Sijamac ili sijamski algar (SAE – Siamese Algae Eater) jedan je od najomiljenijih algara u akvaristici, za razliku od drugih algara jede i crnu čupavu algu. Mladi sijamci su pogodni i za manje akvarijume, dok odraslima treba više prostora. Potiču iz jugoistočne Azije, žive u potocima i rekama, za vreme kišne sezone i u potopljenim šumama. Voda u njihovom staništu je plitka i bistra što omogućava razvoj biofilma kojim se sijamci hrane. Vegetacije nema mnogo i dno je šljunkovito. Kod kupovine ovih ribica posebno treba obratiti pažnju, jer često se u prodaji nalaze druge vrste kod kojih mlade ribe jako podsećaju na sijamce. Sijamac se karakteriše jednom crnom linijom koja se horizontalno pruža celom dužinom tela. Linija se nastavlja na rep ribe gde se sužava i završava špicem. Rubovi ove linije su nazubljeni, a iznad linije se uglavnom ne nalazi jedna svetlija linija. Pravi sijamci imaju 1 par brkova i na perajima nikada nemaju pigmenta. Dve su vrste koje se često mešaju sa sijamcem, “Lisica“-Epalzeorhynchos kallopterus i lažni sijamac – Garra cambodgiensis. Obe vrste imaju 2 para brkova i jednu svetliju, skoro zlatnu liniju iznad crne. Crna linija im je oštrih ivica. Kod kalopterusa se crna linija nastavlja na repu, ali ne završava se šiljato kao kod sijamca, i na perajima se često nalaze tragovi crne i crvene boje. Kod lažnog sijamca, na repu nema crne linije i sva peraja su žuto obojena kod starijih riba. Ako greškom kupite lažnog sijamca nećete imati većih problema, ove ribice samo nisu efikasni algari, brzo se navikavaju na suvu hranu i prestaju da čiste, nisu agresivni i ne prave probleme. Lisica ili kalopterus je često agresivna riba prema svim pripadnicima svoje vrste i svim ostalim ribama koje imaju sličan oblik tela, njihova teritorijalnost često dovede do toga da najjači primerak ubije sve slične ribe. Interesantno je da prema drugim vrstama uopšte ne pokazuje agresiju i može se čuvati i sa mnogo sitnijom ribom. Ukoliko se odlučite za lisice naselite samo jedan primerak po akvarijumu. Prema nekim autorima sijamci pripadaju vrsti Crossochelius langei, a ne siamensis. Nama akvaristima je ovo mnogo manje bitno, jer se u okviru roda nalazi nekoliko vrsta koje su sve jako slične i podjednako su dobri algari. Idealna temperatura vode im je 20 – 26 °C, pH vrednost od 6.0-7.5 i tvrdoća vode do 15 dH. Vode u kojima žive brze su i čiste, za dobro zdravlje vaših sijamaca potrebna je kvalitetna filtracija, dobar nivo rastvorenog kiseonika i odsustvo amonijaka i nitrita. Ako želite da im napravite biotopski akvarijum, upotrebite dosta oblog kamenja i potopljenih panjeva. Sijamci se lepo prilagođavaju i biljnim akvarijumima. U ishrani im preovlađuju alge, i ukoliko ih nema dovoljno ishranu im treba dopuniti sa Tetra Plecominom ili Spirulinom. Sijamci će jesti i crnu čupavu algu, ali uvek prednost daju drugim vrstama algi, čupave alge najefikasnije uklanjaju dok su one još mlade. Pogrešno je očekivati da sijamac može potpuno očistiti akvarijum od crne čupave alge, bez da se otklone uslovi koji su doveli do njenog nastanka na prvom mestu. Upotrebom blagih algicida kao što je EasyCarbo sprečavamo nastanak novih algi, dok već postojeće postepeno propadaju i sijamcima je mnogo lakše da ih eliminišu. Ponekad će sijamci jesti i različite vrste mahovine, uglavnom mlade vrhove tako da je na izvestan način trimuju. Sklonost ka jedenju mahovine značajno je veća kod vrste C. atrilimes, vrste jako slične sijamcima koja raste do 8cm. Pravi sijamac raste do 15cm i odraslim ribama potreban je akvarijum od bar 100 litara zapremine, a veće litraže su poželjne. Razlika među polovima je minimalna, polno zrele ženke imaju istaknutiji stomak od mužjaka. Još uvek nije postignut mrest u akvarijumskim uslovima. Sijamac je veoma zahvalna riba za zajednički akvarijum,nisu agresivni i mogu se kombinovati sa dosta sitnijom ribom. Veoma su dobri plivači pa im i akvarijum sa krupnijim i agesivnijim ribama nije problem, oni se lako sklone sa puta. Akvarijum sa sijamcima treba biti pokriven jer su i odlični skakači. U dobrim uslovima mogu živeti desetak godina.

Jedna od najpopularnijih akvarijumskih ribica. Različite nijanse svetle boje, mirna, nezahtevna. Idealna za biljni akvarijum. U akvarijumima obično vreme provodi u srednjim i gornjim slojevima vode. Boje su im znatno intezivnije i više su aktivne kada se drže u jatu od 10–12 jedinki u velikom (100 l) akvarijumu sa finom tamnijom podlogom i obiljem vodenih biljaka, uključujući i plutajuće biljke na površini vode koje igraju ulogu difuzora. Mužjak ima nešto veće i duže leđno peraje i u jatu se ističe intenzivnijom bojom. Maksimalna veličina: 4–5 cm Prirodno stanište: slivovi voda Amazona (uglavnom u Boliviji i Paragvaju – Južna Amerika) Životni vek: 5–7 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 10 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 22–26°C; 8–16° DGH; pH oko 7. Neophodna dobra filtracija i redovne zamene vode svežom Hrana: sve mešavine listića i sitnija granule Prodajna veličina: 2-3 cm

Varijacija veštačkog uzgoja popularne akvarijumske ribe. Riba koja može da ukrasi zajedničke akvarijume sa većinom isto tako miroljubivih riba. Lepo izgleda pod jakom pink neonkom i daje odličan kontrast tamnozelenom bilju. Živorotke, mužjak ima podrepno peraje preobraženo u špic, a ženka u obliku trougla. Obično se drži 2–3 ženke na jednog mužjaka, kako bi mu se smanjila agresivnost zbog jakog nagona za reprodukcijom. Osetljiva na nagle promene parametara vode. U prodaji još i sledeće forme: tuxedo, plava moskovska, koral red, sanset, varijatus, plati mix… Maksimalna veličina: 5–6 cm Prirodno stanište: Centralna Amerika Životni vek: 2–3 godine Minimalna zapremina akvarijuma: 15–20 litara po paru. Optimalni uslovi/parametri vode: T = 21–26°C; 10–25º DGH; pH 7–8; nedeljna zamena 20–25% vode, ako je potrebno – salinitet do 2% Hrana: smrznuta hrana, suva, lisnata i sitnija granula Prodajna veličina: 2–3 cm

Šarena, sa puno nijansi boja (bele, crvene, crne, narandžaste, crne, plave, zlatne…), riba koje se drži u prostranim akvarijumima, fontanama, jezerima (japanski vrt). Vole meku zemlju, prisustvo drvenih panjeva i korenja, stena i plutajućih biljaka. Polno sazrevaju sa 3 godine, kada mužjak na škrgama dobija bele tačkice (poput griza). Mužjak je masivniji, ima blago iskrivljenu liniju leđa, bogatije leđno peraje i rep, a ženke su sitnije i trbušastije. Maksimalna veličina: do 1 m Prirodno stanište: Istočna Azija, Kina Životni vek: u koi bazenima – 20 godina. Veruje se da može da živi i 100 godina, a kao zabeleženi rekord se navodi 200 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 80–1000 litara Optimalni uslovi/parametri vode: T = 2–30°C; do15° DGH; pH 6.5–7.5 Hrana: sve vrste zamrznute i suve hrane renomiranih proizvođača, hrane za ribe u ribnjacima, sveže povrće (uključujući pasulj), krompir i zeleniš Prodajna veličina: 4–8 cm

Brown Prawn Goby riba, poznata i kao Brown Watchman Prawn ili Brown Shrimp Goby, otkrivena je davne 1936-e godine. Glava i telo su joj braon- narandžastim nijansama prebojeni, sa svetlo plavim mrljama razasutim po glavi i perajima. Brown Prawn Goby riba uvek ima namršten izgled lica i voli da viri iza kamenja. Poznato je da često formiraju simbiozu sa “pistol shrimp” rakovima. Zahteva akvarijum od minimalno 100 litara zapremine, obilje poroznih koralnih grebena, prostora za komotno plivanje i peščano dno po kom rije. Retko je agresivna, ali jeste teritorijalna i boriće se sa drugim pripadnicima svoje vrste, osim ako su par. Dešava se da pokuša iskočiti iz akvarijuma, pa je potrebno osigurati akvarijum pravilno da bi se sprečio beg. Ishrana Brown Prawn Goby ribe treba da sadrži razne vrste kozica, mizis, artemije i smrznute preparate za mesojede. Potrebno ju je hraniti najmanje dva puta dnevno. Dostupno u veličini: 8 cm

Garra flavatra pripada veoma brojnom rodu iz kojeg je samo nekoliko vrsta interesantno akvaristima. Većina vrsta ovog roda je neugledno obojena, a cenjene su jer su dobri algari, nezahtevni i dugovečni. Flavatra se dosta razlikuje od ostalih vrsta u svom rodu, prvenstveno po boji. Krase ih crvena i žuta, veoma retke boje kod algara. Telo im je tamne boje, jedna tanja žuta pruga nalazi se neposredno iza glave, a još dve šire pre i posle leđnog peraja. Količina žute boje značajno varira kod pojedinih ribica, pa možemo sresti primerke koje bi pre opisali kao zlatno-žute sa crnim. Crvena boja se najčešće nalazi na repnom, analnom i leđnom peraju. Zbog ovakve obojenosti u stranoj literaturi se često sreće naziv Panda Gara. Potiču iz zapadnog Mijanmara, gde naseljava potoke na planinskim padinama. Ovi potoci su dosta promenjivi tokom godine, u sušnoj sezoni veoma su plitki i sa praktično stajaćom vodom. Tokom kišne sezone njihov tok se ubrzava i sa sobom nose mnogo vode bogate kiseonikom. Dna ovih potoka su šljunkovita, sa dosta oblog kamenja na kojem rastu alge i biofilm kojima se flavatra hrani. Flavatra raste do 10cm, telo im je robusnije u odnosu na ostale garre, i deluju veoma snažno. Ušni aparat je izmenjen i one se „lepe“ za staklo i uspešno stružu, poput Ancistrusa ili Otocinklusa. Akvarijum za ove ribice treba da je veći od 80l jer su veoma aktivne. Preporučuje se naseljavanje nekoliko primeraka, kada se gare drže pojedinačno mogu postati agresivne prema ostalim algarima i ribama dna. Odgovara im oblo kamenje na dnu akvarijuma, brz protok vode i obilje kiseonika. Flavatra nije zahtevna riba, prilagodiće se većini akvarijuma. Neredovna zamena vode dovodi do nagomilavanja nitrata u vodi, koji im smetaju više nego drugim ribama. Osetljive su i na lošu filtraciju, jako visoke temperature i nizak nivo kiseonika u akvarijumu. Idealna temperatura za flavatre je 22 – 27 °C, pH vrednost 6.5-7.5 i tvrdoća od 2-12 dH. U ishrani flavatri dominiraju alge, mada nisu isključivi biljojedi, rado će prihvatiti i mesnatu hranu. Kada u akvarijumu ponestane algi, ishranu im treba dopuniti hranama kao što je Sera Spirulina, svežim i barenim povrćem. Ribice će se rado pridružiti kada ostale ribe hranite lisnatom ili granulisanom hranom. Nisu plašljive i mogu se naučiti da jedu iz ruke. Mrest flavatri u prirodi je sezonski i u akvarijumu još nije bilo uspešnog mresta. Komercijalno se mreste u Mijanmaru, upotrebom matičnih riba iz prirode, u velikim odgajivačnicama. Flavatra je miroljubiva riba, veoma aktivna i vredan algar, neuobičajeno živih boja za algara. Veoma su interesantan dodatak svakom akvarijumu. U akvaristici su poznate tek nekoliko godina i predstavljaju raritet na našem tržištu.

Oblik uzgoja plave gourame. Jedna od najpopularnijih ukrasnih riba. Kompatibilna je sa bukvalno svim mirnim stanovnicima toplih voda akvarijuma. Privlači pažnju lepim bojama, gracioznim pokretima, interesantnim (tipično za većinu lavirinta/naziv zbog nepravilnih šara) ponašanjem (izgradnja gnezda – pene na površini vode prilikom mresta). Mužjak ima špicasto leđno peraje, a ženka zaobljeno. Najviše vremena provode u srednjim i gornjim slojevima akvarijuma. Nezahtevan, preporučljiv za početnike.Potrebno im je svetlo slabijeg intenziteta i akvarijum gusto zasađen biljem. U prodaji nekoliko varijateta: plavi, žuti, leri. Maksimalna veličina: 14 cm Prirodno stanište: Jugoistočna Azija, Tajland Životni vek: 5–7 godina Minimalna zapremina akvarijuma: od 30–40 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: Akvarijum sa velikom površinom dna, T = 22–28°C; 5–20° DGH; pH 6.8; dobra filtracija i redovna promena vode, preporučljivo ubacivanje plutajućih biljaka Hrana: smrznuta i plutajuće suve lisnate mešavine ("Tetra Min Pro", "Sera Vipan”…), granule, tubifeks, larva Prodajna veličina: 3–4,5 cm

Ribu Yellow Wrasse često nazivaju i Golden Rainbowfish, Golden Wrasse, Yellow Coris ili Canary Wrasse. Prepoznaje se po zlatnožutoj prebojenosti tela, sa crnom šarom nalik ok una leđnom peraju. Idealno okruženje za ovu ribu podrazumeva akvarijum zapremine najmanje 200 litara, sa dobro učvršćenim poklopcem, peščanom podlogom debljine 5-8 cm u kojoj može da se skriva kada se oseti ugroženom i druge miroljubive pripadnike Wrasse vrste među sustanarima u akvarijumu. Yellow Wrasse riba se hrani mnogočekinjastim crvima i “pyramidellid” puževima, pa je bezbedna za korale i školjke. Pored toga, hrani se i “feather duster” crvima, cevastim crvima, škampima i pljosnatim crvima. Takođe, često se hrani parazitima priljubljenim za druge stanovnike akvarijuma. Yellow Wrasse ribu treba hraniti vitaminima obogaćenim smrznutim mizisom, vitaminima obogaćenim smrznutim artemijama i drugom mesnatom hranom, kao i visokokvalitetnom morskom hranom u listićima i granulama. Dostupno u veličini: U prodaji su najčešće ribe srednje veličine (8-11 cm), mada ova riba raste od 2,5 cm do 15 cm.

Riba Scopas Tang, nazivana često i Brown Scopas Tang riba ima telo žuto s leđne strane i smeđe sa trbušne. Prebojenost tela vremenom postepeno tamni od prednjih ka zadnjim delovima tela. Telo je prekriveno finim, sitnim, svetloplavim mrljama. Rep je tamnosmeđ, ujednačeno prebojen. Mlade jedinke su za nijansu atraktivnije, sa većim leđnim i repnim perajima i nijansom ljubičaste po telu. Za uzgoj ove ribe, poželjan je akvarijum od 450 litara zapremine i više od toga, dabi se obezbedilo dovoljno prostora za nesmetano plivanje. Agresivna je ka drugim ribama svoje vrste i tangovima uopšte, pa je preporučljivo držati jedan primerak u akvarijumu. Iako će ovaj tang jesti svu mesnatu hranu ponuđenu ostalim ribama u akvarijumu, neophodno je obezbediti mu dovoljne količine morske trave i algi. Ovo im jača imuni sistem, smanjuje agresivnost i poboljšava sveukupno zdravlje. Ponudite sušenu morsku travu na kamenu ili “veggie” štapu i hranite biljnom hranom najmanje tri puta nedeljno. Dostupno u veličini: od malih (3 cm) do velikih (16 cm)

Riba Azure Damselfish, poznata i kao Half-blue Damselfish, je upečatljiva dvobojna riba. Prednja polovina tela je svetloplava, dok su zadnja polovina tela, rep i repno peraje žuti. Površina tela prebojena žuto varira među vrstama iz ovog roda. Akvarijum minimalne zapremina 100 litara sa kamenitim dekorom je idealna sredina za čuvanje ove ribe. S obzirom da dobro podnosi manja odstupanja parametara kvaliteta vode u akvarijumu, ova riba je dobar izbor za akvariste početnike. Manja grupa mladih Azure Damsel jedinki dodaće živopisan kolorit i dinamiku u svaki morski akvarijum. Preporučljivo je čuvati je sa drugim umereno agresivnim ribama, s obzirom da postaje teritorijalna sazrevanjem. U većim reef akvarijumima, sa obiljem mesta za sakrivanje, ovo ne bi trebalo da predstavlja problem. Ishrana ribe Azure Damselfish treba da sadrži kvalitetnu hranu u listićima, smrznutu mesnatu hranu, poput mizisa i artemija i povremeno sušenu morsku travu na štapu za hranjenje. Dostupno u veličini: ova riba raste od malih dimenzija (2 cm), preko srednjih (3 – 5 cm), do velikih (5 – 7 cm)

Riba Copperband Butterflyfish, poznata i pod imenima Beaked Butterflyfish, Beaked Coralfish ili Orange Stripe Butterfly, ima dugačak i zašiljen nos i usta, kojima rije pukotine u potrazi za hranom. Telo ribe Copperband Butterflyfish prekriveno je žuto-narandžastim vertikalnim štraftama oivičenim belim prugama. Na repnom peraju se nalazi beli beleg, koji podseća na oko. Ovu ribu ćete teško pomešati sa drugim ribama. Najbolje ju je čuvati u velikim reef akvarijumima ili mirnim akvarijumima sa raznovrsnim stanovnicima. Poželjno je držati jedan primerak ove vrste u akvarijumu i ne mešati je sa agresivnim vrstama riba. Obratiti pažnju ako ovu ribu čuvate u reef akvarijumu, jer može ugroziti razne beskičmenjake, naročito anemone i crve. Istovremeno su vrlo korisna vrsta u kontroli razmnožavanja aptazije i “glass” anemone. Copperband Butterflyfish riba je zahtevna po pitanju ishrane. Stidljiva je i oprezna i često joj je neophodno ponuditi različite vrste hrane da bi uopšte počela da se hrani. Dostupno u veličini: od malih (5 cm), preko srednjih (8 cm), do velikih 15 cm.

Crna neonka ili Crna neon tetra je vrsta koja svojim oblikom i rasporedom boja liči na Kraljevsku neonku, mada je srodnija drugim vrstama tetri i pripada rodu Hyphessobrycon. Kao i kraljevska neonka, svoje ime je dobila po poznatom ihtiologu i izdavaču Dr. Herbert R. Axelrod-u. Vrsta je široko rasprostranjena u gornjem slivu reke Paragvaj u južnom Brazilu. Nalazimo ih južno i severno od Pantanala, dobro poznatog po velikom broju biljaka koje su tamo prvi put otkrivene. Mali vodotokovi, bare i jezerca, poplavljene ravnice su stanište crnih neonki. Ove vode su bistre ili blago tamne, sa veoma bujnom vegetacijom. Idealni parametri vode koji odgovaraju crnim neonkama su: temperatura 20 – 28 °C, pH vrednost 5.0-7.5 i tvrdoća do 12 dH. Crna neonka se uspešno gaji već dugo vremena, kako u svetu tako i kod nas. Gajene ribe su tolerantnije na tvrđu vodu i višu pH vrednost od divljih srodnika. Za crnu neonku karakteristična je jedna svetla svetlucava linija koja se pruža sredinom tela, ispod nje se nalazi šira linija crne boje, dok je ostatak ribe srebrnkast. Peraja su transparentna. Gornji deo oka je crvene boje, sa tankom linijom žute boje ispod crvene. Maksimalna veličina do koje rastu je 4cm. Akvarijum za crne neonke ne mora biti veliki, 60 litara je dovoljno za jato od 8-10 primeraka. Obzirom da su jatne ribe po prirodi, ne preporučujemo vam da ih naseljavate pojedinačno ili u paru. Crna neonka je idealna ribica za biljni akvarijum, u ovakvom će akvarijumu pokazati svoje prirodno ponašanje, osećati se sigurno, a parametri vode u biljnom akvarijumu su identični uslovima koje crna neonka ima u prirodi. Miroljubive su i mogu se kombinovati sa drugim mirnim ribama slične veličine. Svaštojedi su i u prirodi se hrane larvama insekata, algama i plodovima koji padaju u vodu. U akvarijumu prihvataju sve vrste hrane, preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Deo ishrane bi trebao biti biljnog porekla (Sera Flora, Tetra ProAlgae, Spirulina). Polni dimorfizam nije preterano izražen, zrele ženke krupnije su od mužjaka koji su nešto manji i vitkiji. Mrest i razvoj ikre odnosno odgajanje mladih veoma je sličan kao kod drugih vrsta iz istog roda, Limun tetre ili Crnog fantoma na primer. Životni vek im je oko 5 godina.

Crna neonka ili Crna neon tetra je vrsta koja svojim oblikom i rasporedom boja liči na Kraljevsku neonku, mada je srodnija drugim vrstama tetri i pripada rodu Hyphessobrycon. Kao i kraljevska neonka, svoje ime je dobila po poznatom ihtiologu i izdavaču Dr. Herbert R. Axelrod-u. Vrsta je široko rasprostranjena u gornjem slivu reke Paragvaj u južnom Brazilu. Nalazimo ih južno i severno od Pantanala, dobro poznatog po velikom broju biljaka koje su tamo prvi put otkrivene. Mali vodotokovi, bare i jezerca, poplavljene ravnice su stanište crnih neonki. Ove vode su bistre ili blago tamne, sa veoma bujnom vegetacijom. Idealni parametri vode koji odgovaraju crnim neonkama su: temperatura 20 – 28 °C, pH vrednost 5.0-7.5 i tvrdoća do 12 dH. Crna neonka se uspešno gaji već dugo vremena, kako u svetu tako i kod nas. Gajene ribe su tolerantnije na tvrđu vodu i višu pH vrednost od divljih srodnika. Za crnu neonku karakteristična je jedna svetla svetlucava linija koja se pruža sredinom tela, ispod nje se nalazi šira linija crne boje, dok je ostatak ribe srebrnkast. Peraja su transparentna. Gornji deo oka je crvene boje, sa tankom linijom žute boje ispod crvene. Maksimalna veličina do koje rastu je 4cm. Akvarijum za crne neonke ne mora biti veliki, 60 litara je dovoljno za jato od 8-10 primeraka. Obzirom da su jatne ribe po prirodi, ne preporučujemo vam da ih naseljavate pojedinačno ili u paru. Crna neonka je idealna ribica za biljni akvarijum, u ovakvom će akvarijumu pokazati svoje prirodno ponašanje, osećati se sigurno, a parametri vode u biljnom akvarijumu su identični uslovima koje crna neonka ima u prirodi. Miroljubive su i mogu se kombinovati sa drugim mirnim ribama slične veličine. Svaštojedi su i u prirodi se hrane larvama insekata, algama i plodovima koji padaju u vodu. U akvarijumu prihvataju sve vrste hrane, preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Deo ishrane bi trebao biti biljnog porekla (Sera Flora, Tetra ProAlgae, Spirulina). Polni dimorfizam nije preterano izražen, zrele ženke krupnije su od mužjaka koji su nešto manji i vitkiji. Mrest i razvoj ikre odnosno odgajanje mladih veoma je sličan kao kod drugih vrsta iz istog roda, Limun tetre ili Crnog fantoma na primer. Životni vek im je oko 5 godina.

Makrakanta (Chromobotia macracanthus, raniji naziv samo Botia)sigurno je najpopularnija vrsta botija i veliki je broj akvarista kojima su ove ribe omiljene. Zbog karakteristične obojenosti i veoma interesantnog ponašanja nazivaju se i „Clown Loach“. Ovi pripadnici porodice Botiidae – čikovi, ranije su svrstavani u porodicu Cobitidae -pravi čikovi, a 2004 godine urađena je resistematizacija i raniji rod botia je podeljen na 7 novih rodova. U prirodi naseljavaju vodotokove u unutrašnjosti ostrva Borneo i Sumatra, žive u bistrim potocima, a sa pojavom monsuna koji dovode do poplava, Makrakanta prelazi i u plavne ravnice. Mrest ovih riba blisko je povezan sa kišnom sezonom. Temperatura vode u prirodi im varira od 25 do 30 °C, pH vrednost od 6 do 8, a tvrdoća vode od 5 do 12 dGH. Dugi niz godina u prodaju su stizale isključivo divlje ribe tako da im je i cena bila visoka, a populacija divljih riba ozbiljno smanjena. Obzirom da je u pitanju migratorna vrsta, mrest u akvarijumu nije moguć, pa su velike evropske i azijske odgajivačnice počele mrestiti botije uz upotrebu hormona, tako da sada redovno u ponudi imamo Makrakante po pristupačnoj ceni, a divlja populacija trpi manji pritisak. Makrakanta ima žutu boju tela kao osnovnu, sa 3 crne pruge nejednake širine. Na grudnim i trbušnim perajima javlja se crvena boja koja postaje intenzivnija kako ribe rastu. Ovo su ribe dna i pomoću 4 para brkova koje poseduju često će pretraživati dno u potrazi za hranom. Treba izbegavati oštro kamenje koje ih može povrediti, kao i uske šupljine u kojima se mogu zaglaviti. Potreban im je veći akvarijum, jer dostižu veličinu od 15-20cm, ponekad i više, a postoje podaci o ribama koje su dostigle i 50cm. Odrasle ribe mogu praviti probleme sitnijim ribama, ribama koje su spori plivači ili ribama koje imaju velika peraja. Preporučuje se akvarijum od preko 200 litara i društvo riba slične veličine i temperamenta. Azijski biotop sa šaranskim vrstama idealno je rešenje. Ponašanje makrakanti je specifično, u jatu se uspostavlja jasna hijerarhija i pojedine ribe imaju svoje omiljeno mesto za odmor. Često se mogu videti da spavaju na boku. Ponekad proizvode zvuk sličan kliktanju. Mogu se hraniti suvom hranom koju rado prihvataju, a kvalitetna smrznuta i živa hrana će samo doprineti vitalnosti ovih riba. Rado jedu i puževe, mada u prirodinisu isključivi „pužojedi“, i u ishranu im treba dodati i hranu biljnog porekla. Spadaju u ribe bez krljušti tako da su posebno osetljivi na bolest belih tačaka koju prouzrokuje parazit Ichthyophthirius multifiliis. Pored osetljivosti na bolest smetaju im i lekovi koji su u svojoj osnovi boje (malahitno zalenilo) pa se za lečenje koriste manje doze nego kod drugih riba. Bolje je koristiti Antispot koji ovim ribama ne smeta. Ove ribice mogu živeti i preko 10 godina.

Mikrogeophagus ramirezi (Ramirez), sa razlogom je jedna od najomiljenijih vrsta ribica u akvarijumima domaćih akvarista koji su prihvatili drugi deo latinskog naziva kao domaći naziv za ovu ribu. U stranoj literaturi naziva se German Blue Ram (koloritni soj razvijen je u Nemačkoj), Butterfly cichlid, Dwarf butterfly cichlid ili jednostavno Ram. U prirodi žive u mirnim vodama pritoka reke Orinoko, koje protiču kroz delove Venecuele i Kolumbije. Tipična su „blackwater“ vrsta, žive u sporim toplim vodama sa malom količinom rastvorenih minerala i dosta tanina. Primerci odgajeni u akvarijumima bolje tolerišu tvrdu vodu, ali se i dalje za držanje ovih riba preporučuje meka voda tretirana tresetom, Sera Super Peat, kako bi se dobila blago kisela (pH 5.2-6.7) voda u kojoj su Ramirezi najvitalniji i imaju najlepše boje. Odgovaraju im temperature 25.5-29.5 °C. Nagle promene uslova im ne odgovarajuju, kao i povečan sadržaj azotnih jedinjenja, jer postaju osetljivi i lako se razboljevaju. U akvarijumu rastu do 6cm, dok u divljini to bude i do 10cm. Ženke su od mužjaka manje rastom i slabije obojene. Bogatstvo boja na ovim ribama može se porediti sa šarenilom koralnog grebena, jer boja pojedinih sojeva znatno varira. Polni dimorfizam kod ovih ribica jasno je izražen, pored razlike u veličini, kod mužjaka su boje izraženije, leđno peraje je izvučeno u špic, a prvih par žbica su duže od ostalih. Ženke imaju stomak ljubičaste boje, a boja postaje izraženija kad su spremne za mrest. Na crnim ocelama javljaju se bele tačke kojih nikad nema kod mužjaka. Izuzetno su teritorijalna vrsta i čarke su im svakodnevica, u ovim sukobima retko dolazi do povreda, iako oba pola učestvuju u rapravama. Mreste se često i u zajedničkom akvarijumu, a za mrest biraju ravnu površinu (kamen, panj, list), ili kopaju rupu u podlozi. Monogamni su i par ovih ribica zajednički se brine o ikri i potomstvu. Iako su požrtvovani roditelji, u prisustvu drugih riba mrest retko uspeva. Za čuvanje jednog para ovih riba dovoljan je akvarijum 40-50 litara, a u većim akvarijumima može se čuvati i grupa u kojoj ima više ženki nego mužjaka. Mogu se hraniti kvalitetnom suvom hranom kao što je Tetra Pro Colour, Tetra Rubin ili Sera GVG mix, a rado jedu i živu hranu. Ovim temperamentnim i veoma energičnim ribicama životni vek je 2-3 godine, često i manje jer se drže u neadekvatnim uslovima. Selekcijom su dobijeni varijeteti sa dugim perajima, ksantorični oblici i poslednja novina Plavi (Electric blue) Ramirez.

Mikrogeophagus ramirezi (Ramirez), sa razlogom je jedna od najomiljenijih vrsta ribica u akvarijumima domaćih akvarista koji su prihvatili drugi deo latinskog naziva kao domaći naziv za ovu ribu. U stranoj literaturi naziva se German Blue Ram (koloritni soj razvijen je u Nemačkoj), Butterfly cichlid, Dwarf butterfly cichlid ili jednostavno Ram. U prirodi žive u mirnim vodama pritoka reke Orinoko, koje protiču kroz delove Venecuele i Kolumbije. Tipična su „blackwater“ vrsta, žive u sporim toplim vodama sa malom količinom rastvorenih minerala i dosta tanina. Primerci odgajeni u akvarijumima bolje tolerišu tvrdu vodu, ali se i dalje za držanje ovih riba preporučuje meka voda tretirana tresetom, Sera Super Peat, kako bi se dobila blago kisela (pH 5.2-6.7) voda u kojoj su Ramirezi najvitalniji i imaju najlepše boje. Odgovaraju im temperature 25.5-29.5 °C. Nagle promene uslova im ne odgovarajuju, kao i povečan sadržaj azotnih jedinjenja, jer postaju osetljivi i lako se razboljevaju. U akvarijumu rastu do 6cm, dok u divljini to bude i do 10cm. Ženke su od mužjaka manje rastom i slabije obojene. Bogatstvo boja na ovim ribama može se porediti sa šarenilom koralnog grebena, jer boja pojedinih sojeva znatno varira. Polni dimorfizam kod ovih ribica jasno je izražen, pored razlike u veličini, kod mužjaka su boje izraženije, leđno peraje je izvučeno u špic, a prvih par žbica su duže od ostalih. Ženke imaju stomak ljubičaste boje, a boja postaje izraženija kad su spremne za mrest. Na crnim ocelama javljaju se bele tačke kojih nikad nema kod mužjaka. Izuzetno su teritorijalna vrsta i čarke su im svakodnevica, u ovim sukobima retko dolazi do povreda, iako oba pola učestvuju u rapravama. Mreste se često i u zajedničkom akvarijumu, a za mrest biraju ravnu površinu (kamen, panj, list), ili kopaju rupu u podlozi. Monogamni su i par ovih ribica zajednički se brine o ikri i potomstvu. Iako su požrtvovani roditelji, u prisustvu drugih riba mrest retko uspeva. Za čuvanje jednog para ovih riba dovoljan je akvarijum 40-50 litara, a u većim akvarijumima može se čuvati i grupa u kojoj ima više ženki nego mužjaka. Mogu se hraniti kvalitetnom suvom hranom kao što je Tetra Pro Colour, Tetra Rubin ili Sera GVG mix, a rado jedu i živu hranu. Ovim temperamentnim i veoma energičnim ribicama životni vek je 2-3 godine, često i manje jer se drže u neadekvatnim uslovima. Selekcijom su dobijeni varijeteti sa dugim perajima, ksantorični oblici i poslednja novina Plavi (Electric blue) Ramirez.

Nezahtevna, jednostavna riba, brzo se prilagođava uslovima novog akvarijuma. Slaže se sa većinom tropskih riba, koje su takođe miroljubive, ili bar nemaju izraženu agresivnost. Najsrećnije su u gusto zasađenim akvarijumima. Voli akvarijume sa dosta svetla, ali najviše difuzno svetlo (najbolji "filter" svetla – plutajuće biljke). Njena lepota dolazi do izražaja na tamnijoj podlozi sa jarkozelenom vegetacijom (podvodna bašta). Sa deficitom vegetarijanske hrane rado konzumira mlađ. Živorotke, mužjak ima podrepno peraje preobraženo u špic, a ženka u obliku trougla. Najviše vremena provodi u srednjim slojevima akvarijuma. Maksimalna veličina: 10 cm Prirodno stanište: Centralna Amerika Životni vek: 3–5 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 50–70 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 21–28°C; 10–30° DGH; pH 7–8.5, salinitet do 8%, potrebna dobra filtracija, aeracija i redovna promena vode sa svežom (do 30% nedeljno) Hrana: smrznuta i suva hrana, uključujući i biljne sastojke. Skloni prejedanju, jednan dan u nedelji ih ne treba hraniti. Da bi se poboljšala boja, potrebno je uvođenje karotenske hrane Prodajna veličina: 2,5–4 cm

Nezahtevna, jednostavna riba, brzo se prilagođava uslovima novog akvarijuma. Slaže se sa većinom tropskih riba, koje su takođe miroljubive, ili bar nemaju izraženu agresivnost. Najsrećnije su u gusto zasađenim akvarijumima. Voli akvarijume sa dosta svetla, ali najviše difuzno svetlo (najbolji "filter" svetla – plutajuće biljke). Njena lepota dolazi do izražaja na tamnijoj podlozi sa jarkozelenom vegetacijom (podvodna bašta). Sa deficitom vegetarijanske hrane rado konzumira mlađ. Živorotka, mužjak ima podrepno peraje preobraženo u špic, a ženka u obliku trougla. Najviše vremena provodi u srednjim slojevima akvarijuma. Maksimalna veličina: 10 cm Prirodno stanište: Centralna Amerika Životni vek: 3–5 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 50–70 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 21–28°C; 10–30° DGH; pH 7–8.5, salinitet do 8%, potrebna dobra filtracija, aeracija i redovna promena vode sa svežom (do 30% nedeljno) Hrana: smrznuta i suva hrana, uključujući i biljne sastojke. Skloni prejedanju, jednan dan u nedelji ih ne treba hraniti. Da bi se poboljšala boja, potrebno uvođenje karotenske hrane Prodajna veličina: 2,5–4 cm

Formula namenjena održavanju akvarijumske vode sa dodatim vitaminima i zaštitnim koloidom. Jednostavno priprema običnu vodu iz česme za upotrebu u akvarijumu. AF water conditioner preparat snižava nivo hlora u vodi, koji je rizičan za ribe, a vezuje i neutralize i teške metale. Obezbeđuje jedinjenja rastvorljiva u vodi, poput gvožđa. Tokom transporta, ribama se često ošteti koža, peraje i površni sloj sluzi. Zahvaljujući zaštitnom koloidu u ovom prepratu, koji zamenjuje prirodni sloj mukusa, koža riba se brzo regeneriše i manje je podložna dodatnim povredama i infekcijama. Specijalno odabran sastav B vitamina dodatno ojačava imuni sistem riba i pomaže regeneraciju. Zaštitni koloid i B vitamini pomažu ribama da prebrode različite stresne situacije i čine ih otpornijima na bolesti. AF Water Conditioner proizvod ispoljava dejstvo odmah nakon primene. Uputstvo za upotrebu: 10 ml AF Water Conditioner preparata na 100 litara vode iz česme. Preparat primenjivati prilikom svake izmene vode, pri pravljenju novog akvarijuma i tokom transporta riba. Proizvod namenjen isključivo upotrebi u akvarijumu. Zaštititi od sunčeve svetlosti. Čuvati na sobnoj temperaturi u dobro zatvorenoj posudi, van domašaja dece.

Formula namenjena održavanju akvarijumske vode sa dodatim vitaminima i zaštitnim koloidom. Jednostavno priprema običnu vodu iz česme za upotrebu u akvarijumu. AF water conditioner preparat snižava nivo hlora u vodi, koji je rizičan za ribe, a vezuje i neutralize i teške metale. Obezbeđuje jedinjenja rastvorljiva u vodi, poput gvožđa. Tokom transporta, ribama se često ošteti koža, peraje i površni sloj sluzi. Zahvaljujući zaštitnom koloidu u ovom prepratu, koji zamenjuje prirodni sloj mukusa, koža riba se brzo regeneriše i manje je podložna dodatnim povredama i infekcijama. Specijalno odabran sastav B vitamina dodatno ojačava imuni sistem riba i pomaže regeneraciju. Zaštitni koloid i B vitamini pomažu ribama da prebrode različite stresne situacije i čine ih otpornijima na bolesti. AF Water Conditioner proizvod ispoljava dejstvo odmah nakon primene. Uputstvo za upotrebu: 10 ml AF Water Conditioner preparata na 100 litara vode iz česme. Preparat primenjivati prilikom svake izmene vode, pri pravljenju novog akvarijuma i tokom transporta riba. Proizvod namenjen isključivo upotrebi u akvarijumu. Zaštititi od sunčeve svetlosti. Čuvati na sobnoj temperaturi u dobro zatvorenoj posudi, van domašaja dece.

Pande su mali muljari koji su svoje ime dobili po crnoj boji koja se pruža preko oka, leđnog peraja i ispred repa, pa podsećaju na dobro poznate medvede. Osnovna boja je tela je svetla, prljavo-bela do žuta. Potiču iz gornjeg toka Amazona u Peruu, gde ih nalazimo u bistrim i crnim vodama, a ima ih i u Ekvadoru. Već duži niz godina panda se uspešno gaji u Srbiji, ribe koje nudimo su od proverenih domaćih odgajivača. Ovi koridorasi su manji rastom od poznatijih Paleatusa i Eneusa, samim tim i bolji stanovnici malih akvarijuma. Za grupu od 5-6 ribica dovoljan je akvarijum od 40 litara. Rastu do 5cm maksimalno, uglavnom do 4cm. Pande će uživati u amazonskom biotopu ili bilo kojoj sličnoj postavci, kvalitet i granulacija peska su bitni jer im loš pesak oštećuje brkove. Upotrebom Sunken Root-a ili drugog drveta dobijaju se skrovita mesta gde će ribice provoditi dobar deo dana. Miroljubivi su i mogu se naseljavati čak i sa najsitnijim ribicama, Mikrorazborama i Brigitama, svim drugim mirnim jatnim ribama, drugim koridorasima, živorotkama i sl. Krupne i agresivne vrste nisu dobro društvo za panda koridorase. Idealna temperatura je u rasponu od 22 to 25°C, nešto niža nego kod drugih muljara, pH vrednost od 6 do 7.6, tvrdoća do 12 DH. Svi koridorasi su ribe dna i hranu pronalaze pretražujući podlogu, često se smatraju čistačima jer će ukloniti svu nepojedenu hranu iz akvarijuma. Koridorasi ne stružu alge i ne hrane se izmetom drugih riba. Kada je u akvarijumu mnogo brzih i proždrljivih riba često ostanu gladni i potrebno ih je ciljano hraniti, koristiti hranu koja brzo tone kao što je Sera Discus granulat, Tetra Min granulat ili tabletirane hrane poput Tetra waffer mix. Sa posebnim apetitom će jesti živu i smrznutu hranu, naročito crve i larve kojima se hrane u prirodi. Kod upotrebe žive hrane posebnu pažnju treba obratiti na poreklo jer je ona čest uzrok različitih bolesti. Ove ribice su aktivne noću, hraniti se mogu i kad se ugase svetla na akvarijumu, tako sprečavamo da se ostale ribe prejedu, a koridorasi ostanu gladni. Mrest panda koridorasa je sličan mrestu ostalih muljara, dotok sveže, mekše i hladnije vode stimuliše ih na mrest. Ženke su krupnije i kad su polno zrele vidljivo pune ikre. Mrest traje više dana i broj ikri je mali u odnosu na ostale vrste muljara. Ikra je krupna i najbolje je odvojiti matične ribe nakon mresta jer jedu ikru. Male pande mogu se hraniti mikrocrvima ili Artemijom.

Ksife su slatkovodne ribe iz roda Xiphophorus, porodice živorotki. Rod Xiphophorus obuhvata još jednu vrstu, poznatu pod imenom platika, koja se od ksifa razlikuje samo po nedostatku repnog produžetka i nešto manjem rastu. Postojbina ksifa su vode Meksika, Hondurasa i Gvatemale. Osnovne vrste roda Xiphophorus u Evropu su uvezene u periodu od 1906. do 1912. godine. Boja divljih ksifa varira između zelene i sive, dok su u akvarijumima uzgojeni kultivisani varijeteti u žutoj i crvenoj boji, sa ili bez crnih tačkica, tuksedo varijteti, ksife sa crnim i crvenim očima… Osnovne karakteristike ovoga roda se uglavnom odnose na mužjake – prepoznatljivi su po dugačkom repnom peraju u obliku mača i izraženom, crnom ili mrkozelenom gonopodijom, kopulacionim organom živorotki, koji se nalazi duž donje strane tela. Ženke nemaju produženu repno peraje, te su u osnovi vrlo slične ženkama mollija. Mužjaci dostižu maksimalnu dužinu od 15 cm, a ženke do 12 cm. Ksife nemaju visoke prohteve, ali im se u akvarijumu može omogućiti kvalitetniji život ako se koristi voda srednje tvrdoće, sa 10-12° gradi i temperature 22-25°C. Ksife kratko vreme mogu provesti i u mnogo hladnijoj vodi, temperature i do 15°C, što ih ipak ne čini hladnovodnim ribama. Njihova prehrana u prirodi uključuje insekte i njihove larve, zooplankton i ponešto biljne hrane. Vrlo su temperamentne i najbolji ugođaj će pružiti ako im se omogući dovoljno dug akvarijum. Gusto zasađeni akvarijumi su omiljeni i kisfama, a pogodni su i za skrivanje mladunaca od proždrljivih roditelja. Ksife su generalno miroljubive ribe, iako one veće, pogotovo mužjaci, mogu pokazivati određen tip agresije prema drugim ribama. To se svodi na kratku jurnjavu akvarijem, koja uglavnom završi bez povreda. Mužjaci se udvaraju ženkama treperenjem oko njih. Parenje je brzo i kratko, te se obično odvija dok ribe jure akvarijumom. Ženke oplođenu ikru nose u sebi mesec dana, a noseća ženka može se prepoznati po širokom i tamnijem stomaku. Mladunčad se rađa u obliku sićušne loptice, koja pada na dno i tu se rasklupčava, a zatim brzo juri prema površini kako bi svoj riblji mjehur napunila vazduhom. Sve vrste roda Xiphophorus imaju visok potencijal razmnožavanja, koji varira sa veličinom matične ženke. Velike ženke u jednome porođaju mogu dati i do 120 mladih, a jednom oplođena ženka u sebi čuva količinu mleča dovoljnog za 4-5 samooplodnji godišnje. Ksife će neretko jesti svoju mladunčad, pa je gusto zasađen akvarijum neophodan za opstanak mladih. Vodeno bilje je u toj ulozi efikasnije od plastičnih mrestilica, koje ženku mogu istraumirati. Ksife se mogu uspešno ukrštati sa platikama, te su većina riba koja se danas prodaju zapravo hibridi između ove dve vrste.

Ksife su slatkovodne ribe iz roda Xiphophorus, porodice živorotki. Rod Xiphophorus obuhvata još jednu vrstu, poznatu pod imenom platika, koja se od ksifa razlikuje samo po nedostatku repnog produžetka i nešto manjem rastu. Postojbina ksifa su vode Meksika, Hondurasa i Gvatemale. Osnovne vrste roda Xiphophorus u Evropu su uvezene u periodu od 1906. do 1912. godine. Boja divljih ksifa varira između zelene i sive, dok su u akvarijumima uzgojeni kultivisani varijeteti u žutoj i crvenoj boji, sa ili bez crnih tačkica, tuksedo varijteti, ksife sa crnim i crvenim očima… Osnovne karakteristike ovoga roda se uglavnom odnose na mužjake – prepoznatljivi su po dugačkom repnom peraju u obliku mača i izraženom, crnom ili mrkozelenom gonopodijom, kopulacionim organom živorotki, koji se nalazi duž donje strane tela. Ženke nemaju produženu repno peraje, te su u osnovi vrlo slične ženkama mollija. Mužjaci dostižu maksimalnu dužinu od 15 cm, a ženke do 12 cm. Ksife nemaju visoke prohteve, ali im se u akvarijumu može omogućiti kvalitetniji život ako se koristi voda srednje tvrdoće, sa 10-12° gradi i temperature 22-25°C. Ksife kratko vreme mogu provesti i u mnogo hladnijoj vodi, temperature i do 15°C, što ih ipak ne čini hladnovodnim ribama. Njihova prehrana u prirodi uključuje insekte i njihove larve, zooplankton i ponešto biljne hrane. Vrlo su temperamentne i najbolji ugođaj će pružiti ako im se omogući dovoljno dug akvarijum. Gusto zasađeni akvarijumi su omiljeni i kisfama, a pogodni su i za skrivanje mladunaca od proždrljivih roditelja. Ksife su generalno miroljubive ribe, iako one veće, pogotovo mužjaci, mogu pokazivati određen tip agresije prema drugim ribama. To se svodi na kratku jurnjavu akvarijem, koja uglavnom završi bez povreda. Mužjaci se udvaraju ženkama treperenjem oko njih. Parenje je brzo i kratko, te se obično odvija dok ribe jure akvarijumom. Ženke oplođenu ikru nose u sebi mesec dana, a noseća ženka može se prepoznati po širokom i tamnijem stomaku. Mladunčad se rađa u obliku sićušne loptice, koja pada na dno i tu se rasklupčava, a zatim brzo juri prema površini kako bi svoj riblji mjehur napunila vazduhom. Sve vrste roda Xiphophorus imaju visok potencijal razmnožavanja, koji varira sa veličinom matične ženke. Velike ženke u jednome porođaju mogu dati i do 120 mladih, a jednom oplođena ženka u sebi čuva količinu mleča dovoljnog za 4-5 samooplodnji godišnje. Ksife će neretko jesti svoju mladunčad, pa je gusto zasađen akvarijum neophodan za opstanak mladih. Vodeno bilje je u toj ulozi efikasnije od plastičnih mrestilica, koje ženku mogu istraumirati. Ksife se mogu uspešno ukrštati sa platikama, te su većina riba koja se danas prodaju zapravo hibridi između ove dve vrste.

Ksife su slatkovodne ribe iz roda Xiphophorus, porodice živorotki. Rod Xiphophorus obuhvata još jednu vrstu, poznatu pod imenom platika, koja se od ksifa razlikuje samo po nedostatku repnog produžetka i nešto manjem rastu. Postojbina ksifa su vode Meksika, Hondurasa i Gvatemale. Osnovne vrste roda Xiphophorus u Evropu su uvezene u periodu od 1906. do 1912. godine. Boja divljih ksifa varira između zelene i sive, dok su u akvarijumima uzgojeni kultivisani varijeteti u žutoj i crvenoj boji, sa ili bez crnih tačkica, tuksedo varijteti, ksife sa crnim i crvenim očima… Osnovne karakteristike ovoga roda se uglavnom odnose na mužjake – prepoznatljivi su po dugačkom repnom peraju u obliku mača i izraženom, crnom ili mrkozelenom gonopodijom, kopulacionim organom živorotki, koji se nalazi duž donje strane tela. Ženke nemaju produženu repno peraje, te su u osnovi vrlo slične ženkama mollija. Mužjaci dostižu maksimalnu dužinu od 15 cm, a ženke do 12 cm. Ksife nemaju visoke prohteve, ali im se u akvarijumu može omogućiti kvalitetniji život ako se koristi voda srednje tvrdoće, sa 10-12° gradi i temperature 22-25°C. Ksife kratko vreme mogu provesti i u mnogo hladnijoj vodi, temperature i do 15°C, što ih ipak ne čini hladnovodnim ribama. Njihova prehrana u prirodi uključuje insekte i njihove larve, zooplankton i ponešto biljne hrane. Vrlo su temperamentne i najbolji ugođaj će pružiti ako im se omogući dovoljno dug akvarijum. Gusto zasađeni akvarijumi su omiljeni i kisfama, a pogodni su i za skrivanje mladunaca od proždrljivih roditelja. Ksife su generalno miroljubive ribe, iako one veće, pogotovo mužjaci, mogu pokazivati određen tip agresije prema drugim ribama. To se svodi na kratku jurnjavu akvarijem, koja uglavnom završi bez povreda. Mužjaci se udvaraju ženkama treperenjem oko njih. Parenje je brzo i kratko, te se obično odvija dok ribe jure akvarijumom. Ženke oplođenu ikru nose u sebi mesec dana, a noseća ženka može se prepoznati po širokom i tamnijem stomaku. Mladunčad se rađa u obliku sićušne loptice, koja pada na dno i tu se rasklupčava, a zatim brzo juri prema površini kako bi svoj riblji mjehur napunila vazduhom. Sve vrste roda Xiphophorus imaju visok potencijal razmnožavanja, koji varira sa veličinom matične ženke. Velike ženke u jednome porođaju mogu dati i do 120 mladih, a jednom oplođena ženka u sebi čuva količinu mleča dovoljnog za 4-5 samooplodnji godišnje. Ksife će neretko jesti svoju mladunčad, pa je gusto zasađen akvarijum neophodan za opstanak mladih. Vodeno bilje je u toj ulozi efikasnije od plastičnih mrestilica, koje ženku mogu istraumirati. Ksife se mogu uspešno ukrštati sa platikama, te su većina riba koja se danas prodaju zapravo hibridi između ove dve vrste.

Riba Blue Sapphire Damselfish prirodno potiče iz voda Indonezije i prepoznatljiva je po sjajno plavom telu i crno uokvirenim perajima. Kada se oseti ugroženom i pod stresom, lako menja prebojenost tela u crno, što joj olakšava izbegavanje predatora. Kao i mnogi drugi Damselfish primerci iz Chrysiptera roda, često je agresivna ka stanovnicima akvarijuma koji se sporije kreću. Potrebno joj je obezbediti akvarijum sa obiljem živog kamenja i mesta za sakrivanje. Riba Blue Sapphire Damselfish je prilično prilagodljiva, što je čini dobrim izborom za akvariste početnike. Odličan je izbor za morske akvarijume zapremine preko 100 litara i pogodna je za čuvanje u akvarijumu sa koralima i beskičmenjacima. Kako sazreva, ova riba često postaje agresivnija, što otežava izbor drugih riba za akvarijum. Ukoliko se čuva sa drugim Damselfish jedinkama, potrebno je obezbediti dovoljno živog kamenja i mnogobrojna mesta za sakrivanje da bi se izbeglo teritorijalno ponašanje i agresivnost. Ishrana ribe Blue Sapphire Damselfish treba da sadrži kvalitetnu hranu u listićima, smrznutu mesnatu hranu, poput artemija ili mizisa i povremeno sušenu morsku travu na štapu za hranjenje. Dostupno u veličini: raste od 2 cm do 4 cm