White fin je selekcijom dobijena vrsta tetre, ne radi se o zasebnoj vrsti, već samo o varijanti boje. White fin mogu pripadati vrsti H. bentosi ili H. rosaceus. Sve što važi za bentozije, važi i za White fin tetre. Boja tela je roze-crvena, sa dosta bele boje na perajima, naročito leđnom .Posebno su interesantni mužjaci kada odmeravaju snage šireći peraja. Ponekad se prodaju pod nazivom White fin ornatus. Bentozi je vrsta malih atraktivnih tetri, miroljubive su i nezahtevne, pa su prilično popularne među domaćim akvaristima. Raniji naziv vrste je Hyphessobrycon robertsi ili H. ornatus. Pored naziva bentozi, često ih nazivamo i ornatusima. Po svom izgledu veoma podećaju na H.rosaceus, od kojih se razlikuju po prisustvu crne tačke iza škržnih poklopaca. Dugo se smatralo da se radi o jednoj vrsti riba. Uslovi koji im odgovaraju isti su za obe vrste, način života, ishrane i mresta takođe, tako da nećemo posebno opisivati H. rosaceus. Zanimljivo je da je selekcijom od kod obe vrste dobijen varijetet White fin, veoma sličan bez obzira od koje vrste potiče. Bentozi potiče iz sliva Amazona, regiona Obidos. Slično drugim tetrama naseljava manje vodotokove, sporedne kanale, šumska jezerca i sl. Velika količina potopljenih panjeva i otpalog lišća se nalazi u ovim vodama, ima dosta površinske vegetacije, a voda je tamna usled prisustva tanina. H.rosaceus naseljava slična područja u Gvajani, Surinamu i Brazilu. Nalazimo ih u slivovima Rio Essequibo, Rio Corantijn i Rio Surinam. Idealni uslovi za obe vrste su: temperatura od 20 do 28 °C, pH vrednost 5.5-7.5 i tvrdoća do 15 dH. Većina riba koje se danas nalaze u prodaji potiču iz odgajivačnica, obe vrste se uspešno gaje i kod nas. Obe vrste imaju romboidan oblik tela karakterističan za rod Hyphessobrycon, kod mužjaka su leđno i analno peraje mnogo veće nego kod ženki, oni su vitkiji i nešto veći rastom. Ženke su jače u telu i slabije obojene. Boja im dosta varira, zavisno od porekla riba i kvaliteta odgoja. Rastu do 4-4,5cm. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja da bi se bentozi osećali dobro. Dok je ribama iz prirode pogodniji akvarijum sa dosta panjeva, površinskim biljem, mekom i tamno obojenom vodom, gajene ribice se lako navikavaju na različite vrste akvarijuma. Bentozi jako lepo izgleda u biljnom akvarijumu. Preporučujemo vam da ih naselite u jatu od 8-10 primeraka, tada će do izražaja doći njihovo prirodno ponašanje, mužjaci će odmeravati snage šireći peraja i pokušavati da privuku ženke. Akvarijum od 60 litara je sasvim dovoljan za ovakvo jato. Bentozi nije agresivna vrsta i može se kombinovati sa svim ribicama slične veličine i temperamenta. Svaštojedi su i u prirodi se hrane larvama insekata, algama i plodovima koji padaju u vodu. U akvarijumu prihvataju sve vrste hrane. Obzirom da su bentozi male ribe, preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Deo ishrane bi trebao biti i biljnog porekla (Sera Flora, Tetra ProAlgae, Spirulina). Mrest im nije komplikovan. Često će se mrestiti i u zajedničkom akvarijumu. Kada ima dosta mesta za skrivanje jedan deo mladih ribica može se othraniti i uvećati vaše jato. Za veći broj mladih potreban je kontrolisan pristup. Priprema i sam mrest veoma su slični kao kod drugih tetri, Crnih fantoma ili Limun tetri na primer. Bentozi i rozaceus su vrste koje preporučujemo mnogim akvaristima, ove ribice su idealni stanovnici akvarijuma, nisu zahtevne i dobro se uklapaju u različite tipove akvarijuma.

Brigite su najatraktivnija vrsta iz roda Boraras (anagram od Rasbora), ranija nomenklatura svrstavala ih je u ovaj rod. Svih šest vrsta u okviru roda su minijaturnog rasta, do toga je došlo zbog prilagođavanja na život u vodi siromašnoj hranjivim materijama. Način života i uslovi koji im odgovaraju veoma su slični za sve Borarase, nećete pogrešiti ako ostale vrste iz roda tretirate kao brigite. Vrsta je endemska, živi na ostrvu Borneo, u njegovom jugozapadnom delu. Mali šumski potoci i stajaće vode u okviru tresetnih močvara su stanište brigita, voda je tamno obojena usled visoke koncentracije tanina. Ovakve vode često imaju zanemarivu karbonatnu tvrdoću i prilično nisku pH vrednost. Brigite su najobojenija vrsta u svom rodu, karakteriše ih jarko crvena boja celog tela i većeg dela peraja. Sredinom tela pruža se crna linija koja se sužava ka repu, kod nekih primeraka linija je isprekidana. Crni pigment postoji i na leđnom, analnom i repnom peraju. U korenu repnog peraja nalazi se slabo izražena tačka. Na osnovu ove tačke mogu se razlikovati brigite od Boraras urophtalmoides kod kojih je ova tačka jako izražena. Mlade ribe jako liče i ova vrsta se često prodaje pogrešno kao brigita. Urophtalmoides je još manja vrsta, retko prelazi 16mm, i odrasle ribe nisu toliko jarko obojene. B. brigittae raste do 22mm. Ponekad se i B. merah pogrešno prodaje kao brigita, ova vrsta nema tako intenzivnu boju, a crni pigment se pojavljuje u vidu ovalnog polja na boku. B.micros je najmanja vrsta u rodu, raste do 13 mm i zbog slabije obojenosti retko se nalazi u ponudi. B. maculatus raste do 25mm i ima 3 jasne crne tačke na telu crvene boje. B. naevus ima 1 krupnu crnu tačku na boku, crvena boja je izražena i raste do 20 mm. Kod svih vrsta mužjaci su intenzivnije obojeni. Svi borarasi su mikropredatori i kod njihove ishrane treba obratiti pažnju na veličinu zalogaja. Suvu hranu prihvataju, poželjno je da se i odraslim ribama povremeno ponudi i živa hrana, poput Artemije, posebno ako želite da mrestite brigite. Mogu se čuvati i u veoma malim, tzv. nano akvarijumima, mada se bolje osećaju u akvarijumu od 30-40 litara. Poželjno je da u akvarijumu bude dosta bilja i jedan deo koji je ostavljen slobodan za plivanje. Odgovara im temperatura vode od 20 – 28 °C, pH vrednost od 4.0-7.0, i tvrdoća do 10 dH. Potrebne uslove i tamniju boju vode možete postići filtracijom preko Treseta i dodavanjem katapa lišća u akvarijum. U akvarijum sa borarasima se lepo uklapaju Otocinklusi kao algari i patuljasti muljari, Pigmejac, naprimer. Patuljaste labirintovke i različite vrste kozica su takođe dobar izbor. Krupnije ribe, čak i miroljubive vrste će plašiti brigite i oduzimati im hranu. Kada su uslovi povoljni, mrest brigita nije problem, često će se mrestiti u zajedničkom akvarijumu, polažući ikru svakodnevno među sitnolisnim biljem. Određen broj mladih će preživeti i omogućiti vam da povećate vaše jato. Veći broj mladih se može očekivati ako se matične ribe odvoje u zaseban akvarijum sa kontrolisanim uslovima. Brigite su najcenjenija vrsta iz roda Boraras, omiljene zbog svoje prelepe boje, interesantnog ponašanja i mogućnosti da se u par desetina litara vode formira čitav biotop. U dobrim uslovima vaše jato brigita može se tokom godina samo uvećavati. Životni vek im je 3-5 godina.

Stifodon (Stiphodon) je rod slatkovodnih glavoča (gobija) koji obuhvata 36 vrsta koje naseljavaju priobalne potoke u jugoistočnoj Aziji i Okeaniji. Neke od vrsta su endemske i žive samo na jednom ostrvu. Kao i drugi glavoči, Stifodon ima srasla trbušna peraja koja formiraju svojevrsnu pijavku, i pomoću nje se stifodon prihvata za podlogu. Sve vrste ovog roda žive u brzim vodama, često i iznad vodopada uz koje se moraju popeti u jednoj fazi svog razvoja. Stifodoni su male ribe, najveći primerci koje smo videli ne prelaze 7cm, telo im je veoma izduženo i prilagođeno životu u brzim vodama. U poslednjih nekoliko godina domaćim akvaristima su stifodoni postali dostupni, u Akvarijum artu ih često imamo u ponudi. Veoma su interesantne ribe, ne preterano zahtevne za čuvanje, sa veoma zanimljivim načinom života. Po obliku tela sve vrste u okviru roda jako liče i precizna identifikacija je veoma otežana. Pored toga, u stanju su da veoma brzo sasvim promene boju, od veoma intenzivno obojenih riba do potpuno neuglednih, sivih ili smeđih. Posebno su lepo obojeni mužjaci pred mrest, dok ženke većine vrsta imaju horizontalne pruge i liče međusobno. Najveći broj stifodona koji su nam stizali pripadaju vrstama S.percnopterygionus, S.ornatus, S.semoni i S.maculidorsalis. Ove 4 vrste su najrasprostranjenije u prirodi, pa se najčešće i nude akvaristima. Manje je bitno kojoj vrsti pripadaju stifodoni koje imate jer svi imaju isti način života, ishranu i druge potrebe. Uspešan mrest do sada nije postignut u akvarijumu i svi stifodoni potiču iz prirode. Sve vrste Stifodona žive u plitkim potocima, sa brzom i bistrom vodom. Ovakvi potoci na dnu imaju dosta krupnog kamenja na kome se razvijaju alge i mikroorganizmi kojima se stifodoni hrane. Temperatura koja im odgovara kreće se u rasponu od 20 – 28 °C, pH blizu neutralne vrednosti 6.5-7.5 i tvrdoća vode 2-12 dH. Naročito im je bitna visoka koncentracija rastvorenog kiseonika i odsustvo organske prljavštine. Stifodoni se mogu držati u zajedničkom akvarijumu gde će jesti sve vrste algi, jedna su od retkih vrsta koja jede modrozelene i crne čupave alge. Akvarijum ne mora biti veliki, stifodoni se dobro snalaze i u 50-ak litara vode. Obavezno je da akvarijum bude pokriven jer se mogu popeti i izaći. Mnogo je bolje namestiti im biotop akvarijum koji će imati dosta kamenja, jaku cirkulaciju vode i jako svetlo koje će doprineti razvoju algi. U ovakav akvarijum mogu se naseliti druge vrste kojima odgovara jak protok (Sewellia, Kardinal i sl). Da bi stifodoni živeli dugo, najveći deo ishrane moraju predstavljati alge, a kada njih nema dovoljno može im se dodati Spirulina. Druge suve hrane nisu dobar izbor. Razlika među polovima je veoma izražena, prvenstveno u boji i veličini leđnog peraja. Slabije obojene ženke će imati stomake pune ikre kada su polno zrele. Do mresta dolazi u rupi ispod kamena koju će iskopati mužjak. Broj ikri je veoma veliki, čak do 10000, a ikre su mikroskopski sitne. Mužjak će čuvati ikru naredna 24h, a zatim se delimično razvijene larve legu i puštaju da ih nosi vodena struja. U prirodi će larve apsorbovati žumance u toku narednih 3-4 dana, i za to vreme će stići do mora i nastaviti razvoj u slanoj vodi. Mladi stifodoni će se vratiti u potoke često savladavajući vodopade na svom putu. Ovakav razvoj veoma je sličan životnom ciklusu Nerita puževa i Amano šrimpova. Sam mrest stifodona nije retkost u akvarijumu, ali o uspešnom razvoju ikre i razvoju larvi nema podataka. Kompletan rod ovih malih glavoča veoma je interesantan, bogatstvom i intenzitetom veoma brzo plene pažnju akvarista. Naša su preporuka svim nešto iskusnijim akvaristima koji žele da unesu novine u svoj akvarijum.

Mikrorazbora je vrsta minijarurnih riba koja je otkrivena pre desetak godina i naglo je stekla popularnost među akvaristima širom sveta. Zbog svog malog rasta pogodna je i za nano akvarijume. Poreklom je iz istočnog Mijanmara i nalazimo ih na dosta ograničenom području, pa je u jednom trenutku vrsta čak postala ugrožena zbog preteranog izlova i velike potražnje od strane akvarista. Srećom, izvoz divljih riba je zabranjen 2007.godine, populacija se oporavila, a mikrorazbora se pokazala kao veoma zahvalna riba za mrest i sve ribe koje se danas nalaze u prodaji su odgajene ribe. Prvo ime koje su ove Zebricama srodne ribe dobile je Celestichthys margaritatus, zatim je naziv menjan nekoliko puta (Danio margaritatus, Microrasbora sp.galaxy), da bi im konačno bile smeštene u rod Danio. Kod naših akvarista odomaćio se naziv mikrorazbora. Najbliži srodnik im je Danio Erythromicron. One prosto plene svojom obojenošću, boja tela je maslinasto zelena sa krupnim tačkama žute boje. Peraja su izrazito crvena sa tankim crnim prugama, crvena boja se nalazi i na stomaku kod mužjaka, dok je kod ženki stomak beo. Sve boje su kod ženki manje izražene. Ženke su krupnije, sa izraženim stomakom kada su polno zrele. Mikrorazbora raste do 2,5cm. U prirodi se ove ribice nalaze u plitkim vodama veoma bogatim biljem, i akvarijum za njih svakako treba biti ubiljen. Žive na nadmorskoj visini od 1000m i odgovara im malo niža temperatura 20 – 26 °C, na višim temperaturama im opada imunitet. Ph vrednost od 6.5 do 7.5 je odgovarajuća za mikrorazbore, sa tvrdoćom od 4-15 dH. Iako su veoma male rastom, akvarijum za mikrorazbore trebao bi biti zapremine bar 30l jer među mužjacima postoji rivalitet. Veoma često se mogu videti kako odmeravaju snage, potpuno raširenih peraja i veoma izrazite boje. Krupnije ribe mogu ostaviti mikrorazbore bez hrane i o tome treba voditi računa kada se bira društvo za akvarijum sa mikrorazborama. Mali muljari, sitnije vrste algara kao što je Otocinklus, druge mikro ribe su dobar izbor, kozice i puževi takođe. Po naravi su dosta plahovite i čitavo jato mikrorazbora se može sakriti iza jednog komada dekoracije, potrebno im je neko vreme da bi se prilagodile novom akvarijumu. Naročito su plašljive divlje ribe. Kako bi se ribice ponašale prirodno i osećale sigurnije, treba ih naseliti u jatu od bar 20 primeraka. Veoma mala količina hrane je dovoljna čitavom jatu mikrorazbora, ali treba voditi računa da hrana bude kvalitetna kako bi ribice sačuvale vitalnost i imale intenzivne boje. Suvu lisnatu hranu kao što je Sera san, Tetra Pro Colour i druge će mikrorazbore rado jesti. Za mrest im nisu potrebni specijalni uslovi, do njega će često doći i u zajedničkom akvarijumu, a mlade ribice mogu preživeti ako imaju dovoljno mesta za skrivanje. Mrest se odvija u sitnolisnom bilju i polažu oko 30 relativno krupnih ikri koje nisu lepljive i iz kojih se nakon 3 dana legu ribice. Još tri dana će proteći pre nego mlađ potraži hranu. U početku se hrane jednoćelijskim organizmima, a potom i Artemijom. Mikrorazbore su u akvaristici nepunih desetak godina, a već su postale omiljene ribice mnogim akvaristima zbog svoje izuzetne lepote, mogućnosti čuvanja u malim akvarijumima, miroljubivosti i skromnih uslova koji su im dovoljni. Mikrorazbore su svakako preporuka Akvarijum arta kako za iskusne akvariste tako i za novajlije u svetu akvaristike.

Lek protiv gljivične infekcije kože i škrga ribica izazvane Saprolegnia Namenjen slatkovodnim ribicama Sera: Mycopur je lek protiv gljivične infekcije kože i škrga ribica izazvane Saprolegnia u slatkovodnim akvarijumima. Simptomi se pojavljuju na koži i perajima u vidu oštećenja ili kao sekundarne infekcije. Zaražena mesta izgledaju kao prekrivena vatom. Jako zaražene ribice najčešće se ne mogu izlečiti jer se infekcija proširi na tkivo ribice i oštećuje unutrašnje organe. Uputstvo za upotrebu priloženo je uz proizvod.

Firefish riba je jedna od popularnijih u akvaristici. Zadivljuje svojim koloritom, specifičnim oblikom tela i jedinstvenim ponašanjem. Poznata i pod imenima Firefish Goby, Fire Goby, Magnificent ili Fire Dartfish,Nemateleotris magnifica riba ima žutu glavu, belu prednju polovinu tela i ružičasto do narandžasto-crvenu zadnju polovinu tela. Leđna, repna i trbušna peraja su oivičena crnim. Osim zbog svoje upečatljive prebojenosti, Firefish Goby riba je cenjena i zbog svoje blage prirode i miroljubivog karaktera. Zbog sitnih dimenzija, idealan je stanovnik manjih reef akvarijuma. U divljini, Firefish Goby riba se uglavnom kreće u jatima oko koralnih grebenova, hraneći se planktonom koji nanosi vodena struja. Firefish riba je prilično stidljiva, pa u divljini uvek ima skrovišta u koja se sklanja kada je ugrožena. U uslovima kućnog akvarijuma, potrebno joj je dovoljno bezbednog prostora i mesta za sakrivanje među kamenjem, gde može da se skloni kada je uznemirena. Ovaj pripadnik Gobidae porodice uglavnom nije agresivan ka drugim ribama, izuzev ka pripadnicima svoje vrste. Uprkos tome, u paru mogu živeti mirno. Da bi joj se obezbedio ambijent najsličniji prirodnom okruženju, Firefish Goby ribu je potrebno držati u akvarijumu zapremine najmanje 50 litara, sa umerenim osvetljenjem i umerenim strujanjem vode iznad živog kamena. Imajte na umu da uznemirena Firefish riba može pokušati da iskoči iz akvarijuma. Stoga je treba čuvati u dobro zatvorenom akvarijumu. Pored algi i zooplanktona koji se nalaze u akvarijumu, ishrana Firefish Goby ribe treba da sadrži fino seckane ljuskare, vitaminima obogaćene artemije, mizis i gotove nutritivne preparate. Dostupno u različitim veličinama: od malih (2,5 cm), preko srednjih (5 cm), do velikih (8 cm).

Riba Citrinis Clown Goby, poznata i kao Citron ili Citrin Goby, najčešće se nalazi među koralnim grebenima Šri Lanke i Koralnog mora. Uglavnom se nalazi među kolonijama tvrdih i mekih korala. Ovo je sitna, žuta riba sa vertikalnim plavim prugama oko očiju i škrga i horizontalnom plavom prugom duž leđnog peraja. Boja tela joj može varirati između tamnosmeđe i bledožute. Ovo je miroljubiva riba, koja predstavlja odličan dodatak akvarijumu, naročito akvarijumu ispunjenom mekim koralima, s obzirom da uživa u plivanju i sakrivanju među polipima korala. Riba Citrinis Clown Goby se u divljni hrani polipima Acropora. sp korala i iako se smatra bezbednom za čuvanje u reef akvarijumu, može se desiti da otkida deliće polipa Acropora. sp ili drugih SPS korala. Ukoliko se u akvarijumu, u kom dominiraju SPS korali, ne nalaze prvenstveno zrele kolonije, ova riba će verovatno teško oštetiti Acropora sp. korale. Za optimalne uslove, ovu je ribu potrebno čuvati u akvarijumu minimalne zapremine 50 litara, sa obiljem razgranatih korala na kojima se često odmara satima. Retko je agresivna ka drugim vrstama riba, ali u manjim akvarijumima može biti borbena ka drugim jedinkama svoje vrste. Najbolje ju je čuvati u akvarijumu sa drugim miroljubivim vrstama. Gobiji se često razmnožavaju u akvarijumu. Neophodan je oprez ukoliko akvarijum sadrži Acropora. s pili slične SPS korale. Gobiji polažu svoja jaja u podnožje korala, čime dovode do odumiranja tkiva u tom delu korala. Ishrana ribe Citrinis Clown Goby treba da sadrži raznovrsnu hranu, poput artemija, smrznutog mizisa, škampa i drugih smrznutih preparata za mesojede. Dostupno u veličini: od malih (2cm), preko srednjih (3 cm), do velikih (5 cm)

Hranjenje dovodi do redovnog unosa hranljivih materija u svaki akvarijum. Kao rezultat izlučivanja stvorenja koja žive u akvarijumu, tokom vremena se nakupljaju brojne otpadne materije i hranljive materije algi koje ni najbolji filter ne može da razgradi. Rast biljaka može početi da slabi, uprkos adekvatnom đubrenju. Ovo je samo po volji problematičnih algi. U prirodi, ribe i biljke uživaju u stalnom snabdevanju svežom vodom, a otpadni proizvodi i inhibitori se ispiraju. Da bi se postigao sličan efekat, deo vode u akvarijumu zahteva redovnu zamenu. Ova redovna zamena stare, kontaminirane vode slatkom je ključna za efikasno funkcionisanje svakog akvarijuma – a posebno mini akvarijuma. Nažalost, sveža voda iz slavine nije direktno pogodna za akvarijume, međutim, jer može sadržati supstance koje predstavljaju pretnju za ribe, škampe, rakove i biljke. Beskičmenjaci su posebno osetljivi na zagađivače kao što su hlor i bakar u vodi. Jednako, važni sastojci prirodnih voda, kao što su elementi u tragovima i organski koloidi, nedostaju u vodi iz slavine. Dennerle Nano regenerator za vodu je razvijen posebno za mini akvarijume, a posebno za takve akvarijume sa škampima i rakovima. On čini kritične supstance u vodi iz slavine bezopasnim i dodaje aktivne supstance. Opasni hlor se brzo neutrališe. Toksični teški metali kao što su bakar, nikl, cink, olovo i kadmijum su efikasno vezani, čineći ih bezopasnim. Organski zaštitni koloidi obavijaju ribu kao druga koža, pružajući škrge, kožu i peraja trajnu zaštitu od štetnih uticaja okoline. Prirodni minerali podstiču mitarenje rakova i škampa i podržavaju formiranje jake i zdrave ljuske. Dennerle Nano regenerator za vodu: Dodajte 2 kapi regeneratora u 1 litar vode iz slavine. Sadržaj pakovanja je dovoljan za 150 l vode iz česme.

Kardinal je vrsta koja je veoma zahvalna za držanje u akvarijumu, nezahtevan je i dobro podnosi greške koje se često dešavaju kod početnika. Vrstu je otkrio izviđač po imenu Tan, u malim potocima na planini Baiyun (White Cloud Mauntain), u kineskoj Guangdong provinciji. Latinski naziv je Tanichthys albonubes što u bukvalnom prevodu znači Tanova riba sa belog oblaka. Engleski naziv je White Cloud Mountain Minnow. Ove, akvaristima lako dostupne ribice su u prirodi ugrožene i na mestu gde su otkrivene više ih nema. Jedno vreme se smatralo da su izumrle, ali kasnije je pronađeno nekoliko malih populacija u blizini originalnog lokaliteta. Hvatanje divljih riba je zabranjeno i vrsta je zaštićena, i pokušava se ponovno naseljavanje kardinala na Baiyun planinu. Svi kardinali koji se nalaze u prodaji su odgajeni u akvarijumskim uslovima. Ovakve ribe su prilagodljivije na različite uslove, a postoji i više odgajivačkih formi ove vrste. Potoci u kojima žive kardinali su plitki i bogati vegetacijom, voda kojom se napajaju potiče sa planine i dosta je hladna u odnosu na klimu kineske provincije Guangdong. U prirodi kardinal živi u vodi temperature 14 – 22 °C, dok su akvarijumski kardinali selektovani ka višem temperaturnom opsegu pa im odgovara temperatura od 26°C, a na kraće vreme podnose i topliju vodu. Niže temperature im više odgovaraju, tada su ribice su vitalnije, otpornije i lepše obojene. Na tvrdoću vode i kiselost su veoma prilagodljive i odgovara im pH od 6.0-8.0 i tvrdoća od 5-20 dH. Kardinal raste do 4cm i jatna je riba po prirodi. Za malo jato 10-12 primeraka dovoljan vam je akvarijum od 50-ak litara. U zajedničkom akvarijumu sa kardinalima možete kombinovati različite vrste barbusa, zebrice, garra algare i druge vrste kojima više odgovara nešto hladnija voda. Zlatne ribice nisu dobar izbor, iako se često nude akvaristima. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja, kardinal će se najbolje osećati u akvarijumu sa dosta biljaka, tamnim dnom i dobrim protokom vode. Dobro se uklapaju i sa potočnim ribama koje vole jak protok vode i nisku temperaturu. Kada se dobro osećaju kardinali imaju intenzivne boje, telo im je srebrno zelenkasto, a celom dužinom tela imaju jednu horizontalnu svetlu liniju, leđno i repno peraje je izrazito crveno, a vrhovi leđnog i analnog peraja su bele boje. Mladi kardinali podsećaju na mlade neonke. U vreme dok su neonke bile mnogo skuplje nego danas, kardinal je bio mnogo zastupljeniji i nazivao se „neonkom malog akvariste“. Boja je kod mužjaka izraženija nego kod ženki, peraja su im veća i često se mogu videti kako „trepere“ jedan naspram drugog, odmeravajući snage. Polno zrele ženke su krupnije i pune ikre. Odgajivači su razvili i oblike kojih u prirodi nema, šlajer kardinale i zlatni, ksantorični, varijetet. Mikropredatori u prirodi, kardinali u akvarijumu prihvataju sve vrste suve hrane,preporučujemo vam lisnatu hranu zbog male veličine riba. Mrest kardinala veoma je jednostavan, mlade ribice mogu izvesti čak i neiskusni akvaristi. U prirodi se kardinali mreste kontinuirano, svakih nekoliko dana polažući deo ikre,slično Mikrorazborama. Često se desi da jedan deo mladih ribica preživi i u zajedničkom akvarijumu. Ukoliko želite da imate kontrolisan mrest, matične ribe treba odvojiti i kondicionirati nekoliko dana, a zatim ih mrestiti kao npr.Zebrice. Sam mrest se odvija u sitnolisnom bilju. Obično narednog jutra nakon što se polovi spoje, roditeljska briga ne postoji i potredno je ikru zaštititi od proždrljivih roditelja upotrebom mrežice ili klikera. Mlađ se razvija nakon 48-60 h i u početku vise na zidovima akvarijuma i bilju. Kad apsorbuju žumance počinju da traže hranu, u početku infuzoriju a zatim i artemiju. Kardinali su veoma interesantne akvarijumske ribice, u poslednje vreme su neopravdano zapostavljeni, iz akvarijuma ih istiskuju nove, egzotične vrste koje često i ne podnose akvarijumske uslove tako dobro kao kardinal. Kardinal je jeftina riba koja svojom lepotom ne zaostaje za popularnijim vrstama, uspešno ga mogu gajiti i oni akvaristi koji na održavanje akvarijuma ne mogu odvojiti mnogo vremena.

Japanka ili zlatna ribica je prva riba koju je čovek počeo uspečno da gaji. Današnje japanke vode poreklo od divljeg Carassius auratusa koji je srebrnkasta riba iz porodice šarana – Babuška. Pre skoro dve hiljade godina pojavili su se prvi šarani žute i zlatne boje, od kojih je selekcijom nastala moderna Zlatna ribica, sa velikim brojem odgajenih oblika, mnoštvom boja i različitim oblicima tela. Početne faze nastanka modernih japanki vezane su za Kinu, odakle su prenete u Evropu, a zatim Ameriku. Zlatne ribice su hladnovodne i idealna temperatura za život im je 18-22 °C, divlje ribe su izložene velikim oscilacijama temperature i podnose temperaturu od 4-30°C, ribice gajene u akvarijumu nisu toliko tolerantne i potreban im je period aklimatizacije ako se prebacuju u vrtno jezerce. Odgovara im pH vrednost u rasponu 6-8, idealna je tvrdoća oko 15dH. Japanka je ribica kod čijeg držanja se pravi veliki broj grešaka. Jedna od najvećih zabluda je da ove ribe mogu živeti u kugli, KUGLE NISU DOBRE ZA BILO KOJU VRSTU RIBA, a posebno ne za japanke. Kako su zlatne ribice veoma tolerantne na loš kvalitet vode, one u kuglama izdržavaju jedno kratko vreme i tada nastaje zabluda da im je životni vek kratak. Japanka koja živi u odgovarajućim uslovima može poživeti više decenija. Pogrešno je držati ih u akvarijumu bez filtera jer se na taj način ribe neprestano truju amonijakom, imunitet im opada i podležu bolestima. Njima treba prostor, jer odrasle japanke mogu dostići dužinu od 40cm kod klasičnih riba nepodeljenog repa, dok su selektovane ribe uglavnom manje sa veličinom 15-20cm. Nekoliko mladih riba se može uspešno držati u manjem akvarijumu, npr 50l, ali će ga prilično brzo prerasti i pojaviće se problem filtracije i nedostatka kiseonika. Bar 40 l vode treba predvideti za svaku odraslu japanku. Zlatne ribe su svaštojedi sa znatnim procentom biljnih materija u ishrani, ovo je naročito važno za selektovane japanke koje mogu imati problema sa probavom, sklone su zatvoru i problemima sa plivajućim mehurom. U Akvarijum artu možete kupiti specijalne hrane za japanke firme Sera, linija proizvoda Goldy i firme Tetra, linija proizvoda Goldfish. Rado prihvataju i bareno povrće kao što je grašak. Apetit japanki je čuven, ove ribice su uvek gladne, imaju brz metabolizam i filtracija mora biti snažna, a zamene vode redovne. Veliki broj varijeta je nastao selekcijom japanki, pa pored klasične zlatne ribe imamo: lepeze (ribe jajolikog tela i podeljenog repnog peraja), teleskope (ribe velikih izbuljenih očiju), orande (kožni nabori na glavi izgledaju kao griva lava) i mnoge druge. Postoji još mnogo oblika, od kojih su neki definitivno otišli predaleko sa selekcijom mutacija, tako da ribe sa krivom kičmom, hipertrofiranim škrgama, očima koje su izbačene iz duplji, nedostajućim perajima svakako nisu naša preporuka. Japanke ne treba kombinovati sa drugim ribama jer će zbog svog velikog rasta pokušati da pojedu sve sitnije ribe, a brze i živahne ribe mogu oštetiti peraja japanki. Ponekad će kombinacija sa algarima i muljarima proći bez posledica, ali treba biti na oprezu. Biljke koje se mogu držati sa japankama imaju tvrde listove kao Anubia nana. Razlika među polovima je mala, polno zreli mužjaci imaju bele tačke na škržnim poklopcima i nešto su vitkiji u telu. Mrest je sličan mrestu ostalih šaranskih riba samo je sve mnogo veće, mresni akvarijum od 200+ litara, nekoliko hiljada ikri i ogromna količina vode za rast mladih zlatnih ribica. Zlatne ribice su i danas veoma zastupljene u akvaristici, nažalost iz pogrešnih razloga. Većina akvarista ih drži u neadekvatnim uslovima i nisu u prilici da u potpunosti upoznaju japanke u svoj njihovoj lepoti, a radi se o ljubimcima koji uz vas mogu biti duže nego pas ili mačka kada im se pokloni bar malo pažnje. U Akvarijum artu imamo japanke raznih boja i veličina.

Trihogasteri ili guramije spadaju među najotpornije vrste akvarijumskih ribica. Mogu se uspešno gajiti i doživeti čak osam godina u veoma skromnim uslovima. Naučno ime vrste je nedavno promenjeno u Trichopodus trichopterus. U prirodi žive u basenu reke Mekong, široko su rasprostranjene u južnoj Kini, Vijetnamu, Laosu, Kambodži, Tajlandu, Mijanmaru, Maleziji i severnoj Indoneziji. Veštački su stvorene populacije trihogastera na mnogim lokacijama širom sveta što samo govori o prilagodljivosti ovih riba. Vode u kojima žive spore su ili stajaće, plitke i bogate vegetacijom. Nalazimo ih u jezercima, močvarama, kanalima. Često migriraju u plavljena područja, šume i ravnice, a sa početkom sušne sezone vraćaju se u glavni tok. Odgovara im temperatura od 24-30°C, pH vrednost 5.5-8.5 i tvrdoća vode od 3 pa čak do 35 dH. Rastu do 15cm, u akvarijumu uglavnom do 12cm. Potreban im je akvarijum od bar 80 litara, za više primeraka i veći. Gusta vegetacija i prisustvo površinskog bilja dovodi do toga da se guramije osećaju sigurno i ponašaju prirodno. Deo akvarijuma treba ostaviti slobodnim za plivanje. Pošto su nešto veće rastom ne treba ih kombinovati sa malim ribama. Mirnije vrste barbusa, veće tetre i krupnije živorotke su, pored muljara i algara, dobar izbor. Trihogasteri su dosta temperamentni, naročito polno zreli mužjaci koji mogu biti izrazito teritorijalni pred mrest. Agresivnost se ispoljava najviše prema slabijim mužjacima i ženkama koje nisu spremne za mrest. Potrebno je obezbediti dovoljno mesta za skrivanje kako slabiji primerci ne bi postali apatični, prestali da uzimaju hranu i uginuli nakon konstantnog proganjanja. U prisustvu agresivnih vrsta ili veoma brzih riba guramije će biti plašljive i povućene ribe. Postoji nekoliko boja kod trihogastera. Divlji oblik je svetlo plave boje sa jednom crnom tačkom na sredini tela i jednom pri korenu repa, treća crna tačka je u stvari oko ribe, latinski naziv je dat po ove tri tačke. Kod odraslih riba tačke često izblede. Veoma je popularan mramorni ili cosby trihogaster, koji na telu ima nepravilne tamno-plave šare, kao i zlatni ili gold oblik. Ove dve forme se ne javljaju u prirodi, već su nastale selekcijom ribica. Guramije nisu probirljive, svaštojedi su i lako prihvataju sve vrste kvalitetne suve hrane. Mužjaci su nešto veći rastom, intenzivnije obojeni i većih peraja. Leđno peraje je izduženo, dok je kod ženki zaobljeno. Kod mladih guramija naljakše je odrediti pol po obliku leđnog peraja jer je to prva polna karakteristika koja se javlja. Mrest plavih guramija je veoma jednostavan, posebna priprema vode nije neophodna. Dominantan mužjak će na odabranom mestu napraviti penasto gnezdo, a sama izgradnja gnezda će ponekad trajati danima. Odabrana ženka će povremeno dolaziti do gnezda, da proveri napredovanje, a zatim će je mužjak pojuriti. Sam mrest se odvija ispod gnezda, i ribice će se bukvalno saviti jedna oko druge, izbscujući ikru i mleč. Tokom ovog grča obe ribe će nekoliko sekundi padati ka dnu, i nakon što se trgnu iz ovog transa, ikru koja se nije podigla ka gnezdu će mužjak pokupiti i ubaciti u gnezdo. Ovih ciklusa može biti i više od 20, a ukupan broj ikri može biti do 1200. Nakon mresta ženku treba odvojiti jer je mužjak veoma predan u odbrani gnezda, pa je može ubiti. Nakon 24-36h mlade guramije se legu, u gnezdu ostaju još 4-5 dana, a zatim počinju da traže hranu. Veoma su sitne i dugo jedu infuzoriju, kritična faza razvoja im je posle druge nedelje kada im se razvija labirint i počinju da dišu atmosferski vazduh. Tada treba sniziti nivo vode na 15cm kako se mlade ribice ne bi pogušile. Rast im je veoma neujednačen i treba ih podeliti po veličinama jer može doći do kanibalizma. Rastu veoma brzo i postaju polno zrele sa 6-8 meseci. Guramija je veoma zahvalna vrsta, otporna na promenjive uslove, lepo obojena i pogodna za zajednički akvarijum. Preporučujemo je i početnicima koji imaju nešto veće akvarijume.

Kolorit Naso Tang ribe, poznate i kao Orangespine Unicornfish riba, tamni vremenom sa sazrevanjem. Naso Tangs ribe iz havajskih voda su obično svetlije prebojene od primeraka iste vrste iz drugih krajeva. Mlada havajska Naso Tang riba je tamno siva, sa plavom prugom koja oivičava leđno peraje i narandžastom prugom na repnom peraju. Kada sazri, telo joj poprimi crvenkasto – smeđu nijansu, a pruge se dodatno obogaćuju različitim nijansama. Rep je lučan, a žuta pruga se vertikalno pruća ka leđima. Na peteljkastom spoju tela i repa, obično se nalaze dve narandžaste mrlje. Najupečatljivije promene vremenom su uočljive na licu. Između očiju i usta se nalazi tanka, crna maska, oivičena svetložutom prugom. Usne vremenom poprimaju crvenkasto – narandžast ton. Za ovu ribu je potreban akvarijum zapremine oko 700 litara da obezbedi dovoljno prostora za plivanje i mesta za sakrivanje, a potrebno ga je i adekvatno zatvoriti da bi se sprečilo iskakanje. Ovaj tang je agresivan u prisustvu drugih tang riba, ali vrlo miroljubiv u odnosu sa drugim vrstama. Iako će Naso Tang riba jesti svu mesnatu hranu ponuđenu ostalim ribama u akvarijumu, neophodno joj je obezbediti dovoljne količine morske trave i algi. Ovo joj ojačava imuni sistem, smanjuje agresivnost i poboljšava sveukupno zdravlje. Ponudite joj sušenu travu na kamenu ili veggie štapu i hranite je biljnom hranom najmanje tri puta nedeljno. Dostupno u veličini: od malih (2 – 5 cm), preko srednjih, do velikih (20 – 23 cm).

Borac ribica spada u ribice za akvarijum kojima je kugla za ribice više nego savršeno stanište. Spada u najlepše ribice i posebna je pogodnost to što vam za borca ne treba filter za akvarijum. Ribe borci - najvažnije karakteristike Borac ribica vodi poreklo sa Tajlanda Ribe borci pripadaju dvodihalicama Kao što i samo ime kaže, borci ribice, i to mužjaci umeju da budu prilično ratoborni. Na Dalekom Istoku tretirane su skoro isto kao borbeni petlovi, ali ova vrsta „zabave” je danas zabranjena U divljini, sijamske ribe borci su obično veoma mutnih, zelenih boja, ali selektivnim razmnožavanjem mogu da se dobiju primerci veoma živih boja (crveni, plavi, zeleni, pa čak i ružičasti) ćenka ribica borac je sitnija od mužjaka, kraćih peraja i tmurnijih boja Preporučljivo je staviti u isti akvarijum jednog mužjaka i 4 ili 5 ženki, kako bi on svoju pažnju raspodelio između njih Ženke rastu do 5 cm, a mužjaci do 7 cm Idealna temperatura vode: 22–26°C borci ribice uzimaju raznovrsnu hranu, međutim, kako plivaju veoma lagano i nisu uvek prvi na redu u lancu ishrane, postarajte se da bude dovoljno hrane za njih. Ipak, pazite da Vaš akvarijum ostane čist Jedna od najpopularnijih vrsta akvarijumskih ribica, latinski Betta splendens, a na engleskom govornom području nalazimo oih pod nazivom Bettas. Često u akvarističkim prodavnicama ih možete lako uočiti kao prelepe ribice koje same plivaju u malim posudama. Neki, pak, najbolje opremljeni akvaristički šopovi u Evropi imaju brižljivo konstruisane sisteme za držanje ovih riba, što bi lepo bilo videti i u srpskim radnjama. Borci ribice izrazito su agresivni i teritorijalni, ali samo prema svojoj vrsti i to u kombinaciji mužjak – mužjak. Bukvalno nećete se ni okrenuti ako ste ih stavili zajedno, a već će doći do okršaja, snažnog širenja peraja, napregnutih škrga I prepoznatljivog stava za borbu. Mogu se držati sa ženkama I to preporučljivo barem 3-4 ženke na jednog mužjaka, jer u dugom držanju sa jednom ženkom postoji velika mogućnost da ženka strada. Mogu se držati I sa drugim ribama, ali treba izbegavati one koje borac ribica smatra konkurencijom zbog raskošnih peraja ili jarko crvene boje, ali I sa nekim brzim ribama koje mogu napadati njega, poput barbusa. Čudan je taj Siam. Poput sijamskih mačaka i nadaleko čuvenih blizanaca Chang i Eng Bunker (sijamski blizansci), ribe borci potiču iz Siama, države koja je u 20.veku postala Tajland. Mogu se naći I u okolnim državama Vijetnamu, Laosu i Kambodži. Niko ne može tačno reći koliko se ribe borci istorijski dugo drže u zatočeništvu, ali je sigurno da tradicija uzgajanja ovih riba na Tajlandu, tj Sijamu traje nekoliko vekova. Ljudi su primetili još davno na tom prostoru da su divlje ribe veoma teritorijalne i da napadaju druge ribe koje su im ugrožavale prostor, pa su počeli organizovati tuče ovih riba kao zabavu. Do 18.veka Borbe boraca bile su veoma popularna zabava u Sijamu da su čak i vladari držali ribu i gledajući njihove borbe. Sredinom 19. Veka kralj Rama III dao je nekoliko riba iz svoje kolekcije Teodoru Kantoru, danskom lekaru I zoologu. Kantor ih je doneo u Evropu, što predstavlja početak uzgoja I širenja ove vrste na evropskom kontinentu. Nakon dovođenja ribe u Evropu, Kantor je toj vrsti dao naučni opis i ime. Nekoliko godina kasnije, ihtiolog Čarls Tate Regan shvatio je da je Kantorov odabir imena - Macropodus pugnax - već dodijeljen drugoj dvodihalici (ribe borci kao I makropodusi su dvodihalice, uzimaju vazduh I iz vode I iz vazduha). Početkom 20.veka Regan je dao novi naučni naziv ovoj ribi - Betta splendens (na malajskom jeziku: ikan betah - trajna riba I na latinskom splendens -sjajna). Kao I kod većine drugih riba koje u akvaristici znamo kao jako obojene, izvorne ribe borci obično su sivosmeđe ili zelenkaste boje, ali mogu intenzivirati boje kao signale agresije ili kao čin udvaranja. Nakon uvođenja ribe na zapad, evropski i američki odgajivači selekcijom su došli do mnogih boja koje se danas mogu sresti. Samo u akvarijum Centru smo dosad dobijali bukvalno sve moguće boje I njihove kombinacije koje se mogu zamisliti. Kao adaptivnu funkciju, s obzirom na mirne vode bez mnogo kiseonika odakle borac ribica potiče, razvili su labirintni organ (otud izraz na koji možete naleteti – labirintkinje za ribe dvodihalice) koji im omogućuje udisanje vazduha iznad površine vode. Za vreme sušne sezone u svom prirodnom staništu, ribice borci se mogu snaći u koritima isušenih potoka i bara povlačeći se u šupljine s malo vode ili čak zakopavajući se u muljevitom koritu. Ovo je odgovor na povremeno opravdano pitanje nekog kupca u radnji: Zar vam nije žao da ih držite u tako malim posudama. Oni su potpuno prirodno naviknuti na to barem neko kraće vreme. Iako se trudimo da svim ribama obezbedimo što više prostora, male posude sa redovnim menjanjem vode I dobrom hranom (larve komaraca, sušene I zamrznute + tetra diskus) ne predstavlju ambijent u kome ribica borac pokazuje jasne znake protivljenja na kratko vreme. Dobra okolnost je da je po pravilu prodaja ovih ribica brza, da se ne zadržavaju puno u radnji I da ipak dobiju veći prostor kod hobiste, što je svakako bolja varijanta od trajnog držanja u malim posudama o čemu govori sledeći pasus. U period sušne sezone I nepovoljnih uslova povlačenje u te male džepove vlage očajnički je pote, pa ljudi pogrešno tumače da se Bette mogu držati u malim akvarijumima ili još gore u kombinaciji sa zlatnim ribicama u malom prostoru. Najveća opsanost od držanja u malim posudama bez filtera je ta što se veoma brzo nakupi otpad koji postaje fatalan za ove ribe pogotovo ako se zaboravi na češće menjanje vode. Obezbedite barem 4 litara vode ako držite jednog borca u posudi. Mužjaci Borca prave gnezdo od mehurića iznad vodene površine I “pljujući” mehurić obložen sluzi. To će radi satima dok ne napravi gnezdo. Potom mužjak raširi škrge i raširi peraje kako bi privukao obližnju ženku koja doplivava do gnezda. Nakon što se malo poguraju, sa izglednim šansama da neko ostane bez komada krljušti, otpočinje mrest boraca . Mužjak se omota oko ženke i oni istovremeno ispuštaju spermu i jajašca u vodu, nakon čega mužjak postavlja usta da uzme oplođena jajašca i odloži ih u gnezdo. Za to vreme ženka će možda pokušati da pojede jaja, pa je mužjak mora odbiti i nakon što se sva jaja odlažu,oterati od gnezda. Ovaj zanimljiv čin je svakako motiv zbog kog se hobisti odlučuju da im prvi mrest bude – mrest boraca. Jednom kad jaja dospeju u gezdo i ženka bude oterana, mužjak borav čuva jaja i brine se o njima, boreći se protiv svega što se previše približi. Jaja se izležu nakon jednog do dva dana, a mladj napušta gnezdo i 2-3 dana nakon toga proplivavaju. Jednom kad se mališani dovoljno samostalno plivaju, mužjak Borca i njegova deca kreću svako na svoju stranu. Treba naglasiti da I pored toga što se borac ribica pripitomljava na život I u klimatski pogodnim područjima van Tajlanda, populacije betta opada u svom izvornom području, a Međunarodna organizacija za zaštitu prirode označava ovu vrstu kao ranjivu. Osim raznoraznih boja, selekcijom su dobijene I razne forme ovih riba u smislu različitosti peraja. Najčešći tip je Veil Tail, popularan je “model” Crown Tail koji imaju šiljaste, odvojene vrhove na perajama, dok repovi Half-Moon boraca imaju imaju ravne rubove oblika polumeseca, rašireni su pod uglom od 180 stepeni (polovina kruga ili polovina meseca). Poznati su I varijeteti Rep ruže kome se repovi prekrivaju i preklapaju kao što to čine lattice ruže, a tu su I Delta, Super Delta, Double Tail I nekolicina drugih. Za kraj teksta jedna zanimljivost, vezana za tzv Mramornog borca, koji potiče iz jednog američkog zatvora u kom je osuđenik u svojoj ćeliji uzgajao borce u teglama od kikiriki putera. On je bio toliko uspešan u tome, da je proizveo ribe sa crno belim tufnama I kasnije ih slao van zidina zatvora odgajivačima koji su daljim mrestom održavali dobijenu liniju I verovatno dobili još poneku zanimljivu kombinaciju boja. borci ribice

Opis Borac ribica spada u ribice za akvarijum kojima je kugla za ribice više nego savršeno stanište. Spada u najlepše ribice i posebna je pogodnost to što vam za borca ne treba filter za akvarijum. ribe borci - najvažnije karakteristike borac ribica vodi poreklo sa Tajlanda ribe borci pripadaju dvodihalicama Kao što i samo ime kaže, borci ribice, i to mužjaci umeju da budu prilično ratoborni. Na Dalekom Istoku tretirane su skoro isto kao borbeni petlovi, ali ova vrsta „zabave” je danas zabranjena U divljini, sijamske ribe borci su obično veoma mutnih, zelenih boja, ali selektivnim razmnožavanjem mogu da se dobiju primerci veoma živih boja (crveni, plavi, zeleni, pa čak i ružičasti) ćenka ribica borac je sitnija od mužjaka, kraćih peraja i tmurnijih boja Preporučljivo je staviti u isti akvarijum jednog mužjaka i 4 ili 5 ženki, kako bi on svoju pažnju raspodelio između njih Ženke rastu do 5 cm, a mužjaci do 7 cm Idealna temperatura vode: 22–26°C borci ribice uzimaju raznovrsnu hranu, međutim, kako plivaju veoma lagano i nisu uvek prvi na redu u lancu ishrane, postarajte se da bude dovoljno hrane za njih. Ipak, pazite da Vaš akvarijum ostane čist Jedna od najpopularnijih vrsta akvarijumskih ribica, latinski Betta splendens, a na engleskom govornom području nalazimo oih pod nazivom Bettas. Često u akvarističkim prodavnicama ih možete lako uočiti kao prelepe ribice koje same plivaju u malim posudama. Neki, pak, najbolje opremljeni akvaristički šopovi u Evropi imaju brižljivo konstruisane sisteme za držanje ovih riba, što bi lepo bilo videti i u srpskim radnjama. Borci ribice izrazito su agresivni i teritorijalni, ali samo prema svojoj vrsti i to u kombinaciji mužjak – mužjak. Bukvalno nećete se ni okrenuti ako ste ih stavili zajedno, a već će doći do okršaja, snažnog širenja peraja, napregnutih škrga I prepoznatljivog stava za borbu. Mogu se držati sa ženkama I to preporučljivo barem 3-4 ženke na jednog mužjaka, jer u dugom držanju sa jednom ženkom postoji velika mogućnost da ženka strada. Mogu se držati I sa drugim ribama, ali treba izbegavati one koje borac ribica smatra konkurencijom zbog raskošnih peraja ili jarko crvene boje, ali I sa nekim brzim ribama koje mogu napadati njega, poput barbusa. Čudan je taj Siam. Poput sijamskih mačaka i nadaleko čuvenih blizanaca Chang i Eng Bunker (sijamski blizansci), ribe borci potiču iz Siama, države koja je u 20.veku postala Tajland. Mogu se naći I u okolnim državama Vijetnamu, Laosu i Kambodži. Niko ne može tačno reći koliko se ribe borci istorijski dugo drže u zatočeništvu, ali je sigurno da tradicija uzgajanja ovih riba na Tajlandu, tj Sijamu traje nekoliko vekova. Ljudi su primetili još davno na tom prostoru da su divlje ribe veoma teritorijalne i da napadaju druge ribe koje su im ugrožavale prostor, pa su počeli organizovati tuče ovih riba kao zabavu. Do 18.veka Borbe boraca bile su veoma popularna zabava u Sijamu da su čak i vladari držali ribu i gledajući njihove borbe. Sredinom 19. Veka kralj Rama III dao je nekoliko riba iz svoje kolekcije Teodoru Kantoru, danskom lekaru I zoologu. Kantor ih je doneo u Evropu, što predstavlja početak uzgoja I širenja ove vrste na evropskom kontinentu. Nakon dovođenja ribe u Evropu, Kantor je toj vrsti dao naučni opis i ime. Nekoliko godina kasnije, ihtiolog Čarls Tate Regan shvatio je da je Kantorov odabir imena - Macropodus pugnax - već dodijeljen drugoj dvodihalici (ribe borci kao I makropodusi su dvodihalice, uzimaju vazduh I iz vode I iz vazduha). Početkom 20.veka Regan je dao novi naučni naziv ovoj ribi - Betta splendens (na malajskom jeziku: ikan betah - trajna riba I na latinskom splendens -sjajna). Kao I kod većine drugih riba koje u akvaristici znamo kao jako obojene, izvorne ribe borci obično su sivosmeđe ili zelenkaste boje, ali mogu intenzivirati boje kao signale agresije ili kao čin udvaranja. Nakon uvođenja ribe na zapad, evropski i američki odgajivači selekcijom su došli do mnogih boja koje se danas mogu sresti. Samo u akvarijum Centru smo dosad dobijali bukvalno sve moguće boje I njihove kombinacije koje se mogu zamisliti. Kao adaptivnu funkciju, s obzirom na mirne vode bez mnogo kiseonika odakle borac ribica potiče, razvili su labirintni organ (otud izraz na koji možete naleteti – labirintkinje za ribe dvodihalice) koji im omogućuje udisanje vazduha iznad površine vode. Za vreme sušne sezone u svom prirodnom staništu, ribice borci se mogu snaći u koritima isušenih potoka i bara povlačeći se u šupljine s malo vode ili čak zakopavajući se u muljevitom koritu. Ovo je odgovor na povremeno opravdano pitanje nekog kupca u radnji: Zar vam nije žao da ih držite u tako malim posudama. Oni su potpuno prirodno naviknuti na to barem neko kraće vreme. Iako se trudimo da svim ribama obezbedimo što više prostora, male posude sa redovnim menjanjem vode I dobrom hranom (larve komaraca, sušene I zamrznute + tetra diskus) ne predstavlju ambijent u kome ribica borac pokazuje jasne znake protivljenja na kratko vreme. Dobra okolnost je da je po pravilu prodaja ovih ribica brza, da se ne zadržavaju puno u radnji I da ipak dobiju veći prostor kod hobiste, što je svakako bolja varijanta od trajnog držanja u malim posudama o čemu govori sledeći pasus. U period sušne sezone I nepovoljnih uslova povlačenje u te male džepove vlage očajnički je pote, pa ljudi pogrešno tumače da se Bette mogu držati u malim akvarijumima ili još gore u kombinaciji sa zlatnim ribicama u malom prostoru. Najveća opsanost od držanja u malim posudama bez filtera je ta što se veoma brzo nakupi otpad koji postaje fatalan za ove ribe pogotovo ako se zaboravi na češće menjanje vode. Obezbedite barem 4 litara vode ako držite jednog borca u posudi. Mužjaci Borca prave gnezdo od mehurića iznad vodene površine I “pljujući” mehurić obložen sluzi. To će radi satima dok ne napravi gnezdo. Potom mužjak raširi škrge i raširi peraje kako bi privukao obližnju ženku koja doplivava do gnezda. Nakon što se malo poguraju, sa izglednim šansama da neko ostane bez komada krljušti, otpočinje mrest boraca . Mužjak se omota oko ženke i oni istovremeno ispuštaju spermu i jajašca u vodu, nakon čega mužjak postavlja usta da uzme oplođena jajašca i odloži ih u gnezdo. Za to vreme ženka će možda pokušati da pojede jaja, pa je mužjak mora odbiti i nakon što se sva jaja odlažu,oterati od gnezda. Ovaj zanimljiv čin je svakako motiv zbog kog se hobisti odlučuju da im prvi mrest bude – mrest boraca. Jednom kad jaja dospeju u gezdo i ženka bude oterana, mužjak borav čuva jaja i brine se o njima, boreći se protiv svega što se previše približi. Jaja se izležu nakon jednog do dva dana, a mladj napušta gnezdo i 2-3 dana nakon toga proplivavaju. Jednom kad se mališani dovoljno samostalno plivaju, mužjak Borca i njegova deca kreću svako na svoju stranu. Treba naglasiti da I pored toga što se borac ribica pripitomljava na život I u klimatski pogodnim područjima van Tajlanda, populacije betta opada u svom izvornom području, a Međunarodna organizacija za zaštitu prirode označava ovu vrstu kao ranjivu. Osim raznoraznih boja, selekcijom su dobijene I razne forme ovih riba u smislu različitosti peraja. Najčešći tip je Veil Tail, popularan je “model” Crown Tail koji imaju šiljaste, odvojene vrhove na perajama, dok repovi Half-Moon boraca imaju imaju ravne rubove oblika polumeseca, rašireni su pod uglom od 180 stepeni (polovina kruga ili polovina meseca). Poznati su I varijeteti Rep ruže kome se repovi prekrivaju i preklapaju kao što to čine lattice ruže, a tu su I Delta, Super Delta, Double Tail I nekolicina drugih. Za kraj teksta jedna zanimljivost, vezana za tzv Mramornog borca, koji potiče iz jednog američkog zatvora u kom je osuđenik u svojoj ćeliji uzgajao borce u teglama od kikiriki putera. On je bio toliko uspešan u tome, da je proizveo ribe sa crno belim tufnama I kasnije ih slao van zidina zatvora odgajivačima koji su daljim mrestom održavali dobijenu liniju I verovatno dobili još poneku zanimljivu kombinaciju boja.

Telo je tipičnog izgleda porodice Loricariidae, širokog prednjeg dela u području glave da bi se telo sve više sužavalo prema repu koji izgleda kao šiljak. Prve usne leđnog i oba prsna peraja kod mužjaka nekih vrsta su okoštale i čine bodlje. Telo je spolja prekriveno koštanim ljuspicama, a usta su modifikovana u aparat za usisavanje algi i sitnih organizama, smeštena prema dole. Oko usta se kod odraslih mužjaka nalaze brčići, poput iglica, u nekoliko nizova. Mužjaci takođe imaju i tzv.“kožne zube“ koji se nalaze u blizini usana, verovatno služe u prehrani. Odrasli mužjaci oko usta imaju nekoliko redova sitnih šiljaka (kao brčići), dok ženke imaju svega 2-3 šiljka. Boja tela im je smeđa, siva ili crna sa šarama duž tela, a jedan manji deo dolazi sa žutim ili svetlim šarama. Držanje: To je korisna riba jer čisti akvarijum od algi, nije prevelika pa se može držati i sa manjim ribama jer nije agresivna. Razmnožavanje: U akvarijumu se često hoće izmrestiti. Potrebno je samo puno kamenja i šupljina u koje se mogu zavlačiti. Najradije se mreste u dupljama panjeva ili pećinama, gde ženka polaže jaja. Mužjak ih oplodi I on se dalje brine o jajima. Vrlo često uopšte ne izlazi iz rupe već mu viri samo rep, pa tu treba pripaziti da mu se nekako na otvor aplicira hrana u tabletama ili nešto slično. Ishrana: Osnovna hrana su alge, ove ribe neumorno čiste staklo, podlogu, dekoraciju, filter i sl. To im obično nije dovoljno, pa je potrebno dodavati hranu u tabletama i granulicama , ali one moraju biti biljnog porekla. Ponašanje u akvarijumu: Dobroćudna je riba pa se može držati sa većinom riba, u pravilu sa svima osim sa ciklidima.

KETAPANG listovi morskog badema – prirodni regenerator za rezervoare sa slatkom vodom. KETAPANG je osušeno i izmrvljeno lišće morskog badema (Terminalia catappa), koje poboljšava kvalitet akvarijumske vode. KETAPANG dodaje prirodne tanine i huminske kiseline i nešto niži pH nivo da bi biotop vode bio tačan za ribe iz mekih voda, kiselih staništa. Uzgajivači azijskih ukrasnih riba koriste listove morskog badema da zaštite jaja, primenjujući KETAPANG direktno na rezervoar za uzgoj ili filter. Takav postupak značajno poboljšava reprodukciju i stopu preživljavanja. U rezervoarima sa lišćem morskog badema ribe ređe pate od ogrebotina i drugih kožnih problema. Njihova otpornost na bolesti je takođe poboljšana. poboljšana. Supstance koje se oslobađaju iz listova morskog badema ubrzavaju regeneraciju epidermisa, sluznog omotača i peraja i smanjuju rizik od infekcije saprolegnijom, pa se KETAPANG preporučuje nakon promene vode, transporta i tokom aklimatizacije riba na nove uslove. U rezervoarima za uzgoj listovi morskog badema štite jaja od plesni i poboljšavaju izležavanje i stopu preživljavanja. Listovi morskog badema se posebno preporučuju tokom promene vode i uvođenja novih domova kako bi se stvorili odgovarajući uslovi životne sredine i biološka ravnoteža. Dostava na uzoj teritoriji grada Beograda je 250 din bez obzira na tezinu paketa i vršimo je sopstvenim prevozom u skladu sa dogovorom.   Dostava za Srbiju po važećem cenovniku Post Expres-a.  Rok isporuke 1-3 radna dana. Aqua zoo shop Maksima Gorkog br.25 , Vracar 061/388-999-8 Radno vreme: Ponedeljak – Petak      09,00-20,00 Subota                           09,00-18,00 Nedelja                          09,00-15,00 aquazooshopbg@gmail. com Informacije Dostava za JEDAN SAT (BEOGRAD I PANČEVO) - cena dostave iznosi 150din + 50 din po predjenom kilometru - BESPLATNA DOSTAVA za kupovinu preko 5000 din (BEOGRAD) Dostava u ISTOM DANU (BEOGRAD I PANČEVO) - cena dostave iznosi 300 din fiksno bez dodatnih troskova - BESPLATNA DOSTAVA za kupovinu preko 4000 din (BEOGRAD I PANČEVO)

Poreklom je iz Indije, Pakistana i Bangladeša, gde naseljava različite vodotokove, od brzih potoka pa sve do jezera i močvarnih predela. Divlje ribe dostižu veličinu do 15cm i njihova veličina i obojenost značajno variraju u zavisnosti od porekla. Komercijalno gajene ribe retko prelaze 8cm i za razliku od divljih primeraka zadržavaju bronzanu boju tokom cele godine, a ne samo u vreme mresta. Boja kod mužjaka je izraženija nego kod ženki, koje su krupnije od mužjaka. Manje ili više crne boje pojavljuje se u perajima mužjaka, kod ženki ova boja izostaje. Ova živahna ribica je idealna za zajednički akvarijum, smatra se jednom od najnezahtevnijih vrsta i preporučuje se početnicima. Najbolje se uklapaju u biljni akvarijum sa tamnijom podlogom, u ovakvim uslovima ribe će se ponašati prirodno i imati izraženije boje. Malo jato od 5-6 primeraka može se naseliti u akvarijum od minimum 50-ak litara. Može se kombinovati sa različitim vrstama tetri, drugom šaranskom ribom, živorotkama kao i sa različitim muljarima i algarima. Vrste koje imaju velika peraja mogu biti izložene povremenom grickanju, mada mnogo ređe nego kod ozloglašenih Barbus Tetrazona. Barbus Conhonius nema posebnih zahteva prema parametrima vode i brzo se prilagođava različitim uslovima, u prirodi se ove ribe sreću u vodama sa sledećim karakteristikama: ph 6 do 8, ukupna tvrdoća 5-19 dGH i temperature 18–24 °C. Ishrana se u prirodi sastoji od insekata, crva, račića i biljnog materijala, u akvarijumu ribice brzo prihvataju suvu hranu kao što je Vipan, Sera Flora i sl. Životni vek je do 5 godina. Mrest ovih ribica odvija se na isti način kao i kod ostalih barbusa, do njega dolazi u jutarnjim časovima. Ribe prosipaju ikru koja nije lepljiva i pada na dno akvarijuma, roditeljska briga ne postoji i često dolazi do jedenja ikre. Mlađ se u početku hrani infuzorijom, a zatim artemijom. Mlade ribice nemaju karakterističnu bronzanu boju koja se razvija kasnije. Selekcijom su dobijene ribe izrazito jarkih boja kao i šlajeri.

Kribenzis je endemska vrsta ciklida iz Nigerije i Kameruna. Patuljastog je rasta i u akvarijumu dostiže veličinu do 10cm, ženke do 7,5cm. U prirodi su pronalaženi i krupniji primerci. Nalaze se u sporim i stajaćim plitkim vodama koje su bogate vegetacijom. Jedan je od najpopularnijih patuljastih ciklida. Zbog malog rasta i interesantnog ponašanja često se sreće u akvarijumima. Kribenzis je pogodan i za akvarijume početnika jer nije zahtevan po pitanju parametara vode i znatno je otporniji prema patogenima od južnoameričkih srodnika. Postoji više varijanti boje ovih ribica, a ponekad se u ponudi mogu naći i druge ribe iz istog roda (P.Taeniatus, P.subocellatus i dr.) Iako su poreklom iz Afrike, ne treba ih mešati sa jezerskim vrstama, Kribenzisima odgovaraju drugačiji uslovi. Temperatura vode koja im odgovara je 24-28°C, pH vrednost od 6,5 do 7,5 i meka do umereno tvrda voda. Jednom paru ovih ribica dovoljan je akvarijum od 60l, u veće akvarijume može se naseljavati više primeraka. Teritorijalni su po prirodi i pokazuju agresivnost prema pripadnicima svoje vrste, a u vreme mresta teraju i ostale ribe. Odgovara im akvarijum sa dosta biljaka, kamenja i skrovitih mesta gde će Kribenzisi provoditi dosta vremena, a moguć je i mrest. Rado se mreste u kokosu. Kod mužjaka su leđno i analno peraje izvučena u špic, dok su kod ženke ova peraja zaobljena. Polno zrela ženka znatno je zdepastija od mužjaka i ima stomak jarko ljubičaste boje. Do mresta često dolazi i u zajedničkom akvarijumu, Kribenzisi su odlični roditelji i uspešan mrest je moguć ukoliko nisu prisutne krupne ribe. Ženka se brine o ikri i mlađi dok mužjak uglavnom brani teritoriju. Mlađ je krupna i čim propliva moze jesti Artemiju. Nisu probirljivi po pitanju hrane, rado prihvataju suvu lisnatu hranu sa većim sadržajem biljnih materija, kao što je Sera flora, Tetra pro algae i sl. Sa dobrim razlogom su ove ribe već dugi niz godina među najpopularnijim ribicama. Čak i u skromnim uslovima Kribenzis će pokazati svoje interesantno ponašanje i svu lepotu boja.

Postoji mnogo oblika uzgoja ove popularne akvarijumske ribe. Upkos svojoj veličini, može se kombinovati sa većinom tropskih riba. Nezahtevna riba koja će Vam oprostiti početničke greške. Ne kopa po podlozi i ne oštećuje biljke. Lepo izgleda pod jakom pink neonkom i daje odličan kontrast tamnozelenom bilju. Teško je uočiti razliku u povolima. U prodaji sledeće forme: mramorni, trikolor, beli, šlajer, dijamant. Maksimalna veličina: 15 cm, visina 20–25 cm (sa perajima) Prirodno stanište: reka Amazon, Južna Amerika Životni vek: 8–10 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 50–80 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 23–29°C; 5–20º DGH; pH 6–7.5; nedeljna zamena 20–25% vode Hrana: smrznuta hrana, suva, lisnata granula, larva, tubifeks Prodajna veličina: 3–4,5 cm

Miroljubivi patuljasti ciklidi koji vole okruženje sa pećinama od stena, panjeva, sa šljunkovitom podlogom i dosta bilja. Agresivnost ispoljavaju u vreme mresta, kada štite svoje mlade, ili kada mužjak nema ženku. Kribensisi mogu dosađivati skalarima, sijamskim borcima. Ne držati sa drugim ciklidima koji vole da provode vreme po pećinama jer će doći do sukoba oko teritorije. U akvarijumu zauzimaju donje slojeve vode. Brižni su roditelji. Mužjak je krupniji i ima izduženo leđno peraje. Maksimalna veličina: 6–10 cm Prirodno stanište: Kamerun, Nigerija, reka Kongo Životni vek: 5–10 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 60 litara Optimalni uslovi/parametri vode: T = 23–28°C; do 5–20º DGH; pH 5–8; neophodna filtracija, nedeljne promene vode Hrana: sve vrste hrane, smrznuta hrana, suva lisnata, granula, dafnija, crvići/larva, tubifeks Prodajna veličina: 3–4,5 cm

Riba Black Leopard Wrasse, poznata i kao Leopard Wrasse ili Yellowspotted Wrasse, ima tamno telo prekriveno svetloplavim ili žućkastim šarama. Na leđnom peraju se nalaze dijagonalne crne i bele pruge, a često se viđaju i crvenkaste šare u predelu glave i repa. Preporučljivo ju je držati u akvarijumu minimalne zapremine 200 litara, sa obiljem živog kamenja i podlogom od živog peska. Optimalno je u akvarijum istovremeno uneti manje grupe od po tri ili više jedinki ove vrste. Hrani se sitnim beskičmenjacima koje nalazi na živom kamenju. Ishrana ribe Black Leopard Wrasse treba da sadrži vitaminima obogaćen smrznuti mizis, vitaminima obogaćene artemije, raznovrsnu drugu mesnatu hranu, kao i visokokvalitetnu hranu u listićima i granulama. Dostupno u veličini: raste od malih dimenzija (3 cm), preko srednjih (8 cm), do većih (11 cm)

Eritromikron je vrsta minijaturnih riba koje vode poreklo iz istočnog Mijanmara gde naseljavaju basen jezera Inle, plavne ravnice u okolini samog jezera. Endemska su vrsta i nema ih van Mijanmara. Veoma su slični najbližem srodniku, Mikrorazbori, po obliku tela, veličini i načinu života. Postoje tvrdnje da je moguća i hibridizacija ove dve vrste. Najveća razlika je u boji, dok se mikrorazbore odlikuju velikim brojem tačaka na telu, eritromikron ima vertikalne pruge tamno plave boje, ponekad i crne. Širina i broj pruga značajno variraju u okviru vrste. Svi eritromikroni imaju u korenu repa jednu crnu tačku. Sva peraja sem grudnih mogu biti crvene boje, ali intenzitet boje nije kao kod mikrorazbora. Eritromikron nije riba za akvarijum sa mekom i kiselom vodom, odgovara im tvrdoća od 10-20 dH, pH vrednosti 7-8 i nešto hladnija voda sa temperaturom od 20-25 °C. Rastu maksimalno do 25mm i jatne su ribe po prirodi, dosta plahovite i sklone sakrivanju ako akvarijum nije dobro ubiljen, namešten sa dosta dekoracije koja će praviti senke u kojima će eritromikroni tražiti zaklon. Društvo krupnih riba im ne odgovara, čak i miroljubive vrste mogu ih plašiti i oduzimati hranu. U adekvatno nameštenom akvarijumu će se eritromikroni ubrzo opustiti i često se može videti kako se mužjaci šepure pred ženkama. Sve male vrste mogu se kombinovati sa eritromikronima, male tetre, druga sitna šaranska riba, pa čak i živorotke. Veoma brzo će prihvatiti različitu suvu hranu, njima je potrebna mala količina hrane i bitno je da ona bude kvalitetna. Hrane kao što su Tetra Pro Colour ili Sera San ističu im boje i čuvaju vitalnost. Mrest eritromikrona sličan je mrestu ostalih šaranskih vrsta, obavlja se u sitnolisnom bilju i nema roditeljske brige o ikri ili mladima. Ikra i mlade ribice su sitnije nego kod mikrorazbora, duže vremena ih treba hraniti infuzorijom. Do mresta često dolazi i u zajedničkom akvarijumu i jedan broj mlađi može preživeti kada je količina bilja u akvarijumu velika. Već nekoliko godina eritromikroni se uspešno mreste i kod nas, ribice su kojima je dovoljan i mali akvarijum, naša su preporuka svima koje interesuju mikro ribe, naročito onima kojima nije dostupna meka voda.

Popularna akvarijumska riba koja se javlja u mnogo varijacija boja zbog veštačkog uzgoja. Riba koja može da ukrasi zajedničke akvarijume sa većinom isto tako miroljubivih riba. Lepo izgleda pod jakom pink neonkom i daje odličan kontrast tamnozelenom bilju. Živorotke, mužjak ima podrepno peraje preobraženo u špic, a ženka u obliku trougla. Obično se drži 2–3 ženke na jednog mužjaka, kako bi mu se smanjila agresivnost zbog jakog nagona za reprodukcijom. Osetljiva na nagle promene parametara vode. Maksimalna veličina: 5–6 cm Prirodno stanište: Centralna Amerika Životni vek: 2–3 godine Minimalna zapremina akvarijuma: 10–20 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 21–26°C; 10–25º DGH; pH 7–8; nedeljna zamena 20–25% vode, ako je potrebno – salinitet do 2% Hrana: smrznuta hrana, suva, lisnata i sitnija granula Prodajna veličina: 2–3 cm

Opis Ribica za akvarijum Kryptopterus bicirrhis ili riba-utvara ili staklasti somić vodi poreklo iz Azije i pripada ribama-mačkama Kada se jednom prilagodi novom akvarijumu, ova riba postaje veoma izdržljiva i laka za gajenje Stidljive su pa više vole da provode vreme ušuškane pod lišćem velikih biljaka, nego da slobodno plivaju po akvarijumu Ako ih imate u akvarijumu, mnogo je bolje držati jato od pet ili šest primeraka, jer že se tako osećati bezbednije Kao što samo ime kaže, telo je providno i bukvalno možete da vidite šta se nalazi sa druge strane ribe Imaju dva veoma tanka brka koja su dugačka skoro kao pola tela i služe kao senzori Nemaju leđno peraje uobičajenog oblika Dostižu veličinu od 9 cm Idealna temperatura vode: 22–26°C Možete je hraniti skoro svim vrstama hrane, sa povremenim dodatkom u vidu larvi komaraca

Sera Mycopur veoma je efikasno sredstvo za borbu protiv gljivičnih infekcija kod riba i riblje ikre,može se koristiti i kod infekcije kože i škrga metiljima. Beskičmenjaci su osetljivi na tretman. Istovremena primena Sera Ectopur doprinosi bržem izlečenju i oporavku nakon infekcije. Simptomi se pojavljuju na koži i perajima u vidu oštećenja ili kao sekundarne infekcije. Zaražena mesta izgledaju kao prekrivena vatom. Jako zaražene ribice najčešće se ne mogu izlečiti jer se infekcija proširi na tkivo ribice i oštećuje unutrašnje organe. Uputstvo za upotrebu priloženo je uz proizvod. Doziranje:3 dana uzastopno dodati 20kapi(1ml)/20l vode,uz istovremeno doziranje Sera Ectopur preparata prvog dana. Za vreme tretmana ukloniti aktivni ugalj, po završenom lečenju preporučuje se zamena vode i filtriranje preko aktivnog uglja. Za prevenciju plesni ikre:10kapi(0.5ml)/20l vode,jednokratno. SASTAV: akriflavin, bakarsulfat, bakarhlorid, voda. Zapremina 500ml, 50ml