Ukoliko zelite da vasi ljubimci brzo napreduju, budu zdravi lepih boja,spremam heanu za diskuse i ostale akvarijumske ribe, po najboljem receptu. Sadrzaj junece srce, morski plodovi, pilece belo, spanac, sargarepa, kompletni potrebni vitamini kao i ostali neophodni sastojci. Hrana je u zamrznutom stanju, ali ako se odmrzne prilikom slanja, svakako je mozete ponovo zamrznuti i rendati po potrebi. Saljem autobusom. cena je 1000 dinara za 1 kg. 0603233174

Riba algar, obožava podvodne bašte. Ne oštećuje biljke. Teritorijalna riba koja će u slučaju deficita prostora povremeno praviti muke mirnijim komšijama. Maksimalna veličina: 24 cm (u akvarijumu je 1,5 puta manji) Prirodno stanište: Azija, Kina Životni vek: 5–10 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 50 litara Optimalni uslovi/parametri vode: T = 23–28°C; do 20ºDGH; pH 7–8, dobra filtracija, redovna zamena vode (30% sveže vode nedeljno), kako bi zadobili njegovu ljubav. Ženke krupnije i deblje od mužjaka Hrana: sveža salata, spanać, maslačak… Smrznuta i suva hrana biljnog porekla (npr."Tetra Rubin", "Sera Spirulina Tabs", "Sera Flora"...) Prodajna veličina: 3–4 cm

Riba algar, albino forma, obožava podvodne bašte. Ne oštećuje biljke. Teritorijalna riba koja će u slučaju deficita prostora povremeno praviti muke mirnijim komšijama. Maksimalna veličina: 24 cm (u akvarijumu je 1,5 puta manji) Prirodno stanište: Azija, Kina Životni vek: 5–10 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 50 litara Optimalni uslovi/parametri vode: T = 22–28°C; do 20º DGH; pH 7–8, dobra filtracija, redovna zamena vode (30% sveže vode nedeljno), kako bi zadobili njegovu ljubav. Ženke krupnije i deblje od mužjaka Hrana: sveža salata, spanać, maslačak… Smrznuta i suva hrana biljnog porekla (npr."TetraPhill", "Tetra Rubin", "Sera Spirulina Tabs", "Zelena Sera granu", "Sera Flora"...) Prodajna veličina: 3–4 cm

Amazonci su puževi poreklom iz Južne Amerike. Mogu narasti i do 5cm u prečniku kućice. Nisu zahtevni, i mogu rasti u širokom dijapazonu temperature od 18 pa sve do 30C, kao i u mekoj i tvrdoj vodi. Hrane se trulim biljem, ostacima hrane, ali prihvataju i hranu biljnog porekla (šargarepu, tikvice, spanać). Rado se hrane algama, ali alge bi svejedno trebalo kontrolisati jer neretko umeju da se nahvataju i na kućici amazonaca. Mužjaci i ženke su odvojeni, amazonci nisu hermafroditi kao neki puževi. Lako se razmnožavaju i pogodni su za početnike. Takođe su i pokazatelji količine rastvorenog kiseonika u akvarijumu. Ako ga nema dovoljno, amazonci će se peti ka vrhu stakla. Kako bi sprečili njihovo ispadanje iz akvarijuma, poželjno je imati poklopac, koji je takođe koristan jer amazonci na njega polažu jaja.

Za kupljena od 5 do 10 kom - 50 rsd / kom od 11 do 50 ko - 45 rad / kom od 51 do 100 kom - 40 rsd / kom preko 101 - 30 rsd /kom Jednog puža ne šaljemo Isporuka: Brza pošta po želji Lično preuzimanje Plaćanje: Tekući račun (pre slanja) Pouzećem Lično #PayPal #Crypto ( Brza pošta inače uzima procenat od cene uplate pouzećem, to smo na žalost kasno saznali) Opis sa neta: Prelepi #puževi jarko žute boje mogu kada se redovno hrane da narastu i preko 5cm. Ime: Puž #jabučar, #zlatni #amazonac - pomacea bridgesiiStanište: Južna Amerika, oblast Amazona, Brazil, Argentina, Bolivija, Paragvaj, Urugvaj, Peru, Rio grande; Puna veličina: visina do 5cm, duzina do 6.5cm; Prehrana: trulo bilje, ostatci riblje hrane, kuvana biljna hrana; Dosta su korisni kao čistači i nisu zahtevni stanovnici #akvarijuma. Možete im davati u hranilici obarenu tikvicu 1-2cm dužine, šargarepu 5-6cm dužine, zelje i spanać. Osim što čiste #akvarijum, vrlo atraktivno izgledaju. Takođe, korisni su kao pokazatelji količine kiseonika u akvarijumu. Da bi preživeli potreban im je kiseonik. Ako ga u vodi nema dovoljno puževi će se penjati po staklu i ići na površinu da udahnu kiseonik. Često tada ispadnu iz akvarijuma pa se vlasnici pitaju 'zašto beže'. Bežanje iz akvarijuma sprečićete stavljanjem poklopca na vrh. Tada pojačajte aeraciju dodajući više kiseonika u vodu

Tylomelania je rod slatkovodnih puževa poreklom iz Sulavezija (nekadšnji Celebes). Na ovom ostrvu neobičnog oblika postoji nekoliko jezera koja su karakteristična po svojoj mekoj i baznoj vodi. Veliki broj endemskih vrsta kozica, puževa i riba se poslednjih godina uključuju u akvaristiku. Mnogi od ovih organizama nisu čak ni klasifikovani od strane naučnika ,već u prodaju dolaze sa različitim nazivima, imenom lokaliteta i sl. Puževi roda Tylomelania su veoma interesantni akvaristima, za razliku od drugih egzotičnih puževa (Brotia sp.npr.) veoma se dobro prilagođavaju životu u akvarijumu, nisu zahtevni i redovno se razmnožavaju. Veći broj vrsta se može naći u priobalnim vodama Sulawesi jezera gde uglavnom obitavaju na dnu. Podjednako su brojni na mestima sa peščanim i kamenitim dnom. Ono što ih izdvaja od ostalih vrsta puževa je njihov atraktivan izgled, sve vrste Tylomelania plene svojom pojavom. Njihova kućica je koničnog oblika, veličina im varira od 2-12 cm, kod pojedinih vrsta kućica je glatka dok je kod drugih izrazito reljefna. Stopalo je definitivno ono što ih čini posebno atraktivnim, njegova boja može biti crna, crna sa tačkama različite boje, žute, narandžaste ili crvene. Otkriće novih vrsta sa drugih boja je vrlo verovatno. Sitne oči se nalaze u osnovi dugačkih pipaka. Operkulum ne zatvara u potpunosti otvor kućice. Sulavezi puževi su prilagodljivi i otporni organizmi kada im je minimum uslova zadovoljen. U njihovom slučaju je to obavezno bazna voda, koja ne mora biti meka kao u nihovom prirodnom staništu već može imati veću karbonatnu tvrdoću, ovakve vode nalazimo u većini mesta u Srbiji. Temperatura treba biti nešto viša, u rasponu od 26-30°C. Tylomelania nije tolerantna na so u vodi, ovi puževi su isključivo slatkovodni. U kiseloj vodi dolazi do gubitka kalcijuma iz organizma i kućice, postaju manje aktivni, a mogu i uginuti ukoliko ovakvi uslovi traju duže vremena. Ishrana Tylomelania nije komplikovana, rado prihvataju različite vrste suve hrane na biljnoj osnovi, tablete Spiruline i različite granulate. Jedu alge sa stakla i dna akvarijuma, a na akvarijumskom bilju ih nećete često videti jer su suviše teški da bi se kretali po listovima. Dodatak svežeg i barenog povrća je dobrodošao, rado će jesti blitvu, spanać, tikvice i krastavac. Po naravi su miroljubivi i mogu se kombinovati sa velikim brojem organizama. Treba izbegavati vrste koje se hrane puževima kao što su Botije i krupne agresivne vrste riba koje inače ugrožavaju puževe. Krupnije vrste zahtevaju veće akvarijume, od minimum 60-ak litara, dok će manjim biti dovoljno i 40 litara. Postavka nije od nekog značaja, podjednako se uspešno gaje u različitim tipovima akvarijuma. Puževi koji nam dolaze direktno iz divljine sklanjaju se sa jakog svetla i traže tamnije delove akvarijuma. Već prva generacija rođena u akvarijumu gubi ovaj poriv i nema bilo kakvu odbojnost prema svetlu. Razmnožavanje Tylomelania se često dešava kod primeraka držanih u dobrim uslovima. Nema potrebe za bilo kakvim intervencijama od strane akvariste. Polovi su odvojeni, ženka poseduje reprodukcionu kesu u kojoj se razvijaju mladi puževi. Jaje u kome se pužić nalazi ženka će položiti i ubrzo dolazi do izleganja. Mladi puževi su verna kopija odraslih, veličine od nekoliko mm do 1,5cm, zavisno od vrste. Broj mladih je mali. Usled transporta,koji predstavlja stres za ženku, često dolazi do izbacivanja jaja neposredno po unošenju u akvarijum, na iznenađenje i radost akvariste. Naša iskustva u Akvarijum Artu sa Tylomelania puževima su jako pozitivna, oni su manje zahtevni od mnogih poznatijih vrsta, svakako atraktivniji, a obradovali su nas i podmlatkom. Pored vrsta koje su već u ponudi, potrudićemo se da nabavimo i ređe Sulavezi puževe.

Ancistrus je naziv čitavog roda ribica u porodici lorikarida. Veoma su rasprostranjeni u Južnoj Americi i različite vrste žive od Paname na severu sve do Argentine na jugu. Građa tela je karakteristična za sve lorikaride, spljošteno telo, prisustvo koštanih ploča i modifikovan usni aparat. Pripadnici roda se razlikuju od ostalih lorikarida po prisustvu mekih izraslina na glavi -„brkova“, po kojima su i dobili naziv u mnogim jezicima (bristlenose, bushynose (engleski), antennenwelse (nemački)). Ove izrasline kod ženki su mnogo manje ili izostaju. Iza škrga se nalazi nekoliko izrastaja poput kukica – intraoperkularni zubi služe za odbranu, pokretni su i treba obratiti pažnju kod hvatanja da se ribe ne upetljaju u mrežicu i povrede. Ancistrusi koje držimo u akvarijumu su najverovatnije nastali ukrštanjem više vrsta, do skoro se u literaturi pojavljivao pod nazivom Ancistrus sp.3, a poslednji naziv koji ove ribice imaju je Ancistrus cf. cirrhosus, jer je običan ancistrus najsličniji A. cirrhosusu koji potiče iz Argentine. U literaturi se često spominju i A. temminckii, A. dolichopterus i A. hoplogenys kada se govori o običnom ancistrusu. Ove vrste se retko nalaze u prodaji. Ancistusi su veoma prilagodljivi i mogu se čuvati u različitim uslovima, jedino treba izbegavati suviše nagle promene. Mogu živeti i do 12 godina i dostići veličinu od 15cm. Boja ancistrusa značajno varira, osnovna boja tela je smeđe-zelena, na telu se nalaze mnogobrojne svetlije tačke različite veličine. Pojedini sojevi mogu biti i dosta tamniji, ali i svetliji. Boja pojedinačnog primerka varira od raspoloženja ribe i uslova u kojima se čuva. Danas postoje i albino ancistrusi, LDA-16, dvobojni, crveni, kao i šlajeri navedenih boja. Ancistrusi su veoma popularni jer najveći deo njihove ishrane čine alge, sve braon i zelene alge veoma brzo će očistiti iz akvarijuma. Da biste sačuvali vitalnost ancistrusa kada je količina algi u akvarijumu mala treba ih hraniti sa Sera spirulinom, Tetra plecominom, Sera florom ili drugom hranom biljnog porekla. Rado prihvataju i sveže povrće, blitvu, spanać, krastavac i tikvice. Prisustvo drveta u ishrani ancistrusa nije obavezno, ali je korisno jer će mala količina lignina sprečiti nastanak probavnih smetnji. Veoma često dolazi i do uspešnog mresta ancistrusa u zajedničkom akvarijumu. Mužjak pronalazi zaklon, šupljinu u drvetu, kamenu ili kokosu, a postoje i keramičke cevi za mrest ancistrusa. On ovu šupljinu čuva od ostalih riba, čisti je i priziva ženku pokazujući brkove. Ženka polaže do 200 krupnih žutih ikri, o kojima se mužjak brine. Uklanja neoplođene ikre i konstantnim pokretima peraja dovodi svežu vodu. Nakon 4-8 dana mali ancistrusi izlaze iz ikre, a još 4-6 dana im je potrebno da apsorbuju veliko žumance. Ribice veličine 1cm verne su kopije odraslih, veoma su aktivni u potrazi za hranom, rastu brzo i često ih veliki broj preživi kad nema ozbiljnijih grabljivaca u akvarijumu. Mladi ancistrusi osetljiviji su od odraslih na prisustvo povećane količine azotnih jedinjenja i na nedostatak kiseonika. Od svih algara koje srećemo u akvaristici, ancistrus je sigurno najpogodniji za život u akvarijumu, veći je od Otocinklusa i Sijamaca, oklopljen i može se čuvati i sa krupnijom ribom. Ono što može predstavljati problem je njihov veći rast i činjenica da mogu isčupati manje biljke. Ancistrusi su veoma otporne ribe i retko se razboljevaju. Pažnju treba obratiti na njihovu ishranu. Visok procenat proteina u ishrani i nedostatak vlakana mogu prouzrokovati digestivne tegobe. U Akvarijum artu imamo ancistruse raznih varijeteta i veličina.

Ancistrus je naziv čitavog roda ribica u porodici lorikarida. Veoma su rasprostranjeni u Južnoj Americi i različite vrste žive od Paname na severu sve do Argentine na jugu. Građa tela je karakteristična za sve lorikaride, spljošteno telo, prisustvo koštanih ploča i modifikovan usni aparat. Pripadnici roda se razlikuju od ostalih lorikarida po prisustvu mekih izraslina na glavi -„brkova“, po kojima su i dobili naziv u mnogim jezicima (bristlenose, bushynose (engleski), antennenwelse (nemački)). Ove izrasline kod ženki su mnogo manje ili izostaju. Iza škrga se nalazi nekoliko izrastaja poput kukica – intraoperkularni zubi služe za odbranu, pokretni su i treba obratiti pažnju kod hvatanja da se ribe ne upetljaju u mrežicu i povrede. Ancistrusi koje držimo u akvarijumu su najverovatnije nastali ukrštanjem više vrsta, do skoro se u literaturi pojavljivao pod nazivom Ancistrus sp.3, a poslednji naziv koji ove ribice imaju je Ancistrus cf. cirrhosus, jer je običan ancistrus najsličniji A. cirrhosusu koji potiče iz Argentine. U literaturi se često spominju i A. temminckii, A. dolichopterus i A. hoplogenys kada se govori o običnom ancistrusu. Ove vrste se retko nalaze u prodaji. Ancistusi su veoma prilagodljivi i mogu se čuvati u različitim uslovima, jedino treba izbegavati suviše nagle promene. Mogu živeti i do 12 godina i dostići veličinu od 15cm. Boja ancistrusa značajno varira, osnovna boja tela je smeđe-zelena, na telu se nalaze mnogobrojne svetlije tačke različite veličine. Pojedini sojevi mogu biti i dosta tamniji, ali i svetliji. Boja pojedinačnog primerka varira od raspoloženja ribe i uslova u kojima se čuva. Danas postoje i albino ancistrusi, LDA-16, dvobojni, crveni, kao i šlajeri navedenih boja. Ancistrusi su veoma popularni jer najveći deo njihove ishrane čine alge, sve braon i zelene alge veoma brzo će očistiti iz akvarijuma. Da biste sačuvali vitalnost ancistrusa kada je količina algi u akvarijumu mala treba ih hraniti sa Sera spirulinom, Tetra plecominom, Sera florom ili drugom hranom biljnog porekla. Rado prihvataju i sveže povrće, blitvu, spanać, krastavac i tikvice. Prisustvo drveta u ishrani ancistrusa nije obavezno, ali je korisno jer će mala količina lignina sprečiti nastanak probavnih smetnji. Veoma često dolazi i do uspešnog mresta ancistrusa u zajedničkom akvarijumu. Mužjak pronalazi zaklon, šupljinu u drvetu, kamenu ili kokosu, a postoje i keramičke cevi za mrest ancistrusa. On ovu šupljinu čuva od ostalih riba, čisti je i priziva ženku pokazujući brkove. Ženka polaže do 200 krupnih žutih ikri, o kojima se mužjak brine. Uklanja neoplođene ikre i konstantnim pokretima peraja dovodi svežu vodu. Nakon 4-8 dana mali ancistrusi izlaze iz ikre, a još 4-6 dana im je potrebno da apsorbuju veliko žumance. Ribice veličine 1cm verne su kopije odraslih, veoma su aktivni u potrazi za hranom, rastu brzo i često ih veliki broj preživi kad nema ozbiljnijih grabljivaca u akvarijumu. Mladi ancistrusi osetljiviji su od odraslih na prisustvo povećane količine azotnih jedinjenja i na nedostatak kiseonika. Od svih algara koje srećemo u akvaristici, ancistrus je sigurno najpogodniji za život u akvarijumu, veći je od Otocinklusa i Sijamaca, oklopljen i može se čuvati i sa krupnijom ribom. Ono što može predstavljati problem je njihov veći rast i činjenica da mogu isčupati manje biljke. Ancistrusi su veoma otporne ribe i retko se razboljevaju. Pažnju treba obratiti na njihovu ishranu. Visok procenat proteina u ishrani i nedostatak vlakana mogu prouzrokovati digestivne tegobe. U Akvarijum artu imamo ancistruse raznih varijeteta i veličina.

Tylomelania je rod slatkovodnih puževa poreklom iz Sulavezija (nekadšnji Celebes). Na ovom ostrvu neobičnog oblika postoji nekoliko jezera koja su karakteristična po svojoj mekoj i baznoj vodi. Veliki broj endemskih vrsta kozica, puževa i riba se poslednjih godina uključuju u akvaristiku. Mnogi od ovih organizama nisu čak ni klasifikovani od strane naučnika ,već u prodaju dolaze sa različitim nazivima, imenom lokaliteta i sl. Puževi roda Tylomelania su veoma interesantni akvaristima, za razliku od drugih egzotičnih puževa (Brotia sp.npr.) veoma se dobro prilagođavaju životu u akvarijumu, nisu zahtevni i redovno se razmnožavaju. Veći broj vrsta se može naći u priobalnim vodama Sulawesi jezera gde uglavnom obitavaju na dnu. Podjednako su brojni na mestima sa peščanim i kamenitim dnom. Ono što ih izdvaja od ostalih vrsta puževa je njihov atraktivan izgled, sve vrste Tylomelania plene svojom pojavom. Njihova kućica je koničnog oblika, veličina im varira od 2-12 cm, kod pojedinih vrsta kućica je glatka dok je kod drugih izrazito reljefna. Stopalo je definitivno ono što ih čini posebno atraktivnim, njegova boja može biti crna, crna sa tačkama različite boje, žute, narandžaste ili crvene. Otkriće novih vrsta sa drugih boja je vrlo verovatno. Sitne oči se nalaze u osnovi dugačkih pipaka. Operkulum ne zatvara u potpunosti otvor kućice. Sulavezi puževi su prilagodljivi i otporni organizmi kada im je minimum uslova zadovoljen. U njihovom slučaju je to obavezno bazna voda, koja ne mora biti meka kao u nihovom prirodnom staništu već može imati veću karbonatnu tvrdoću, ovakve vode nalazimo u većini mesta u Srbiji. Temperatura treba biti nešto viša, u rasponu od 26-30°C. Tylomelania nije tolerantna na so u vodi, ovi puževi su isključivo slatkovodni. U kiseloj vodi dolazi do gubitka kalcijuma iz organizma i kućice, postaju manje aktivni, a mogu i uginuti ukoliko ovakvi uslovi traju duže vremena. Ishrana Tylomelania nije komplikovana, rado prihvataju različite vrste suve hrane na biljnoj osnovi, tablete Spiruline i različite granulate. Jedu alge sa stakla i dna akvarijuma, a na akvarijumskom bilju ih nećete često videti jer su suviše teški da bi se kretali po listovima. Dodatak svežeg i barenog povrća je dobrodošao, rado će jesti blitvu, spanać, tikvice i krastavac. Po naravi su miroljubivi i mogu se kombinovati sa velikim brojem organizama. Treba izbegavati vrste koje se hrane puževima kao što su Botije i krupne agresivne vrste riba koje inače ugrožavaju puževe. Krupnije vrste zahtevaju veće akvarijume, od minimum 60-ak litara, dok će manjim biti dovoljno i 40 litara. Postavka nije od nekog značaja, podjednako se uspešno gaje u različitim tipovima akvarijuma. Puževi koji nam dolaze direktno iz divljine sklanjaju se sa jakog svetla i traže tamnije delove akvarijuma. Već prva generacija rođena u akvarijumu gubi ovaj poriv i nema bilo kakvu odbojnost prema svetlu. Razmnožavanje Tylomelania se često dešava kod primeraka držanih u dobrim uslovima. Nema potrebe za bilo kakvim intervencijama od strane akvariste. Polovi su odvojeni, ženka poseduje reprodukcionu kesu u kojoj se razvijaju mladi puževi. Jaje u kome se pužić nalazi ženka će položiti i ubrzo dolazi do izleganja. Mladi puževi su verna kopija odraslih, veličine od nekoliko mm do 1,5cm, zavisno od vrste. Broj mladih je mali. Usled transporta,koji predstavlja stres za ženku, često dolazi do izbacivanja jaja neposredno po unošenju u akvarijum, na iznenađenje i radost akvariste. Naša iskustva u Akvarijum Artu sa Tylomelania puževima su jako pozitivna, oni su manje zahtevni od mnogih poznatijih vrsta, svakako atraktivniji, a obradovali su nas i podmlatkom. Pored vrsta koje su već u ponudi, potrudićemo se da nabavimo i ređe Sulavezi puževe.

Ancistrus je naziv čitavog roda ribica u porodici lorikarida. Veoma su rasprostranjeni u Južnoj Americi i različite vrste žive od Paname na severu sve do Argentine na jugu. Građa tela je karakteristična za sve lorikaride, spljošteno telo, prisustvo koštanih ploča i modifikovan usni aparat. Pripadnici roda se razlikuju od ostalih lorikarida po prisustvu mekih izraslina na glavi -„brkova“, po kojima su i dobili naziv u mnogim jezicima (bristlenose, bushynose (engleski), antennenwelse (nemački)). Ove izrasline kod ženki su mnogo manje ili izostaju. Iza škrga se nalazi nekoliko izrastaja poput kukica – intraoperkularni zubi služe za odbranu, pokretni su i treba obratiti pažnju kod hvatanja da se ribe ne upetljaju u mrežicu i povrede. Ancistrusi koje držimo u akvarijumu su najverovatnije nastali ukrštanjem više vrsta, do skoro se u literaturi pojavljivao pod nazivom Ancistrus sp.3, a poslednji naziv koji ove ribice imaju je Ancistrus cf. cirrhosus, jer je običan ancistrus najsličniji A. cirrhosusu koji potiče iz Argentine. U literaturi se često spominju i A. temminckii, A. dolichopterus i A. hoplogenys kada se govori o običnom ancistrusu. Ove vrste se retko nalaze u prodaji. Ancistusi su veoma prilagodljivi i mogu se čuvati u različitim uslovima, jedino treba izbegavati suviše nagle promene. Mogu živeti i do 12 godina i dostići veličinu od 15cm. Boja ancistrusa značajno varira, osnovna boja tela je smeđe-zelena, na telu se nalaze mnogobrojne svetlije tačke različite veličine. Pojedini sojevi mogu biti i dosta tamniji, ali i svetliji. Boja pojedinačnog primerka varira od raspoloženja ribe i uslova u kojima se čuva. Danas postoje i albino ancistrusi, LDA-16, dvobojni, crveni, kao i šlajeri navedenih boja. Ancistrusi su veoma popularni jer najveći deo njihove ishrane čine alge, sve braon i zelene alge veoma brzo će očistiti iz akvarijuma. Da biste sačuvali vitalnost ancistrusa kada je količina algi u akvarijumu mala treba ih hraniti sa Sera spirulinom, Tetra plecominom, Sera florom ili drugom hranom biljnog porekla. Rado prihvataju i sveže povrće, blitvu, spanać, krastavac i tikvice. Prisustvo drveta u ishrani ancistrusa nije obavezno, ali je korisno jer će mala količina lignina sprečiti nastanak probavnih smetnji. Veoma često dolazi i do uspešnog mresta ancistrusa u zajedničkom akvarijumu. Mužjak pronalazi zaklon, šupljinu u drvetu, kamenu ili kokosu, a postoje i keramičke cevi za mrest ancistrusa. On ovu šupljinu čuva od ostalih riba, čisti je i priziva ženku pokazujući brkove. Ženka polaže do 200 krupnih žutih ikri, o kojima se mužjak brine. Uklanja neoplođene ikre i konstantnim pokretima peraja dovodi svežu vodu. Nakon 4-8 dana mali ancistrusi izlaze iz ikre, a još 4-6 dana im je potrebno da apsorbuju veliko žumance. Ribice veličine 1cm verne su kopije odraslih, veoma su aktivni u potrazi za hranom, rastu brzo i često ih veliki broj preživi kad nema ozbiljnijih grabljivaca u akvarijumu. Mladi ancistrusi osetljiviji su od odraslih na prisustvo povećane količine azotnih jedinjenja i na nedostatak kiseonika. Od svih algara koje srećemo u akvaristici, ancistrus je sigurno najpogodniji za život u akvarijumu, veći je od Otocinklusa i Sijamaca, oklopljen i može se čuvati i sa krupnijom ribom. Ono što može predstavljati problem je njihov veći rast i činjenica da mogu isčupati manje biljke. Ancistrusi su veoma otporne ribe i retko se razboljevaju. Pažnju treba obratiti na njihovu ishranu. Visok procenat proteina u ishrani i nedostatak vlakana mogu prouzrokovati digestivne tegobe. U Akvarijum artu imamo ancistruse raznih varijeteta i veličina.

Ancistrus je naziv čitavog roda ribica u porodici lorikarida. Veoma su rasprostranjeni u Južnoj Americi i različite vrste žive od Paname na severu sve do Argentine na jugu. Građa tela je karakteristična za sve lorikaride, spljošteno telo, prisustvo koštanih ploča i modifikovan usni aparat. Pripadnici roda se razlikuju od ostalih lorikarida po prisustvu mekih izraslina na glavi -„brkova“, po kojima su i dobili naziv u mnogim jezicima (bristlenose, bushynose (engleski), antennenwelse (nemački)). Ove izrasline kod ženki su mnogo manje ili izostaju. Iza škrga se nalazi nekoliko izrastaja poput kukica – intraoperkularni zubi služe za odbranu, pokretni su i treba obratiti pažnju kod hvatanja da se ribe ne upetljaju u mrežicu i povrede. Ancistrusi koje držimo u akvarijumu su najverovatnije nastali ukrštanjem više vrsta, do skoro se u literaturi pojavljivao pod nazivom Ancistrus sp.3, a poslednji naziv koji ove ribice imaju je Ancistrus cf. cirrhosus, jer je običan ancistrus najsličniji A. cirrhosusu koji potiče iz Argentine. U literaturi se često spominju i A. temminckii, A. dolichopterus i A. hoplogenys kada se govori o običnom ancistrusu. Ove vrste se retko nalaze u prodaji. Ancistusi su veoma prilagodljivi i mogu se čuvati u različitim uslovima, jedino treba izbegavati suviše nagle promene. Mogu živeti i do 12 godina i dostići veličinu od 15cm. Boja ancistrusa značajno varira, osnovna boja tela je smeđe-zelena, na telu se nalaze mnogobrojne svetlije tačke različite veličine. Pojedini sojevi mogu biti i dosta tamniji, ali i svetliji. Boja pojedinačnog primerka varira od raspoloženja ribe i uslova u kojima se čuva. Danas postoje i albino ancistrusi, LDA-16, dvobojni, crveni, kao i šlajeri navedenih boja. Ancistrusi su veoma popularni jer najveći deo njihove ishrane čine alge, sve braon i zelene alge veoma brzo će očistiti iz akvarijuma. Da biste sačuvali vitalnost ancistrusa kada je količina algi u akvarijumu mala treba ih hraniti sa Sera spirulinom, Tetra plecominom, Sera florom ili drugom hranom biljnog porekla. Rado prihvataju i sveže povrće, blitvu, spanać, krastavac i tikvice. Prisustvo drveta u ishrani ancistrusa nije obavezno, ali je korisno jer će mala količina lignina sprečiti nastanak probavnih smetnji. Veoma često dolazi i do uspešnog mresta ancistrusa u zajedničkom akvarijumu. Mužjak pronalazi zaklon, šupljinu u drvetu, kamenu ili kokosu, a postoje i keramičke cevi za mrest ancistrusa. On ovu šupljinu čuva od ostalih riba, čisti je i priziva ženku pokazujući brkove. Ženka polaže do 200 krupnih žutih ikri, o kojima se mužjak brine. Uklanja neoplođene ikre i konstantnim pokretima peraja dovodi svežu vodu. Nakon 4-8 dana mali ancistrusi izlaze iz ikre, a još 4-6 dana im je potrebno da apsorbuju veliko žumance. Ribice veličine 1cm verne su kopije odraslih, veoma su aktivni u potrazi za hranom, rastu brzo i često ih veliki broj preživi kad nema ozbiljnijih grabljivaca u akvarijumu. Mladi ancistrusi osetljiviji su od odraslih na prisustvo povećane količine azotnih jedinjenja i na nedostatak kiseonika. Od svih algara koje srećemo u akvaristici, ancistrus je sigurno najpogodniji za život u akvarijumu, veći je od Otocinklusa i Sijamaca, oklopljen i može se čuvati i sa krupnijom ribom. Ono što može predstavljati problem je njihov veći rast i činjenica da mogu isčupati manje biljke. Ancistrusi su veoma otporne ribe i retko se razboljevaju. Pažnju treba obratiti na njihovu ishranu. Visok procenat proteina u ishrani i nedostatak vlakana mogu prouzrokovati digestivne tegobe. U Akvarijum artu imamo ancistruse raznih varijeteta i veličina.

Tylomelania je rod slatkovodnih puževa poreklom iz Sulavezija (nekadšnji Celebes). Na ovom ostrvu neobičnog oblika postoji nekoliko jezera koja su karakteristična po svojoj mekoj i baznoj vodi. Veliki broj endemskih vrsta kozica, puževa i riba se poslednjih godina uključuju u akvaristiku. Mnogi od ovih organizama nisu čak ni klasifikovani od strane naučnika ,već u prodaju dolaze sa različitim nazivima, imenom lokaliteta i sl. Puževi roda Tylomelania su veoma interesantni akvaristima, za razliku od drugih egzotičnih puževa (Brotia sp.npr.) veoma se dobro prilagođavaju životu u akvarijumu, nisu zahtevni i redovno se razmnožavaju. Veći broj vrsta se može naći u priobalnim vodama Sulawesi jezera gde uglavnom obitavaju na dnu. Podjednako su brojni na mestima sa peščanim i kamenitim dnom. Ono što ih izdvaja od ostalih vrsta puževa je njihov atraktivan izgled, sve vrste Tylomelania plene svojom pojavom. Njihova kućica je koničnog oblika, veličina im varira od 2-12 cm, kod pojedinih vrsta kućica je glatka dok je kod drugih izrazito reljefna. Stopalo je definitivno ono što ih čini posebno atraktivnim, njegova boja može biti crna, crna sa tačkama različite boje, žute, narandžaste ili crvene. Otkriće novih vrsta sa drugih boja je vrlo verovatno. Sitne oči se nalaze u osnovi dugačkih pipaka. Operkulum ne zatvara u potpunosti otvor kućice. Sulavezi puževi su prilagodljivi i otporni organizmi kada im je minimum uslova zadovoljen. U njihovom slučaju je to obavezno bazna voda, koja ne mora biti meka kao u nihovom prirodnom staništu već može imati veću karbonatnu tvrdoću, ovakve vode nalazimo u većini mesta u Srbiji. Temperatura treba biti nešto viša, u rasponu od 26-30°C. Tylomelania nije tolerantna na so u vodi, ovi puževi su isključivo slatkovodni. U kiseloj vodi dolazi do gubitka kalcijuma iz organizma i kućice, postaju manje aktivni, a mogu i uginuti ukoliko ovakvi uslovi traju duže vremena. Ishrana Tylomelania nije komplikovana, rado prihvataju različite vrste suve hrane na biljnoj osnovi, tablete Spiruline i različite granulate. Jedu alge sa stakla i dna akvarijuma, a na akvarijumskom bilju ih nećete često videti jer su suviše teški da bi se kretali po listovima. Dodatak svežeg i barenog povrća je dobrodošao, rado će jesti blitvu, spanać, tikvice i krastavac. Po naravi su miroljubivi i mogu se kombinovati sa velikim brojem organizama. Treba izbegavati vrste koje se hrane puževima kao što su Botije i krupne agresivne vrste riba koje inače ugrožavaju puževe. Krupnije vrste zahtevaju veće akvarijume, od minimum 60-ak litara, dok će manjim biti dovoljno i 40 litara. Postavka nije od nekog značaja, podjednako se uspešno gaje u različitim tipovima akvarijuma. Puževi koji nam dolaze direktno iz divljine sklanjaju se sa jakog svetla i traže tamnije delove akvarijuma. Već prva generacija rođena u akvarijumu gubi ovaj poriv i nema bilo kakvu odbojnost prema svetlu. Razmnožavanje Tylomelania se često dešava kod primeraka držanih u dobrim uslovima. Nema potrebe za bilo kakvim intervencijama od strane akvariste. Polovi su odvojeni, ženka poseduje reprodukcionu kesu u kojoj se razvijaju mladi puževi. Jaje u kome se pužić nalazi ženka će položiti i ubrzo dolazi do izleganja. Mladi puževi su verna kopija odraslih, veličine od nekoliko mm do 1,5cm, zavisno od vrste. Broj mladih je mali. Usled transporta,koji predstavlja stres za ženku, često dolazi do izbacivanja jaja neposredno po unošenju u akvarijum, na iznenađenje i radost akvariste. Naša iskustva u Akvarijum Artu sa Tylomelania puževima su jako pozitivna, oni su manje zahtevni od mnogih poznatijih vrsta, svakako atraktivniji, a obradovali su nas i podmlatkom. Pored vrsta koje su već u ponudi, potrudićemo se da nabavimo i ređe Sulavezi puževe.

Ancistrus je naziv čitavog roda ribica u porodici lorikarida. Veoma su rasprostranjeni u Južnoj Americi i različite vrste žive od Paname na severu sve do Argentine na jugu. Građa tela je karakteristična za sve lorikaride, spljošteno telo, prisustvo koštanih ploča i modifikovan usni aparat. Pripadnici roda se razlikuju od ostalih lorikarida po prisustvu mekih izraslina na glavi -„brkova“, po kojima su i dobili naziv u mnogim jezicima (bristlenose, bushynose (engleski), antennenwelse (nemački)). Ove izrasline kod ženki su mnogo manje ili izostaju. Iza škrga se nalazi nekoliko izrastaja poput kukica – intraoperkularni zubi služe za odbranu, pokretni su i treba obratiti pažnju kod hvatanja da se ribe ne upetljaju u mrežicu i povrede. Ancistrusi koje držimo u akvarijumu su najverovatnije nastali ukrštanjem više vrsta, do skoro se u literaturi pojavljivao pod nazivom Ancistrus sp.3, a poslednji naziv koji ove ribice imaju je Ancistrus cf. cirrhosus, jer je običan ancistrus najsličniji A. cirrhosusu koji potiče iz Argentine. U literaturi se često spominju i A. temminckii, A. dolichopterus i A. hoplogenys kada se govori o običnom ancistrusu. Ove vrste se retko nalaze u prodaji. Ancistusi su veoma prilagodljivi i mogu se čuvati u različitim uslovima, jedino treba izbegavati suviše nagle promene. Mogu živeti i do 12 godina i dostići veličinu od 15cm. Boja ancistrusa značajno varira, osnovna boja tela je smeđe-zelena, na telu se nalaze mnogobrojne svetlije tačke različite veličine. Pojedini sojevi mogu biti i dosta tamniji, ali i svetliji. Boja pojedinačnog primerka varira od raspoloženja ribe i uslova u kojima se čuva. Danas postoje i albino ancistrusi, LDA-16, dvobojni, crveni, kao i šlajeri navedenih boja. Ancistrusi su veoma popularni jer najveći deo njihove ishrane čine alge, sve braon i zelene alge veoma brzo će očistiti iz akvarijuma. Da biste sačuvali vitalnost ancistrusa kada je količina algi u akvarijumu mala treba ih hraniti sa Sera spirulinom, Tetra plecominom, Sera florom ili drugom hranom biljnog porekla. Rado prihvataju i sveže povrće, blitvu, spanać, krastavac i tikvice. Prisustvo drveta u ishrani ancistrusa nije obavezno, ali je korisno jer će mala količina lignina sprečiti nastanak probavnih smetnji. Veoma često dolazi i do uspešnog mresta ancistrusa u zajedničkom akvarijumu. Mužjak pronalazi zaklon, šupljinu u drvetu, kamenu ili kokosu, a postoje i keramičke cevi za mrest ancistrusa. On ovu šupljinu čuva od ostalih riba, čisti je i priziva ženku pokazujući brkove. Ženka polaže do 200 krupnih žutih ikri, o kojima se mužjak brine. Uklanja neoplođene ikre i konstantnim pokretima peraja dovodi svežu vodu. Nakon 4-8 dana mali ancistrusi izlaze iz ikre, a još 4-6 dana im je potrebno da apsorbuju veliko žumance. Ribice veličine 1cm verne su kopije odraslih, veoma su aktivni u potrazi za hranom, rastu brzo i često ih veliki broj preživi kad nema ozbiljnijih grabljivaca u akvarijumu. Mladi ancistrusi osetljiviji su od odraslih na prisustvo povećane količine azotnih jedinjenja i na nedostatak kiseonika. Od svih algara koje srećemo u akvaristici, ancistrus je sigurno najpogodniji za život u akvarijumu, veći je od Otocinklusa i Sijamaca, oklopljen i može se čuvati i sa krupnijom ribom. Ono što može predstavljati problem je njihov veći rast i činjenica da mogu isčupati manje biljke. Ancistrusi su veoma otporne ribe i retko se razboljevaju. Pažnju treba obratiti na njihovu ishranu. Visok procenat proteina u ishrani i nedostatak vlakana mogu prouzrokovati digestivne tegobe. U Akvarijum artu imamo ancistruse raznih varijeteta i veličina.