootpornom kučištu 10. Sigurnosni prekidač 11. Ulazni port od 0-10 V za eksterni kontroler