Trihogaster leeri (biserna guramija) ili jednostavno leri jedna je od najlepših vrsta akvarijumskih ribica koje srećemo u slatkovodnoj akvaristici. Živi u nizijskim močvarama Malezije, Tajlanda i Indonezije (na ostrvima Borneo i Sumatra). Vode u kojima nalazimo lerije su plitke, tople i bogate vegetacijom. Idealna temperatura im je od 24-30°C, pH vrednost od 6-8, i tvrdoća od 2-30 dH. Zbog ovako širokog raspona parametara kojima se mogu prilagoditi leri je nezahtevna vrsta idealna i za početnike. Biserne guramije rastu do 12cm i potreban im je akvarijum od minimum 60 litara, a više od 100 litara je naša preporuka. Telo im karakterističnog oblika za sve trihogastere, smeđe-srebrnkaste boje sa mnoštvom svetlih, plavih ili tirkiznih tačaka, poput bisera. Jedna crna linija proteže se sredinom tela od usta, preko oka sve do korena repnog peraja. Ova linija vremenom bledi kod odraslih primeraka. Stomak odraslog mužjaka je jarko narandžast, i ova boja se širi i na analno peraje. Leđno peraje je kod mužjaka izvučeno u špic, duže nego kod ženke. Pravi ukras im je i veliko analno peraje koje je poput plašta, dok je kod ženki ovo peraje mnogo manje. Svoju pravu boju dobijaju tek sa sticanjem polne zrelosti, mladi leriji su prilično neugledni i na prodajnoj veličini imaju kratka peraja i samo deo bogatstva boja odraslih. Prema najnovijoj sistematizaciji zvaničan naziv za biserne guramije je Trichopodus leeri. Azijski odgajivači razvili su tzv. balon bisernu guramiju, ribu sa iskrivljenom kičmom, koja je manja rastom. Ne vidimo potrebu za gajenjem ovako deformisanih riba, pored predivnog divljeg oblika. Akvarijum za guramije treba biti bogat biljem, kako bi se ribice ponašale prirodno. Miroljubive su po prirodi i odgovara im društvo drugih mirnih riba: različite tetre, koridorasi, duge i živorotke dobro su društvo za lerije. U prisustvu agresivnih riba ili veoma brzih plivača postaju plašljive i mnogo se kriju. Kod polno zrelih riba će dolaziti do odmeravanja snaga među mužjacima i jurenja za ženkama. Sve ovo je prilično bezazleno i retko se dešavaju povrede slabijih riba. Ni hranjenje lerija nije komplikovano, svaštojedi su i brzo prihvataju sve ponuđene kvalitetne suve hrane. Mrest je takođe veoma jednostavan, nije potrebno posebno prilagođavanje uslova. Nešto viša temperatura i dobra ishrana matičnih riba je dovoljna da mužjak napravi gnezdo od pene. Sam mrest i odgoj mladih riba sličan je kao kod Plavog Trihogastera. Broj ikri može biti i preko hiljadu. Mlađ je veoma sitna, raste neujednačeno, sklona je kanibalizmu i često se uspešno odgaji samo mali broj ribica. Trichogaster leeri je nedovoljno zastupljen kod domaćih akvarista, odrasle ribe retko se prodaju, a akvaristi koji nisu upoznati sa lepotom lerija ne odlučuju se za mlade ribice. Svi oni propuštaju da vide kako pred njihovim se pred njihovim očima mladi leriji transformišu u ribice raskošne lepote. Leri je veoma zahvalna vrsta, i ako im je obezbeđen minimum uslova mogu živeti i preko pet godina.

Boraras brigattae jedna od najatraktivnijih vrsta iz roda Boraras (Rasbora). Ove ribice za akvarijum su minijaturnog rasta, do toga je došlo zbog prilagođavanja na život u vodi sa siromašnim hranjivim materijama. Vrsta je endemska, živi na ostrvu Borneo, u njegovom jugozapadnom delu. Mali šumski potoci i stajaće vode u okviru močvara su stanište brigita, voda je tamno obojena usled visoke koncentracije tanina. Ovakve vode često imaju zanemarivu karbonatnu tvrdoću i prilično nisku pH vrednost. Boraras brigattae su najobojenija vrsta u svom rodu, karakteriše ih jako crvena boja celog tela i većeg dela peraja. Sredinom tela pruža se crna linija koja se sužava ka repu, kod nekih primeraka linija je i isprekidana. Crni pigment postoji i na leđnom, analnom i repnom peraju. U korenu repnog peraja nalazi se slabo izražena tačka. Na osnovu ove tačke mogu se razlikovati brigite od Boraras urophtalmoides kod kojih je ova tačka jako izražena. Ponekad se i B. merah pogrešno prodaje kao brigita, ova vrsta nema tako intenzivnu boju, a crni pigment se pojavljuje u vidu ovalnog polja na boku. Kod svih vrsta mužjaci su intenzivnije obojeni. Svi borarasi su mikropredatori i kod njihove ishrane treba obratiti pažnju na veličinu zalogaja. Suvu hranu lako prihvataju,ali poželjno je da se i odraslim ribama povremeno ponudi i živa hrana, poput Artemije, naročito ako želite da ih mrestite. Mogu se čuvati i u vrlo malim, nano akvarijumima, mada se bolje osećaju u akvarijumu od 30-40 litara. Poželjno je da u akvarijumu bude dosta bilja i jedan deo koji je ostavljen slobodan za plivanje. Najviše im odgovara im temperatura vode od 20 – 28 °C. U akvarijum sa borarasima se lepo uklapaju Otocinklusi kao algari i patuljasti muljari. Patuljaste labirintovke i različite vrste kozica su takođe dobar izbor. Krupnije ribe, čak i miroljubive vrste će plašiti brigite i oduzimati im hranu. Kada su uslovi povoljni, mrest brigita nije problem, često će se mrestiti u zajedničkom akvarijumu, polažući ikru svakodnevno među biljkama. Određen broj mladih će preživeti i omogućiti vam da povećate vaše jato. Veći broj mladih se može očekivati ako se matične ribe odvoje u zaseban akvarijum sa kontrolisanim uslovima. Brigite su najcenjenija vrsta iz roda Boraras, omiljene zbog svoje fenomenalne boje, interesantnog ponašanja i mogućnosti da se u par desetina litara vode formira čitav biotop. U dobrim uslovima vaše jato brigita može se tokom godina samo uvećavati. Životni vek im je 3-5 godina.

Plava neonka jedna je od omiljenih vrsta akvarijumskih ribica. Ova mala jatna ribica može se naseliti i u male akvarijume, nije zahtevna i pogodna je i za početnike u akvaristici. Potiče iz Južne Amerike, jugoistočnih delova Kolumbije, istočnih delova Perua i zapadnih delova Brazila. Široko je rasprostranjena i nalazimo je u malim vodotokovima sa tamnom ili bistrom vodom, dok je u glavnom toku reke nema. Karakteristična obojenost zbog koje je ova ribica omiljena među akvaristima posledica je života u tamnim vodama sa visokim sadržajem huminskih kiselina. Voda je siromašna mineralnim marterijama, skoro bez karbonata i kisela, a dno je često prekriveno granama i lišćem. Radi se o veoma prilagodljivoj vrsti koja će normalno razvijati i živeti u tvrđoj i alkalnijoj vodi, preporučuju se sledeće vrednosti: temperatura 21 – 28 °C, pH od 4.0 do 8.0, i tvrdoća do 220ppm. Plave neonke do izražaja dolaze tek u većem jatu, više od 10 ribica. Pogodne su za zajednički i biljni akvarijum i odgovara im društvo drugih mirnih riba. Prigušeno svetlo i tamna podloga ističu im boje, čine da se ribe osećaju sigurno i prirodno ponašaju. Plava linija po kojoj su poznate proteže se od oka do masnog peraja, a njena boja zavisi od kvaliteta svetla i ugla pod kojim se ribice posmatraju. Plave neonke ne svetle već reflektuju boju. Stomak im je beo, dok se crvena pruga proteže od sredine tela ka repu. Peraja nisu obojena. Vremenom su odgajeni i varijeteti koji se bojom razlikuju, ali nemaju popularnost divlje forme. Manje i vitkije ribice su mužjaci, a krupnije su ženke. U prirodi rastu do 3cm, a u akvarijumu do 4. Mogu se hraniti većinom komercijalnih suvih hrana kao što su Sera San, Vipan, Tetra Rubin i druge hrane. Mrest plavih neonki odvija se u mekoj i kiseloj vodi, slično kao i kod drugih tetri. Ikra i mlade ribice su fotosenzitivne i akvarijum treba zaštititi od svetla. U početku se hrane najsitnijom hranom, infuzorijom, a uskoro prihvataju i Artemiju. Iako veoma otporne na uslove sredine i na različite patogene, plava neonka može oboleti od neonske bolesti koju izaziva sporozoa. Bolest se karakteriše prisustvom mlečno-belog zamućenja u dubini mišića ribe. Tretman nije moguć i sve obolele primerke treba eliminisati. Pored neonki, mogu oboleti i Zebrice i Rodostomusi, druge vrste ne oboljevaju. Kao i druge ribice i plave neonke treba kupovati na proverenim mestima. U Akvarijum Artu možete kupiti mlade,zdrave i lepo obojene plave neonke iz domaćeg odgoja po pristupačnim cenama.

Opis Ribica za akvarijum pristela vodi poreklo iz Južne Amerike Riblji mehur i linije krljušti su vidljive, ali je ostatak tela neprovidan. Repno i analno peraje su crveni, leđno peraje je kombinacija crne, žute i bele boje Veoma je izdržljiva i prilagodljiva Društvena je i obično će plivati u jatu. Raste do 4,5 cm Odgovara im gusto rastinje Idealna temperatura vode: 22–26°C Lake su za gajenje i jedne od najlakših tetri za razmnožavanje, ali kada se izmreste, morate da uklonite odrasle Jede sve vrste žive, zamrznute i ljuskaste hrane Vodite računa da se ne prejedu

Riba Tibicen Angelfish, često nazivana i Keyhole Angelfish ili Melas Angelfish, jedan je od najkrupnijih primeraka iz Centropyge roda. U poređenju sa drugim Angelfish vrstama, ova riba ima nešto jednoličniji kolorit. Telo joj je uglavnom zagasito plavo ili smeđe-plavo. Karlica i donji deo repnog peraja su žuti. Ime je dobila po karakterističnoj ovalnoj, vertikalnoj, beloj šari koja pokriva sredinu tela. Optimalno ju je držati u akvarijumu minimalne veličine 250 litara, sa obiljem živog kamenja i mesta za sakrivanje. Nije pogodna za čuvanje u koralnim akvarijumima, s obzirom da ugrožava tvrde i meke korale (sesilne beskičmenjake) i mekušce. Takođe, hrani se filamentoznim algama i dijatemama. Ova riba je hermafrodit, ne postoje spoljašnje razlike između mužjaka i ženki, pa ju je teško razmnožavati u akvarijumu. Ishrana treba da joj sadrži Spirulinu, morske alge, visokokvalitetne preparate namenjene Angelfish vrsti, mizis, smrznute kozice i drugu mesnatu hranu. Potrebno ju je hraniti najmanje tri puta na dan. Dostupno u veličini: raste od malih dimenzija (2,5 cm), preko srednjih (6 cm), do krupnih (11.5 cm)

KETAPANG listovi morskog badema – prirodni regenerator za rezervoare sa slatkom vodom. KETAPANG je osušeno i izmrvljeno lišće morskog badema (Terminalia catappa), koje poboljšava kvalitet akvarijumske vode. KETAPANG dodaje prirodne tanine i huminske kiseline i nešto niži pH nivo da bi biotop vode bio tačan za ribe iz mekih voda, kiselih staništa. Uzgajivači azijskih ukrasnih riba koriste listove morskog badema da zaštite jaja, primenjujući KETAPANG direktno na rezervoar za uzgoj ili filter. Takav postupak značajno poboljšava reprodukciju i stopu preživljavanja. U rezervoarima sa lišćem morskog badema ribe ređe pate od ogrebotina i drugih kožnih problema. Njihova otpornost na bolesti je takođe poboljšana. poboljšana. Supstance koje se oslobađaju iz listova morskog badema ubrzavaju regeneraciju epidermisa, sluznog omotača i peraja i smanjuju rizik od infekcije saprolegnijom, pa se KETAPANG preporučuje nakon promene vode, transporta i tokom aklimatizacije riba na nove uslove. U rezervoarima za uzgoj listovi morskog badema štite jaja od plesni i poboljšavaju izležavanje i stopu preživljavanja. Listovi morskog badema se posebno preporučuju tokom promene vode i uvođenja novih domova kako bi se stvorili odgovarajući uslovi životne sredine i biološka ravnoteža.

Orangeshoulder tang, poznat je i kao Orange-epaulette Surgeonfish, Orangespot Surgeonfish, Orangeband Surgeonfish ili Orangeshoulder Surgeonfish. Telo mlade ribe je prebojeno zagasito žutim, sa plavim nijansama koje se tek nazir una repnom i leđnom peraju. Sazrevanje, prednj apolovina tela poprima svetlosive nijanse, dok se zadnja polovina prebojava u tamniju sivo-plavu nijansu. Iznad grudnih peraja, nalazi se prepoznatljiva narandžasta pruga oivičena tamnosivim. Rep poprima karakterističan oblik lire. Za čuvanje over ibe potreban je akvarijum zapremine najmanje 700 litara da obezbedi dovoljno prostora za nesmetano plivanje. Nije agresivna ka drugim tangovima. Ukoliko čuvate više od jednog primerka ove ribe, preporučljivo je mlađu ribu uneti u akvarijum u kom se već nalazi odrasla jedinka. Iako će ovaj tang jesti svu mesnatu hranu ponuđenu ostalim ribama u akvarijumu, neophodno je obezbediti mu dovoljne količine morske trave i algi. Ovo mu jača imuni sistem, redukuje agresivnost i poboljšava sveukupno zdravlje. Ponudite sušenu morsku travu na kamenu ili upotrebite “veggie clip” i hranite ga ovom hranom minimalno tri puta nedeljno. Dostupno u raznim veličinama: U prodaji su najčešće ribe srednje veličine (4-5 cm), mada ova riba raste od 2 cm do 18 cm.

Gracilis je jedna od najzahvalnijih vrsta za gajenje, male tetre koje često preporučujemo početnicima jer su otporne i prilagodljive ribice. Popularni su i kod iskusnih akvarista jer se uspešno kombinuju sa mnogim ribljim vrstama. Potiče iz sliva reke Esekvibo u Gvajani. Naseljava male pritoke ove reke koji protiču kroz šumsko područje, voda u njima spada u „blackwater“, tamno je obojena usled visoke koncentracije tanina i prilično je kisela. Svi gracilisi koje možete naći u ponudi gajeni su više generacija u akvarijumu i znatno su prilagodljiviji od divljih riba, uspešno ih možete čuvati u alkalnijoj vodi. Domaći odgajivači redovno nas snabdevaju lepim i kvalitetnim gracilisima, prilagođenim na tvrđu vodu, kakva je u većini mesta u Srbiji. Raniji naziv ovih riba je H.gracilis, i taj naziv se odomaćio kod domaćih akvarista. U stranoj literaturi se naziva „Glow-light tetra“. Karakteristične su po reflektivnoj narandžastoj liniji koja se pruža celom dužinom tela, prednji deo leđnog peraja takođe je obojen, telo je srebrnkasto, a ostala peraja su providna. Kvalitetno osvetljenje je bitno za dobar izgled gracilisa jer je njihova boja reflektivna po prirodi. U mekšoj i kiseloj vodi boje će im biti intenzivnije. Idealni uslovi za gracilise su:temperatura 24-28°C, pH vrednost 5.5-7.5 i tvrdoća do 15 dH. Gracilis raste do 4-5cm, zrele ženke su nešto krupnije od mužjaka. Po prirodi su jatne ribe i treba naseliti bar 5-6 primeraka u akvarijum, veća jata su mnogo atraktivnija. Za manje jato dovoljan vam je akvarijum od 50 litara. Svoju popularnost gracilis pored lepe boje duguje i svojoj naravi, veoma su miroljubive ribe koje neće praviti probleme ni sasvim sitnim ribicama. Sa druge strane, krupnije ribe nisu im pretnja jer se gracilis efikasno sklanja sa puta temperamentnijim vrstama. Samo krupne i agresivne vrste nisu dobar izbor za akvarijum sa gracilisima. Postavka akvarijuma nije od presudnog značaja, podjednako dobro se gracilis uklapa u južnoamerički biotop akvarijum sa mekom i kiselom vodom, tamno obojenom i filtriranom preko treseta, u običan zajednički akvarijum, kao i u biljni akvarijum. Ishrana takođe ne predstavlja problem, u prirodi se hrane larvama insekata, dok u akvarijumu prihvataju većinu suvih hrana. Mrest je veoma sličan mrestu drugih tetri koje polažu ikru slobodno među sitnolisnim biljem. Za uspešan razvoj fotosenzitivne ikre potrebna je mekša i kiselija voda. Mlađ se u početku hrani paramecijumom, a kasnije Artemijom. Broj ikri je oko 150 po ženki. Mogu se mrestiti u jatu ili odvojeni na parove. Životni vek gracilisa je do 4 godine.

Mačevalac ananas. Kombinuje se sa proporcionalno istim ribama, sličnog temperamenta. Preporučujemo izdužen akvarijum gusto zasađen biljem (pogodno za skrivanje mladunaca). Ksifoi su živorotke, a mužjak ima izduženo repno peraje u obliku mača i podrepno peraje preobraženo u špic. Obezbediti 2–4 ženke na jednog mužjaka, kako bi se smanjila agresija mužjaka. Maksimalna veličina: 8–10 cm Prirodno stanište: Meksiko, Honduras, Gvatemale (Srednja/Južna Amerika) Životni vek: 3–5 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 30–40 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: čista, sveža voda sa T = 21–27°C; 10–25° DGH; pH 7–8. Hrana: smrznuta i suva hrana poznatih proizvođača, uključujući biljne sastojake i aditive za poboljšanje boje Prodajna veličina: 2,5–4,5 cm

Opis Ova ribica za akvarijum vodi poreklo iz Azije Izdržljiva i veoma laka za gajenje, ovo je veoma brza i aktivna riba, mada ćete je često videti kako miruje smeštena visoko na svojim grudnim perajima i gleda negde u daljinu, izvan akvarijuma Ovo je privlačna riba, sa crnim i zlatnim prugama koje počinju kod samog nosa i sredinom tela se protežu sve do kraja repa Na samom vrhu leđa nalazi se još jedna crna pruga koja se prostire skoro čitavom dužinom tela Na perajima se nalaze crne mrlje Idealna temperatura vode: 22–26°C Dostižu rast od 15 cm Ova riba voli raznu ljuskastu hranu, ali voli da jede i živu hranu, na primer, tubifeks

Telo je tipičnog izgleda porodice Loricariidae, širokog prednjeg dela u području glave da bi se telo sve više sužavalo prema repu koji izgleda kao šiljak. Prve usne leđnog i oba prsna peraja kod mužjaka nekih vrsta su okoštale i čine bodlje. Telo je spolja prekriveno koštanim ljuspicama, a usta su modifikovana u aparat za usisavanje algi i sitnih organizama, smeštena prema dole. Oko usta se kod odraslih mužjaka nalaze brčići, poput iglica, u nekoliko nizova. Mužjaci takođe imaju i tzv.“kožne zube“ koji se nalaze u blizini usana, verovatno služe u prehrani. Odrasli mužjaci oko usta imaju nekoliko redova sitnih šiljaka (kao brčići), dok ženke imaju svega 2-3 šiljka. Boja tela im je smeđa, siva ili crna sa šarama duž tela, a jedan manji deo dolazi sa žutim ili svetlim šarama. Ishrana: Osnovna hrana su alge, ove ribe neumorno čiste staklo, podlogu, dekoraciju, filter i sl. To im obično nije dovoljno, pa je potrebno dodavati hranu u tabletama i granulicama , ali one moraju biti biljnog porekla. Ponašanje u akvarijumu: Dobroćudna je riba pa se može držati sa većinom riba, u pravilu sa svima osim sa ciklidima.

Za ove ribe je karakteristican ravan profil ledja , intenzivno ispupcen grudni deo a grudna peraja smestena su na kraju tela. Sekirice vole brzu vodu , bogatu kiseonikom i mogu da zadrze svoj polozaj u struji dovoljno jakoj da slomi mekse biljke, zato joj treba omoguciti pravi medij koji ce zadovoljiti ribe a da pritom ne osteti biljke. Sekirice uvek drzite u jatu koji broje broji najmanje pet riba , da ne bi doslo do uginuca zbog stresa. Sklone su dobijanju bolesti belih tackica( ich) , zato je potrebno drzati ih u karantinu minimum dve nedelje pre nego sto ih stavite u akvarijum. Nazalost, lisnata hrana nije dovoljna za sekirice pa im treba osigurati zivu i zamrznutu hranu.One vole vocne musice i komarce , kao i larve komaraca pa se potrudite i obezbedite im raznovrsnu hranu ovog tipa.Njihova usta su izokrenuta sto ukazuje na to da se hrane pri povrsini i ako ce hranu sakupljati dok tone , nece je sakupljati po dnu. Mrest: Sekirica se moze mrestiti u akvarijumskim uslovima. Za to je potrebna meka, blago kisela voda.Sekirice jaja polazu na korenje plutajucih biljaka ali nekada ce pasti i na dno.Izlegu se nakon 24-36 sati a mladima je potrebno jako malo zive hrane.

50ml. . . . . . . .595,00 din500ml. . . . . .3990,00 dinSera Baktopur je efikasno sredstvo za borbu protiv spoljašnjih bakterijskih infekcija, koje prouzrokuju bakterije iz rodova Columnaris, Aeromonas ili Pseudomonas. Ove bolesti se manifestuju kao raspadanje peraja, raspadanje škrga, rane po telu ili beličaste izrasline. Preparat se može koristiti i preventivno u slučaju povreda kako bi se sprečila pojava sekundarnih infekcija. Doziranje:22 kapi(1ml)/20l vode 1. i 3. dana Za vreme tretmana treba isključiti UV lampu, ukloniti aktivni ugalj i druge oblike hemijske filtracije. Dostava na uzoj teritoriji grada Beograda je 250 din bez obzira na tezinu paketa i vršimo je sopstvenim prevozom u skladu sa dogovorom.   Dostava za Srbiju po važećem cenovniku Post Expres-a.  Rok isporuke 1-3 radna dana. Aqua zoo shop Maksima Gorkog br.25 , Vracar 061/388-999-8 Radno vreme: Ponedeljak – Petak      09,00-20,00 Subota                           09,00-18,00 Nedelja                          09,00-15,00 aquazooshopbg@gmail. com Informacije Dostava za JEDAN SAT (BEOGRAD I PANČEVO) - cena dostave iznosi 150din + 50 din po predjenom kilometru - BESPLATNA DOSTAVA za kupovinu preko 5000 din (BEOGRAD) Dostava u ISTOM DANU (BEOGRAD I PANČEVO) - cena dostave iznosi 300 din fiksno bez dodatnih troskova - BESPLATNA DOSTAVA za kupovinu preko 4000 din (BEOGRAD I PANČEVO)

Mačevalac. Kombinuje se sa proporcionalno istim ribama, sličnog temperamenta. Preporučujemo izdužen akvarijum gusto zasađen biljem (pogodno za skrivanje mladunaca). Ksifoi su živorotke, a mužjak ima izduženo repno peraje u obliku mača i podrepno peraje preobraženo u špic. Obezbediti 2–4 ženke na jednog mužjaka, kako bi se smanjila agresija mužjaka. U prodaji više varijeteta: rubin, plavi, lira, berliner, tuksedo. Maksimalna veličina: 8–10 cm Prirodno stanište: Meksiko, Honduras, Gvatemale (Centralna/Južna Amerika) Životni vek: 3–5 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 30–40 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: čista, sveža voda sa T = 21–27°C; 10–25° DGH; pH 7–8 Hrana: smrznuta i suva hrana poznatih proizvođača, uključujući biljne sastojke i aditive za poboljšanje boje Prodajna veličina: 2,5–4,5 cm

Sera omnipur se bori sa većinom uobičajenih bolesti kod slatkovodnih ornamentalnih riba. Bakteriske infekcije, truljenje peraja, gljivične infekcije (Saprolegnia, Achlya), Costia, Chilodonella, Trichodina, Oodinium, kožni i škržni paraziti Dactylogyrus i Gyrodactylus, pomaže kod povreda i rana. Pogodan je i za dezinfekciju rana i prevenciju sekundarnih infekcija. Doziranje:22kapi(1ml)/20l vode, tretman traje 7 dana, po potrebi, kod ozbiljnijih infekcija doziranje se može ponoviti. Za vreme tretmana treba isključiti UV lampu i ukloniti aktivni ugalj i druge adsorbente iz filtera. Po završenom tretmanu, ostatak leka se uklanja filtracijom preko aktivnog uglja. Ne upotrebljavati kod organizama namenjenih ljudskoj ishrani! SASTAV: aminoakridinhidrohlorid, akraflavin hlorid, etakridinlaktat, malahitzelenioksalat, voda. Dostava na uzoj teritoriji grada Beograda je 250 din bez obzira na tezinu paketa i vršimo je sopstvenim prevozom u skladu sa dogovorom.   Dostava za Srbiju po važećem cenovniku Post Expres-a.  Rok isporuke 1-3 radna dana. Aqua zoo shopMaksima Gorkog br.25 , Vracar061/388-999-8Radno vreme: Ponedeljak – Petak      09,00-20,00Subota                           09,00-18,00Nedelja                          09,00-15,00aquazooshopbg@gmail. com Informacije Dostava za JEDAN SAT (BEOGRAD I PANČEVO) - cena dostave iznosi 150din + 50 din po predjenom kilometru - BESPLATNA DOSTAVA za kupovinu preko 5000 din (BEOGRAD) Dostava u ISTOM DANU (BEOGRAD I PANČEVO) - cena dostave iznosi 300 din fiksno bez dodatnih troskova - BESPLATNA DOSTAVA za kupovinu preko 4000 din (BEOGRAD I PANČEVO)

Limun tetra je još jedna u nizu popularnih vrsta akvarijumskih ribica koje pripadaju rodu Hyphessobrycon. Kao i druge vrste tetri ove male jatne ribice su idealni stanovnici akvarijuma. Manje pritoke reka Rio Tapajos i Rio Xingu su stanište limun tetri u prirodi. Žive u manjim pritokama, lagunama i potopljenim šumama, dok ih u glavnom toku reke nema. Tačan lokalitet sa koga potiču predmet je rasprave među ihtiolozima. Limun tetra se dugo i uspešno gaji, kako u svetu, tako i kod nas. Ono što ih razdvaja od drugih vrsta tetri je prelepa žuta boja po kojoj su i dobile ime. Boja im nije solidno žuta, već providna i njen intenzitet značajno zavisi od soja limun tetre i uslova u kojima se gaji. Kod pojedinih sojeva boja može dobiti zelenkastu nijansu. Leđno i analno peraje je obojeno, dok su ostala peraja providna. Crna boja dominira na leđnom peraju, njegov vrh je žut, a na sredini se nalazi tačka bele boje. Analno peraje je bele boje, njegov prednji deo je intenzivno žuto obojen, a peraje je celom dužinom obrubljeno crnom linijom. Kod ženki je ovaj rub veoma tanak, dok je kod mužjaka mnogo širi. Sve boje su kod mužjaka intenzivnije, oni rastu nešto manji od ženki i budu vitkiji u telu. Maksimalna veličina koju dostižu je 5cm. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja, limun tetra se dobro prilagođava različitim tipovima akvarijuma. Njihova jatna priroda i lepota najviše se ističu u biotop akvarijumu, uređenom sa dosta panjeva, prigušenim svetlom i lišćem na dnu akvarijuma koje boji vodu. Drugi tip akvarijuma u kom će limun tetra izgledati veoma efektno je klasičan biljni akvarijum. Preporučujemo vam da ih naselite u jatu od 8-10 primeraka, u akvarijumu veličine bar 60 litara. U ovakvoj postavci će mužjaci podeliti teritoriju i možete ih posmatrati kako odmeravaju snage, šireći peraja kako bi izgledali veći. Povremeno se obrušavaju jedan ka drugom kao da se sudaraju. Sve ovo prolazi bez ikakvih povreda, čitava predstava služi da se uspostavi dominacija i dominantan mužjak će uglavnom biti riba najintenzivnijih boja. Sa limun tetrama mogu se kombinovati različite ribe, kako krupnije, tako i sitnije. Bitno je jedino da odaberete vrste kojima odgovaraju isti uslovi. Krupne i agresivne vrste treba izbegavati. Druge vrste tetri, mirnije šaranske ribe, patuljasti ciklidi, labirintovke, živorotke, muljari, algari i sl. uspešno se kombinuju sa limun tetrama. Idealni uslovi koji im odgovaraju su: temperatura 20 – 28 °C, pH vrednost 5.0-7.5 i tvrdoća do 12 dH. Gajene ribe su znatno tolerantnije na različite uslove, limun tetre gajene u Srbiji bolje podnose tvrđu i alkalniju vodu od divljih srodnika. Svaštojedi su i u prirodi se hrane larvama insekata, algama i plodovima koji padaju u vodu. U akvarijumu prihvataju sve vrste hrane, preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Deo ishrane bi trebao biti biljnog porekla (Sera Flora, Tetra ProAlgae, Spirulina). Kada udeo biljne hrane nije dovoljan limun tetra može grickati bilje, uglavnom listove koji su počeli da propadaju. Kada je bilje zdravo njihov apetit nije dovoljan da nanese štetu biljnom akvarijumu. U prirodi se limun tetre mreste u veoma velikim jatima, tokom mresta jedu ikru i ukoliko želite uspešan mrest ikru treba zaštititi od proždrljivih roditelja. Dok je u prirodi ovaj instinkt koristan jer jedući ikru drugih riba, rodiitelji povećavaju šanse za preživljavanje sopstvenog potomstva, u akvarijumu nam samo pravi probleme. Upotrebom mrežica ili klikera ikra se sklanja van domašaja matičnih riba. Matične tetre treba pripremiti i hraniti kvalitetnijom hranom u danima pred mrest. Kako bi izbegli spontane mrestove u zajedničkom akvarijumu matice se mogu razdvojiti po polovima, u zasebne akvarijume. U mresni akvarijum se dodaje žbun sitnolisnog bilja u kome će se mrest odvijati, a ispod njega mrežica ili klikeri. Voda u mresnom akvarijumu treba biti sveža, mekša i kiselija, nekoliko stepeni toplija od vode u zajedničkom akvarijumu. Matice se ubace u tako namešten akvarijum veče pre planiranog mresta, izlazak sunca stimuliše ribe na mrest. Mogu se mrestiti u jatu ili u parovima, ženka polaže do 300 ikri. Mlade ribe se razvijaju slično mlađi ostalih tetri, u početku ne liče na odrasle. Romboidni oblik tela dobijaju u starosti oko 2 meseca, a boja odraslih se pojavljuje nakon 3 meseca i postaje intenzivnija sve do postizanja polne zrelosti kada ribe imaju 8-9 meseci. U akvarijumu limun tetra može dostići starost od čak 6-8 godina.

Riba Red Stripe Angelfish je poznata pod mnogim drugim imenima, uključujući Eibl's Angelfish, Eibl's Pygmy Angelfish, Orangelined Angelfish, Blacktail Angelfish i Eibl's Dwarf Angel. Ima predivno biserno telos a nekoliko narandžastih do crvenih vertikalnih pruga, koje se pružaju na jednakom rastojanju. Zadnji deo tela i repno peraje su crni. Safirnoplava pruga uokviruje repno peraje. Riba Red Stripe Angelfish zahteva akvarijum minimalne zapremine 300 litara, sa obiljem živog kamenja za ishranu i sakrivanje. Iako je često stidljiva po prirodi, nakon adekvatne aklimatizacije postaje slobodnija. Nije preporučljivo čuvati je u istom akvarijumu sa drugim Dwarf Angels jedinkama. Ponekad može ugrožavati sesilne beskičmenjake i mekušce. Teško ju je razmnožavati u akvarijumskim uslovima, s obzirom da ne postoje spoljašnje razlike između mužjaka i ženki. Ishrana ribe Red Stripe Angelfish treba da sadrži Spirulinu, morske alge, mizis i smrznute kozice, kao i raznovrsnu drugu mesnatu hranu. Dostupno u veličini: od malih (2.5 – 4.5 cm), preko srednjih (4.5 – 6.5 cm), do krupnih (6.5 – 11.5 cm)

Colisa lalia jedna je od najpopularnijih vrsta labirintovki u akvaristici. Pored toga što su kolise iz prirode jako lepo obojene, selekcijom je dobijeno nekoliko formi koje se svojim bojama mogu meriti sa ribicama koralnih grebena. Veoma su rasprostranjene u Pakistanu, Indiji i Bangladešu. Žive u plitkim vodama bogatim vegetacijom, jezercima, močvarama, kanalima za navodnjavanje i pirinčanim poljima. Trenutno važeći naučni naziv ove vrste je Trichogaster lalius, pre nekoliko godina kompletan rod Colisa preimenovan je u Trichogaster, dok su sve vrste trihogastera prebačene u rod Trichopodus. Obzirom da su imena kolisa i trihogaster odomaćena kod naših akvarista mi ćemo ih opisati pod starim nazivima. Colisa lalia raste do 7cm, ženke su nešto kraće. Divlje ribe su crvene boje sa dijagonalnim plavim linijama, ovo je boja mužjaka dok su ženke neugledne smeđe boje, ponekad sa tragovima crvene i plave boje na telu. Leđno i analno peraje je dugačko, pružaju se sve do repnog peraja. Grudna peraja su končasta i bitan su taktilni organ, kolise se često mogu videti kako svojim perajima opipavaju po akvarijumu ili pomoću njih komuniciraju međusobno. Telo im je veoma visoko i ovalnog oblika. Pored divlje forme postoje još i plave kolise, neon plave, neon crvene i sunset ili flame kolise. Većina kolisa dolazi nam od azijskih odgajivača koji su i razvili sve postojeće varijetete. Odgajene kolise bolje su prilagođene na tvrđu vodu i višu pH vrednost od divljih srodnika. Idealna im je temperatura 22 – 27°C, pH vrednost 6.0-7.5 i tvrdoća do 18 dH. Miroljubive su po prirodi i mogu se čuvati sa značajno sitnijim ribicama. Nisu zahtevne, pa su idealni stanovnici zajedničkog akvarijuma. Lepo se kombinuju sa svim tetrama, razborama i sličnim mirnim ribama. Akvarijum sa kolisama treba biti bez snažnog protoka koji im ne odgovara, sa dosta biljaka i dekorativnih elemenata. Bar jedan deo površine akvarijuma treba biti slobodan jer kao i sve labirintovke koriste atmosferski vazduh za disanje. Treba biti obazriv kod upotrebe različitih aerosola u blizini akvarijuma jer im mogu naštetiti više nego drugim ribicama. Često se u prodaji nalaze isključivo mužjaci. Pored toga što su mnogo atraktivniji od ženki, mužjaci mogu postati teritorijalni kada su u akvarijumu prisutne i ženke. Za čuvanje oba pola preporučuje se veći akvarijum sa dovoljno mesta za skrivanje. Colisa lalia je svaštojed i rado prihvataju suvu hranu poput Sera GVG mix, Sera san ili Tetra Pro Colour. Mrest kolisa isti je kao kod Trihogastera, izgradnja penastog gnezda na površini uz upotrebu plivajućih biljaka prethodi samom polaganju ikri koje je veoma interesantno. Broj ikri je veliki, 600-800 potpuno providnih ikri će biti položeno u mrestu. Mužjak će preuzeti brigu o gnezdu, popravljati ga, vraćati ispale ikre i braniti od drugih riba. Mlađ se leže u roku od 36h i još nekoliko dana apsorbuje žumance. Mužjak se može ostaviti sa mladima nekoliko dana jer ih neće dirati. Tek izlegle kolise veoma su sitne i dugo se hrane infuzorijom. Mlade ribe prelaze na disanje pomoću labirinta nakon dve nedelje i tada nivo vode treba sniziti kako bi im se olakšalo uzimanje vazduha. Životni vek kolisa je do 4 godine.

Plava tetra potiče iz porodice Characidae, prirodno stanište joj je Peru, dužine je oko 5cm, a minimalna dužina akvarijuma u kojem će se ova ribica osećati komotno ne treba da iznosi manje od 60 santimetara. Miroljubive su prirode i veoma dobro se slažu sa ostalim miroljubivim akvarijumskim vrstama. Pošto su u pitanju prilično živahne ribice, ne treba ih kombinovati sa šlajer ribama jer može doći do grickanja peraja. Akvarijum za ovu vrstu ribica trebalo bi da bude dekorisan u zagasitijim tonovima (i sa diskretnijim osvetljenjem) kako bi kolorit ove vrste ribica došao do potpunog izražaja. Akvarijumske biljke bi trebalo saditi na bočnim stranama i u pozadini akvarijuma. Deo ishrane peruanske plave tetre treba biti hrana biljnog porekla, Sera flora, Pro Alge i Spirulina. Odgovara im temperatura od 22-27°C, tvrdoća vode do 15 dH, i pH vrednost do 7,5. Njihovo uzgajenje nije jednostavno. Jaja se polažu ispod listova akvarijumskih biljaka i uspevaju samo u mekoj vodi. Tek omrešćene ribice su veoma male i tokom prvih dana treba ih negovati uz pomoć infuzorija. Plava tetra je nedovoljno zastupljena u akvarijumima domaćih akvarista. Radi se o nezahtevnoj i mirnoj vrsti koja se odlikuje jedinstvenom nijansom plave boje. Jato peruanskih plavih tetri je veoma upečatljiv prizor i daje lep kontrast kada se kombinuje sa ribicama koje se često nalaze u akvarijumima. Kraljevska neonka i Razbora samo su neke od takvih vrsta.

The Powder Blue Tang, poznat i kao Powder Blue Surgeonfish, ima ovalno telo sa raznobojnim, živopisnim obeležjima. Cenjen je zbog svog živog kolorita i upečatljivih detalja u nijansama plave boje, koje su naglašene žutom i belom bojom. Jarko žuta ističe leđna i grudna peraja, dok upadljiva plavo-crna uokviruje lice i rep. Ovim ribicama je potreban akvarijum od 400 litara ili više da bi se obezbedilo dovoljno prostora za neometano plivanje. Izrazito su agresivni ka drugim Tangovima ili Surgeonfish ribama, posebno ka onima koje su im slične po bojama i obliku, pa bi trebalo da budu jedina vrsta u akvarijumu, izuzev u velikim sistemima. Uneti ih u akvarijum sve odjednom, ako se planira čuvanje više od jedne u istom akvarijumu. Iako će Tangovi jesti i mesnatu hranu serviranu ostalim stanovnicima akvarijuma, neophodno je da im se obezbedi i dovoljno hrane na bazi morskih trava i algi. Ovo će im ojačati imunitet, smanjiti agresivnost i poboljšati ukupno zdravlje. Ponudite im sušene morske alge na kamenu ili koristite “veggie clip” uređaj za ishranu i hranite ih algama najmanje tri puta nedeljno. Sea Veggies, Seaweed Salad i Ocean Nutrition su idealni proizvodi, jednostavni za upotrebu. Dostupni u različitim veličinama: Mala: 3.5 cm do 6 cm; Mala / Srednja: 6 cm do 8 cm; Srednja: 8 cm do 10 cm; Srednja / Velika: 10 cm do 13 cm; Velika: 13 cm do 15 cm.

Skalar je definitivno jedna od najomiljenijih ribljih vrsta u slatkovodnoj akvaristici. Velika većina akvarista je bar u nekom trenutku imala skalare u svom akvarijumu. Dosta su rasprostranjeni u Južnoj Americi, nalazimo ih u Brazilu, Kolumbiji ,Gvajani, Surinamu, Francuskoj Gvajani i Peruu. Skalari žive u slivu Amazona i slivovima drugih reka. Divlje ribe se retko nalaze u prodaji, većina skalara koji se sreću u prodavnicama potiču od domaćih odgajivača. Skalari žive u vodama bogatim vegetacijom, karakterističan oblik tela omogućava im da se provleče kroz biljke. Telo skalara izuzetno je visoko i bočno spljošteno. Samo telo je ovalnog oblika, veliko leđno i analno peraje daje im oblik trougla, a grudna peraja su končasta i duga. Dostižu dužinu od 15cm i visinu tela od čak 20-25cm, ovako krupnim ribama treba veći i obavezno visok akvarijum. Mlade skalare kratko vreme možete čuvati u manjem akvarijumu, jer ribice veoma brzo prerastu akvarijum i za odrasle ribe treba predvideti bar 40l vode po primerku, sa minimalnom zapreminom akvarijuma od 200l i visinom od 50cm. Koliko su lepe i greciozne ribe u pitanju mogu vam posvedočiti svi oni koji su skalare držali u akvarijumima od nekoliko stotina litara. Naša je preporuka da skalare ne ubacujete u akvarijume koji su manji od Rio 180 modela, dok je Lido 200 zbog svoje visine mnogo bolji izbor. Skalar „divljak“, kako se često naziva prirodna boja ovih ribica odlikuje se sa 4 crne vertikalne pruge na srebrno-belom telu. Tokom godina pojavili su se mnogobrojni odgajeni oblici skalara: mramorni (sa nepravilnim rasporedom crne i bele boje), beli skalar (pruge su odsutne, ribe su bele boje), zlatni skalar (žuta ili narandžasta boja se pojavljuje na telu ovih riba), trikolor ili koi skalar (različite kombinacije bele, crne i žute boje), red devil (trikolor sa veoma izraženom narandžastom, praktično crvenom bojom), bikolor (dvobojni skalari kod kojih je zadnja polovina tela crna, platinumi (snežno bele ribe, bez ikakvih drugih boja), plavi skalari (relativno nova mutacija svetlo plava boja je zastupljena u različitom stepenu). Postoje i čokoladni skalari, dimljeni skalari, florida, albino i mnogi drugi oblici. Pored različitih boja dobijeni su i šlajer oblici, a u poslednje vreme razvijaju se skalari sa širokim leđnim i analnim perajima. Ovo je najosnovnija podela boja i često se skalari mogu naći i pod drugim nazivima ili kombinacijom naziva. Skalari nisu zahtevni po pitanju parametara vode, naročito primerci koji su već generacijama akvarijumske ribe. Idealni uslovi su im: temperatura od 24 do 30°C, pH vrednost od 6.0 do 7.4 i umereno tvrda voda do 15 kH. Uređenje akvarijuma nije presudno, dobro je posaditi nekoliko Ehinodorusa (amazonki), iz,eđu čijih listova će se skalari provlačiti i na čiju će površinu polagati ikru. U pitanju su miroljubive ribe koje su prilično krupne i o tome treba voditi računa kada se biraju ribice za akvarijum sa skalarima, sve suviše sitne ribe mogu biti pojedene. Kao dobar izbor pokazala se većina vrsta tetri. Treba izbegavati sve veoma brze plivače koji mogu uneti nemir među jato skalara, a naročito treba izbegavati vrste koje su sklone grickanju peraja kao što je Tetrazona. Ovu vrstu kao da nerviraju velika peraja skalara i konstantno će kidisati na njih. Iako spadaju u ciklide, mnogo su nežniji od drugih ciklida slične veličine, pa ih treba kombinovati samo sa manjim vrstama kao što su Ramirezi ili Kakatuidesi. Različite vrste račića predstavljaju hranu skalarima i ne treba ih ubacivati u akvarijum. Energetske hrane kao što su Tetra Discus, era Discus ili Tetra Pro energy su dobar izbor za skalare. Kod jače pigmentisanih varijeteta mogu se dodati i hrane koje pojačavaju boju, Sera san, Rubin ili Procolour, kako bi istakli žuti i crveni pigment. Pol skalara je veoma teško odrediti do pred sam mrest, ponekad će mužjak imati izraženo čelo, slično kao kod drugih vrsta ciklida. Ovaj metod je prilično nepouzdan i pol se sa sigurnošću može odrediti samo po obliku genitalne papile koja je kod ženke zaobljena. a kod mužjaka šiljata. Slično diskusima, skalari će se upariti za ceo život. Za uspešan mrest će vam, pored kvalitetnih matičnih riba, biti potrebna mekša i toplija voda. Najbolje je mrestiti ih u odvojenom akvarijumu jer su veoma predani čuvanju ikre, a kasnije i mladih. Svi stanovnici akvarijuma mogu biti ugroženi kada skalarima u vreme mresta naglo skoči agresivnost . Najkvalitetniji parovi dobijaju se kada se mladim ribama prepusti da same naprave odabir, prisilno uparivanje kako bi se dobila željena boja često ne daje rezultat. Pre samog mresta ribe će braniti deo akvarijuma sa odabranom površinom za mrest, koju će očistiti pre samog polaganja ikre. Ženka će ikru polagati u nizovima na list amazonke ili drugu sličnu površinu, čak i na staklo akvarijuma, a zatim će je mužjak oploditi. Broj ikri je veliki, nekoliko stotina, ponekad i hiljadu. Oba roditelja brinu se o ikri, mužjak će uglavnom više braniti teritoriju ,a ženka više čistiti ikru i uklanjati neoplođene. Mladi se legu nakon 36-48h i u početku bespomoćno vise slepljeni u grozdove. Svu mlađ koja se odvoji od ostalih roditelji će ustima vraćati na gomilu, a ako procene da postoji pogodnije mesto za mlađ, mogu kompletno leglo preneti na drugo mesto. Nakon nekoliko dana mladi će proplivati i krenuti u potragu za hranom. Svi koji se suviše udalje od roditelja brzo će biti vraćeni u gnezdo. Kao prvu hranu trba im ponuditi Artemiju. Mladi u početku ne liče na roditelje, karakterističan oblik i boju dobijaju nakon prvog meseca života. Značajan deo skalara izgubio je instinkt i može pojesti ikru ili mlađ. Često se dešava da mladim parovima treba nekoliko mrestova pre prvog uspešnog. Ikra skalara može se razviti i bez roditelja, ovaj metod ne preporučujemo hobistima, jer na taj način samo povečavamo broj skalara koji nemaju nagon za čuvanjem ikre. Prizor para koji čuva potomstvo, drži svoje jato na okupu, usitnjava hranu i zatim je ispljune u jato malih riba stvarno je veličenstven, tada stvarno možemo reći da imamo deo prirode u svom domu. Mladi skalari su osetljivi na nagle promene u parametrima vode, preporučujemo vam da menjate manji deo (10-15%) vode svakodnevno kako ne bi došlo do porasta koncentracije nitrata. Kada je nitrat visok dolazi do pojave „ošišanih“ skalara. Ove ribe imaju normalno telo, a mala peraja i ovaj nedostatak se dosta teško ispravlja. U Akvarijum artu u svakom trenutku možete naći više varijeteta skalara. Naša su preporuka za sve akvariste koji vole krupnije ribice i mogu im pružiti adekvatne uslove u većim akvarijumima. Skalari mogu živeti i preko 10 godina.

Živopisnim plavim, belim, žutim ili narandžastim vertikalnim prugama preko tela i repnog peraja, Regal Angelfish riba opravdava svoje ime. Regal Angelfish riba poreklom sa Maldiva ii z Crvenog mora ima prepoznatljive žute grudi, dok njeni rođaci iz Indo – Pacifika, Koralnog mora, Vanuatua i Tahitija imaju plave ili sive grudi. Ovaj tipični kolorit se uglavnom viđa kog zrelih jedinki, veličine najmanje 10 cm. Mlade jedinke imaju beleg koji podseća na oko na leđnom peraju, koji bledi vremenom, kako riba sazreva. Regal Angelfish riba poreklom iz Crvenog mora, Maldiva, Koralnog mora, Fidžija i Tahitija je pogodna za transport i lakše se adaptira na kućni akvarijum u odnosu na srodnike iz Indo – Pacifika. Ribu Regal Angelfish je teže adaptirati u odnosu na druge Angel ribe, pa ju je potrebno prvu uneti u akvarijum, kako bi zauzela svoju teritoriju unapred, pre unosa ostalih vrsta. Optimalan ambijent za čuvanje ove ribe je akvarijum zapremine najmanje 450 litara, sa dosta živog kamenja i mesta za sakrivanje. Regal Angelfish često napada tvrde korale velikih polipa, a ponekad i meke korale i mekušce, ali ju je ipak moguće držati u istom akvarijumu sa tvrdim koralima kratkih polipa i nekim mekim koralima. Da biste privoleli Regal Angelfish ribu da se redovno hrani, bazirajte ishranu na svežim škampama i komadićima morske hrane. Ishrana treba, takođe, da uključuje i biljne preparate, Spirulinu i morske alge, ka oi preparate koji sadrže morske sunđere. Dostupno u veličini: 3 cm – 18 cm.

Živopisnim plavim, belim, žutim ili narandžastim vertikalnim prugama preko tela i repnog peraja, Regal Angelfish riba opravdava svoje ime. Regal Angelfish riba poreklom sa Maldiva ii z Crvenog mora ima prepoznatljive žute grudi, dok njeni rođaci iz Indo – Pacifika, Koralnog mora, Vanuatua i Tahitija imaju plave ili sive grudi. Ovaj tipični kolorit se uglavnom viđa kog zrelih jedinki, veličine najmanje 10 cm. Mlade jedinke imaju beleg koji podseća na oko na leđnom peraju, koji bledi vremenom, kako riba sazreva. Regal Angelfish riba poreklom iz Crvenog mora, Maldiva, Koralnog mora, Fidžija i Tahitija je pogodna za transport i lakše se adaptira na kućni akvarijum u odnosu na srodnike iz Indo – Pacifika. Ribu Regal Angelfish je teže adaptirati u odnosu na druge Angel ribe, pa ju je potrebno prvu uneti u akvarijum, kako bi zauzela svoju teritoriju unapred, pre unosa ostalih vrsta. Optimalan ambijent za čuvanje ove ribe je akvarijum zapremine najmanje 450 litara, sa dosta živog kamenja i mesta za sakrivanje. Regal Angelfish često napada tvrde korale velikih polipa, a ponekad i meke korale i mekušce, ali ju je ipak moguće držati u istom akvarijumu sa tvrdim koralima kratkih polipa i nekim mekim koralima. Da biste privoleli Regal Angelfish ribu da se redovno hrani, bazirajte ishranu na svežim škampama i komadićima morske hrane. Ishrana treba, takođe, da uključuje i biljne preparate, Spirulinu i morske alge, ka oi preparate koji sadrže morske sunđere. Dostupno u veličini: 3 cm – 18 cm.

Botia makrakanta je slatkovodna riba, u prošlosti svrstavana u rod Cobitis i u rod Botia, a danas je jedini predstavnik roda Chromabotia. U prirodi se nalazi u vodama Indonezije, ostrva Borneo i Sumatre. Popularna je vrsta akvarijumskih riba, kako zbog svog zanimljivog izgleda i zapanjujuće inteligencije, tako i zbog korisnih prehrambenih navika. Telo ribe je horizontalno izduženo, glava velika, a usta obrubljena brčićima. Boja tela varira od svetle pa do crvenkaste nijanse narandžaste. Narandžasto telo vertikalno seku tri debele, crne pruge. Prva pruga pruža se od vrha glave, prelazi preko oka i spaja sa istom prugom s druge strane. Druga, deblja pruga omotava se oko tela ribe, u predelu grudi, između glave i leđnog peraja. Poslednja pruga obuhvata leđno peraje i ostatak tela, sve do repnog peraja. Razlikovanje polova je vrlo teško – jedina sigurna odlika ženki je širi trbuh. Zanimljivo je da ove ribe poseduju oštru bodljicu skrivenu u predelu ispod očiju. Upravo zbog te bodljice ne preporučuje se transport ribe u običnim kesicama, već ili u nekoliko kesica ili bolje u čvrstoj posudi. Traži besprekornu čistu i kiseonikom bogatu vodu, a kako dolaze iz brzih reka i potoka,izuzetno im prija i jako strujanje vode. Temperatura može da se kreće između 25 i 30°C. Njihovi sustanari ne smeju biti agresivne ribe, inače će početi odbijati hranu i povući se. Pri lošim akvarijumskim uslovima ili naglom menjanju hemizma vode prilikom useljavanja u akvarijum za očekivati je da obole od ihtioftirijaze (bolest koja se prepoznaje po belim tačkicama). Baš poput paleatusa koji svojim ponašanjem indiciraju nedostatak kiseonika u vodi, botie makrakante predstavljaju odlične pokazatelje lošeg kvaliteta vode. Botia makrakanta je riba dna, a po pitanju ishrane nije izbirljiva. Omnivor je i prirodi se hrani puževima, malim beskičmenjacima, larvama insekata, crvićima, slatkovodnim račićima i biljnom hranom. U akvarijumu joj je omiljena hrana namenjena mesojedima i razne vsrte sušenih crvića. U akvarijum je unesena kada se otkrila njena sklonost da jede puževe tako što ih jednostavno isisa iz kućice, što ju je učinilo vrlo popularnom i u akvaristici korisnom ribom. Njihovu neugodnu naviku predstavlja bušenje listova širokolisnih biljaka, što se može u nekoj meri sprečiti ako im se ponudi kuvano zeljasto povrće. Pri hranjenju i uzbuđenju proizvode interesantne kliktajuće zvukove. Botie makrakante su vrlo društvene jatne ribe i u akvarijumu bi bilo poželjno držati ih u grupi. Usamljene ribe će se osećati nesigurno, skrivati se i odbijati hranu, te na kraju uginuti. Jato čine razigrane jedinke, među kojima postoji složeni društveni odnos. Ribe će se plašljivo sakrivati u šupljinama između kamenja i panjeva, u uglovima kad ovih nema, ako u akvarijumu nema dovoljno bilja i osenčenih mesta. Botie makrakante su neverovatno inteligentne: pomno prate pokrete drugih riba u akvarijumu i oponašaju ih. Vlasnike će iznenaditi i načinom na koji spavaju – spavaju zajedno na dnu, nepomično ležeći okrenute na bok, zbog čega se učiniti da su mrtve.. Ljudi koji nisu upoznati sa ovom interesantnom ribom uglavnom je kupuju kada imaju problema sa puževima. Budući vlasnici moraju biti spremni ovim jatašicama omogućiti akvarijum pristojne zapremine, sa obzirom na to da Botie makrakante u akvarijumskim uslovima narastu u do 30 cm i u prosjeku žive 20 godina.

Опис Sera: Mycopur je lek protiv gljivične infekcije kože i škrga ribica izazvane Saprolegnia u slatkovodnim akvarijumima Simptomi se pojavljuju na koži i perajima u vidu oštećenja ili kao sekundarne infekcije Zaražena mesta izgledaju kao prekrivena vatom Jako zaražene ribice najčešće se ne mogu izlečiti jer se infekcija proširi na tkivo ribice i oštećuje unutrašnje organe