Saproex Koristi se za lecenja riba kod bolesti raspadanja peraja. Zapremina:10 ml. Način upotrebe: 1-2 kapi na 10 litara vode.

Saproex za lečenje ribica. Protiv raspadanja peraja za akvarijumske ribice. Zapremina:10 ml. Način upotrebe: 1-2 kapi na 10 litara vode. Proizvođač: Gama Spektral d. o. o. Kragujevac Zemlja porekla: Srbija Dobavljač: Zorbal d. o. o. Beograd

Opis Ova ribica za akvarijum vodi poreklo iz Azije Barbus tetrazona ili Sumatranka je svoje ime dobila prema svojim šarama i bojama Ponekad će juriti druge ribe u akvarijumu, ili čak grickati njihova peraja, ali ukoliko sumatranke budete držali u grupama od 7 ili 8, druge stanovnike ostaviće na miru Ova riba je veoma atraktivna zbog svoje zlatne boje, četiri crne pruge koje se prostiru oko celog tela i crvenih peraja Vrlo je pogodna za akvariste koji nikad nisu sparivali ribice, ali kao što je slučaj sa većinom mrenica, mora da bude udaljena od jajašaca nakon što ih izmresti (u sprotnom će pokušati da ih pojede), a mlađ je laka za podizanje Dostiže rast do 7 cm Idealna temperatura vode: 22–26°C Bez problema prihvata sve vrste žive, zamrznute i ljuskaste hrane, ali vodite računa da bude dobro nahranjena, inače postoji mogućnost da će početiti da juri druge ribice po akvarijumu

Opis Ova ribica za akvarijum vodi poreklo iz Indije i Šri Lanke Lisasta mrenica ili Barbus titteya svoju boju najbolje pokazuje kada dođe u zrelo doba, i to isključivo mužjak Kada je u fazi mrešćenja, ova ribica je kao trešnja crvena po celom telu, uključujući i peraja, ali ženka ima slabiju nijasnu Kada je spreman za udvaranje, mužjak pliva oko ženke sa uzdignutim perajima Kada polože jaja, odrasli bi morali biti uklonjeni, jer će u suprotnom krenuti u lov na jajašca i pojesti ih Idealna temperatura vode: 22–26°C Dostižu rast od 5 cm Prihvata sve vrste žive, zamrznute i ljuskaste hrane

Crveni fantom je vrsta male tetre veoma srodna Crnom fantomu, skoro identičnog oblika tela, a drugačije obojena riba deli mnoge karakteristike sa poznatijim rođakom. Ranija nomenklatura svrstavala ih je u rod Megalamphodus. U prirodi ih nalazimo u gornjem i srednjem slivu Rio Orinoko, u Venecueli i Kolumbiji. Mali vodotokovi, rečice,bare i jezerca, kao i poplavljena područja stanište su crvenih fantoma, retko se nalaze u glavnim tokovima reka. Pojedina staništa imaju bistru vodu i veoma su bogata biljnim svetom, dok druga pripadaju klasičnim „blackwater“ vodama, sa niskim sadržajem hranjivih materija, malo biljaka i tamnom bojom vode usled prisustva tanina. Ribe koje potiču iz tamnih voda intenzivnije su obojene. Selekcijoim su dobijeni sojevi sa intenzivnijom bojom nego što je imaju ribe iz prirode. Odgajivački sojevi, pored lepše boje, lakše se prilagođavaju na različite parametre vode od divljih riba. Idealna temperatura za crvene fantome kreće se u rasponu 20 – 28 °C, pH vrednost 4.5 – 7.5 i tvrdoća do 12 dH. Crveni fantom se uspešno gaji i kod nas. Telo im je providno crveno, crvena fleka na telu ovalnog je oblika. Na leđnom peraju može biti više ili manje crne boje, zavisno od soja, a kod nekih se pojavljuje i bela boja pri samom vrhu leđnog peraja. Telo je romboidnog oblika karakterističnog za rod, peraja su crvena i kod mužjaka je leđno i analno peraje izduženije nego kod ženki. Veličine su do 4cm. Manje iskusnim akvaristima mogu ličiti na Serpe, zbog istog oblika tela i veličine. Razlikuju se veoma jednostavno jer fantomi nikada nemaju crnu i belu boju na analnom peraju, razlika postoji i u nijansi crvene boje. Dok su serpe veoma temperamentne ribe sklone grickanju peraja, crveni fantom je u potpunosti miroljubiv i neće dirati druge ribe. Sve ribe slične veličine i naravi su pogodne za akvarijum sa fantomima, temperamentnije vrste barbusa kao što je Tetrazona treba izbegavati jer se mogu ustremiti na velika peraja fantoma. Mali barbusi, sve živorotke, patuljasti ciklidi, druge tetre, muljari i algari su odličan izbor. Crveni fantom je podjednako pogodan za biljne akvarijume, klasičan zajednički akvarijum, kao i biotop akvarijum sa tamnom vodom. Jatne su ribe i treba ih naseliti u jatu od 8-10 primeraka, dovoljan im je akvarijum od 50 ili više litara. Mužjaci će podeliti teritorije i pokušati da prizovu ženke, njihovo odmeravanje snage je mirno i ne dolazi do povreda, slično kao kod Crnih fantoma ribe se postave paralelno jedna u odnosu na drugu i „trepere“. Svaštojedi su i u prirodi se hrane larvama insekata, algama i plodovima koji padaju u vodu. U akvarijumu prihvataju sve vrste hrane, obzirom da su fantomi male ribe preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Deo ishrane bi trebao biti biljnog porekla (Sera Flora, Tetra ProAlgae, Spirulina). Kao i ostale tetre Crveni fantom se mresti u sitnolisnom bilju, prosipajući ikru slobodno. Nema roditeljske brige i postoji opasnost da roditelji pojedu ikru. Potrebno je koristiti mrežicu ili klikere kako bi se ikra zaštitila. Mogu se mrestiti u jatu ili u parovima. Za pravilan razvoj ikre i mlađi potrebna je meka i kisela voda. Tek izleženi fantomi hrane se infuzorijom, a kasnije i Artemijom. Crveni fantom je jedna od najlepših vrsta tetri, potpuno miroljubiv, veoma lep dodatak biljnom akvarijumu.

Akvarijumski preparat sa širokom spektrom aplikacija, koji efikasno štiti ribe od opasnih patogena kao što su bakterije, protozoa i gljivice. Ubrzava regeneraciju mukusa I pomaže prilikom tretmana erozija peraja. Efikasno štiti jaja, larve i mladj delikatnih vrsta. Svetlost utiče na rezlaganje aktivne supstance, tako da prilikom tretmana sa HEALTHOSAN preparatom svetlo treba da bude isključeno. Osetljive biljke mogu da pretrpe oštećenja prilikom tretmana sa HEALTHOSAN preparatom. Tretman: običan akvarijum: 10 ml / 100 litara. Kupka u posebnom akvarijumu bez podloge: dugotrajan tretman (6-14 dana) – 10 ml / 50 litara vode, kratkotrajna kupka (2-12 sati) – 10 ml / 10 litara vode. PAŽNJA! Ne kombinovati sa akvarijumskim preparatima koji sadrže aktivni hlor ili kiseonik!

Sijamski plavi petlić ženka je potpuno neugledna. Spora/neaktivna riba koja će u zajednici sa velikim dinamičnim ribama najviše vremena provoditi u skloništima. Može se držati u veoma malim akvarijumima (par litara). Mužjak ima raskošno obojena peraja. Obično se drži 3–4 ženke na jednog mužjaka, kako bi se smanjila agresivnost mužjaka zbog jakog nagona za reprodukcijom. Maksimalna veličina: 6 cm Prirodno stanište: mali rovovi i privremeni bazeni na kopnu u jugoistočnoj Aziji, Tajland Životni vek: 2–3 godine Minimalna zapremina akvarijuma: 3–5 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 21–29°C; 5–15º DGH; pH 6–8; redovna zamena vode, plutajuće bilje. Hrana: smrznuta hrana, dafnija, suva, sitnija granula i listići Prodajna veličina: 3–4,5 cm

Kraljevska tetra ili jednostavno palmeri jedna je od vrsta najpogodnijih za zajednički akvarijum. Obzirom na njihovu lepotu nije čudno što je baš njima dodeljen naziv kraljevske (emperor,eng.) tetre. Vrsta je endemska u slivu reka San Juan i Atrato u jugozapadnoj Kolumbiji. Pored njih u rodu Nematobrycon je samo još jedna vrsta, N.lacortei, koja je nešto manjeg rasta, slična kraljevskoj tetri, ali slabije obojena. Veoma retko se nalazi u ponudi. Lako se razlikuje od kraljevske tetre jer ima crvene oči. Živi u sporijim delovima reke, manjim pritokama i izdvojenim lagunama, jata kraljevskih tetri prisutna su u većem delu toka ove dve reke. Palmeri živi u vodi tmperature 23 – 27 °C, pH vrednosti 5.5-7.5 i tvrdoće1-12dH. Gajene ribe su prilagodljivije i mogu se držati u tvrđoj i alkalnijoj vodi. Rastu maksimalno do 4,5cm. Kod ove vrste je polni dimorfizam veoma izražen i na prvi pogled se polovi mogu razlikovati. Mužjaci su krupniji, jače obojeni, njihovo je oko plave boje dok je kod ženki žuto. Leđno i repno peraje mužjaka je izduženo, karakteristika vrste je to što je izdužena i srednja žbica repnog peraja, ovo je prava retkost u svetu tetri. Donja polovina tela je crne boje, a ostatak svetao. Čitavo telo može imati plavi odsjaj, najjače izražen na sredini tela. Ovaj odsjaj zavisi od kvaliteta rasvete i raspoloženja riba. Mlada kraljevska tetra liči na Keri tetru, pouzdano se mogu razlikovati po prisustvu masnog peraja kod keri tetre, jer ono kod palmerija ne postoji. Postoji i selektovana forma crne boje – Crni palmeri. Jedna je od najzahvalnijih vrsta tetri za zajednički akvarijum, može se kombinovati sa mnoštvom sitnijih i krupnijih riba, samo treba izbegavati izuzetno agresivne vrste i ribe sklone grickanju peraja. Živorotke, druge tetre, većina barbusa, labirintovke, mali i srednji ciklidi, različiti muljari i algari, sve ove ribice su pogodne za akvarijum sa palmerijima. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja, mada će kraljevska tetra najlepše izgledati u biljnom ili biotop akvarijumu. Po prirodi su jatne ribe i najbolje je naseliti bar 6 primeraka. Akvarijum ne mora biti veliki, već 50 litara je dovoljno za malo jato. Ishrana palmerija je veoma jednostavna, prihvataju sve komercijalne suve hrane, naša preporuka su kvalitetni listići kao što su Tetra Rubin, Sera San, Sera Flora, Tetra ProAlgae i druge. Mrest palmerija se odvija veoma slično mrestu drugih tetri. Ikru polažu slobodno u sitnolisnom bilju, ikre nisu lepljive i padaju na dno. Ukoliko ikra nije zaštićena mrežom ili klikerima može biti pojedena. Mlađ je sitna i u početku se hrani planktonom. Mekša i blago kisela voda je bitna za pravilan razvoj ikre. Mogu se mrestiti u parovima ili u grupi, do mresta dolazi u jutarnjim časovima. Kondicioniranje riba pred mrest isto je kao kod drugih vrsta, Limun tetre npr. Palmeri je jedna od najraskošnijih vrsta tetri, veoma pogodna za početnike u akvaristici, nezahtevna u ishrani i uslovima koji su joj dovoljni. Miroljubive su prema ostalim stanovnicima, a opet dovoljno čvrste da izdrže temperamet aktivnijih riba. Mnogim iskusnim akvaristima je kraljevska tetra omiljena vrsta. Očekivani životni vek im je oko 6 godina.

Prošarani som, jedan od najpopularnijih patuljastih somova. Izuzetno jednostavan, zahteva minimalno održavanje, a ima i prilično atraktivne boje, zanimljive navike (hrani se sa dna, ostacima hrane) i potpuno je neagresivan. Kompatibilan je sa bilo kojim mirnim tropskim ribama. Više voli kada je u grupi 5–8 jedinki. Principijelno, način aranžranja akvarijuma nije važan, ali poželjna je peskovita/sitnija podloga sa dobro zaobljenim česticama i dosta žive flore. Izuzetno osetljiv na so. Mužjak je sitniji i ima znatno duža peraja Maksimalna veličina: 7 cm Prirodno stanište: Paragvaj, Urugvaj, Brazil (Južna Amerika) Životni vek: 3–5 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 20 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 21–26°C; do 16° DGH; pH oko 7, dobra filtracija i redovne promene vode Hrana: smrznute i suve hrane, granule biljnog porekla (npr."Tetra TabiMin", "Tetra PlekoMin", "Sera Premium Spirulina Tabs"...) Prodajna veličina: 3,5–5 cm

Platika je vrsta rečne ribe koja nastanjuje oblasti Severne i Centralne Amerike. Voli spore i tople vode. Njena ishrana u prirodi uključuje biljke, male rakove, insekte i člankovite crve, tako da joj u akvarijumu treba obezbediti raznovrstnu ishranu. Raste do 6cm. Divlja forma je žuto-smeđe boje, a uzgajivači su razvili dosta različitih boja (crno-bela, crvena, žuta). Između polova je mala razlika. Kod mužjaka je repno peraje više zašiljeno, a analno peraje je evoluiralo u gonopodijum koji se koristi u razmnožavanju dok je kod ženki analno peraje lepezastog oblika. Platika rađa žive mladunce. Jednostavna je za čuvanje i dobro se slaže sa drugim ribama. Odgovara im temperatura vode od 18 do 25c, i pH vrednost od 7 do 8. Zrelost dostiču za tri do četiri meseca. Ženke u isto vreme rađaju 20-40 mladih.

Opis Ova ribica za akvarijum vodi poreklo iz Azije Izdržljiva i veoma laka za gajenje, ovo je veoma brza i aktivna riba, mada ćete je često videti kako miruje smeštena visoko na svojim grudnim perajima i gleda negde u daljinu, izvan akvarijuma Ovo je privlačna riba, sa crnim i zlatnim prugama koje počinju kod samog nosa i sredinom tela se protežu sve do kraja repa Na samom vrhu leđa nalazi se još jedna crna pruga koja se prostire skoro čitavom dužinom tela Na perajima se nalaze crne mrlje Idealna temperatura vode: 22–26°C Dostižu rast od 15 cm Ova riba voli raznu ljuskastu hranu, ali voli da jede i živu hranu, na primer, tubifeks

Telo je tipičnog izgleda porodice Loricariidae, širokog prednjeg dela u području glave da bi se telo sve više sužavalo prema repu koji izgleda kao šiljak. Prve usne leđnog i oba prsna peraja kod mužjaka nekih vrsta su okoštale i čine bodlje. Telo je spolja prekriveno koštanim ljuspicama, a usta su modifikovana u aparat za usisavanje algi i sitnih organizama, smeštena prema dole. Oko usta se kod odraslih mužjaka nalaze brčići, poput iglica, u nekoliko nizova. Mužjaci takođe imaju i tzv.“kožne zube“ koji se nalaze u blizini usana, verovatno služe u prehrani. Odrasli mužjaci oko usta imaju nekoliko redova sitnih šiljaka (kao brčići), dok ženke imaju svega 2-3 šiljka. Boja tela im je smeđa, siva ili crna sa šarama duž tela, a jedan manji deo dolazi sa žutim ili svetlim šarama. Ishrana: Osnovna hrana su alge, ove ribe neumorno čiste staklo, podlogu, dekoraciju, filter i sl. To im obično nije dovoljno, pa je potrebno dodavati hranu u tabletama i granulicama , ali one moraju biti biljnog porekla. Ponašanje u akvarijumu: Dobroćudna je riba pa se može držati sa većinom riba, u pravilu sa svima osim sa ciklidima.

Limun tetra je još jedna u nizu popularnih vrsta akvarijumskih ribica koje pripadaju rodu Hyphessobrycon. Kao i druge vrste tetri ove male jatne ribice su idealni stanovnici akvarijuma. Manje pritoke reka Rio Tapajos i Rio Xingu su stanište limun tetri u prirodi. Žive u manjim pritokama, lagunama i potopljenim šumama, dok ih u glavnom toku reke nema. Tačan lokalitet sa koga potiču predmet je rasprave među ihtiolozima. Limun tetra se dugo i uspešno gaji, kako u svetu, tako i kod nas. Ono što ih razdvaja od drugih vrsta tetri je prelepa žuta boja po kojoj su i dobile ime. Boja im nije solidno žuta, već providna i njen intenzitet značajno zavisi od soja limun tetre i uslova u kojima se gaji. Kod pojedinih sojeva boja može dobiti zelenkastu nijansu. Leđno i analno peraje je obojeno, dok su ostala peraja providna. Crna boja dominira na leđnom peraju, njegov vrh je žut, a na sredini se nalazi tačka bele boje. Analno peraje je bele boje, njegov prednji deo je intenzivno žuto obojen, a peraje je celom dužinom obrubljeno crnom linijom. Kod ženki je ovaj rub veoma tanak, dok je kod mužjaka mnogo širi. Sve boje su kod mužjaka intenzivnije, oni rastu nešto manji od ženki i budu vitkiji u telu. Maksimalna veličina koju dostižu je 5cm. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja, limun tetra se dobro prilagođava različitim tipovima akvarijuma. Njihova jatna priroda i lepota najviše se ističu u biotop akvarijumu, uređenom sa dosta panjeva, prigušenim svetlom i lišćem na dnu akvarijuma koje boji vodu. Drugi tip akvarijuma u kom će limun tetra izgledati veoma efektno je klasičan biljni akvarijum. Preporučujemo vam da ih naselite u jatu od 8-10 primeraka, u akvarijumu veličine bar 60 litara. U ovakvoj postavci će mužjaci podeliti teritoriju i možete ih posmatrati kako odmeravaju snage, šireći peraja kako bi izgledali veći. Povremeno se obrušavaju jedan ka drugom kao da se sudaraju. Sve ovo prolazi bez ikakvih povreda, čitava predstava služi da se uspostavi dominacija i dominantan mužjak će uglavnom biti riba najintenzivnijih boja. Sa limun tetrama mogu se kombinovati različite ribe, kako krupnije, tako i sitnije. Bitno je jedino da odaberete vrste kojima odgovaraju isti uslovi. Krupne i agresivne vrste treba izbegavati. Druge vrste tetri, mirnije šaranske ribe, patuljasti ciklidi, labirintovke, živorotke, muljari, algari i sl. uspešno se kombinuju sa limun tetrama. Idealni uslovi koji im odgovaraju su: temperatura 20 – 28 °C, pH vrednost 5.0-7.5 i tvrdoća do 12 dH. Gajene ribe su znatno tolerantnije na različite uslove, limun tetre gajene u Srbiji bolje podnose tvrđu i alkalniju vodu od divljih srodnika. Svaštojedi su i u prirodi se hrane larvama insekata, algama i plodovima koji padaju u vodu. U akvarijumu prihvataju sve vrste hrane, preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Deo ishrane bi trebao biti biljnog porekla (Sera Flora, Tetra ProAlgae, Spirulina). Kada udeo biljne hrane nije dovoljan limun tetra može grickati bilje, uglavnom listove koji su počeli da propadaju. Kada je bilje zdravo njihov apetit nije dovoljan da nanese štetu biljnom akvarijumu. U prirodi se limun tetre mreste u veoma velikim jatima, tokom mresta jedu ikru i ukoliko želite uspešan mrest ikru treba zaštititi od proždrljivih roditelja. Dok je u prirodi ovaj instinkt koristan jer jedući ikru drugih riba, rodiitelji povećavaju šanse za preživljavanje sopstvenog potomstva, u akvarijumu nam samo pravi probleme. Upotrebom mrežica ili klikera ikra se sklanja van domašaja matičnih riba. Matične tetre treba pripremiti i hraniti kvalitetnijom hranom u danima pred mrest. Kako bi izbegli spontane mrestove u zajedničkom akvarijumu matice se mogu razdvojiti po polovima, u zasebne akvarijume. U mresni akvarijum se dodaje žbun sitnolisnog bilja u kome će se mrest odvijati, a ispod njega mrežica ili klikeri. Voda u mresnom akvarijumu treba biti sveža, mekša i kiselija, nekoliko stepeni toplija od vode u zajedničkom akvarijumu. Matice se ubace u tako namešten akvarijum veče pre planiranog mresta, izlazak sunca stimuliše ribe na mrest. Mogu se mrestiti u jatu ili u parovima, ženka polaže do 300 ikri. Mlade ribe se razvijaju slično mlađi ostalih tetri, u početku ne liče na odrasle. Romboidni oblik tela dobijaju u starosti oko 2 meseca, a boja odraslih se pojavljuje nakon 3 meseca i postaje intenzivnija sve do postizanja polne zrelosti kada ribe imaju 8-9 meseci. U akvarijumu limun tetra može dostići starost od čak 6-8 godina.

Plava tetra potiče iz porodice Characidae, prirodno stanište joj je Peru, dužine je oko 5cm, a minimalna dužina akvarijuma u kojem će se ova ribica osećati komotno ne treba da iznosi manje od 60 santimetara. Miroljubive su prirode i veoma dobro se slažu sa ostalim miroljubivim akvarijumskim vrstama. Pošto su u pitanju prilično živahne ribice, ne treba ih kombinovati sa šlajer ribama jer može doći do grickanja peraja. Akvarijum za ovu vrstu ribica trebalo bi da bude dekorisan u zagasitijim tonovima (i sa diskretnijim osvetljenjem) kako bi kolorit ove vrste ribica došao do potpunog izražaja. Akvarijumske biljke bi trebalo saditi na bočnim stranama i u pozadini akvarijuma. Deo ishrane peruanske plave tetre treba biti hrana biljnog porekla, Sera flora, Pro Alge i Spirulina. Odgovara im temperatura od 22-27°C, tvrdoća vode do 15 dH, i pH vrednost do 7,5. Njihovo uzgajenje nije jednostavno. Jaja se polažu ispod listova akvarijumskih biljaka i uspevaju samo u mekoj vodi. Tek omrešćene ribice su veoma male i tokom prvih dana treba ih negovati uz pomoć infuzorija. Plava tetra je nedovoljno zastupljena u akvarijumima domaćih akvarista. Radi se o nezahtevnoj i mirnoj vrsti koja se odlikuje jedinstvenom nijansom plave boje. Jato peruanskih plavih tetri je veoma upečatljiv prizor i daje lep kontrast kada se kombinuje sa ribicama koje se često nalaze u akvarijumima. Kraljevska neonka i Razbora samo su neke od takvih vrsta.

Skalar je definitivno jedna od najomiljenijih ribljih vrsta u slatkovodnoj akvaristici. Velika većina akvarista je bar u nekom trenutku imala skalare u svom akvarijumu. Dosta su rasprostranjeni u Južnoj Americi, nalazimo ih u Brazilu, Kolumbiji ,Gvajani, Surinamu, Francuskoj Gvajani i Peruu. Skalari žive u slivu Amazona i slivovima drugih reka. Divlje ribe se retko nalaze u prodaji, većina skalara koji se sreću u prodavnicama potiču od domaćih odgajivača. Skalari žive u vodama bogatim vegetacijom, karakterističan oblik tela omogućava im da se provleče kroz biljke. Telo skalara izuzetno je visoko i bočno spljošteno. Samo telo je ovalnog oblika, veliko leđno i analno peraje daje im oblik trougla, a grudna peraja su končasta i duga. Dostižu dužinu od 15cm i visinu tela od čak 20-25cm, ovako krupnim ribama treba veći i obavezno visok akvarijum. Mlade skalare kratko vreme možete čuvati u manjem akvarijumu, jer ribice veoma brzo prerastu akvarijum i za odrasle ribe treba predvideti bar 40l vode po primerku, sa minimalnom zapreminom akvarijuma od 200l i visinom od 50cm. Koliko su lepe i greciozne ribe u pitanju mogu vam posvedočiti svi oni koji su skalare držali u akvarijumima od nekoliko stotina litara. Naša je preporuka da skalare ne ubacujete u akvarijume koji su manji od Rio 180 modela, dok je Lido 200 zbog svoje visine mnogo bolji izbor. Skalar „divljak“, kako se često naziva prirodna boja ovih ribica odlikuje se sa 4 crne vertikalne pruge na srebrno-belom telu. Tokom godina pojavili su se mnogobrojni odgajeni oblici skalara: mramorni (sa nepravilnim rasporedom crne i bele boje), beli skalar (pruge su odsutne, ribe su bele boje), zlatni skalar (žuta ili narandžasta boja se pojavljuje na telu ovih riba), trikolor ili koi skalar (različite kombinacije bele, crne i žute boje), red devil (trikolor sa veoma izraženom narandžastom, praktično crvenom bojom), bikolor (dvobojni skalari kod kojih je zadnja polovina tela crna, platinumi (snežno bele ribe, bez ikakvih drugih boja), plavi skalari (relativno nova mutacija svetlo plava boja je zastupljena u različitom stepenu). Postoje i čokoladni skalari, dimljeni skalari, florida, albino i mnogi drugi oblici. Pored različitih boja dobijeni su i šlajer oblici, a u poslednje vreme razvijaju se skalari sa širokim leđnim i analnim perajima. Ovo je najosnovnija podela boja i često se skalari mogu naći i pod drugim nazivima ili kombinacijom naziva. Skalari nisu zahtevni po pitanju parametara vode, naročito primerci koji su već generacijama akvarijumske ribe. Idealni uslovi su im: temperatura od 24 do 30°C, pH vrednost od 6.0 do 7.4 i umereno tvrda voda do 15 kH. Uređenje akvarijuma nije presudno, dobro je posaditi nekoliko Ehinodorusa (amazonki), iz,eđu čijih listova će se skalari provlačiti i na čiju će površinu polagati ikru. U pitanju su miroljubive ribe koje su prilično krupne i o tome treba voditi računa kada se biraju ribice za akvarijum sa skalarima, sve suviše sitne ribe mogu biti pojedene. Kao dobar izbor pokazala se većina vrsta tetri. Treba izbegavati sve veoma brze plivače koji mogu uneti nemir među jato skalara, a naročito treba izbegavati vrste koje su sklone grickanju peraja kao što je Tetrazona. Ovu vrstu kao da nerviraju velika peraja skalara i konstantno će kidisati na njih. Iako spadaju u ciklide, mnogo su nežniji od drugih ciklida slične veličine, pa ih treba kombinovati samo sa manjim vrstama kao što su Ramirezi ili Kakatuidesi. Različite vrste račića predstavljaju hranu skalarima i ne treba ih ubacivati u akvarijum. Energetske hrane kao što su Tetra Discus, era Discus ili Tetra Pro energy su dobar izbor za skalare. Kod jače pigmentisanih varijeteta mogu se dodati i hrane koje pojačavaju boju, Sera san, Rubin ili Procolour, kako bi istakli žuti i crveni pigment. Pol skalara je veoma teško odrediti do pred sam mrest, ponekad će mužjak imati izraženo čelo, slično kao kod drugih vrsta ciklida. Ovaj metod je prilično nepouzdan i pol se sa sigurnošću može odrediti samo po obliku genitalne papile koja je kod ženke zaobljena. a kod mužjaka šiljata. Slično diskusima, skalari će se upariti za ceo život. Za uspešan mrest će vam, pored kvalitetnih matičnih riba, biti potrebna mekša i toplija voda. Najbolje je mrestiti ih u odvojenom akvarijumu jer su veoma predani čuvanju ikre, a kasnije i mladih. Svi stanovnici akvarijuma mogu biti ugroženi kada skalarima u vreme mresta naglo skoči agresivnost . Najkvalitetniji parovi dobijaju se kada se mladim ribama prepusti da same naprave odabir, prisilno uparivanje kako bi se dobila željena boja često ne daje rezultat. Pre samog mresta ribe će braniti deo akvarijuma sa odabranom površinom za mrest, koju će očistiti pre samog polaganja ikre. Ženka će ikru polagati u nizovima na list amazonke ili drugu sličnu površinu, čak i na staklo akvarijuma, a zatim će je mužjak oploditi. Broj ikri je veliki, nekoliko stotina, ponekad i hiljadu. Oba roditelja brinu se o ikri, mužjak će uglavnom više braniti teritoriju ,a ženka više čistiti ikru i uklanjati neoplođene. Mladi se legu nakon 36-48h i u početku bespomoćno vise slepljeni u grozdove. Svu mlađ koja se odvoji od ostalih roditelji će ustima vraćati na gomilu, a ako procene da postoji pogodnije mesto za mlađ, mogu kompletno leglo preneti na drugo mesto. Nakon nekoliko dana mladi će proplivati i krenuti u potragu za hranom. Svi koji se suviše udalje od roditelja brzo će biti vraćeni u gnezdo. Kao prvu hranu trba im ponuditi Artemiju. Mladi u početku ne liče na roditelje, karakterističan oblik i boju dobijaju nakon prvog meseca života. Značajan deo skalara izgubio je instinkt i može pojesti ikru ili mlađ. Često se dešava da mladim parovima treba nekoliko mrestova pre prvog uspešnog. Ikra skalara može se razviti i bez roditelja, ovaj metod ne preporučujemo hobistima, jer na taj način samo povečavamo broj skalara koji nemaju nagon za čuvanjem ikre. Prizor para koji čuva potomstvo, drži svoje jato na okupu, usitnjava hranu i zatim je ispljune u jato malih riba stvarno je veličenstven, tada stvarno možemo reći da imamo deo prirode u svom domu. Mladi skalari su osetljivi na nagle promene u parametrima vode, preporučujemo vam da menjate manji deo (10-15%) vode svakodnevno kako ne bi došlo do porasta koncentracije nitrata. Kada je nitrat visok dolazi do pojave „ošišanih“ skalara. Ove ribe imaju normalno telo, a mala peraja i ovaj nedostatak se dosta teško ispravlja. U Akvarijum artu u svakom trenutku možete naći više varijeteta skalara. Naša su preporuka za sve akvariste koji vole krupnije ribice i mogu im pružiti adekvatne uslove u većim akvarijumima. Skalari mogu živeti i preko 10 godina.

White fin je selekcijom dobijena vrsta tetre, ne radi se o zasebnoj vrsti, već samo o varijanti boje. White fin mogu pripadati vrsti H. bentosi ili H. rosaceus. Sve što važi za bentozije, važi i za White fin tetre. Boja tela je roze-crvena, sa dosta bele boje na perajima, naročito leđnom .Posebno su interesantni mužjaci kada odmeravaju snage šireći peraja. Ponekad se prodaju pod nazivom White fin ornatus. Bentozi je vrsta malih atraktivnih tetri, miroljubive su i nezahtevne, pa su prilično popularne među domaćim akvaristima. Raniji naziv vrste je Hyphessobrycon robertsi ili H. ornatus. Pored naziva bentozi, često ih nazivamo i ornatusima. Po svom izgledu veoma podećaju na H.rosaceus, od kojih se razlikuju po prisustvu crne tačke iza škržnih poklopaca. Dugo se smatralo da se radi o jednoj vrsti riba. Uslovi koji im odgovaraju isti su za obe vrste, način života, ishrane i mresta takođe, tako da nećemo posebno opisivati H. rosaceus. Zanimljivo je da je selekcijom od kod obe vrste dobijen varijetet White fin, veoma sličan bez obzira od koje vrste potiče. Bentozi potiče iz sliva Amazona, regiona Obidos. Slično drugim tetrama naseljava manje vodotokove, sporedne kanale, šumska jezerca i sl. Velika količina potopljenih panjeva i otpalog lišća se nalazi u ovim vodama, ima dosta površinske vegetacije, a voda je tamna usled prisustva tanina. H.rosaceus naseljava slična područja u Gvajani, Surinamu i Brazilu. Nalazimo ih u slivovima Rio Essequibo, Rio Corantijn i Rio Surinam. Idealni uslovi za obe vrste su: temperatura od 20 do 28 °C, pH vrednost 5.5-7.5 i tvrdoća do 15 dH. Većina riba koje se danas nalaze u prodaji potiču iz odgajivačnica, obe vrste se uspešno gaje i kod nas. Obe vrste imaju romboidan oblik tela karakterističan za rod Hyphessobrycon, kod mužjaka su leđno i analno peraje mnogo veće nego kod ženki, oni su vitkiji i nešto veći rastom. Ženke su jače u telu i slabije obojene. Boja im dosta varira, zavisno od porekla riba i kvaliteta odgoja. Rastu do 4-4,5cm. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja da bi se bentozi osećali dobro. Dok je ribama iz prirode pogodniji akvarijum sa dosta panjeva, površinskim biljem, mekom i tamno obojenom vodom, gajene ribice se lako navikavaju na različite vrste akvarijuma. Bentozi jako lepo izgleda u biljnom akvarijumu. Preporučujemo vam da ih naselite u jatu od 8-10 primeraka, tada će do izražaja doći njihovo prirodno ponašanje, mužjaci će odmeravati snage šireći peraja i pokušavati da privuku ženke. Akvarijum od 60 litara je sasvim dovoljan za ovakvo jato. Bentozi nije agresivna vrsta i može se kombinovati sa svim ribicama slične veličine i temperamenta. Svaštojedi su i u prirodi se hrane larvama insekata, algama i plodovima koji padaju u vodu. U akvarijumu prihvataju sve vrste hrane. Obzirom da su bentozi male ribe, preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Deo ishrane bi trebao biti i biljnog porekla (Sera Flora, Tetra ProAlgae, Spirulina). Mrest im nije komplikovan. Često će se mrestiti i u zajedničkom akvarijumu. Kada ima dosta mesta za skrivanje jedan deo mladih ribica može se othraniti i uvećati vaše jato. Za veći broj mladih potreban je kontrolisan pristup. Priprema i sam mrest veoma su slični kao kod drugih tetri, Crnih fantoma ili Limun tetri na primer. Bentozi i rozaceus su vrste koje preporučujemo mnogim akvaristima, ove ribice su idealni stanovnici akvarijuma, nisu zahtevne i dobro se uklapaju u različite tipove akvarijuma.

Mikrorazbora je vrsta minijarurnih riba koja je otkrivena pre desetak godina i naglo je stekla popularnost među akvaristima širom sveta. Zbog svog malog rasta pogodna je i za nano akvarijume. Poreklom je iz istočnog Mijanmara i nalazimo ih na dosta ograničenom području, pa je u jednom trenutku vrsta čak postala ugrožena zbog preteranog izlova i velike potražnje od strane akvarista. Srećom, izvoz divljih riba je zabranjen 2007.godine, populacija se oporavila, a mikrorazbora se pokazala kao veoma zahvalna riba za mrest i sve ribe koje se danas nalaze u prodaji su odgajene ribe. Prvo ime koje su ove Zebricama srodne ribe dobile je Celestichthys margaritatus, zatim je naziv menjan nekoliko puta (Danio margaritatus, Microrasbora sp.galaxy), da bi im konačno bile smeštene u rod Danio. Kod naših akvarista odomaćio se naziv mikrorazbora. Najbliži srodnik im je Danio Erythromicron. One prosto plene svojom obojenošću, boja tela je maslinasto zelena sa krupnim tačkama žute boje. Peraja su izrazito crvena sa tankim crnim prugama, crvena boja se nalazi i na stomaku kod mužjaka, dok je kod ženki stomak beo. Sve boje su kod ženki manje izražene. Ženke su krupnije, sa izraženim stomakom kada su polno zrele. Mikrorazbora raste do 2,5cm. U prirodi se ove ribice nalaze u plitkim vodama veoma bogatim biljem, i akvarijum za njih svakako treba biti ubiljen. Žive na nadmorskoj visini od 1000m i odgovara im malo niža temperatura 20 – 26 °C, na višim temperaturama im opada imunitet. Ph vrednost od 6.5 do 7.5 je odgovarajuća za mikrorazbore, sa tvrdoćom od 4-15 dH. Iako su veoma male rastom, akvarijum za mikrorazbore trebao bi biti zapremine bar 30l jer među mužjacima postoji rivalitet. Veoma često se mogu videti kako odmeravaju snage, potpuno raširenih peraja i veoma izrazite boje. Krupnije ribe mogu ostaviti mikrorazbore bez hrane i o tome treba voditi računa kada se bira društvo za akvarijum sa mikrorazborama. Mali muljari, sitnije vrste algara kao što je Otocinklus, druge mikro ribe su dobar izbor, kozice i puževi takođe. Po naravi su dosta plahovite i čitavo jato mikrorazbora se može sakriti iza jednog komada dekoracije, potrebno im je neko vreme da bi se prilagodile novom akvarijumu. Naročito su plašljive divlje ribe. Kako bi se ribice ponašale prirodno i osećale sigurnije, treba ih naseliti u jatu od bar 20 primeraka. Veoma mala količina hrane je dovoljna čitavom jatu mikrorazbora, ali treba voditi računa da hrana bude kvalitetna kako bi ribice sačuvale vitalnost i imale intenzivne boje. Suvu lisnatu hranu kao što je Sera san, Tetra Pro Colour i druge će mikrorazbore rado jesti. Za mrest im nisu potrebni specijalni uslovi, do njega će često doći i u zajedničkom akvarijumu, a mlade ribice mogu preživeti ako imaju dovoljno mesta za skrivanje. Mrest se odvija u sitnolisnom bilju i polažu oko 30 relativno krupnih ikri koje nisu lepljive i iz kojih se nakon 3 dana legu ribice. Još tri dana će proteći pre nego mlađ potraži hranu. U početku se hrane jednoćelijskim organizmima, a potom i Artemijom. Mikrorazbore su u akvaristici nepunih desetak godina, a već su postale omiljene ribice mnogim akvaristima zbog svoje izuzetne lepote, mogućnosti čuvanja u malim akvarijumima, miroljubivosti i skromnih uslova koji su im dovoljni. Mikrorazbore su svakako preporuka Akvarijum arta kako za iskusne akvariste tako i za novajlije u svetu akvaristike.

Kardinal je vrsta koja je veoma zahvalna za držanje u akvarijumu, nezahtevan je i dobro podnosi greške koje se često dešavaju kod početnika. Vrstu je otkrio izviđač po imenu Tan, u malim potocima na planini Baiyun (White Cloud Mauntain), u kineskoj Guangdong provinciji. Latinski naziv je Tanichthys albonubes što u bukvalnom prevodu znači Tanova riba sa belog oblaka. Engleski naziv je White Cloud Mountain Minnow. Ove, akvaristima lako dostupne ribice su u prirodi ugrožene i na mestu gde su otkrivene više ih nema. Jedno vreme se smatralo da su izumrle, ali kasnije je pronađeno nekoliko malih populacija u blizini originalnog lokaliteta. Hvatanje divljih riba je zabranjeno i vrsta je zaštićena, i pokušava se ponovno naseljavanje kardinala na Baiyun planinu. Svi kardinali koji se nalaze u prodaji su odgajeni u akvarijumskim uslovima. Ovakve ribe su prilagodljivije na različite uslove, a postoji i više odgajivačkih formi ove vrste. Potoci u kojima žive kardinali su plitki i bogati vegetacijom, voda kojom se napajaju potiče sa planine i dosta je hladna u odnosu na klimu kineske provincije Guangdong. U prirodi kardinal živi u vodi temperature 14 – 22 °C, dok su akvarijumski kardinali selektovani ka višem temperaturnom opsegu pa im odgovara temperatura od 26°C, a na kraće vreme podnose i topliju vodu. Niže temperature im više odgovaraju, tada su ribice su vitalnije, otpornije i lepše obojene. Na tvrdoću vode i kiselost su veoma prilagodljive i odgovara im pH od 6.0-8.0 i tvrdoća od 5-20 dH. Kardinal raste do 4cm i jatna je riba po prirodi. Za malo jato 10-12 primeraka dovoljan vam je akvarijum od 50-ak litara. U zajedničkom akvarijumu sa kardinalima možete kombinovati različite vrste barbusa, zebrice, garra algare i druge vrste kojima više odgovara nešto hladnija voda. Zlatne ribice nisu dobar izbor, iako se često nude akvaristima. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja, kardinal će se najbolje osećati u akvarijumu sa dosta biljaka, tamnim dnom i dobrim protokom vode. Dobro se uklapaju i sa potočnim ribama koje vole jak protok vode i nisku temperaturu. Kada se dobro osećaju kardinali imaju intenzivne boje, telo im je srebrno zelenkasto, a celom dužinom tela imaju jednu horizontalnu svetlu liniju, leđno i repno peraje je izrazito crveno, a vrhovi leđnog i analnog peraja su bele boje. Mladi kardinali podsećaju na mlade neonke. U vreme dok su neonke bile mnogo skuplje nego danas, kardinal je bio mnogo zastupljeniji i nazivao se „neonkom malog akvariste“. Boja je kod mužjaka izraženija nego kod ženki, peraja su im veća i često se mogu videti kako „trepere“ jedan naspram drugog, odmeravajući snage. Polno zrele ženke su krupnije i pune ikre. Odgajivači su razvili i oblike kojih u prirodi nema, šlajer kardinale i zlatni, ksantorični, varijetet. Mikropredatori u prirodi, kardinali u akvarijumu prihvataju sve vrste suve hrane,preporučujemo vam lisnatu hranu zbog male veličine riba. Mrest kardinala veoma je jednostavan, mlade ribice mogu izvesti čak i neiskusni akvaristi. U prirodi se kardinali mreste kontinuirano, svakih nekoliko dana polažući deo ikre,slično Mikrorazborama. Često se desi da jedan deo mladih ribica preživi i u zajedničkom akvarijumu. Ukoliko želite da imate kontrolisan mrest, matične ribe treba odvojiti i kondicionirati nekoliko dana, a zatim ih mrestiti kao npr.Zebrice. Sam mrest se odvija u sitnolisnom bilju. Obično narednog jutra nakon što se polovi spoje, roditeljska briga ne postoji i potredno je ikru zaštititi od proždrljivih roditelja upotrebom mrežice ili klikera. Mlađ se razvija nakon 48-60 h i u početku vise na zidovima akvarijuma i bilju. Kad apsorbuju žumance počinju da traže hranu, u početku infuzoriju a zatim i artemiju. Kardinali su veoma interesantne akvarijumske ribice, u poslednje vreme su neopravdano zapostavljeni, iz akvarijuma ih istiskuju nove, egzotične vrste koje često i ne podnose akvarijumske uslove tako dobro kao kardinal. Kardinal je jeftina riba koja svojom lepotom ne zaostaje za popularnijim vrstama, uspešno ga mogu gajiti i oni akvaristi koji na održavanje akvarijuma ne mogu odvojiti mnogo vremena.

Telo je tipičnog izgleda porodice Loricariidae, širokog prednjeg dela u području glave da bi se telo sve više sužavalo prema repu koji izgleda kao šiljak. Prve usne leđnog i oba prsna peraja kod mužjaka nekih vrsta su okoštale i čine bodlje. Telo je spolja prekriveno koštanim ljuspicama, a usta su modifikovana u aparat za usisavanje algi i sitnih organizama, smeštena prema dole. Oko usta se kod odraslih mužjaka nalaze brčići, poput iglica, u nekoliko nizova. Mužjaci takođe imaju i tzv.“kožne zube“ koji se nalaze u blizini usana, verovatno služe u prehrani. Odrasli mužjaci oko usta imaju nekoliko redova sitnih šiljaka (kao brčići), dok ženke imaju svega 2-3 šiljka. Boja tela im je smeđa, siva ili crna sa šarama duž tela, a jedan manji deo dolazi sa žutim ili svetlim šarama. Držanje: To je korisna riba jer čisti akvarijum od algi, nije prevelika pa se može držati i sa manjim ribama jer nije agresivna. Razmnožavanje: U akvarijumu se često hoće izmrestiti. Potrebno je samo puno kamenja i šupljina u koje se mogu zavlačiti. Najradije se mreste u dupljama panjeva ili pećinama, gde ženka polaže jaja. Mužjak ih oplodi I on se dalje brine o jajima. Vrlo često uopšte ne izlazi iz rupe već mu viri samo rep, pa tu treba pripaziti da mu se nekako na otvor aplicira hrana u tabletama ili nešto slično. Ishrana: Osnovna hrana su alge, ove ribe neumorno čiste staklo, podlogu, dekoraciju, filter i sl. To im obično nije dovoljno, pa je potrebno dodavati hranu u tabletama i granulicama , ali one moraju biti biljnog porekla. Ponašanje u akvarijumu: Dobroćudna je riba pa se može držati sa većinom riba, u pravilu sa svima osim sa ciklidima.

Kribenzis je endemska vrsta ciklida iz Nigerije i Kameruna. Patuljastog je rasta i u akvarijumu dostiže veličinu do 10cm, ženke do 7,5cm. U prirodi su pronalaženi i krupniji primerci. Nalaze se u sporim i stajaćim plitkim vodama koje su bogate vegetacijom. Jedan je od najpopularnijih patuljastih ciklida. Zbog malog rasta i interesantnog ponašanja često se sreće u akvarijumima. Kribenzis je pogodan i za akvarijume početnika jer nije zahtevan po pitanju parametara vode i znatno je otporniji prema patogenima od južnoameričkih srodnika. Postoji više varijanti boje ovih ribica, a ponekad se u ponudi mogu naći i druge ribe iz istog roda (P.Taeniatus, P.subocellatus i dr.) Iako su poreklom iz Afrike, ne treba ih mešati sa jezerskim vrstama, Kribenzisima odgovaraju drugačiji uslovi. Temperatura vode koja im odgovara je 24-28°C, pH vrednost od 6,5 do 7,5 i meka do umereno tvrda voda. Jednom paru ovih ribica dovoljan je akvarijum od 60l, u veće akvarijume može se naseljavati više primeraka. Teritorijalni su po prirodi i pokazuju agresivnost prema pripadnicima svoje vrste, a u vreme mresta teraju i ostale ribe. Odgovara im akvarijum sa dosta biljaka, kamenja i skrovitih mesta gde će Kribenzisi provoditi dosta vremena, a moguć je i mrest. Rado se mreste u kokosu. Kod mužjaka su leđno i analno peraje izvučena u špic, dok su kod ženke ova peraja zaobljena. Polno zrela ženka znatno je zdepastija od mužjaka i ima stomak jarko ljubičaste boje. Do mresta često dolazi i u zajedničkom akvarijumu, Kribenzisi su odlični roditelji i uspešan mrest je moguć ukoliko nisu prisutne krupne ribe. Ženka se brine o ikri i mlađi dok mužjak uglavnom brani teritoriju. Mlađ je krupna i čim propliva moze jesti Artemiju. Nisu probirljivi po pitanju hrane, rado prihvataju suvu lisnatu hranu sa većim sadržajem biljnih materija, kao što je Sera flora, Tetra pro algae i sl. Sa dobrim razlogom su ove ribe već dugi niz godina među najpopularnijim ribicama. Čak i u skromnim uslovima Kribenzis će pokazati svoje interesantno ponašanje i svu lepotu boja.

Eritromikron je vrsta minijaturnih riba koje vode poreklo iz istočnog Mijanmara gde naseljavaju basen jezera Inle, plavne ravnice u okolini samog jezera. Endemska su vrsta i nema ih van Mijanmara. Veoma su slični najbližem srodniku, Mikrorazbori, po obliku tela, veličini i načinu života. Postoje tvrdnje da je moguća i hibridizacija ove dve vrste. Najveća razlika je u boji, dok se mikrorazbore odlikuju velikim brojem tačaka na telu, eritromikron ima vertikalne pruge tamno plave boje, ponekad i crne. Širina i broj pruga značajno variraju u okviru vrste. Svi eritromikroni imaju u korenu repa jednu crnu tačku. Sva peraja sem grudnih mogu biti crvene boje, ali intenzitet boje nije kao kod mikrorazbora. Eritromikron nije riba za akvarijum sa mekom i kiselom vodom, odgovara im tvrdoća od 10-20 dH, pH vrednosti 7-8 i nešto hladnija voda sa temperaturom od 20-25 °C. Rastu maksimalno do 25mm i jatne su ribe po prirodi, dosta plahovite i sklone sakrivanju ako akvarijum nije dobro ubiljen, namešten sa dosta dekoracije koja će praviti senke u kojima će eritromikroni tražiti zaklon. Društvo krupnih riba im ne odgovara, čak i miroljubive vrste mogu ih plašiti i oduzimati hranu. U adekvatno nameštenom akvarijumu će se eritromikroni ubrzo opustiti i često se može videti kako se mužjaci šepure pred ženkama. Sve male vrste mogu se kombinovati sa eritromikronima, male tetre, druga sitna šaranska riba, pa čak i živorotke. Veoma brzo će prihvatiti različitu suvu hranu, njima je potrebna mala količina hrane i bitno je da ona bude kvalitetna. Hrane kao što su Tetra Pro Colour ili Sera San ističu im boje i čuvaju vitalnost. Mrest eritromikrona sličan je mrestu ostalih šaranskih vrsta, obavlja se u sitnolisnom bilju i nema roditeljske brige o ikri ili mladima. Ikra i mlade ribice su sitnije nego kod mikrorazbora, duže vremena ih treba hraniti infuzorijom. Do mresta često dolazi i u zajedničkom akvarijumu i jedan broj mlađi može preživeti kada je količina bilja u akvarijumu velika. Već nekoliko godina eritromikroni se uspešno mreste i kod nas, ribice su kojima je dovoljan i mali akvarijum, naša su preporuka svima koje interesuju mikro ribe, naročito onima kojima nije dostupna meka voda.

Šarena, sa puno nijansi boja (bele, crvene, crne, narandžaste, crne, plave, zlatne…), riba koje se drži u prostranim akvarijumima, fontanama, jezerima (japanski vrt). Vole meku zemlju, prisustvo drvenih panjeva i korenja, stena i plutajućih biljaka. Polno sazrevaju sa 3 godine, kada mužjak na škrgama dobija bele tačkice (poput griza). Mužjak je masivniji, ima blago iskrivljenu liniju leđa, bogatije leđno peraje i rep, a ženke su sitnije i trbušastije. Maksimalna veličina: do 1 m Prirodno stanište: Istočna Azija, Kina Životni vek: u koi bazenima – 20 godina. Veruje se da može da živi i 100 godina, a kao zabeleženi rekord se navodi 200 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 80–1000 litara Optimalni uslovi/parametri vode: T = 2–30°C; do15° DGH; pH 6.5–7.5 Hrana: sve vrste zamrznute i suve hrane renomiranih proizvođača, hrane za ribe u ribnjacima, sveže povrće (uključujući pasulj), krompir i zeleniš Prodajna veličina: 4–8 cm

Pande su mali muljari koji su svoje ime dobili po crnoj boji koja se pruža preko oka, leđnog peraja i ispred repa, pa podsećaju na dobro poznate medvede. Osnovna boja je tela je svetla, prljavo-bela do žuta. Potiču iz gornjeg toka Amazona u Peruu, gde ih nalazimo u bistrim i crnim vodama, a ima ih i u Ekvadoru. Već duži niz godina panda se uspešno gaji u Srbiji, ribe koje nudimo su od proverenih domaćih odgajivača. Ovi koridorasi su manji rastom od poznatijih Paleatusa i Eneusa, samim tim i bolji stanovnici malih akvarijuma. Za grupu od 5-6 ribica dovoljan je akvarijum od 40 litara. Rastu do 5cm maksimalno, uglavnom do 4cm. Pande će uživati u amazonskom biotopu ili bilo kojoj sličnoj postavci, kvalitet i granulacija peska su bitni jer im loš pesak oštećuje brkove. Upotrebom Sunken Root-a ili drugog drveta dobijaju se skrovita mesta gde će ribice provoditi dobar deo dana. Miroljubivi su i mogu se naseljavati čak i sa najsitnijim ribicama, Mikrorazborama i Brigitama, svim drugim mirnim jatnim ribama, drugim koridorasima, živorotkama i sl. Krupne i agresivne vrste nisu dobro društvo za panda koridorase. Idealna temperatura je u rasponu od 22 to 25°C, nešto niža nego kod drugih muljara, pH vrednost od 6 do 7.6, tvrdoća do 12 DH. Svi koridorasi su ribe dna i hranu pronalaze pretražujući podlogu, često se smatraju čistačima jer će ukloniti svu nepojedenu hranu iz akvarijuma. Koridorasi ne stružu alge i ne hrane se izmetom drugih riba. Kada je u akvarijumu mnogo brzih i proždrljivih riba često ostanu gladni i potrebno ih je ciljano hraniti, koristiti hranu koja brzo tone kao što je Sera Discus granulat, Tetra Min granulat ili tabletirane hrane poput Tetra waffer mix. Sa posebnim apetitom će jesti živu i smrznutu hranu, naročito crve i larve kojima se hrane u prirodi. Kod upotrebe žive hrane posebnu pažnju treba obratiti na poreklo jer je ona čest uzrok različitih bolesti. Ove ribice su aktivne noću, hraniti se mogu i kad se ugase svetla na akvarijumu, tako sprečavamo da se ostale ribe prejedu, a koridorasi ostanu gladni. Mrest panda koridorasa je sličan mrestu ostalih muljara, dotok sveže, mekše i hladnije vode stimuliše ih na mrest. Ženke su krupnije i kad su polno zrele vidljivo pune ikre. Mrest traje više dana i broj ikri je mali u odnosu na ostale vrste muljara. Ikra je krupna i najbolje je odvojiti matične ribe nakon mresta jer jedu ikru. Male pande mogu se hraniti mikrocrvima ili Artemijom.

Ancistrus je naziv čitavog roda ribica u porodici lorikarida. Veoma su rasprostranjeni u Južnoj Americi i različite vrste žive od Paname na severu sve do Argentine na jugu. Građa tela je karakteristična za sve lorikaride, spljošteno telo, prisustvo koštanih ploča i modifikovan usni aparat. Pripadnici roda se razlikuju od ostalih lorikarida po prisustvu mekih izraslina na glavi -„brkova“, po kojima su i dobili naziv u mnogim jezicima (bristlenose, bushynose (engleski), antennenwelse (nemački)). Ove izrasline kod ženki su mnogo manje ili izostaju. Iza škrga se nalazi nekoliko izrastaja poput kukica – intraoperkularni zubi služe za odbranu, pokretni su i treba obratiti pažnju kod hvatanja da se ribe ne upetljaju u mrežicu i povrede. Ancistrusi koje držimo u akvarijumu su najverovatnije nastali ukrštanjem više vrsta, do skoro se u literaturi pojavljivao pod nazivom Ancistrus sp.3, a poslednji naziv koji ove ribice imaju je Ancistrus cf. cirrhosus, jer je običan ancistrus najsličniji A. cirrhosusu koji potiče iz Argentine. U literaturi se često spominju i A. temminckii, A. dolichopterus i A. hoplogenys kada se govori o običnom ancistrusu. Ove vrste se retko nalaze u prodaji. Ancistusi su veoma prilagodljivi i mogu se čuvati u različitim uslovima, jedino treba izbegavati suviše nagle promene. Mogu živeti i do 12 godina i dostići veličinu od 15cm. Boja ancistrusa značajno varira, osnovna boja tela je smeđe-zelena, na telu se nalaze mnogobrojne svetlije tačke različite veličine. Pojedini sojevi mogu biti i dosta tamniji, ali i svetliji. Boja pojedinačnog primerka varira od raspoloženja ribe i uslova u kojima se čuva. Danas postoje i albino ancistrusi, LDA-16, dvobojni, crveni, kao i šlajeri navedenih boja. Ancistrusi su veoma popularni jer najveći deo njihove ishrane čine alge, sve braon i zelene alge veoma brzo će očistiti iz akvarijuma. Da biste sačuvali vitalnost ancistrusa kada je količina algi u akvarijumu mala treba ih hraniti sa Sera spirulinom, Tetra plecominom, Sera florom ili drugom hranom biljnog porekla. Rado prihvataju i sveže povrće, blitvu, spanać, krastavac i tikvice. Prisustvo drveta u ishrani ancistrusa nije obavezno, ali je korisno jer će mala količina lignina sprečiti nastanak probavnih smetnji. Veoma često dolazi i do uspešnog mresta ancistrusa u zajedničkom akvarijumu. Mužjak pronalazi zaklon, šupljinu u drvetu, kamenu ili kokosu, a postoje i keramičke cevi za mrest ancistrusa. On ovu šupljinu čuva od ostalih riba, čisti je i priziva ženku pokazujući brkove. Ženka polaže do 200 krupnih žutih ikri, o kojima se mužjak brine. Uklanja neoplođene ikre i konstantnim pokretima peraja dovodi svežu vodu. Nakon 4-8 dana mali ancistrusi izlaze iz ikre, a još 4-6 dana im je potrebno da apsorbuju veliko žumance. Ribice veličine 1cm verne su kopije odraslih, veoma su aktivni u potrazi za hranom, rastu brzo i često ih veliki broj preživi kad nema ozbiljnijih grabljivaca u akvarijumu. Mladi ancistrusi osetljiviji su od odraslih na prisustvo povećane količine azotnih jedinjenja i na nedostatak kiseonika. Od svih algara koje srećemo u akvaristici, ancistrus je sigurno najpogodniji za život u akvarijumu, veći je od Otocinklusa i Sijamaca, oklopljen i može se čuvati i sa krupnijom ribom. Ono što može predstavljati problem je njihov veći rast i činjenica da mogu isčupati manje biljke. Ancistrusi su veoma otporne ribe i retko se razboljevaju. Pažnju treba obratiti na njihovu ishranu. Visok procenat proteina u ishrani i nedostatak vlakana mogu prouzrokovati digestivne tegobe. U Akvarijum artu imamo ancistruse raznih varijeteta i veličina.

Kuli kuli je svakako jedna od najspecifičnijih ribica u akvaristici. Mišljenja akvarista o kulijima su podeljena, mnogim akvaristima su omiljene ribice, dok su nekima odbojni. Poreklom su iz kontinentalne Malezije i sa ostrva Borneo i Sumatra. Rod Pangio obuhvata veći broj veoma sličnih vrsta, čija je sistematika dosta komplikovana. Ukoliko naletite na primerke koji ne pripadaju vrsti Pangio semicincta nećete pogrešiti ukoliko ih tretirate kao obične kulije. Ranija imena vrste su Acanthophthalmus semicinctus i Acanthophthalmus kuhlii sumatranus. Kod naših akvarista se odomaćio naziv Kuli-kuli. U prirodi naseljavaju plitke vode, šumske potoke, močvare i slepe rukavce. Neke od ovih voda pripadaju tresetnim močvarama, tamnim vodama sa velikom količinom tanina, malim sadržajem mineralnih materija i prilično niskom pH vrednošću. Dno je meko, muljevito ili peskovito, sa dosta lišća na dnu. Velike grupe kulija se mogu naći među nakupljenim lišćem na dnu. Okolna vegetacija je prilično bujna i mala količina svetlosti dopire do dna. Sve vrste roda Pangio imaju izuzetno izduženo telo, mala peraja, sitne oči i mala usta. Zmijolik oblik tela čini ih savršeno prilagođenim za život na muljevitom dnu, koje ovi svaštojedi pretražuju u potrazi za bilo čim što je jestivo. Aktivniji su noću, na vid se oslanjaju manje nego na druga čula. Preko očiju imaju zaštitnu opnu. Pangio semicincta ima 10-15 vertikalnih tamnih pruga na telu, ostatak tela je svetao, od bele boje do različitih nijansi žute boje ili losos-roze. Stomak je svetliji od ostatka tela. Druga vrsta koju redovno imamao u ponudi je Pangio oblonga (Crni kuli), njegov način života i zahtevi u akvarijumu su potpuno isti kao i kod Kuli-kulija, pa ovu vrstu nećemo posebno opisivati. Pored toga što u prirodi žive u mekoj i kiseloj vodi, kuliji se veoma lako prilagođavaju drugačijim parametrima vode kakvi se nalaze kod većine domaćih akvarista. Temperatura u rasponu 21 – 26 °C, tvrdoća do 12 dH i pH do 7,5 idealni su za kulije. Ono što je bitnije za dug i srećan život kulija je podloga u akvariumu, pesak mora biti sitnije granulacije kako se ne bi povređivali na oštro kamenje. Po svojoj prirodi su prilično plahovite ribe koje će veći deo dana provoditi u zaklonu i biti aktivnije noću. Ukoliko želite da se kuliji osećaju sigurnije i budu aktivniji danju, treba ih kombinovati sa mirnim i sitnijim ribama, a svetlo treba biti prigušeno. Ishrana Kuli kulija nije komplikovana, oni će pojesti svaku hranu koju im ponudite. U prirodi su mikropredatori koji se hrane larvama insekata i račićima, takođe jedu detrit i biljnu materiju u fazi raspadanja. Većina komercijalnih suvih hrana sasvim je odgovarajuća za ishranu kulija. Polni dimorfizam nije izražen kod mladih riba, kod odraslih se ženka može razlikovati po stomaku punom zelenkaste ikre koja se nazire kroz trbušni zid. Polnu zrelost dostižu na veličini od 7cm, a maksimalno rastu do 10cm. Postoje podaci o mrestu u akvarijumu, spominje se čak i polaganje ikre na korenje površinskog bilja. Konkretni uslovi i način mresta su nam još uvek nepoznati. U prirodi se kuliji mreste sezonski. Sa vrstom Kuli-kuli imamo samo pozitivna iskustva, ove ribice su mnogo otpornije nego što bi se reklo posmatrajući njihovu pojavu, žive dugo, čak i do 14 godina. Miroljubive su i ne prave probleme. Jedino se treba naoružati strpljenjem kada ih hvatate, veoma su spretni u izbegavanju mrežice.