Trihogaster leeri (biserna guramija) ili jednostavno leri jedna je od najlepših vrsta akvarijumskih ribica koje srećemo u slatkovodnoj akvaristici. Živi u nizijskim močvarama Malezije, Tajlanda i Indonezije (na ostrvima Borneo i Sumatra). Vode u kojima nalazimo lerije su plitke, tople i bogate vegetacijom. Idealna temperatura im je od 24-30°C, pH vrednost od 6-8, i tvrdoća od 2-30 dH. Zbog ovako širokog raspona parametara kojima se mogu prilagoditi leri je nezahtevna vrsta idealna i za početnike. Biserne guramije rastu do 12cm i potreban im je akvarijum od minimum 60 litara, a više od 100 litara je naša preporuka. Telo im karakterističnog oblika za sve trihogastere, smeđe-srebrnkaste boje sa mnoštvom svetlih, plavih ili tirkiznih tačaka, poput bisera. Jedna crna linija proteže se sredinom tela od usta, preko oka sve do korena repnog peraja. Ova linija vremenom bledi kod odraslih primeraka. Stomak odraslog mužjaka je jarko narandžast, i ova boja se širi i na analno peraje. Leđno peraje je kod mužjaka izvučeno u špic, duže nego kod ženke. Pravi ukras im je i veliko analno peraje koje je poput plašta, dok je kod ženki ovo peraje mnogo manje. Svoju pravu boju dobijaju tek sa sticanjem polne zrelosti, mladi leriji su prilično neugledni i na prodajnoj veličini imaju kratka peraja i samo deo bogatstva boja odraslih. Prema najnovijoj sistematizaciji zvaničan naziv za biserne guramije je Trichopodus leeri. Azijski odgajivači razvili su tzv. balon bisernu guramiju, ribu sa iskrivljenom kičmom, koja je manja rastom. Ne vidimo potrebu za gajenjem ovako deformisanih riba, pored predivnog divljeg oblika. Akvarijum za guramije treba biti bogat biljem, kako bi se ribice ponašale prirodno. Miroljubive su po prirodi i odgovara im društvo drugih mirnih riba: različite tetre, koridorasi, duge i živorotke dobro su društvo za lerije. U prisustvu agresivnih riba ili veoma brzih plivača postaju plašljive i mnogo se kriju. Kod polno zrelih riba će dolaziti do odmeravanja snaga među mužjacima i jurenja za ženkama. Sve ovo je prilično bezazleno i retko se dešavaju povrede slabijih riba. Ni hranjenje lerija nije komplikovano, svaštojedi su i brzo prihvataju sve ponuđene kvalitetne suve hrane. Mrest je takođe veoma jednostavan, nije potrebno posebno prilagođavanje uslova. Nešto viša temperatura i dobra ishrana matičnih riba je dovoljna da mužjak napravi gnezdo od pene. Sam mrest i odgoj mladih riba sličan je kao kod Plavog Trihogastera. Broj ikri može biti i preko hiljadu. Mlađ je veoma sitna, raste neujednačeno, sklona je kanibalizmu i često se uspešno odgaji samo mali broj ribica. Trichogaster leeri je nedovoljno zastupljen kod domaćih akvarista, odrasle ribe retko se prodaju, a akvaristi koji nisu upoznati sa lepotom lerija ne odlučuju se za mlade ribice. Svi oni propuštaju da vide kako pred njihovim se pred njihovim očima mladi leriji transformišu u ribice raskošne lepote. Leri je veoma zahvalna vrsta, i ako im je obezbeđen minimum uslova mogu živeti i preko pet godina.

Plava neonka jedna je od omiljenih vrsta akvarijumskih ribica. Ova mala jatna ribica može se naseliti i u male akvarijume, nije zahtevna i pogodna je i za početnike u akvaristici. Potiče iz Južne Amerike, jugoistočnih delova Kolumbije, istočnih delova Perua i zapadnih delova Brazila. Široko je rasprostranjena i nalazimo je u malim vodotokovima sa tamnom ili bistrom vodom, dok je u glavnom toku reke nema. Karakteristična obojenost zbog koje je ova ribica omiljena među akvaristima posledica je života u tamnim vodama sa visokim sadržajem huminskih kiselina. Voda je siromašna mineralnim marterijama, skoro bez karbonata i kisela, a dno je često prekriveno granama i lišćem. Radi se o veoma prilagodljivoj vrsti koja će normalno razvijati i živeti u tvrđoj i alkalnijoj vodi, preporučuju se sledeće vrednosti: temperatura 21 – 28 °C, pH od 4.0 do 8.0, i tvrdoća do 220ppm. Plave neonke do izražaja dolaze tek u većem jatu, više od 10 ribica. Pogodne su za zajednički i biljni akvarijum i odgovara im društvo drugih mirnih riba. Prigušeno svetlo i tamna podloga ističu im boje, čine da se ribe osećaju sigurno i prirodno ponašaju. Plava linija po kojoj su poznate proteže se od oka do masnog peraja, a njena boja zavisi od kvaliteta svetla i ugla pod kojim se ribice posmatraju. Plave neonke ne svetle već reflektuju boju. Stomak im je beo, dok se crvena pruga proteže od sredine tela ka repu. Peraja nisu obojena. Vremenom su odgajeni i varijeteti koji se bojom razlikuju, ali nemaju popularnost divlje forme. Manje i vitkije ribice su mužjaci, a krupnije su ženke. U prirodi rastu do 3cm, a u akvarijumu do 4. Mogu se hraniti većinom komercijalnih suvih hrana kao što su Sera San, Vipan, Tetra Rubin i druge hrane. Mrest plavih neonki odvija se u mekoj i kiseloj vodi, slično kao i kod drugih tetri. Ikra i mlade ribice su fotosenzitivne i akvarijum treba zaštititi od svetla. U početku se hrane najsitnijom hranom, infuzorijom, a uskoro prihvataju i Artemiju. Iako veoma otporne na uslove sredine i na različite patogene, plava neonka može oboleti od neonske bolesti koju izaziva sporozoa. Bolest se karakteriše prisustvom mlečno-belog zamućenja u dubini mišića ribe. Tretman nije moguć i sve obolele primerke treba eliminisati. Pored neonki, mogu oboleti i Zebrice i Rodostomusi, druge vrste ne oboljevaju. Kao i druge ribice i plave neonke treba kupovati na proverenim mestima. U Akvarijum Artu možete kupiti mlade,zdrave i lepo obojene plave neonke iz domaćeg odgoja po pristupačnim cenama.

Gracilis je jedna od najzahvalnijih vrsta za gajenje, male tetre koje često preporučujemo početnicima jer su otporne i prilagodljive ribice. Popularni su i kod iskusnih akvarista jer se uspešno kombinuju sa mnogim ribljim vrstama. Potiče iz sliva reke Esekvibo u Gvajani. Naseljava male pritoke ove reke koji protiču kroz šumsko područje, voda u njima spada u „blackwater“, tamno je obojena usled visoke koncentracije tanina i prilično je kisela. Svi gracilisi koje možete naći u ponudi gajeni su više generacija u akvarijumu i znatno su prilagodljiviji od divljih riba, uspešno ih možete čuvati u alkalnijoj vodi. Domaći odgajivači redovno nas snabdevaju lepim i kvalitetnim gracilisima, prilagođenim na tvrđu vodu, kakva je u većini mesta u Srbiji. Raniji naziv ovih riba je H.gracilis, i taj naziv se odomaćio kod domaćih akvarista. U stranoj literaturi se naziva „Glow-light tetra“. Karakteristične su po reflektivnoj narandžastoj liniji koja se pruža celom dužinom tela, prednji deo leđnog peraja takođe je obojen, telo je srebrnkasto, a ostala peraja su providna. Kvalitetno osvetljenje je bitno za dobar izgled gracilisa jer je njihova boja reflektivna po prirodi. U mekšoj i kiseloj vodi boje će im biti intenzivnije. Idealni uslovi za gracilise su:temperatura 24-28°C, pH vrednost 5.5-7.5 i tvrdoća do 15 dH. Gracilis raste do 4-5cm, zrele ženke su nešto krupnije od mužjaka. Po prirodi su jatne ribe i treba naseliti bar 5-6 primeraka u akvarijum, veća jata su mnogo atraktivnija. Za manje jato dovoljan vam je akvarijum od 50 litara. Svoju popularnost gracilis pored lepe boje duguje i svojoj naravi, veoma su miroljubive ribe koje neće praviti probleme ni sasvim sitnim ribicama. Sa druge strane, krupnije ribe nisu im pretnja jer se gracilis efikasno sklanja sa puta temperamentnijim vrstama. Samo krupne i agresivne vrste nisu dobar izbor za akvarijum sa gracilisima. Postavka akvarijuma nije od presudnog značaja, podjednako dobro se gracilis uklapa u južnoamerički biotop akvarijum sa mekom i kiselom vodom, tamno obojenom i filtriranom preko treseta, u običan zajednički akvarijum, kao i u biljni akvarijum. Ishrana takođe ne predstavlja problem, u prirodi se hrane larvama insekata, dok u akvarijumu prihvataju većinu suvih hrana. Mrest je veoma sličan mrestu drugih tetri koje polažu ikru slobodno među sitnolisnim biljem. Za uspešan razvoj fotosenzitivne ikre potrebna je mekša i kiselija voda. Mlađ se u početku hrani paramecijumom, a kasnije Artemijom. Broj ikri je oko 150 po ženki. Mogu se mrestiti u jatu ili odvojeni na parove. Životni vek gracilisa je do 4 godine.

Mačevalac ananas. Kombinuje se sa proporcionalno istim ribama, sličnog temperamenta. Preporučujemo izdužen akvarijum gusto zasađen biljem (pogodno za skrivanje mladunaca). Ksifoi su živorotke, a mužjak ima izduženo repno peraje u obliku mača i podrepno peraje preobraženo u špic. Obezbediti 2–4 ženke na jednog mužjaka, kako bi se smanjila agresija mužjaka. Maksimalna veličina: 8–10 cm Prirodno stanište: Meksiko, Honduras, Gvatemale (Srednja/Južna Amerika) Životni vek: 3–5 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 30–40 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: čista, sveža voda sa T = 21–27°C; 10–25° DGH; pH 7–8. Hrana: smrznuta i suva hrana poznatih proizvođača, uključujući biljne sastojake i aditive za poboljšanje boje Prodajna veličina: 2,5–4,5 cm

Za ove ribe je karakteristican ravan profil ledja , intenzivno ispupcen grudni deo a grudna peraja smestena su na kraju tela. Sekirice vole brzu vodu , bogatu kiseonikom i mogu da zadrze svoj polozaj u struji dovoljno jakoj da slomi mekse biljke, zato joj treba omoguciti pravi medij koji ce zadovoljiti ribe a da pritom ne osteti biljke. Sekirice uvek drzite u jatu koji broje broji najmanje pet riba , da ne bi doslo do uginuca zbog stresa. Sklone su dobijanju bolesti belih tackica( ich) , zato je potrebno drzati ih u karantinu minimum dve nedelje pre nego sto ih stavite u akvarijum. Nazalost, lisnata hrana nije dovoljna za sekirice pa im treba osigurati zivu i zamrznutu hranu.One vole vocne musice i komarce , kao i larve komaraca pa se potrudite i obezbedite im raznovrsnu hranu ovog tipa.Njihova usta su izokrenuta sto ukazuje na to da se hrane pri povrsini i ako ce hranu sakupljati dok tone , nece je sakupljati po dnu. Mrest: Sekirica se moze mrestiti u akvarijumskim uslovima. Za to je potrebna meka, blago kisela voda.Sekirice jaja polazu na korenje plutajucih biljaka ali nekada ce pasti i na dno.Izlegu se nakon 24-36 sati a mladima je potrebno jako malo zive hrane.

Mačevalac. Kombinuje se sa proporcionalno istim ribama, sličnog temperamenta. Preporučujemo izdužen akvarijum gusto zasađen biljem (pogodno za skrivanje mladunaca). Ksifoi su živorotke, a mužjak ima izduženo repno peraje u obliku mača i podrepno peraje preobraženo u špic. Obezbediti 2–4 ženke na jednog mužjaka, kako bi se smanjila agresija mužjaka. U prodaji više varijeteta: rubin, plavi, lira, berliner, tuksedo. Maksimalna veličina: 8–10 cm Prirodno stanište: Meksiko, Honduras, Gvatemale (Centralna/Južna Amerika) Životni vek: 3–5 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 30–40 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: čista, sveža voda sa T = 21–27°C; 10–25° DGH; pH 7–8 Hrana: smrznuta i suva hrana poznatih proizvođača, uključujući biljne sastojke i aditive za poboljšanje boje Prodajna veličina: 2,5–4,5 cm

Limun tetra je još jedna u nizu popularnih vrsta akvarijumskih ribica koje pripadaju rodu Hyphessobrycon. Kao i druge vrste tetri ove male jatne ribice su idealni stanovnici akvarijuma. Manje pritoke reka Rio Tapajos i Rio Xingu su stanište limun tetri u prirodi. Žive u manjim pritokama, lagunama i potopljenim šumama, dok ih u glavnom toku reke nema. Tačan lokalitet sa koga potiču predmet je rasprave među ihtiolozima. Limun tetra se dugo i uspešno gaji, kako u svetu, tako i kod nas. Ono što ih razdvaja od drugih vrsta tetri je prelepa žuta boja po kojoj su i dobile ime. Boja im nije solidno žuta, već providna i njen intenzitet značajno zavisi od soja limun tetre i uslova u kojima se gaji. Kod pojedinih sojeva boja može dobiti zelenkastu nijansu. Leđno i analno peraje je obojeno, dok su ostala peraja providna. Crna boja dominira na leđnom peraju, njegov vrh je žut, a na sredini se nalazi tačka bele boje. Analno peraje je bele boje, njegov prednji deo je intenzivno žuto obojen, a peraje je celom dužinom obrubljeno crnom linijom. Kod ženki je ovaj rub veoma tanak, dok je kod mužjaka mnogo širi. Sve boje su kod mužjaka intenzivnije, oni rastu nešto manji od ženki i budu vitkiji u telu. Maksimalna veličina koju dostižu je 5cm. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja, limun tetra se dobro prilagođava različitim tipovima akvarijuma. Njihova jatna priroda i lepota najviše se ističu u biotop akvarijumu, uređenom sa dosta panjeva, prigušenim svetlom i lišćem na dnu akvarijuma koje boji vodu. Drugi tip akvarijuma u kom će limun tetra izgledati veoma efektno je klasičan biljni akvarijum. Preporučujemo vam da ih naselite u jatu od 8-10 primeraka, u akvarijumu veličine bar 60 litara. U ovakvoj postavci će mužjaci podeliti teritoriju i možete ih posmatrati kako odmeravaju snage, šireći peraja kako bi izgledali veći. Povremeno se obrušavaju jedan ka drugom kao da se sudaraju. Sve ovo prolazi bez ikakvih povreda, čitava predstava služi da se uspostavi dominacija i dominantan mužjak će uglavnom biti riba najintenzivnijih boja. Sa limun tetrama mogu se kombinovati različite ribe, kako krupnije, tako i sitnije. Bitno je jedino da odaberete vrste kojima odgovaraju isti uslovi. Krupne i agresivne vrste treba izbegavati. Druge vrste tetri, mirnije šaranske ribe, patuljasti ciklidi, labirintovke, živorotke, muljari, algari i sl. uspešno se kombinuju sa limun tetrama. Idealni uslovi koji im odgovaraju su: temperatura 20 – 28 °C, pH vrednost 5.0-7.5 i tvrdoća do 12 dH. Gajene ribe su znatno tolerantnije na različite uslove, limun tetre gajene u Srbiji bolje podnose tvrđu i alkalniju vodu od divljih srodnika. Svaštojedi su i u prirodi se hrane larvama insekata, algama i plodovima koji padaju u vodu. U akvarijumu prihvataju sve vrste hrane, preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Deo ishrane bi trebao biti biljnog porekla (Sera Flora, Tetra ProAlgae, Spirulina). Kada udeo biljne hrane nije dovoljan limun tetra može grickati bilje, uglavnom listove koji su počeli da propadaju. Kada je bilje zdravo njihov apetit nije dovoljan da nanese štetu biljnom akvarijumu. U prirodi se limun tetre mreste u veoma velikim jatima, tokom mresta jedu ikru i ukoliko želite uspešan mrest ikru treba zaštititi od proždrljivih roditelja. Dok je u prirodi ovaj instinkt koristan jer jedući ikru drugih riba, rodiitelji povećavaju šanse za preživljavanje sopstvenog potomstva, u akvarijumu nam samo pravi probleme. Upotrebom mrežica ili klikera ikra se sklanja van domašaja matičnih riba. Matične tetre treba pripremiti i hraniti kvalitetnijom hranom u danima pred mrest. Kako bi izbegli spontane mrestove u zajedničkom akvarijumu matice se mogu razdvojiti po polovima, u zasebne akvarijume. U mresni akvarijum se dodaje žbun sitnolisnog bilja u kome će se mrest odvijati, a ispod njega mrežica ili klikeri. Voda u mresnom akvarijumu treba biti sveža, mekša i kiselija, nekoliko stepeni toplija od vode u zajedničkom akvarijumu. Matice se ubace u tako namešten akvarijum veče pre planiranog mresta, izlazak sunca stimuliše ribe na mrest. Mogu se mrestiti u jatu ili u parovima, ženka polaže do 300 ikri. Mlade ribe se razvijaju slično mlađi ostalih tetri, u početku ne liče na odrasle. Romboidni oblik tela dobijaju u starosti oko 2 meseca, a boja odraslih se pojavljuje nakon 3 meseca i postaje intenzivnija sve do postizanja polne zrelosti kada ribe imaju 8-9 meseci. U akvarijumu limun tetra može dostići starost od čak 6-8 godina.

Colisa lalia jedna je od najpopularnijih vrsta labirintovki u akvaristici. Pored toga što su kolise iz prirode jako lepo obojene, selekcijom je dobijeno nekoliko formi koje se svojim bojama mogu meriti sa ribicama koralnih grebena. Veoma su rasprostranjene u Pakistanu, Indiji i Bangladešu. Žive u plitkim vodama bogatim vegetacijom, jezercima, močvarama, kanalima za navodnjavanje i pirinčanim poljima. Trenutno važeći naučni naziv ove vrste je Trichogaster lalius, pre nekoliko godina kompletan rod Colisa preimenovan je u Trichogaster, dok su sve vrste trihogastera prebačene u rod Trichopodus. Obzirom da su imena kolisa i trihogaster odomaćena kod naših akvarista mi ćemo ih opisati pod starim nazivima. Colisa lalia raste do 7cm, ženke su nešto kraće. Divlje ribe su crvene boje sa dijagonalnim plavim linijama, ovo je boja mužjaka dok su ženke neugledne smeđe boje, ponekad sa tragovima crvene i plave boje na telu. Leđno i analno peraje je dugačko, pružaju se sve do repnog peraja. Grudna peraja su končasta i bitan su taktilni organ, kolise se često mogu videti kako svojim perajima opipavaju po akvarijumu ili pomoću njih komuniciraju međusobno. Telo im je veoma visoko i ovalnog oblika. Pored divlje forme postoje još i plave kolise, neon plave, neon crvene i sunset ili flame kolise. Većina kolisa dolazi nam od azijskih odgajivača koji su i razvili sve postojeće varijetete. Odgajene kolise bolje su prilagođene na tvrđu vodu i višu pH vrednost od divljih srodnika. Idealna im je temperatura 22 – 27°C, pH vrednost 6.0-7.5 i tvrdoća do 18 dH. Miroljubive su po prirodi i mogu se čuvati sa značajno sitnijim ribicama. Nisu zahtevne, pa su idealni stanovnici zajedničkog akvarijuma. Lepo se kombinuju sa svim tetrama, razborama i sličnim mirnim ribama. Akvarijum sa kolisama treba biti bez snažnog protoka koji im ne odgovara, sa dosta biljaka i dekorativnih elemenata. Bar jedan deo površine akvarijuma treba biti slobodan jer kao i sve labirintovke koriste atmosferski vazduh za disanje. Treba biti obazriv kod upotrebe različitih aerosola u blizini akvarijuma jer im mogu naštetiti više nego drugim ribicama. Često se u prodaji nalaze isključivo mužjaci. Pored toga što su mnogo atraktivniji od ženki, mužjaci mogu postati teritorijalni kada su u akvarijumu prisutne i ženke. Za čuvanje oba pola preporučuje se veći akvarijum sa dovoljno mesta za skrivanje. Colisa lalia je svaštojed i rado prihvataju suvu hranu poput Sera GVG mix, Sera san ili Tetra Pro Colour. Mrest kolisa isti je kao kod Trihogastera, izgradnja penastog gnezda na površini uz upotrebu plivajućih biljaka prethodi samom polaganju ikri koje je veoma interesantno. Broj ikri je veliki, 600-800 potpuno providnih ikri će biti položeno u mrestu. Mužjak će preuzeti brigu o gnezdu, popravljati ga, vraćati ispale ikre i braniti od drugih riba. Mlađ se leže u roku od 36h i još nekoliko dana apsorbuje žumance. Mužjak se može ostaviti sa mladima nekoliko dana jer ih neće dirati. Tek izlegle kolise veoma su sitne i dugo se hrane infuzorijom. Mlade ribe prelaze na disanje pomoću labirinta nakon dve nedelje i tada nivo vode treba sniziti kako bi im se olakšalo uzimanje vazduha. Životni vek kolisa je do 4 godine.

Skalar je definitivno jedna od najomiljenijih ribljih vrsta u slatkovodnoj akvaristici. Velika većina akvarista je bar u nekom trenutku imala skalare u svom akvarijumu. Dosta su rasprostranjeni u Južnoj Americi, nalazimo ih u Brazilu, Kolumbiji ,Gvajani, Surinamu, Francuskoj Gvajani i Peruu. Skalari žive u slivu Amazona i slivovima drugih reka. Divlje ribe se retko nalaze u prodaji, većina skalara koji se sreću u prodavnicama potiču od domaćih odgajivača. Skalari žive u vodama bogatim vegetacijom, karakterističan oblik tela omogućava im da se provleče kroz biljke. Telo skalara izuzetno je visoko i bočno spljošteno. Samo telo je ovalnog oblika, veliko leđno i analno peraje daje im oblik trougla, a grudna peraja su končasta i duga. Dostižu dužinu od 15cm i visinu tela od čak 20-25cm, ovako krupnim ribama treba veći i obavezno visok akvarijum. Mlade skalare kratko vreme možete čuvati u manjem akvarijumu, jer ribice veoma brzo prerastu akvarijum i za odrasle ribe treba predvideti bar 40l vode po primerku, sa minimalnom zapreminom akvarijuma od 200l i visinom od 50cm. Koliko su lepe i greciozne ribe u pitanju mogu vam posvedočiti svi oni koji su skalare držali u akvarijumima od nekoliko stotina litara. Naša je preporuka da skalare ne ubacujete u akvarijume koji su manji od Rio 180 modela, dok je Lido 200 zbog svoje visine mnogo bolji izbor. Skalar „divljak“, kako se često naziva prirodna boja ovih ribica odlikuje se sa 4 crne vertikalne pruge na srebrno-belom telu. Tokom godina pojavili su se mnogobrojni odgajeni oblici skalara: mramorni (sa nepravilnim rasporedom crne i bele boje), beli skalar (pruge su odsutne, ribe su bele boje), zlatni skalar (žuta ili narandžasta boja se pojavljuje na telu ovih riba), trikolor ili koi skalar (različite kombinacije bele, crne i žute boje), red devil (trikolor sa veoma izraženom narandžastom, praktično crvenom bojom), bikolor (dvobojni skalari kod kojih je zadnja polovina tela crna, platinumi (snežno bele ribe, bez ikakvih drugih boja), plavi skalari (relativno nova mutacija svetlo plava boja je zastupljena u različitom stepenu). Postoje i čokoladni skalari, dimljeni skalari, florida, albino i mnogi drugi oblici. Pored različitih boja dobijeni su i šlajer oblici, a u poslednje vreme razvijaju se skalari sa širokim leđnim i analnim perajima. Ovo je najosnovnija podela boja i često se skalari mogu naći i pod drugim nazivima ili kombinacijom naziva. Skalari nisu zahtevni po pitanju parametara vode, naročito primerci koji su već generacijama akvarijumske ribe. Idealni uslovi su im: temperatura od 24 do 30°C, pH vrednost od 6.0 do 7.4 i umereno tvrda voda do 15 kH. Uređenje akvarijuma nije presudno, dobro je posaditi nekoliko Ehinodorusa (amazonki), iz,eđu čijih listova će se skalari provlačiti i na čiju će površinu polagati ikru. U pitanju su miroljubive ribe koje su prilično krupne i o tome treba voditi računa kada se biraju ribice za akvarijum sa skalarima, sve suviše sitne ribe mogu biti pojedene. Kao dobar izbor pokazala se većina vrsta tetri. Treba izbegavati sve veoma brze plivače koji mogu uneti nemir među jato skalara, a naročito treba izbegavati vrste koje su sklone grickanju peraja kao što je Tetrazona. Ovu vrstu kao da nerviraju velika peraja skalara i konstantno će kidisati na njih. Iako spadaju u ciklide, mnogo su nežniji od drugih ciklida slične veličine, pa ih treba kombinovati samo sa manjim vrstama kao što su Ramirezi ili Kakatuidesi. Različite vrste račića predstavljaju hranu skalarima i ne treba ih ubacivati u akvarijum. Energetske hrane kao što su Tetra Discus, era Discus ili Tetra Pro energy su dobar izbor za skalare. Kod jače pigmentisanih varijeteta mogu se dodati i hrane koje pojačavaju boju, Sera san, Rubin ili Procolour, kako bi istakli žuti i crveni pigment. Pol skalara je veoma teško odrediti do pred sam mrest, ponekad će mužjak imati izraženo čelo, slično kao kod drugih vrsta ciklida. Ovaj metod je prilično nepouzdan i pol se sa sigurnošću može odrediti samo po obliku genitalne papile koja je kod ženke zaobljena. a kod mužjaka šiljata. Slično diskusima, skalari će se upariti za ceo život. Za uspešan mrest će vam, pored kvalitetnih matičnih riba, biti potrebna mekša i toplija voda. Najbolje je mrestiti ih u odvojenom akvarijumu jer su veoma predani čuvanju ikre, a kasnije i mladih. Svi stanovnici akvarijuma mogu biti ugroženi kada skalarima u vreme mresta naglo skoči agresivnost . Najkvalitetniji parovi dobijaju se kada se mladim ribama prepusti da same naprave odabir, prisilno uparivanje kako bi se dobila željena boja često ne daje rezultat. Pre samog mresta ribe će braniti deo akvarijuma sa odabranom površinom za mrest, koju će očistiti pre samog polaganja ikre. Ženka će ikru polagati u nizovima na list amazonke ili drugu sličnu površinu, čak i na staklo akvarijuma, a zatim će je mužjak oploditi. Broj ikri je veliki, nekoliko stotina, ponekad i hiljadu. Oba roditelja brinu se o ikri, mužjak će uglavnom više braniti teritoriju ,a ženka više čistiti ikru i uklanjati neoplođene. Mladi se legu nakon 36-48h i u početku bespomoćno vise slepljeni u grozdove. Svu mlađ koja se odvoji od ostalih roditelji će ustima vraćati na gomilu, a ako procene da postoji pogodnije mesto za mlađ, mogu kompletno leglo preneti na drugo mesto. Nakon nekoliko dana mladi će proplivati i krenuti u potragu za hranom. Svi koji se suviše udalje od roditelja brzo će biti vraćeni u gnezdo. Kao prvu hranu trba im ponuditi Artemiju. Mladi u početku ne liče na roditelje, karakterističan oblik i boju dobijaju nakon prvog meseca života. Značajan deo skalara izgubio je instinkt i može pojesti ikru ili mlađ. Često se dešava da mladim parovima treba nekoliko mrestova pre prvog uspešnog. Ikra skalara može se razviti i bez roditelja, ovaj metod ne preporučujemo hobistima, jer na taj način samo povečavamo broj skalara koji nemaju nagon za čuvanjem ikre. Prizor para koji čuva potomstvo, drži svoje jato na okupu, usitnjava hranu i zatim je ispljune u jato malih riba stvarno je veličenstven, tada stvarno možemo reći da imamo deo prirode u svom domu. Mladi skalari su osetljivi na nagle promene u parametrima vode, preporučujemo vam da menjate manji deo (10-15%) vode svakodnevno kako ne bi došlo do porasta koncentracije nitrata. Kada je nitrat visok dolazi do pojave „ošišanih“ skalara. Ove ribe imaju normalno telo, a mala peraja i ovaj nedostatak se dosta teško ispravlja. U Akvarijum artu u svakom trenutku možete naći više varijeteta skalara. Naša su preporuka za sve akvariste koji vole krupnije ribice i mogu im pružiti adekvatne uslove u većim akvarijumima. Skalari mogu živeti i preko 10 godina.

Plava tetra potiče iz porodice Characidae, prirodno stanište joj je Peru, dužine je oko 5cm, a minimalna dužina akvarijuma u kojem će se ova ribica osećati komotno ne treba da iznosi manje od 60 santimetara. Miroljubive su prirode i veoma dobro se slažu sa ostalim miroljubivim akvarijumskim vrstama. Pošto su u pitanju prilično živahne ribice, ne treba ih kombinovati sa šlajer ribama jer može doći do grickanja peraja. Akvarijum za ovu vrstu ribica trebalo bi da bude dekorisan u zagasitijim tonovima (i sa diskretnijim osvetljenjem) kako bi kolorit ove vrste ribica došao do potpunog izražaja. Akvarijumske biljke bi trebalo saditi na bočnim stranama i u pozadini akvarijuma. Deo ishrane peruanske plave tetre treba biti hrana biljnog porekla, Sera flora, Pro Alge i Spirulina. Odgovara im temperatura od 22-27°C, tvrdoća vode do 15 dH, i pH vrednost do 7,5. Njihovo uzgajenje nije jednostavno. Jaja se polažu ispod listova akvarijumskih biljaka i uspevaju samo u mekoj vodi. Tek omrešćene ribice su veoma male i tokom prvih dana treba ih negovati uz pomoć infuzorija. Plava tetra je nedovoljno zastupljena u akvarijumima domaćih akvarista. Radi se o nezahtevnoj i mirnoj vrsti koja se odlikuje jedinstvenom nijansom plave boje. Jato peruanskih plavih tetri je veoma upečatljiv prizor i daje lep kontrast kada se kombinuje sa ribicama koje se često nalaze u akvarijumima. Kraljevska neonka i Razbora samo su neke od takvih vrsta.

White fin je selekcijom dobijena vrsta tetre, ne radi se o zasebnoj vrsti, već samo o varijanti boje. White fin mogu pripadati vrsti H. bentosi ili H. rosaceus. Sve što važi za bentozije, važi i za White fin tetre. Boja tela je roze-crvena, sa dosta bele boje na perajima, naročito leđnom .Posebno su interesantni mužjaci kada odmeravaju snage šireći peraja. Ponekad se prodaju pod nazivom White fin ornatus. Bentozi je vrsta malih atraktivnih tetri, miroljubive su i nezahtevne, pa su prilično popularne među domaćim akvaristima. Raniji naziv vrste je Hyphessobrycon robertsi ili H. ornatus. Pored naziva bentozi, često ih nazivamo i ornatusima. Po svom izgledu veoma podećaju na H.rosaceus, od kojih se razlikuju po prisustvu crne tačke iza škržnih poklopaca. Dugo se smatralo da se radi o jednoj vrsti riba. Uslovi koji im odgovaraju isti su za obe vrste, način života, ishrane i mresta takođe, tako da nećemo posebno opisivati H. rosaceus. Zanimljivo je da je selekcijom od kod obe vrste dobijen varijetet White fin, veoma sličan bez obzira od koje vrste potiče. Bentozi potiče iz sliva Amazona, regiona Obidos. Slično drugim tetrama naseljava manje vodotokove, sporedne kanale, šumska jezerca i sl. Velika količina potopljenih panjeva i otpalog lišća se nalazi u ovim vodama, ima dosta površinske vegetacije, a voda je tamna usled prisustva tanina. H.rosaceus naseljava slična područja u Gvajani, Surinamu i Brazilu. Nalazimo ih u slivovima Rio Essequibo, Rio Corantijn i Rio Surinam. Idealni uslovi za obe vrste su: temperatura od 20 do 28 °C, pH vrednost 5.5-7.5 i tvrdoća do 15 dH. Većina riba koje se danas nalaze u prodaji potiču iz odgajivačnica, obe vrste se uspešno gaje i kod nas. Obe vrste imaju romboidan oblik tela karakterističan za rod Hyphessobrycon, kod mužjaka su leđno i analno peraje mnogo veće nego kod ženki, oni su vitkiji i nešto veći rastom. Ženke su jače u telu i slabije obojene. Boja im dosta varira, zavisno od porekla riba i kvaliteta odgoja. Rastu do 4-4,5cm. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja da bi se bentozi osećali dobro. Dok je ribama iz prirode pogodniji akvarijum sa dosta panjeva, površinskim biljem, mekom i tamno obojenom vodom, gajene ribice se lako navikavaju na različite vrste akvarijuma. Bentozi jako lepo izgleda u biljnom akvarijumu. Preporučujemo vam da ih naselite u jatu od 8-10 primeraka, tada će do izražaja doći njihovo prirodno ponašanje, mužjaci će odmeravati snage šireći peraja i pokušavati da privuku ženke. Akvarijum od 60 litara je sasvim dovoljan za ovakvo jato. Bentozi nije agresivna vrsta i može se kombinovati sa svim ribicama slične veličine i temperamenta. Svaštojedi su i u prirodi se hrane larvama insekata, algama i plodovima koji padaju u vodu. U akvarijumu prihvataju sve vrste hrane. Obzirom da su bentozi male ribe, preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Deo ishrane bi trebao biti i biljnog porekla (Sera Flora, Tetra ProAlgae, Spirulina). Mrest im nije komplikovan. Često će se mrestiti i u zajedničkom akvarijumu. Kada ima dosta mesta za skrivanje jedan deo mladih ribica može se othraniti i uvećati vaše jato. Za veći broj mladih potreban je kontrolisan pristup. Priprema i sam mrest veoma su slični kao kod drugih tetri, Crnih fantoma ili Limun tetri na primer. Bentozi i rozaceus su vrste koje preporučujemo mnogim akvaristima, ove ribice su idealni stanovnici akvarijuma, nisu zahtevne i dobro se uklapaju u različite tipove akvarijuma.

Brigite su najatraktivnija vrsta iz roda Boraras (anagram od Rasbora), ranija nomenklatura svrstavala ih je u ovaj rod. Svih šest vrsta u okviru roda su minijaturnog rasta, do toga je došlo zbog prilagođavanja na život u vodi siromašnoj hranjivim materijama. Način života i uslovi koji im odgovaraju veoma su slični za sve Borarase, nećete pogrešiti ako ostale vrste iz roda tretirate kao brigite. Vrsta je endemska, živi na ostrvu Borneo, u njegovom jugozapadnom delu. Mali šumski potoci i stajaće vode u okviru tresetnih močvara su stanište brigita, voda je tamno obojena usled visoke koncentracije tanina. Ovakve vode često imaju zanemarivu karbonatnu tvrdoću i prilično nisku pH vrednost. Brigite su najobojenija vrsta u svom rodu, karakteriše ih jarko crvena boja celog tela i većeg dela peraja. Sredinom tela pruža se crna linija koja se sužava ka repu, kod nekih primeraka linija je isprekidana. Crni pigment postoji i na leđnom, analnom i repnom peraju. U korenu repnog peraja nalazi se slabo izražena tačka. Na osnovu ove tačke mogu se razlikovati brigite od Boraras urophtalmoides kod kojih je ova tačka jako izražena. Mlade ribe jako liče i ova vrsta se često prodaje pogrešno kao brigita. Urophtalmoides je još manja vrsta, retko prelazi 16mm, i odrasle ribe nisu toliko jarko obojene. B. brigittae raste do 22mm. Ponekad se i B. merah pogrešno prodaje kao brigita, ova vrsta nema tako intenzivnu boju, a crni pigment se pojavljuje u vidu ovalnog polja na boku. B.micros je najmanja vrsta u rodu, raste do 13 mm i zbog slabije obojenosti retko se nalazi u ponudi. B. maculatus raste do 25mm i ima 3 jasne crne tačke na telu crvene boje. B. naevus ima 1 krupnu crnu tačku na boku, crvena boja je izražena i raste do 20 mm. Kod svih vrsta mužjaci su intenzivnije obojeni. Svi borarasi su mikropredatori i kod njihove ishrane treba obratiti pažnju na veličinu zalogaja. Suvu hranu prihvataju, poželjno je da se i odraslim ribama povremeno ponudi i živa hrana, poput Artemije, posebno ako želite da mrestite brigite. Mogu se čuvati i u veoma malim, tzv. nano akvarijumima, mada se bolje osećaju u akvarijumu od 30-40 litara. Poželjno je da u akvarijumu bude dosta bilja i jedan deo koji je ostavljen slobodan za plivanje. Odgovara im temperatura vode od 20 – 28 °C, pH vrednost od 4.0-7.0, i tvrdoća do 10 dH. Potrebne uslove i tamniju boju vode možete postići filtracijom preko Treseta i dodavanjem katapa lišća u akvarijum. U akvarijum sa borarasima se lepo uklapaju Otocinklusi kao algari i patuljasti muljari, Pigmejac, naprimer. Patuljaste labirintovke i različite vrste kozica su takođe dobar izbor. Krupnije ribe, čak i miroljubive vrste će plašiti brigite i oduzimati im hranu. Kada su uslovi povoljni, mrest brigita nije problem, često će se mrestiti u zajedničkom akvarijumu, polažući ikru svakodnevno među sitnolisnim biljem. Određen broj mladih će preživeti i omogućiti vam da povećate vaše jato. Veći broj mladih se može očekivati ako se matične ribe odvoje u zaseban akvarijum sa kontrolisanim uslovima. Brigite su najcenjenija vrsta iz roda Boraras, omiljene zbog svoje prelepe boje, interesantnog ponašanja i mogućnosti da se u par desetina litara vode formira čitav biotop. U dobrim uslovima vaše jato brigita može se tokom godina samo uvećavati. Životni vek im je 3-5 godina.

Stifodon (Stiphodon) je rod slatkovodnih glavoča (gobija) koji obuhvata 36 vrsta koje naseljavaju priobalne potoke u jugoistočnoj Aziji i Okeaniji. Neke od vrsta su endemske i žive samo na jednom ostrvu. Kao i drugi glavoči, Stifodon ima srasla trbušna peraja koja formiraju svojevrsnu pijavku, i pomoću nje se stifodon prihvata za podlogu. Sve vrste ovog roda žive u brzim vodama, često i iznad vodopada uz koje se moraju popeti u jednoj fazi svog razvoja. Stifodoni su male ribe, najveći primerci koje smo videli ne prelaze 7cm, telo im je veoma izduženo i prilagođeno životu u brzim vodama. U poslednjih nekoliko godina domaćim akvaristima su stifodoni postali dostupni, u Akvarijum artu ih često imamo u ponudi. Veoma su interesantne ribe, ne preterano zahtevne za čuvanje, sa veoma zanimljivim načinom života. Po obliku tela sve vrste u okviru roda jako liče i precizna identifikacija je veoma otežana. Pored toga, u stanju su da veoma brzo sasvim promene boju, od veoma intenzivno obojenih riba do potpuno neuglednih, sivih ili smeđih. Posebno su lepo obojeni mužjaci pred mrest, dok ženke većine vrsta imaju horizontalne pruge i liče međusobno. Najveći broj stifodona koji su nam stizali pripadaju vrstama S.percnopterygionus, S.ornatus, S.semoni i S.maculidorsalis. Ove 4 vrste su najrasprostranjenije u prirodi, pa se najčešće i nude akvaristima. Manje je bitno kojoj vrsti pripadaju stifodoni koje imate jer svi imaju isti način života, ishranu i druge potrebe. Uspešan mrest do sada nije postignut u akvarijumu i svi stifodoni potiču iz prirode. Sve vrste Stifodona žive u plitkim potocima, sa brzom i bistrom vodom. Ovakvi potoci na dnu imaju dosta krupnog kamenja na kome se razvijaju alge i mikroorganizmi kojima se stifodoni hrane. Temperatura koja im odgovara kreće se u rasponu od 20 – 28 °C, pH blizu neutralne vrednosti 6.5-7.5 i tvrdoća vode 2-12 dH. Naročito im je bitna visoka koncentracija rastvorenog kiseonika i odsustvo organske prljavštine. Stifodoni se mogu držati u zajedničkom akvarijumu gde će jesti sve vrste algi, jedna su od retkih vrsta koja jede modrozelene i crne čupave alge. Akvarijum ne mora biti veliki, stifodoni se dobro snalaze i u 50-ak litara vode. Obavezno je da akvarijum bude pokriven jer se mogu popeti i izaći. Mnogo je bolje namestiti im biotop akvarijum koji će imati dosta kamenja, jaku cirkulaciju vode i jako svetlo koje će doprineti razvoju algi. U ovakav akvarijum mogu se naseliti druge vrste kojima odgovara jak protok (Sewellia, Kardinal i sl). Da bi stifodoni živeli dugo, najveći deo ishrane moraju predstavljati alge, a kada njih nema dovoljno može im se dodati Spirulina. Druge suve hrane nisu dobar izbor. Razlika među polovima je veoma izražena, prvenstveno u boji i veličini leđnog peraja. Slabije obojene ženke će imati stomake pune ikre kada su polno zrele. Do mresta dolazi u rupi ispod kamena koju će iskopati mužjak. Broj ikri je veoma veliki, čak do 10000, a ikre su mikroskopski sitne. Mužjak će čuvati ikru naredna 24h, a zatim se delimično razvijene larve legu i puštaju da ih nosi vodena struja. U prirodi će larve apsorbovati žumance u toku narednih 3-4 dana, i za to vreme će stići do mora i nastaviti razvoj u slanoj vodi. Mladi stifodoni će se vratiti u potoke često savladavajući vodopade na svom putu. Ovakav razvoj veoma je sličan životnom ciklusu Nerita puževa i Amano šrimpova. Sam mrest stifodona nije retkost u akvarijumu, ali o uspešnom razvoju ikre i razvoju larvi nema podataka. Kompletan rod ovih malih glavoča veoma je interesantan, bogatstvom i intenzitetom veoma brzo plene pažnju akvarista. Naša su preporuka svim nešto iskusnijim akvaristima koji žele da unesu novine u svoj akvarijum.

Mikrorazbora je vrsta minijarurnih riba koja je otkrivena pre desetak godina i naglo je stekla popularnost među akvaristima širom sveta. Zbog svog malog rasta pogodna je i za nano akvarijume. Poreklom je iz istočnog Mijanmara i nalazimo ih na dosta ograničenom području, pa je u jednom trenutku vrsta čak postala ugrožena zbog preteranog izlova i velike potražnje od strane akvarista. Srećom, izvoz divljih riba je zabranjen 2007.godine, populacija se oporavila, a mikrorazbora se pokazala kao veoma zahvalna riba za mrest i sve ribe koje se danas nalaze u prodaji su odgajene ribe. Prvo ime koje su ove Zebricama srodne ribe dobile je Celestichthys margaritatus, zatim je naziv menjan nekoliko puta (Danio margaritatus, Microrasbora sp.galaxy), da bi im konačno bile smeštene u rod Danio. Kod naših akvarista odomaćio se naziv mikrorazbora. Najbliži srodnik im je Danio Erythromicron. One prosto plene svojom obojenošću, boja tela je maslinasto zelena sa krupnim tačkama žute boje. Peraja su izrazito crvena sa tankim crnim prugama, crvena boja se nalazi i na stomaku kod mužjaka, dok je kod ženki stomak beo. Sve boje su kod ženki manje izražene. Ženke su krupnije, sa izraženim stomakom kada su polno zrele. Mikrorazbora raste do 2,5cm. U prirodi se ove ribice nalaze u plitkim vodama veoma bogatim biljem, i akvarijum za njih svakako treba biti ubiljen. Žive na nadmorskoj visini od 1000m i odgovara im malo niža temperatura 20 – 26 °C, na višim temperaturama im opada imunitet. Ph vrednost od 6.5 do 7.5 je odgovarajuća za mikrorazbore, sa tvrdoćom od 4-15 dH. Iako su veoma male rastom, akvarijum za mikrorazbore trebao bi biti zapremine bar 30l jer među mužjacima postoji rivalitet. Veoma često se mogu videti kako odmeravaju snage, potpuno raširenih peraja i veoma izrazite boje. Krupnije ribe mogu ostaviti mikrorazbore bez hrane i o tome treba voditi računa kada se bira društvo za akvarijum sa mikrorazborama. Mali muljari, sitnije vrste algara kao što je Otocinklus, druge mikro ribe su dobar izbor, kozice i puževi takođe. Po naravi su dosta plahovite i čitavo jato mikrorazbora se može sakriti iza jednog komada dekoracije, potrebno im je neko vreme da bi se prilagodile novom akvarijumu. Naročito su plašljive divlje ribe. Kako bi se ribice ponašale prirodno i osećale sigurnije, treba ih naseliti u jatu od bar 20 primeraka. Veoma mala količina hrane je dovoljna čitavom jatu mikrorazbora, ali treba voditi računa da hrana bude kvalitetna kako bi ribice sačuvale vitalnost i imale intenzivne boje. Suvu lisnatu hranu kao što je Sera san, Tetra Pro Colour i druge će mikrorazbore rado jesti. Za mrest im nisu potrebni specijalni uslovi, do njega će često doći i u zajedničkom akvarijumu, a mlade ribice mogu preživeti ako imaju dovoljno mesta za skrivanje. Mrest se odvija u sitnolisnom bilju i polažu oko 30 relativno krupnih ikri koje nisu lepljive i iz kojih se nakon 3 dana legu ribice. Još tri dana će proteći pre nego mlađ potraži hranu. U početku se hrane jednoćelijskim organizmima, a potom i Artemijom. Mikrorazbore su u akvaristici nepunih desetak godina, a već su postale omiljene ribice mnogim akvaristima zbog svoje izuzetne lepote, mogućnosti čuvanja u malim akvarijumima, miroljubivosti i skromnih uslova koji su im dovoljni. Mikrorazbore su svakako preporuka Akvarijum arta kako za iskusne akvariste tako i za novajlije u svetu akvaristike.

Kardinal je vrsta koja je veoma zahvalna za držanje u akvarijumu, nezahtevan je i dobro podnosi greške koje se često dešavaju kod početnika. Vrstu je otkrio izviđač po imenu Tan, u malim potocima na planini Baiyun (White Cloud Mauntain), u kineskoj Guangdong provinciji. Latinski naziv je Tanichthys albonubes što u bukvalnom prevodu znači Tanova riba sa belog oblaka. Engleski naziv je White Cloud Mountain Minnow. Ove, akvaristima lako dostupne ribice su u prirodi ugrožene i na mestu gde su otkrivene više ih nema. Jedno vreme se smatralo da su izumrle, ali kasnije je pronađeno nekoliko malih populacija u blizini originalnog lokaliteta. Hvatanje divljih riba je zabranjeno i vrsta je zaštićena, i pokušava se ponovno naseljavanje kardinala na Baiyun planinu. Svi kardinali koji se nalaze u prodaji su odgajeni u akvarijumskim uslovima. Ovakve ribe su prilagodljivije na različite uslove, a postoji i više odgajivačkih formi ove vrste. Potoci u kojima žive kardinali su plitki i bogati vegetacijom, voda kojom se napajaju potiče sa planine i dosta je hladna u odnosu na klimu kineske provincije Guangdong. U prirodi kardinal živi u vodi temperature 14 – 22 °C, dok su akvarijumski kardinali selektovani ka višem temperaturnom opsegu pa im odgovara temperatura od 26°C, a na kraće vreme podnose i topliju vodu. Niže temperature im više odgovaraju, tada su ribice su vitalnije, otpornije i lepše obojene. Na tvrdoću vode i kiselost su veoma prilagodljive i odgovara im pH od 6.0-8.0 i tvrdoća od 5-20 dH. Kardinal raste do 4cm i jatna je riba po prirodi. Za malo jato 10-12 primeraka dovoljan vam je akvarijum od 50-ak litara. U zajedničkom akvarijumu sa kardinalima možete kombinovati različite vrste barbusa, zebrice, garra algare i druge vrste kojima više odgovara nešto hladnija voda. Zlatne ribice nisu dobar izbor, iako se često nude akvaristima. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja, kardinal će se najbolje osećati u akvarijumu sa dosta biljaka, tamnim dnom i dobrim protokom vode. Dobro se uklapaju i sa potočnim ribama koje vole jak protok vode i nisku temperaturu. Kada se dobro osećaju kardinali imaju intenzivne boje, telo im je srebrno zelenkasto, a celom dužinom tela imaju jednu horizontalnu svetlu liniju, leđno i repno peraje je izrazito crveno, a vrhovi leđnog i analnog peraja su bele boje. Mladi kardinali podsećaju na mlade neonke. U vreme dok su neonke bile mnogo skuplje nego danas, kardinal je bio mnogo zastupljeniji i nazivao se „neonkom malog akvariste“. Boja je kod mužjaka izraženija nego kod ženki, peraja su im veća i često se mogu videti kako „trepere“ jedan naspram drugog, odmeravajući snage. Polno zrele ženke su krupnije i pune ikre. Odgajivači su razvili i oblike kojih u prirodi nema, šlajer kardinale i zlatni, ksantorični, varijetet. Mikropredatori u prirodi, kardinali u akvarijumu prihvataju sve vrste suve hrane,preporučujemo vam lisnatu hranu zbog male veličine riba. Mrest kardinala veoma je jednostavan, mlade ribice mogu izvesti čak i neiskusni akvaristi. U prirodi se kardinali mreste kontinuirano, svakih nekoliko dana polažući deo ikre,slično Mikrorazborama. Često se desi da jedan deo mladih ribica preživi i u zajedničkom akvarijumu. Ukoliko želite da imate kontrolisan mrest, matične ribe treba odvojiti i kondicionirati nekoliko dana, a zatim ih mrestiti kao npr.Zebrice. Sam mrest se odvija u sitnolisnom bilju. Obično narednog jutra nakon što se polovi spoje, roditeljska briga ne postoji i potredno je ikru zaštititi od proždrljivih roditelja upotrebom mrežice ili klikera. Mlađ se razvija nakon 48-60 h i u početku vise na zidovima akvarijuma i bilju. Kad apsorbuju žumance počinju da traže hranu, u početku infuzoriju a zatim i artemiju. Kardinali su veoma interesantne akvarijumske ribice, u poslednje vreme su neopravdano zapostavljeni, iz akvarijuma ih istiskuju nove, egzotične vrste koje često i ne podnose akvarijumske uslove tako dobro kao kardinal. Kardinal je jeftina riba koja svojom lepotom ne zaostaje za popularnijim vrstama, uspešno ga mogu gajiti i oni akvaristi koji na održavanje akvarijuma ne mogu odvojiti mnogo vremena.

Japanka ili zlatna ribica je prva riba koju je čovek počeo uspečno da gaji. Današnje japanke vode poreklo od divljeg Carassius auratusa koji je srebrnkasta riba iz porodice šarana – Babuška. Pre skoro dve hiljade godina pojavili su se prvi šarani žute i zlatne boje, od kojih je selekcijom nastala moderna Zlatna ribica, sa velikim brojem odgajenih oblika, mnoštvom boja i različitim oblicima tela. Početne faze nastanka modernih japanki vezane su za Kinu, odakle su prenete u Evropu, a zatim Ameriku. Zlatne ribice su hladnovodne i idealna temperatura za život im je 18-22 °C, divlje ribe su izložene velikim oscilacijama temperature i podnose temperaturu od 4-30°C, ribice gajene u akvarijumu nisu toliko tolerantne i potreban im je period aklimatizacije ako se prebacuju u vrtno jezerce. Odgovara im pH vrednost u rasponu 6-8, idealna je tvrdoća oko 15dH. Japanka je ribica kod čijeg držanja se pravi veliki broj grešaka. Jedna od najvećih zabluda je da ove ribe mogu živeti u kugli, KUGLE NISU DOBRE ZA BILO KOJU VRSTU RIBA, a posebno ne za japanke. Kako su zlatne ribice veoma tolerantne na loš kvalitet vode, one u kuglama izdržavaju jedno kratko vreme i tada nastaje zabluda da im je životni vek kratak. Japanka koja živi u odgovarajućim uslovima može poživeti više decenija. Pogrešno je držati ih u akvarijumu bez filtera jer se na taj način ribe neprestano truju amonijakom, imunitet im opada i podležu bolestima. Njima treba prostor, jer odrasle japanke mogu dostići dužinu od 40cm kod klasičnih riba nepodeljenog repa, dok su selektovane ribe uglavnom manje sa veličinom 15-20cm. Nekoliko mladih riba se može uspešno držati u manjem akvarijumu, npr 50l, ali će ga prilično brzo prerasti i pojaviće se problem filtracije i nedostatka kiseonika. Bar 40 l vode treba predvideti za svaku odraslu japanku. Zlatne ribe su svaštojedi sa znatnim procentom biljnih materija u ishrani, ovo je naročito važno za selektovane japanke koje mogu imati problema sa probavom, sklone su zatvoru i problemima sa plivajućim mehurom. U Akvarijum artu možete kupiti specijalne hrane za japanke firme Sera, linija proizvoda Goldy i firme Tetra, linija proizvoda Goldfish. Rado prihvataju i bareno povrće kao što je grašak. Apetit japanki je čuven, ove ribice su uvek gladne, imaju brz metabolizam i filtracija mora biti snažna, a zamene vode redovne. Veliki broj varijeta je nastao selekcijom japanki, pa pored klasične zlatne ribe imamo: lepeze (ribe jajolikog tela i podeljenog repnog peraja), teleskope (ribe velikih izbuljenih očiju), orande (kožni nabori na glavi izgledaju kao griva lava) i mnoge druge. Postoji još mnogo oblika, od kojih su neki definitivno otišli predaleko sa selekcijom mutacija, tako da ribe sa krivom kičmom, hipertrofiranim škrgama, očima koje su izbačene iz duplji, nedostajućim perajima svakako nisu naša preporuka. Japanke ne treba kombinovati sa drugim ribama jer će zbog svog velikog rasta pokušati da pojedu sve sitnije ribe, a brze i živahne ribe mogu oštetiti peraja japanki. Ponekad će kombinacija sa algarima i muljarima proći bez posledica, ali treba biti na oprezu. Biljke koje se mogu držati sa japankama imaju tvrde listove kao Anubia nana. Razlika među polovima je mala, polno zreli mužjaci imaju bele tačke na škržnim poklopcima i nešto su vitkiji u telu. Mrest je sličan mrestu ostalih šaranskih riba samo je sve mnogo veće, mresni akvarijum od 200+ litara, nekoliko hiljada ikri i ogromna količina vode za rast mladih zlatnih ribica. Zlatne ribice su i danas veoma zastupljene u akvaristici, nažalost iz pogrešnih razloga. Većina akvarista ih drži u neadekvatnim uslovima i nisu u prilici da u potpunosti upoznaju japanke u svoj njihovoj lepoti, a radi se o ljubimcima koji uz vas mogu biti duže nego pas ili mačka kada im se pokloni bar malo pažnje. U Akvarijum artu imamo japanke raznih boja i veličina.

Trihogasteri ili guramije spadaju među najotpornije vrste akvarijumskih ribica. Mogu se uspešno gajiti i doživeti čak osam godina u veoma skromnim uslovima. Naučno ime vrste je nedavno promenjeno u Trichopodus trichopterus. U prirodi žive u basenu reke Mekong, široko su rasprostranjene u južnoj Kini, Vijetnamu, Laosu, Kambodži, Tajlandu, Mijanmaru, Maleziji i severnoj Indoneziji. Veštački su stvorene populacije trihogastera na mnogim lokacijama širom sveta što samo govori o prilagodljivosti ovih riba. Vode u kojima žive spore su ili stajaće, plitke i bogate vegetacijom. Nalazimo ih u jezercima, močvarama, kanalima. Često migriraju u plavljena područja, šume i ravnice, a sa početkom sušne sezone vraćaju se u glavni tok. Odgovara im temperatura od 24-30°C, pH vrednost 5.5-8.5 i tvrdoća vode od 3 pa čak do 35 dH. Rastu do 15cm, u akvarijumu uglavnom do 12cm. Potreban im je akvarijum od bar 80 litara, za više primeraka i veći. Gusta vegetacija i prisustvo površinskog bilja dovodi do toga da se guramije osećaju sigurno i ponašaju prirodno. Deo akvarijuma treba ostaviti slobodnim za plivanje. Pošto su nešto veće rastom ne treba ih kombinovati sa malim ribama. Mirnije vrste barbusa, veće tetre i krupnije živorotke su, pored muljara i algara, dobar izbor. Trihogasteri su dosta temperamentni, naročito polno zreli mužjaci koji mogu biti izrazito teritorijalni pred mrest. Agresivnost se ispoljava najviše prema slabijim mužjacima i ženkama koje nisu spremne za mrest. Potrebno je obezbediti dovoljno mesta za skrivanje kako slabiji primerci ne bi postali apatični, prestali da uzimaju hranu i uginuli nakon konstantnog proganjanja. U prisustvu agresivnih vrsta ili veoma brzih riba guramije će biti plašljive i povućene ribe. Postoji nekoliko boja kod trihogastera. Divlji oblik je svetlo plave boje sa jednom crnom tačkom na sredini tela i jednom pri korenu repa, treća crna tačka je u stvari oko ribe, latinski naziv je dat po ove tri tačke. Kod odraslih riba tačke često izblede. Veoma je popularan mramorni ili cosby trihogaster, koji na telu ima nepravilne tamno-plave šare, kao i zlatni ili gold oblik. Ove dve forme se ne javljaju u prirodi, već su nastale selekcijom ribica. Guramije nisu probirljive, svaštojedi su i lako prihvataju sve vrste kvalitetne suve hrane. Mužjaci su nešto veći rastom, intenzivnije obojeni i većih peraja. Leđno peraje je izduženo, dok je kod ženki zaobljeno. Kod mladih guramija naljakše je odrediti pol po obliku leđnog peraja jer je to prva polna karakteristika koja se javlja. Mrest plavih guramija je veoma jednostavan, posebna priprema vode nije neophodna. Dominantan mužjak će na odabranom mestu napraviti penasto gnezdo, a sama izgradnja gnezda će ponekad trajati danima. Odabrana ženka će povremeno dolaziti do gnezda, da proveri napredovanje, a zatim će je mužjak pojuriti. Sam mrest se odvija ispod gnezda, i ribice će se bukvalno saviti jedna oko druge, izbscujući ikru i mleč. Tokom ovog grča obe ribe će nekoliko sekundi padati ka dnu, i nakon što se trgnu iz ovog transa, ikru koja se nije podigla ka gnezdu će mužjak pokupiti i ubaciti u gnezdo. Ovih ciklusa može biti i više od 20, a ukupan broj ikri može biti do 1200. Nakon mresta ženku treba odvojiti jer je mužjak veoma predan u odbrani gnezda, pa je može ubiti. Nakon 24-36h mlade guramije se legu, u gnezdu ostaju još 4-5 dana, a zatim počinju da traže hranu. Veoma su sitne i dugo jedu infuzoriju, kritična faza razvoja im je posle druge nedelje kada im se razvija labirint i počinju da dišu atmosferski vazduh. Tada treba sniziti nivo vode na 15cm kako se mlade ribice ne bi pogušile. Rast im je veoma neujednačen i treba ih podeliti po veličinama jer može doći do kanibalizma. Rastu veoma brzo i postaju polno zrele sa 6-8 meseci. Guramija je veoma zahvalna vrsta, otporna na promenjive uslove, lepo obojena i pogodna za zajednički akvarijum. Preporučujemo je i početnicima koji imaju nešto veće akvarijume.

Poreklom je iz Indije, Pakistana i Bangladeša, gde naseljava različite vodotokove, od brzih potoka pa sve do jezera i močvarnih predela. Divlje ribe dostižu veličinu do 15cm i njihova veličina i obojenost značajno variraju u zavisnosti od porekla. Komercijalno gajene ribe retko prelaze 8cm i za razliku od divljih primeraka zadržavaju bronzanu boju tokom cele godine, a ne samo u vreme mresta. Boja kod mužjaka je izraženija nego kod ženki, koje su krupnije od mužjaka. Manje ili više crne boje pojavljuje se u perajima mužjaka, kod ženki ova boja izostaje. Ova živahna ribica je idealna za zajednički akvarijum, smatra se jednom od najnezahtevnijih vrsta i preporučuje se početnicima. Najbolje se uklapaju u biljni akvarijum sa tamnijom podlogom, u ovakvim uslovima ribe će se ponašati prirodno i imati izraženije boje. Malo jato od 5-6 primeraka može se naseliti u akvarijum od minimum 50-ak litara. Može se kombinovati sa različitim vrstama tetri, drugom šaranskom ribom, živorotkama kao i sa različitim muljarima i algarima. Vrste koje imaju velika peraja mogu biti izložene povremenom grickanju, mada mnogo ređe nego kod ozloglašenih Barbus Tetrazona. Barbus Conhonius nema posebnih zahteva prema parametrima vode i brzo se prilagođava različitim uslovima, u prirodi se ove ribe sreću u vodama sa sledećim karakteristikama: ph 6 do 8, ukupna tvrdoća 5-19 dGH i temperature 18–24 °C. Ishrana se u prirodi sastoji od insekata, crva, račića i biljnog materijala, u akvarijumu ribice brzo prihvataju suvu hranu kao što je Vipan, Sera Flora i sl. Životni vek je do 5 godina. Mrest ovih ribica odvija se na isti način kao i kod ostalih barbusa, do njega dolazi u jutarnjim časovima. Ribe prosipaju ikru koja nije lepljiva i pada na dno akvarijuma, roditeljska briga ne postoji i često dolazi do jedenja ikre. Mlađ se u početku hrani infuzorijom, a zatim artemijom. Mlade ribice nemaju karakterističnu bronzanu boju koja se razvija kasnije. Selekcijom su dobijene ribe izrazito jarkih boja kao i šlajeri.

Kribenzis je endemska vrsta ciklida iz Nigerije i Kameruna. Patuljastog je rasta i u akvarijumu dostiže veličinu do 10cm, ženke do 7,5cm. U prirodi su pronalaženi i krupniji primerci. Nalaze se u sporim i stajaćim plitkim vodama koje su bogate vegetacijom. Jedan je od najpopularnijih patuljastih ciklida. Zbog malog rasta i interesantnog ponašanja često se sreće u akvarijumima. Kribenzis je pogodan i za akvarijume početnika jer nije zahtevan po pitanju parametara vode i znatno je otporniji prema patogenima od južnoameričkih srodnika. Postoji više varijanti boje ovih ribica, a ponekad se u ponudi mogu naći i druge ribe iz istog roda (P.Taeniatus, P.subocellatus i dr.) Iako su poreklom iz Afrike, ne treba ih mešati sa jezerskim vrstama, Kribenzisima odgovaraju drugačiji uslovi. Temperatura vode koja im odgovara je 24-28°C, pH vrednost od 6,5 do 7,5 i meka do umereno tvrda voda. Jednom paru ovih ribica dovoljan je akvarijum od 60l, u veće akvarijume može se naseljavati više primeraka. Teritorijalni su po prirodi i pokazuju agresivnost prema pripadnicima svoje vrste, a u vreme mresta teraju i ostale ribe. Odgovara im akvarijum sa dosta biljaka, kamenja i skrovitih mesta gde će Kribenzisi provoditi dosta vremena, a moguć je i mrest. Rado se mreste u kokosu. Kod mužjaka su leđno i analno peraje izvučena u špic, dok su kod ženke ova peraja zaobljena. Polno zrela ženka znatno je zdepastija od mužjaka i ima stomak jarko ljubičaste boje. Do mresta često dolazi i u zajedničkom akvarijumu, Kribenzisi su odlični roditelji i uspešan mrest je moguć ukoliko nisu prisutne krupne ribe. Ženka se brine o ikri i mlađi dok mužjak uglavnom brani teritoriju. Mlađ je krupna i čim propliva moze jesti Artemiju. Nisu probirljivi po pitanju hrane, rado prihvataju suvu lisnatu hranu sa većim sadržajem biljnih materija, kao što je Sera flora, Tetra pro algae i sl. Sa dobrim razlogom su ove ribe već dugi niz godina među najpopularnijim ribicama. Čak i u skromnim uslovima Kribenzis će pokazati svoje interesantno ponašanje i svu lepotu boja.

Postoji mnogo oblika uzgoja ove popularne akvarijumske ribe. Upkos svojoj veličini, može se kombinovati sa većinom tropskih riba. Nezahtevna riba koja će Vam oprostiti početničke greške. Ne kopa po podlozi i ne oštećuje biljke. Lepo izgleda pod jakom pink neonkom i daje odličan kontrast tamnozelenom bilju. Teško je uočiti razliku u povolima. U prodaji sledeće forme: mramorni, trikolor, beli, šlajer, dijamant. Maksimalna veličina: 15 cm, visina 20–25 cm (sa perajima) Prirodno stanište: reka Amazon, Južna Amerika Životni vek: 8–10 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 50–80 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 23–29°C; 5–20º DGH; pH 6–7.5; nedeljna zamena 20–25% vode Hrana: smrznuta hrana, suva, lisnata granula, larva, tubifeks Prodajna veličina: 3–4,5 cm

Miroljubivi patuljasti ciklidi koji vole okruženje sa pećinama od stena, panjeva, sa šljunkovitom podlogom i dosta bilja. Agresivnost ispoljavaju u vreme mresta, kada štite svoje mlade, ili kada mužjak nema ženku. Kribensisi mogu dosađivati skalarima, sijamskim borcima. Ne držati sa drugim ciklidima koji vole da provode vreme po pećinama jer će doći do sukoba oko teritorije. U akvarijumu zauzimaju donje slojeve vode. Brižni su roditelji. Mužjak je krupniji i ima izduženo leđno peraje. Maksimalna veličina: 6–10 cm Prirodno stanište: Kamerun, Nigerija, reka Kongo Životni vek: 5–10 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 60 litara Optimalni uslovi/parametri vode: T = 23–28°C; do 5–20º DGH; pH 5–8; neophodna filtracija, nedeljne promene vode Hrana: sve vrste hrane, smrznuta hrana, suva lisnata, granula, dafnija, crvići/larva, tubifeks Prodajna veličina: 3–4,5 cm

Eritromikron je vrsta minijaturnih riba koje vode poreklo iz istočnog Mijanmara gde naseljavaju basen jezera Inle, plavne ravnice u okolini samog jezera. Endemska su vrsta i nema ih van Mijanmara. Veoma su slični najbližem srodniku, Mikrorazbori, po obliku tela, veličini i načinu života. Postoje tvrdnje da je moguća i hibridizacija ove dve vrste. Najveća razlika je u boji, dok se mikrorazbore odlikuju velikim brojem tačaka na telu, eritromikron ima vertikalne pruge tamno plave boje, ponekad i crne. Širina i broj pruga značajno variraju u okviru vrste. Svi eritromikroni imaju u korenu repa jednu crnu tačku. Sva peraja sem grudnih mogu biti crvene boje, ali intenzitet boje nije kao kod mikrorazbora. Eritromikron nije riba za akvarijum sa mekom i kiselom vodom, odgovara im tvrdoća od 10-20 dH, pH vrednosti 7-8 i nešto hladnija voda sa temperaturom od 20-25 °C. Rastu maksimalno do 25mm i jatne su ribe po prirodi, dosta plahovite i sklone sakrivanju ako akvarijum nije dobro ubiljen, namešten sa dosta dekoracije koja će praviti senke u kojima će eritromikroni tražiti zaklon. Društvo krupnih riba im ne odgovara, čak i miroljubive vrste mogu ih plašiti i oduzimati hranu. U adekvatno nameštenom akvarijumu će se eritromikroni ubrzo opustiti i često se može videti kako se mužjaci šepure pred ženkama. Sve male vrste mogu se kombinovati sa eritromikronima, male tetre, druga sitna šaranska riba, pa čak i živorotke. Veoma brzo će prihvatiti različitu suvu hranu, njima je potrebna mala količina hrane i bitno je da ona bude kvalitetna. Hrane kao što su Tetra Pro Colour ili Sera San ističu im boje i čuvaju vitalnost. Mrest eritromikrona sličan je mrestu ostalih šaranskih vrsta, obavlja se u sitnolisnom bilju i nema roditeljske brige o ikri ili mladima. Ikra i mlade ribice su sitnije nego kod mikrorazbora, duže vremena ih treba hraniti infuzorijom. Do mresta često dolazi i u zajedničkom akvarijumu i jedan broj mlađi može preživeti kada je količina bilja u akvarijumu velika. Već nekoliko godina eritromikroni se uspešno mreste i kod nas, ribice su kojima je dovoljan i mali akvarijum, naša su preporuka svima koje interesuju mikro ribe, naročito onima kojima nije dostupna meka voda.

Popularna akvarijumska riba koja se javlja u mnogo varijacija boja zbog veštačkog uzgoja. Riba koja može da ukrasi zajedničke akvarijume sa većinom isto tako miroljubivih riba. Lepo izgleda pod jakom pink neonkom i daje odličan kontrast tamnozelenom bilju. Živorotke, mužjak ima podrepno peraje preobraženo u špic, a ženka u obliku trougla. Obično se drži 2–3 ženke na jednog mužjaka, kako bi mu se smanjila agresivnost zbog jakog nagona za reprodukcijom. Osetljiva na nagle promene parametara vode. Maksimalna veličina: 5–6 cm Prirodno stanište: Centralna Amerika Životni vek: 2–3 godine Minimalna zapremina akvarijuma: 10–20 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 21–26°C; 10–25º DGH; pH 7–8; nedeljna zamena 20–25% vode, ako je potrebno – salinitet do 2% Hrana: smrznuta hrana, suva, lisnata i sitnija granula Prodajna veličina: 2–3 cm

Sijamac ili sijamski algar (SAE – Siamese Algae Eater) jedan je od najomiljenijih algara u akvaristici, za razliku od drugih algara jede i crnu čupavu algu. Mladi sijamci su pogodni i za manje akvarijume, dok odraslima treba više prostora. Potiču iz jugoistočne Azije, žive u potocima i rekama, za vreme kišne sezone i u potopljenim šumama. Voda u njihovom staništu je plitka i bistra što omogućava razvoj biofilma kojim se sijamci hrane. Vegetacije nema mnogo i dno je šljunkovito. Kod kupovine ovih ribica posebno treba obratiti pažnju, jer često se u prodaji nalaze druge vrste kod kojih mlade ribe jako podsećaju na sijamce. Sijamac se karakteriše jednom crnom linijom koja se horizontalno pruža celom dužinom tela. Linija se nastavlja na rep ribe gde se sužava i završava špicem. Rubovi ove linije su nazubljeni, a iznad linije se uglavnom ne nalazi jedna svetlija linija. Pravi sijamci imaju 1 par brkova i na perajima nikada nemaju pigmenta. Dve su vrste koje se često mešaju sa sijamcem, “Lisica“-Epalzeorhynchos kallopterus i lažni sijamac – Garra cambodgiensis. Obe vrste imaju 2 para brkova i jednu svetliju, skoro zlatnu liniju iznad crne. Crna linija im je oštrih ivica. Kod kalopterusa se crna linija nastavlja na repu, ali ne završava se šiljato kao kod sijamca, i na perajima se često nalaze tragovi crne i crvene boje. Kod lažnog sijamca, na repu nema crne linije i sva peraja su žuto obojena kod starijih riba. Ako greškom kupite lažnog sijamca nećete imati većih problema, ove ribice samo nisu efikasni algari, brzo se navikavaju na suvu hranu i prestaju da čiste, nisu agresivni i ne prave probleme. Lisica ili kalopterus je često agresivna riba prema svim pripadnicima svoje vrste i svim ostalim ribama koje imaju sličan oblik tela, njihova teritorijalnost često dovede do toga da najjači primerak ubije sve slične ribe. Interesantno je da prema drugim vrstama uopšte ne pokazuje agresiju i može se čuvati i sa mnogo sitnijom ribom. Ukoliko se odlučite za lisice naselite samo jedan primerak po akvarijumu. Prema nekim autorima sijamci pripadaju vrsti Crossochelius langei, a ne siamensis. Nama akvaristima je ovo mnogo manje bitno, jer se u okviru roda nalazi nekoliko vrsta koje su sve jako slične i podjednako su dobri algari. Idealna temperatura vode im je 20 – 26 °C, pH vrednost od 6.0-7.5 i tvrdoća vode do 15 dH. Vode u kojima žive brze su i čiste, za dobro zdravlje vaših sijamaca potrebna je kvalitetna filtracija, dobar nivo rastvorenog kiseonika i odsustvo amonijaka i nitrita. Ako želite da im napravite biotopski akvarijum, upotrebite dosta oblog kamenja i potopljenih panjeva. Sijamci se lepo prilagođavaju i biljnim akvarijumima. U ishrani im preovlađuju alge, i ukoliko ih nema dovoljno ishranu im treba dopuniti sa Tetra Plecominom ili Spirulinom. Sijamci će jesti i crnu čupavu algu, ali uvek prednost daju drugim vrstama algi, čupave alge najefikasnije uklanjaju dok su one još mlade. Pogrešno je očekivati da sijamac može potpuno očistiti akvarijum od crne čupave alge, bez da se otklone uslovi koji su doveli do njenog nastanka na prvom mestu. Upotrebom blagih algicida kao što je EasyCarbo sprečavamo nastanak novih algi, dok već postojeće postepeno propadaju i sijamcima je mnogo lakše da ih eliminišu. Ponekad će sijamci jesti i različite vrste mahovine, uglavnom mlade vrhove tako da je na izvestan način trimuju. Sklonost ka jedenju mahovine značajno je veća kod vrste C. atrilimes, vrste jako slične sijamcima koja raste do 8cm. Pravi sijamac raste do 15cm i odraslim ribama potreban je akvarijum od bar 100 litara zapremine, a veće litraže su poželjne. Razlika među polovima je minimalna, polno zrele ženke imaju istaknutiji stomak od mužjaka. Još uvek nije postignut mrest u akvarijumskim uslovima. Sijamac je veoma zahvalna riba za zajednički akvarijum,nisu agresivni i mogu se kombinovati sa dosta sitnijom ribom. Veoma su dobri plivači pa im i akvarijum sa krupnijim i agesivnijim ribama nije problem, oni se lako sklone sa puta. Akvarijum sa sijamcima treba biti pokriven jer su i odlični skakači. U dobrim uslovima mogu živeti desetak godina.

Garra flavatra pripada veoma brojnom rodu iz kojeg je samo nekoliko vrsta interesantno akvaristima. Većina vrsta ovog roda je neugledno obojena, a cenjene su jer su dobri algari, nezahtevni i dugovečni. Flavatra se dosta razlikuje od ostalih vrsta u svom rodu, prvenstveno po boji. Krase ih crvena i žuta, veoma retke boje kod algara. Telo im je tamne boje, jedna tanja žuta pruga nalazi se neposredno iza glave, a još dve šire pre i posle leđnog peraja. Količina žute boje značajno varira kod pojedinih ribica, pa možemo sresti primerke koje bi pre opisali kao zlatno-žute sa crnim. Crvena boja se najčešće nalazi na repnom, analnom i leđnom peraju. Zbog ovakve obojenosti u stranoj literaturi se često sreće naziv Panda Gara. Potiču iz zapadnog Mijanmara, gde naseljava potoke na planinskim padinama. Ovi potoci su dosta promenjivi tokom godine, u sušnoj sezoni veoma su plitki i sa praktično stajaćom vodom. Tokom kišne sezone njihov tok se ubrzava i sa sobom nose mnogo vode bogate kiseonikom. Dna ovih potoka su šljunkovita, sa dosta oblog kamenja na kojem rastu alge i biofilm kojima se flavatra hrani. Flavatra raste do 10cm, telo im je robusnije u odnosu na ostale garre, i deluju veoma snažno. Ušni aparat je izmenjen i one se „lepe“ za staklo i uspešno stružu, poput Ancistrusa ili Otocinklusa. Akvarijum za ove ribice treba da je veći od 80l jer su veoma aktivne. Preporučuje se naseljavanje nekoliko primeraka, kada se gare drže pojedinačno mogu postati agresivne prema ostalim algarima i ribama dna. Odgovara im oblo kamenje na dnu akvarijuma, brz protok vode i obilje kiseonika. Flavatra nije zahtevna riba, prilagodiće se većini akvarijuma. Neredovna zamena vode dovodi do nagomilavanja nitrata u vodi, koji im smetaju više nego drugim ribama. Osetljive su i na lošu filtraciju, jako visoke temperature i nizak nivo kiseonika u akvarijumu. Idealna temperatura za flavatre je 22 – 27 °C, pH vrednost 6.5-7.5 i tvrdoća od 2-12 dH. U ishrani flavatri dominiraju alge, mada nisu isključivi biljojedi, rado će prihvatiti i mesnatu hranu. Kada u akvarijumu ponestane algi, ishranu im treba dopuniti hranama kao što je Sera Spirulina, svežim i barenim povrćem. Ribice će se rado pridružiti kada ostale ribe hranite lisnatom ili granulisanom hranom. Nisu plašljive i mogu se naučiti da jedu iz ruke. Mrest flavatri u prirodi je sezonski i u akvarijumu još nije bilo uspešnog mresta. Komercijalno se mreste u Mijanmaru, upotrebom matičnih riba iz prirode, u velikim odgajivačnicama. Flavatra je miroljubiva riba, veoma aktivna i vredan algar, neuobičajeno živih boja za algara. Veoma su interesantan dodatak svakom akvarijumu. U akvaristici su poznate tek nekoliko godina i predstavljaju raritet na našem tržištu.