Opis: Yumz masira desni i daje poslastice vašem psu! Ova nova igračka za žvakanje za poslastice ima GMT - tehnologiju za masiranje desni. Napravljena od TPR-a, unutrašnja šupljina za poslastice ima 3 peraja da drže poslastice duže. Ludo odskače i vaš pas će rado trčati da vam je donosi nakon svakog bacanja!

Opis: Yumz masira desni i daje poslastice vašem psu! Ova nova igračka za žvakanje za poslastice ima GMT - tehnologiju za masiranje desni. Napravljena od TPR-a, unutrašnja šupljina za poslastice ima 3 peraja da drže poslastice duže. Ludo odskače i vaš pas će rado trčati da vam je donosi nakon svakog bacanja!

Opis: Yumz masira desni i daje poslastice vašem psu! Ova nova igračka za žvakanje za poslastice ima GMT - tehnologiju za masiranje desni. Napravljena od TPR-a, unutrašnja šupljina za poslastice ima 3 peraja da drže poslastice duže. Ludo odskače i vaš pas će rado trčati da vam je donosi nakon svakog bacanja!

Opis: Yumz masira desni i daje poslastice vašem psu! Ova nova igračka za žvakanje za poslastice ima GMT - tehnologiju za masiranje desni. Napravljena od TPR-a, unutrašnja šupljina za poslastice ima 3 peraja da drže poslastice duže. Ludo odskače i vaš pas će rado trčati da vam je donosi nakon svakog bacanja!

Opis: Yumz masira desni i daje poslastice vašem psu! Ova nova igračka za žvakanje za poslastice ima GMT - tehnologiju za masiranje desni. Napravljena od TPR-a, unutrašnja šupljina za poslastice ima 3 peraja da drže poslastice duže. Ludo odskače i vaš pas će rado trčati da vam je donosi nakon svakog bacanja!

Opis: Yumz masira desni i daje poslastice vašem psu! Ova nova igračka za žvakanje za poslastice ima GMT - tehnologiju za masiranje desni. Napravljena od TPR-a, unutrašnja šupljina za poslastice ima 3 peraja da drže poslastice duže. Ludo odskače i vaš pas će rado trčati da vam je donosi nakon svakog bacanja!

Opis: Yumz masira desni i daje poslastice vašem psu! Ova nova igračka za žvakanje za poslastice ima GMT - tehnologiju za masiranje desni. Napravljena od TPR-a, unutrašnja šupljina za poslastice ima 3 peraja da drže poslastice duže. Ludo odskače i vaš pas će rado trčati da vam je donosi nakon svakog bacanja!

Opis: Yumz masira desni i daje poslastice vašem psu! Ova nova igračka za žvakanje za poslastice ima GMT - tehnologiju za masiranje desni. Napravljena od TPR-a, unutrašnja šupljina za poslastice ima 3 peraja da drže poslastice duže. Ludo odskače i vaš pas će rado trčati da vam je donosi nakon svakog bacanja!

Opis: Yumz masira desni i daje poslastice vašem psu! Ova nova igračka za žvakanje za poslastice ima GMT - tehnologiju za masiranje desni. Napravljena od TPR-a, unutrašnja šupljina za poslastice ima 3 peraja da drže poslastice duže. Ludo odskače i vaš pas će rado trčati da vam je donosi nakon svakog bacanja!

Opis: Yumz masira desni i daje poslastice vašem psu! Ova nova igračka za žvakanje za poslastice ima GMT - tehnologiju za masiranje desni. Napravljena od TPR-a, unutrašnja šupljina za poslastice ima 3 peraja da drže poslastice duže. Ludo odskače i vaš pas će rado trčati da vam je donosi nakon svakog bacanja!

Opis: Yumz masira desni i daje poslastice vašem psu! Ova nova igračka za žvakanje za poslastice ima GMT - tehnologiju za masiranje desni. Napravljena od TPR-a, unutrašnja šupljina za poslastice ima 3 peraja da drže poslastice duže. Ludo odskače i vaš pas će rado trčati da vam je donosi nakon svakog bacanja!

Opis: Yumz masira desni i daje poslastice vašem psu! Ova nova igračka za žvakanje za poslastice ima GMT - tehnologiju za masiranje desni. Napravljena od TPR-a, unutrašnja šupljina za poslastice ima 3 peraja da drže poslastice duže. Ludo odskače i vaš pas će rado trčati da vam je donosi nakon svakog bacanja!

Opis: Yumz masira desni i daje poslastice vašem psu! Ova nova igračka za žvakanje za poslastice ima GMT - tehnologiju za masiranje desni. Napravljena od TPR-a, unutrašnja šupljina za poslastice ima 3 peraja da drže poslastice duže. Ludo odskače i vaš pas će rado trčati da vam je donosi nakon svakog bacanja!

Opis: Yumz masira desni i daje poslastice vašem psu! Ova nova igračka za žvakanje za poslastice ima GMT - tehnologiju za masiranje desni. Napravljena od TPR-a, unutrašnja šupljina za poslastice ima 3 peraja da drže poslastice duže. Ludo odskače i vaš pas će rado trčati da vam je donosi nakon svakog bacanja!

Opis: Aqua Elixier čini kritične supstance u vodi iz slavine bezopasnim i dodaje aktivne supstance. Trenutno neutrališe štetni hlor. Vezuje toksične teške metale kao što su bakar i olovo. Štiti škrge, sluzokožu i peraja riba koristeći visokokvalitetne zaštitne koloide. Za zdravu ribu živopisnih boja. Sa vrednim ekstraktom lista sa drveta moringe (Moringa oleifera), „Drvo života“

SERA OMNIPUR je univerzalni kondicioner za vodu, koji uspešno i bezbedno rešava gotovo sve slatkovodne patogene. Tu spadaju i bakterije (Columnaris, Aeromonas, Pseudomonas i uzročnici truljenja peraja i škrga), gljivične infekcije (Saprolegnia), jednoćelijski paraziti (Ichthyobodo, Chilodonella, Trichodina), kao i metilji kože i škrga. Preparat je takođe pogodan i za dezinfekciju eternih povreda na koži, što prevenira sekundarne infekcije.

Opis SERA OMNIPUR je univerzalni kondicioner za vodu, koji uspešno i bezbedno rešava gotovo sve slatkovodne patogene. Tu spadaju i bakterije (Columnaris, Aeromonas, Pseudomonas i uzročnici truljenja peraja i škrga), gljivične infekcije (Saprolegnia), jednoćelijski paraziti (Ichthyobodo, Chilodonella, Trichodina), kao i metilji kože i škrga. Preparat je takođe pogodan i za dezinfekciju eternih povreda na koži, što prevenira sekundarne infekcije.

Sera Baktopur Direct je efikasan lek za bolesne ribe, čak i u poodmaklim fazama bolesti. Deluje aktivno na otvorene čireve, zapaljenja, truljenje peraja i škrga, Aeromonas ili Pseudomonas bakterija, kao i na bolest Columinaris. Sera Baktopur Direct je namenjen za tretiranje vode u slatkovodnim i morskim akvarijumima. cena: 1 tableta: 100 dinara 8 tableta: 830 dinara 8 tableta u rinfuzi 400 dinara

Crni fantom je jedna od popularnijih vrsta tetri u akvaristici, pripadaju poznatom rodu Hyphessobrycon, u kome se nalazi 30-ak vrsta popularnih akvarijumskih riba. Ranije su svrstavane u rod Megalomphodus. Potiče iz sliva Rio Madeira, zapadne pritoke Amazona, čiji sliv se nalazi u Boliviji i zapadnom Brazilu. Vode u kojima žive crni fantomi su sporog toka i bogate vegetacijom. Najčešće se nalaze u malim vodotokovima, barama, jezercima i poplavljenim područjima. Jedan od takvih lokaliteta je Pantanal, odakle potiče i mnogo biljnih vrsta poznatih u akvaristici. Telo ovih riba karakterističnog je romboidnog oblika za rod Hyphessobrycon, iza škržnih poklopaca nalazi se crna fleka, karakteristična za mnoge vrste tetri. Boja tela je srebrnkasta kod glave, a zatim postaje tamnija ka repu ribe, peraja su skoro crna. Intenzitet boje značajno zavisi od raspoloženja riba, pred mrest mogu biti skoro potpuno crni. Mužjaci imaju veliko leđno i analno peraje koje će širiti prilikom odmeravanja snage sa drugim mužjacima ili prilikom udvaranja ženkama. Ženke imaju manja peraja, crna boja je slabijeg intenziteta, a trbušno, analno i masno peraje imaju crvenu boju. Polno zrele ženke su oblijeg stomaka jer su pune ikre. Po prisustvu crvene boje na perajima moguće je odrediti pol i kod sasvim mladih ribica. Crni fantom je mala riba i dostiže veličinu do 4cm. Temperatura vode u rasponu 20 – 28 °C, pH vrednost od 5.0 do 7.0 i tvrdoća vode do 12 dH su idealni uslovi za ove ribice. Više godina se uspešno mresti i kod nas. Domaće ribe su prilagodljivije i dobro podnose alkalniju vodu. Jato fantoma ne mora biti veliko, 5-6 primeraka može se naseliti u 50 litara vode. Oni uglavnom provede vreme na sredini akvarijuma, mužjaci će pokušati da zauzmu malu teritoriju i da prizovu ženke. Često se mogu videti kako 2 mužjaka „trepere“ sa potpuno raširenim perajima jedan pored drugog, a zatim se obrušavaju i sudaraju. Ponekad će prilikom ovih borbi doći do pucanja peraja između žbica, ovo je sasvim normalno i peraja srastaju nakon nekoliko dana. Ozbiljnije povrede su krajnje neuobičajene. Nikakve agresivnosti prema drugim vrstama nema, crni fantom je jako miroljubiva riba, idealna za zajednički akvarijum. Sve ribe slične veličine i naravi su pogodne za akvarijum sa fantomima. Temperamentnije vrste barbusa kao što je Tetrazona treba izbegavati jer se mogu ustremiti na velika peraja fantoma. Mali barbusi, sve živorotke, patuljasti ciklidi, druge tetre, muljari i algari su odličan izbor. Svaštojedi su i u prirodi se hrane larvama insekata, algama i plodovima koji padaju u vodu. U akvarijumu prihvataju sve vrste hrane, obzirom da su fantomi male ribe preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Deo ishrane bi trebao biti biljnog porekla (Sera Flora, Tetra ProAlgae, Spirulina). Kao i ostale tetre, crni fantom se mresti u sitnolisnom bilju, prosipajući ikru slobodno, nema roditeljske brige i postoji opasnost da roditelji pojedu ikru, potrebno je koristiti mrežicu ili klikere kako bi se ikra zaštitila. Mogu se mrestiti u jatu ili u parovima. Za pravilan razvoj ikre i mlađi potrebna je meka i kisela voda. Tek izleženi fantomi hrane se infuzorijom, a kasnije i Artemijom. Ukupan broj ikri u mrestu može biti 300. Crni fantom je sa razlogom veoma popularan i čest stanovnik akvarijuma. Ove miroljubive ribe su idealne i za početnike sa manjim akvarijumima. Nezahtevni su i veoma interesantnog ponašanja. Životni vek im je 5-6 godina.

Verneri je vrsta koja se svakako ističe među stanovnicima akvarijuma, malo je ribica koje toliko odskaču od drugih vrsta i akvaristima odmah zapadnu za oko. Jedina je vrsta u svom rodu, spadaju u porodicu Melanotaeniidae – dugine ribe (rainbowfish, eng.). Kod akvarista postoji podela i prema veličini riba, pa manje pripadnike ove porodice nazivamo „patuljaste duge“. Verneri potiče iz tropskog regiona Australije, Indonezije i Papua Nove Gvineje. Prvi primerci otkriveni su upravo na Papui. Vrsta je opisana 1974.godine i veoma brzo je stekla popularnost kod akvarista. Većina riba koje se danas nalaze u prodaji potiču iz velikih azijskih odgajivačnica, divlje ribe se retko sreću. Spori potoci, lagune, slatkovodne močvare i jezerca su prirodno stanište ovih ribica. Voda je uglavnom plitka, bistra i bogata vegetacijom. U ovakvim staništima uslovi su dosta promenjivi i verneri može živeti u vodi sa veoma različitim parametrima. Verneri se značajno razlikuje od drugih akvarijumskih ribica, čak i od najbližih srodnika. Sva peraja, sem grudnih, su kod mužjaka veoma duga i intenzivno obojena. Tako velika peraja služe im prilikom udvaranja ženkama i kod međusobnog odmeravanja snaga, sa raširenim perajima sigurno spadaju u najlepše vrste ribica. Boja će varirati u zavisnosti od porekla riba, kvaliteta odgoja i kondicije samih riba. Telo im je bronzane boje, sa metalik odsajem, na leđima ponekad plavo, a pri repu crvenkasto. Peraja sa izduženim žbicama su tamna, skoro crna, na leđnom peraju javljaju se boje od žute do crvene i takođe postoji metalik odsjaj. Rep je transparentan, sa crveno obojenim krajnjim žbicama. Sam opis ne govori dovoljno o njihovoj lepoti, slobodno se može reći da su verneri rajske ptice među akvarijumskim ribicama. Kod ženki boje nisu tako izražene i one imaju peraja normalne veličine. Često se u ponudi nalaze samo mužjaci. Maksimalna veličina koju dostižu je 5cm, mereno bez peraja. U prirodi se mogu naći u veoma različitim uslovima, u staništima sa temperaturom vode od 22 – 32 °C, pH vrednošću od 5-8, i tvrdoćom od 1-12dH. U akvarijumu se preporučuje blago kisela i meka voda, uslovi kakvi vladaju u većini biljnih akvarijuma su idealni za vernerije. Po prirodi su jatne ribe, za jato od 10 primeraka potreban vam je akvarijum od bar 50 litara, ukoliko ste u mogućnosti naselite i ženke jer su tada mužjaci mnogo aktivniji. Dobro ubiljen akvarijum sa slobodnim prostorom na sredini idealan je za ove ribice. Miroljubive su po prirodi, ali nisu dobar izbor za zajednički akvarijum. Njihova duga peraja mogu biti predmet grickanja inače mirnim vrstama. Većina tetri i barbusa će ih ostaviti bez hrane, jer mala usta vernerija dovode do toga da prilično sporo jedu. Idealne ribe za akvarijum sa njima su Borarasi, Gertrude, Kubotai, zatim patuljaste vrste muljara i Otocinklusi. Ishrana vernerija nije komplikovana, prihvataju većinu suvih hrana, sve dok su zalogaji dovoljno mali. Preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Pošto su u prirodi mikropredatori, povremeno im se može ponuditi i živa hrana, Artemija npr. Mrest Iratherina werneri često se dešava u zajedničkom akvarijumu, u prirodi se ove ribice mreste sezonki, a akvarijumskim uslovima praktično cele godine. Lepljivu ikru polažu među sitnolisnim biljem, ona se uspešno razvija i nakon nekoliko dana se legu mladi koji odmah traže hranu. Othraniti mlade vernerije predstavlja pravi izazov, oni su veoma sitni, imaju mala usta i prihvataju samo najsitniju hranu, 3-4 nedelje je potrebno da počnu jesti Artemiju. Pošto ne jure hranu aktivno, ona se mora obezbediti u velikim količinama, tako da ribice stoje u njoj. Veoma su osetljive i na kvalitet vode, redovne zamene i održavanje higijene su obavezni. Gubici su u prvim nedeljama veliki, od velikog broja mlađi se često othrani samo nekoliko vernerija. Polnu zrelost dostižu brzo, sa nekoliko meseci starosti, mogu se mrestiti i pre dostizanja pune veličine. Životni vek im je 3-5 godina. Verneri je vrsta koja će mnogim akvaristima zapasti za oko, ne preporučujemo je početnicima jer dosta loše podnose uslove u svežem akvarijumu. Svi oni koji im mogu obezbediti akvarijum sa stabilnim uslovima moći će da uživaju u neumornom šepurenju predivnih ribica.

Regenerator vode protiv najčešćih bolesti ukrasnih riba u slatkoj vodi Brzo i bezbedno efikasan protiv skoro svih patogena koji se javljaju u slatkoj vodi To uključuje bakterijske infekcije (npr. Columnaris, Aeromonas, Pseudomonas, trulež usta i peraja), infekcije gljivama (npr. Saprolegnia), jednoćelijske parazite kože (npr. Ichthiobodo (Costia), Ichthiophthirius, Chilodonella, kao i Trichodina skin i Trichodina Tretman se takođe može koristiti za dezinfekciju spoljašnjih povreda i takođe sprečava sekundarne infekcije

Serpa je jedna od najčešćih vrsta tetri u akvarijumima. Svoju popularnost duguje lepoj crvenoj boji, maloj veličini i tome što se zadovoljava i prilično skromnim uslovima. U starijoj literaturi spominje se više vrsta serpe: Hyphessobrycon callistus, Hyphessobrycon serpae, Hyphessobrycon eques. Najnovija istraživanja pokazuju da se radi o jednoj vrsti riba, široko rasprostranjenoj i veoma varijabilnoj po veličini i boji. U svetu i kod nas se među akvaristima zadržao naziv serpa tetra ili jednostavno serpa. Serpa živi u većem delu Amazonskog basena i slivu reke Paragvaj koji se prostiru u Brazilu, Peruu, Boliviji, Paragvaju i Argentini. Naseljava stajaće i sporotekuće vode, male pritoke, bare i jezerca. Jata serpi se mogu naći u priobalnoj vegetaciji i između potopljenog korenja. Osnovna boja ovih ribica je narandžasto-crvena, intenzitet boje značajno varira među različitim sojevima serpi. Manje i jače obojene ribe su ranije smatrane za H.eques, a krupnije ribe sa slabijom bojom za H.callistus. Leđno i analno peraje crne su boje, sa belim rubom na analnom peraju, iza škržnih poklopaca postoji crna fleka, slična kao kod Fantoma, čija veličina i oblik mogu znatno varirati. Telo serpi je romboidnog oblika, karakterističnog za čitav rod Hyphessobrycon. Dostižu veličinu od 5cm, manji sojevi do 4cm. Selekcijom su dobijene izrazito crvene ribe, kao i šlajeri kojih u prirodi nema. Serpa se dugo i uspešno gaji i u Srbiji. Serpa je jatna riba po prirodi, veoma temperamentna i kada joj uslovi nisu odgovarajući može postati i agresivna. Po svojoj naravi veoma je slična Tetrazoni, sklona je grickanju peraja i sve ribe koje prirodno imaju velika peraja ili su šlajeri ne treba ubacivati u akvarijum sa serpama. Kada je akvarijum dovoljno veliki, a jato serpi brojno, one će svoju energiju trošiti na međusobne razmirice i podelu teritorije, mnogo manje će biti zainteresovane za ostale stanovnike akvarijuma. U malom akvarijumu se često mogu pretvoriti u pravu napast. Za jato od 10-ak serpi potrebno vam je bar 70 litara vode. Kao i kod ostalih tetri česta su odmeravanja snaga među mužjacima, oni šire svoja peraja plivajući paralelno, “trepere“ neko vreme, a zatim se obrušavaju jedan na drugoga. Manja oštećenja na perajima moguća su ponekad, ali ove ozlede se saniraju bez intervencije akvariste u roku od par dana. Veoma mirne i plahovite ribe mogu se plašiti uvek aktivnih serpi. Broj vrsta koje neće imati nikakvih problema sa ovim ribicama je veliki, i treba birati dobre plivače i izbegavati ribe velikih peraja. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja, serpe jako lepo izgledaju u biljnom akvarijumu, njihova crvena boja još se više ističe naspram zelenila biljaka. Jato serpi se lepo uklapa i u biotop akvarijum, namešten sa mnogo panjeva i lišća na dnu akvarijuma, tamno obojenom vodom i prigušenim svetlom. Serpama odgovaraju veoma različiti uslovi, temperatura u rasponu 20 – 28 °C, pH vrednost od 5.0-7.5 i tvrdoća do 15 dH. Dok divljim ribama više odgovara mekša i kiselija voda, gajene serpe su već prilagođene na tvrdu vodu i više pH vrednosti. U prirodi se serpe hrane insektima i njihovim larvama, račićima, voćem i algama. Serpe će brzo prihvatiti sve vrste sušene hrane,preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Raznovrsna ishrana bitna je za vitalnost riba i njihovu lepu obojenost. Polno zrele ženke će biti krupnije od mužjaka, koji su intenzivnije obojeni. Priprema za mrest se odvija na veoma sličan način kao kod Limun tetre, sam mrest i ishrana mlađi je istovetna kao kod drugih tetri. Mlađ raste dosta neujednačeno, potrebno je sortirati mlade ribe kako ne bi došlo do kanibalizma. Čak i kod riba slične veličine dolazi do grickanja peraja ukoliko su ribe gladne ili ih je previše u malom akvarijumu. Serpa je jedna od najatraktivniji vrsta tetri, veoma prilagodljiva i nezahtevna riba. Zbog njihovog temperamenta treba obratiti pažnju kod izbora ostalih riba i preduprediti potencijalno neželjene situacije. U odgovarajućim uslovima mogu živeti oko 7 godina.

Serpa je jedna od najčešćih vrsta tetri u akvarijumima. Svoju popularnost duguje lepoj crvenoj boji, maloj veličini i tome što se zadovoljava i prilično skromnim uslovima. U starijoj literaturi spominje se više vrsta serpe: Hyphessobrycon callistus, Hyphessobrycon serpae, Hyphessobrycon eques. Najnovija istraživanja pokazuju da se radi o jednoj vrsti riba, široko rasprostranjenoj i veoma varijabilnoj po veličini i boji. U svetu i kod nas se među akvaristima zadržao naziv serpa tetra ili jednostavno serpa. Serpa živi u većem delu Amazonskog basena i slivu reke Paragvaj koji se prostiru u Brazilu, Peruu, Boliviji, Paragvaju i Argentini. Naseljava stajaće i sporotekuće vode, male pritoke, bare i jezerca. Jata serpi se mogu naći u priobalnoj vegetaciji i između potopljenog korenja. Osnovna boja ovih ribica je narandžasto-crvena, intenzitet boje značajno varira među različitim sojevima serpi. Manje i jače obojene ribe su ranije smatrane za H.eques, a krupnije ribe sa slabijom bojom za H.callistus. Leđno i analno peraje crne su boje, sa belim rubom na analnom peraju, iza škržnih poklopaca postoji crna fleka, slična kao kod Fantoma, čija veličina i oblik mogu znatno varirati. Telo serpi je romboidnog oblika, karakterističnog za čitav rod Hyphessobrycon. Dostižu veličinu od 5cm, manji sojevi do 4cm. Selekcijom su dobijene izrazito crvene ribe, kao i šlajeri kojih u prirodi nema. Serpa se dugo i uspešno gaji i u Srbiji. Serpa je jatna riba po prirodi, veoma temperamentna i kada joj uslovi nisu odgovarajući može postati i agresivna. Po svojoj naravi veoma je slična Tetrazoni, sklona je grickanju peraja i sve ribe koje prirodno imaju velika peraja ili su šlajeri ne treba ubacivati u akvarijum sa serpama. Kada je akvarijum dovoljno veliki, a jato serpi brojno, one će svoju energiju trošiti na međusobne razmirice i podelu teritorije, mnogo manje će biti zainteresovane za ostale stanovnike akvarijuma. U malom akvarijumu se često mogu pretvoriti u pravu napast. Za jato od 10-ak serpi potrebno vam je bar 70 litara vode. Kao i kod ostalih tetri česta su odmeravanja snaga među mužjacima, oni šire svoja peraja plivajući paralelno, “trepere“ neko vreme, a zatim se obrušavaju jedan na drugoga. Manja oštećenja na perajima moguća su ponekad, ali ove ozlede se saniraju bez intervencije akvariste u roku od par dana. Veoma mirne i plahovite ribe mogu se plašiti uvek aktivnih serpi. Broj vrsta koje neće imati nikakvih problema sa ovim ribicama je veliki, i treba birati dobre plivače i izbegavati ribe velikih peraja. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja, serpe jako lepo izgledaju u biljnom akvarijumu, njihova crvena boja još se više ističe naspram zelenila biljaka. Jato serpi se lepo uklapa i u biotop akvarijum, namešten sa mnogo panjeva i lišća na dnu akvarijuma, tamno obojenom vodom i prigušenim svetlom. Serpama odgovaraju veoma različiti uslovi, temperatura u rasponu 20 – 28 °C, pH vrednost od 5.0-7.5 i tvrdoća do 15 dH. Dok divljim ribama više odgovara mekša i kiselija voda, gajene serpe su već prilagođene na tvrdu vodu i više pH vrednosti. U prirodi se serpe hrane insektima i njihovim larvama, račićima, voćem i algama. Serpe će brzo prihvatiti sve vrste sušene hrane,preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Raznovrsna ishrana bitna je za vitalnost riba i njihovu lepu obojenost. Polno zrele ženke će biti krupnije od mužjaka, koji su intenzivnije obojeni. Priprema za mrest se odvija na veoma sličan način kao kod Limun tetre, sam mrest i ishrana mlađi je istovetna kao kod drugih tetri. Mlađ raste dosta neujednačeno, potrebno je sortirati mlade ribe kako ne bi došlo do kanibalizma. Čak i kod riba slične veličine dolazi do grickanja peraja ukoliko su ribe gladne ili ih je previše u malom akvarijumu. Serpa je jedna od najatraktivniji vrsta tetri, veoma prilagodljiva i nezahtevna riba. Zbog njihovog temperamenta treba obratiti pažnju kod izbora ostalih riba i preduprediti potencijalno neželjene situacije. U odgovarajućim uslovima mogu živeti oko 7 godina.

Furkata je najčešća vrsta patuljastih duga u akvaristici. Prvi put su opisane 1955. godine, u akvaristiku su uvedene 1981. i naglo postaju veoma popularne. Divlje ribe nisu dostupne akvaristima, sve furkate koje danas imamo u akvarijumima potomci su riba prikupljenih 1981.godine. Raniji naziv im je bio Popondetta furcata, sa ovim nazivom su stigle i na naše tržište, pa se naziv Furkata ustalio među domaćim akvaristima. Verovatno će uskoro biti izdvojene od roda Pseudomugil, sa imenom Popondichthys furcatus. Vrsta je endemska, naseljava veoma mali deo Papua Nove Gvineje, gde se mogu naći u nizijskim šumskim potocima sa bogatom vegetacijom i bistrom vodom umerenog toka. Uslovi u kojima žive su prilično stabilni, i kod čuvanja Furkata treba obratiti pažnju da se ne izlažu naglim promenama. Idealna im je temperatura u rasponu 24 – 28 °C, pH vrednost od 7.0-8.0 i tvrdoća vode od 10-20dH. Osetljive su na pad pH vrednosti i akumulaciju azotnih jedinjenja, u tim situacijama imunitet im opada i veoma lako podležu infekcijama. Slično se dešava i kada je temperatura vode visoka, a količina rastvorenog kiseonika mala. Furkata je karakteristična po svojoj žutoj boji kojom su oivičena sva peraja ,zavisno od soja i od ishrane može se javiti i narandžasta boja na delovima peraja. Kao i ostale ribe iz roda Pseudomugil, njihova grudna peraja su usmerena na gore, nalaze se iznad tela riba, pa ribice izgledaju kao da lete po vodi. Oči su im svetlo plave boje. Sve jarko obojene ribe su mužjaci, dok se kod ženki žuta boja javlja samo u tragovima, njihova peraja su manja, stomak istaknutiji i nešto su manjeg rasta. Ove razlike su lako uočljive čak i na veličini od 2cm. Maksimalna veličina im je 6cm. Ponašanje furkata je takođe veoma interesantno, zreli mužjaci će veoma često odmeravati snage, plivajući naspramno sa raširenim perajima, u pokušaju da uspostave dominaciju. Na isti način se prezentuju ženkama pre mresta. Iako su veoma temperamentne ribe, konstantno aktivne, povrede su veoma retke ,mada se može desiti da slabiji mužjak u pokušaju da se skloni iskoči iz akvarijuma. Pošto su sklone iskakanju, preporučujemo vam akvarijum sa poklopcem. Po prirodi su jatne ribe, jato od 8-10 primeraka može se čuvati u 50-ak litara vode. Većinu vremena će provoditi u gornjoj polovini akvarijuma, tako da se lepo kombinuju sa većinom mirnih tetri i barbusa, koji se više drže sredine. Vrste koje grickaju peraja, krupne i agresivne ribe treba izbegavati. Ribice koje potiču iz mekih i kiselih voda, takođe nisu dobar izbor. Akvarijum je najbolje urediti sa dosta biljaka, naročito mahovine i plivajućih biljaka jer će na njima furkate polagati ikru. U prirodi se hrane fito i zooplanktonom, insektima, račićima i crvima. U akvarijumu se mogu hraniti kvalitetnim suvim hranama kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Povremen dodatak žive hrane, Artemije na primer, doprinosi vitalnosti furkata. Žive hrane iz prirode treba izbegavati jer sa sobom mogu nositi niz patogena. Mrest je u jatu polno zrelih furkata svakodnevna pojava, nekoliko lepljivih ikri će redovno biti položeno na biljke ili veštačku podlogu. Inkubacija u relativno krupnoj ikri traje 10-20 dana, pošto će svim ribicama u akvarijumu ikra biti ukusan zalogaj, najveći deo biva pojeden. Mlađ je po izleganju potpuno razvijena, prilično krupna i odmah joj se može ponuditi Artemija ili veoma sitna suva hrana. Rastu prilično brzo i sa nekoliko meseci su polno zrele. Životni vek im je 3-6 godina. Furkata je idealna ribica za sve akvariste koji su savladali osnove održavanja higijene akvarijuma, žele da imaju patuljaste duge u istom, a da ne moraju podešavati parametre vode (voda iz većine gradskih vodovoda u Srbiji idealna je za furkate). Unošenje furkata u biološki nezreo akvarijum nije preporučljivo.

Tetrazona je svakako najpoznatija mala šaranska vrsta koju srećemo u akvarijumima. Ranija imena roda su Barbus i Capoeta, a po najnovijoj nomenklaturi izdvojene su u rod Puntigrus. U stranoj literaturi naziva se „tiger barb“, dok je među domaćim akvaristima odomaćen naziv tetrazona ili sumatranka. Endemska je vrsta i nalazimo je na Sumatri, u njenom centralnom i južnom delu, a prema nekim autorima ima ih i na Borneu. Veoma su prilagodljive, pa su od tetrazona puštenih iz akvarijuma nastale feralne populacije na više lokacija u svetu. U prirodi tetrazona živi u plitkim vodama, bistrim i mutnim, sa umerenim vodenim tokom. Divlje ribe imaju vretenasto telo, dok je većina akvarijumskih tetrazona selektovana u pravcu mnogo višeg tela, skoro ovalnog. Prirodna boja tela je žuta sa četiri vertikalne crne pruge, prva pruga prelazi preko oka, druga ispred leđnog peraja, treća preko leđnog i analnog peraja, dok se četvrta nalazi u korenu repa. Sva peraja i usta riba su crvene boje, a intenzitet boje zavisi od genetike, ishrane riba i njihove kondicije. Vremenom su selektovane mutacije dale zelene i albino (gold) tetrazone, od zelenih su nedavno dobijene platinum zelene (neon) i crne, a od albino i platinum (bele) tetrazone. Idealna temperatura im je u rasponu 20 – 26 °C, pH od 5.0-8.0 i tvrdoća vode od 1-20 dH. Lako se prilagođavaju različitim uslovima što je posebno izraženo kod gajenih riba. U prirodi rastu do 10cm dok u akvarijumu uglavnom budu značajno manje. Po prirodi su jatne ribe i u okviru jata uspostavlja se jasna hijerarhija, ukoliko je jato suviše malo ili je mali akvarijum mogu postati agresivne prema drugim vrstama. Preporučuje se jato od 8-10 primeraka u akvarijumu od minimum 70-ak litara. U takvoj postavci će tetrazone svu svoju agresiju potrošiti na međusobne rasprave i čarke, a ostale stanovnike će ostaviti na miru. Sve ribe koje imaju velika peraja treba izbegavati, jer će biti izložene konstantnom grickanju. Gupike, šlajer živorotke, jako sitne i mirne ribe nisu dobar izbor za akvarijum sa tetrazonama. Posebno je poznata netrpeljivost prema Skalarima koji, izloženi konstantnom grickanju svojih velikih peraja, postaju apatični, prestanu da uzimaju hranu i ukoliko se ne odvoje od tetrezona, uginu. Krupnije vrste tetri, drugi barbusi, botije, algari i muljari neće imati problema sa tetrazonama. Tetrazona je svaštojed, i prilikom hranjenja veoma halapljivo jedu i neretko se prejedu pre no što ostale ribe dođu do dovoljno hrane. Kada se prejedu znaju se skloniti u tamnije delove akvarijuma i mirovati dok ne svare progutano. Bez problema prihvataju sve vrste hrane. Obzirom na način na koji jedu treba izbegavati suviše energetski jake hrane i nuditi im hranu sa više biljnih materija, kako biste izbegli zamašćenje jetre i posledičnu sklonost infekcijama. Mužjaci tetrazone su vitkiji od ženki i jače obojeni. Mlade ribe brzo postižu polnu zrelost, i pre nego dostignu punu veličinu. Mreste se veoma lako, slično ostalim šaranskim ribama. Ukoliko želite kontrolisan mrest potrebno je matične ribe razdvojiti i kondicionirati ih 10-ak dana, u prethodno pripremljen akvarijum ribe se prebacuju uveče i do mresta dolazi u jutarnjim časovima narednog dana. Ikru polažu slobodno u žbunovima mekolisnog bilja, njihova proždrljivost veoma je izražena i za vreme mresta pa je potrebno ikru zaštititi upotrebom mrežice ili klikera. Ukupan broj ikri je od 300-500, tetrazone su veoma plodne i mogu se mrestiti svake 2 nedelje. Nakon 24-48h legu se mlade ribice, koje nakon još 24h počinju tražiti hranu, u početku infuzoriju ili drugu hranu slične veličine, a zatim i Artemiju. Najbolji rezultati se postižu upotrebom mekše i kiselije vode. Tetrazona je već dugo jedna od popularnijih vrsta akvarijumskih ribica. Svi problemi koji su vezani za njih posledica su lošeg izbora vrsta koje će biti društvo tetrazonama u zajedničkom akvarijumu. U dobro osmišljenoj postavci, sa minimumom uslova koji su im dovoljni, jato tetrazona će svojim temperamentom donositi živost akvarijumu. Životni vek im je oko 6 godina.