Eleocharis acicularis je biljka koja se koristi za srednji plan prilikom uređenja akvarijuma. Pripada porodici biljaka “Cyperaceae”. Eleocharis acicularis spada u grupu biljaka koja se razvija srednjom brzinom, nije preterano zahtevna po pitanju parametara koji vladaju u sredini u kojoj se uzgaja, može da se razvija kako u tvrdoj tako i u mekoj vodi, u širokom temperaturnom rasponu od 18 do 28c. Za uspešno uzgajanje ove biljke vrlo je bitno da obratimo pažnju na jačinu svetla koja mora biti jačeg inteziteta. Ukoliko se odlučimo za ovu biljku, preporučuje se da podloga bude bogata hranljivim materijama, i poželjno je redovno dodavanje CO2. Srednje je zahtevna i raste srednjom brzinom.

Aponogeton boivinianus svoje poreklo vodi sa Madagaskara i zbog svoje veličine najpogodnija je za uzgajanje u velikim akvarijumima i najčešće se sadi u pozadinskom planu akvarijuma ili na njegovim bočnim stranama. Razlog tome je jednostavan – u idealnim uslovima njeni listovi postaju bezmalo raskošni: 30-50cm visine, čak 80cm dužine i 8cm širine. Listovi koji se prvi formiraju imaju tamno-zelenu boju, dok se noviji izdanci javljaju u svetlije zelenim ili zagasito braon tonovima, sve dok se u potpunosti ne razviju. Pored toga što zahteva popriličan prostor u akvarijumu, potrebno je da ima i bogatu podlogu, a razmnožava se dvojako: ili iz semena koje se dobija nakon cvetanja biljke ili iz izdanaka koje pušta sama biljka. Idealna temperatura pod kojom uspeva kreće se od 22-28c, a sam kvalitet vode nije presudan za njen rast. Podjednako joj odgovaraju i tvrda i mekana voda. Važno je samo imati na umu da je za potpuni razvoj potrebno da protekne određeno vreme, budući da Aponogeton boivinianus zahteva period mirovanja kako bi se prilagodio novoj akvarijumskoj sredini.

Cryptocoryne x willisii je poreklom iz Šri Lanke često se pogrešno naziva Cryptocoryne nevillii, ali to je naziv vrste koja nikada nije korišćena u akvarijumima. Kao i mnoge druge Cryptocoryne biljke, u prvih mesec dana nakon njihovog sađenja u akvarijum, čini se kao da se ništa ne dešava. Međutim, ubrzo nakon toga biljka počinje da se razvija i da raste, stvarajući nove izdanke koji formiraju kompaktnu biljnu grupu unutar akvarijuma. Biljka doseže 7-20cm a svaka rozeta od 7-15 cm širine. U zavisnosti od veličine akvarijuma, sadi se u prednji ili srednji plan. Nije zahtevna i raste pod svetlošću bilo koje jačine.

Eleocharis Palustris je delikatna trava za pozadinu. Potice iz nasih krajeva Srbije i Hrvatske. Ova močvarna biljka, koja formira dugacke tanke i lagane listove koji se blago savijaju na povrsini vode odlicno izgledaju kada se sade u grupi u zadnjem delu akvarijuma.. Slicna biljka koja je odavno u akvaristici je Eleocharis Vivipara ali se razllkuju jer Vivipara pri vrhovima se racva i pravi nove izdanke pa ne izgleda elegantno kao Eleocharis Palustris

Nova biljka koja se od standardne Ludvigia ovalis razlikuje po jarko smeđkastocrvenim do tamno ružičastim nešto dužim listovima sa valovitim rubom. Pod intenzivnim svetlom i kada se s vremena na vreme podrezuje, ova Ludvigia se lako grana i razvija žbun. Ludvigia ovalis “Pink“ potiče iz Kine.

Ukoliko tragate za biljkom koja će biti potpuni kontrast zelenilu unutar Vašeg akvarijuma, onda je Alternanthera reinickii „Pink“ idealan izbor. U slučaju da je posadite u vidu grupe unutar akvarijuma, budite sigurni da će njeno crvenskasto stablo, sa crvenkasto braon listovima, obogatiti kolorit vašeg akvarijuma. Mekana ili slabo kisela voda, podloga bogata hranljivim materijama kao i dodavanje CO2 ili hemijskih preparata, koji se koriste za poboljšani rast, doprineće tome da vaša Alternanthera reineckii rosaefolia, poreklom iz Južne Amerike, opravda titulu jedne od najlepših biljaka u akvarsitici. Iako spada u grupu manje zahtevnih primeraka iz porodice Alternanthera, ipak je potrebno da se pobrinete za njen uzgoj. S obzirom na to da stabljika ume da dosegne visinu i do 50cm (minimum je 25cm) poželjno je da bude zasađena u pozadinskom planu vašeg akvarijuma ili sa njegovih bočnih strana, a u svakom slučaju postavlja se kao jedna od centralnih tačaka akvarijuma. Važna stavka koja se tiče ove biljke jeste i osvetljenje. Na njega posebno treba obratiti pažnju prilikom sađenja u akvarijumu jer je neophodno da biljka bude direktno ispod izvora svetlosti kako njeni donji listovi ne bi gubili na vitalnosti i lepoti. Dobro osvetljenje, naravno, i ubrzava rast biljke, sprečava njeno odmuranje i podstiče je da se njeni raskošni listovi okreću prema svojoj crvenoj, atraktivnijoj, strani. Snažni listovi, koji su i inače karaktersitični za biljke iz ove porodice, otporni su na napade riba i puževa, ali dodatne mere opreza ipak treba preduzeti po pitanju algi koje bi mogle da se pojave na površini lista. Što se tiče razmnožavanja, uputstvo je krajnje jednostavno: gornji deo biljke se odseca makazama i sadi se u podlogu. Zatim se na matičnom stablu u relativno kratkom roku pojavljuju novi izdanci koje treba pustiti da slobodno plutaju do trenutka kada ne korenje proklija, nakon čega ga treba zasaditi na mesto koje ste odredili unutar akvarijuma.

Hygrophila corymbosa, poreklom iz Jugoistočne Azije, karakteristična je pre svega po tome što će Vam odmah staviti do znanja ako je u akvarijumu došlo do nedostatka kalijuma u vodi. To će se manifestovati u vidu sitnih rupica koji će se pojaviti na starijim listovima biljke. Međutim, ako su uslovi u akvarijumu adekvatni, Hygrophila corymbosa brzo raste stvarajući svetlo-zelene, dugačke i široke listove koji s vremena na vreme zahtevaju da budu trimovani. Obično se sadi u zadnjem planu akvarijuma, samostalno ili u grupi. U slučaju da ste se opredelili za grupnu varijantu, poželjno je da povedete računa o razmaku između posađenih biljaka kako bi svaka od njih imala dovoljno svetlosti. S obzirom na to da ima razvijen korenov sistem, podloga akvarijuma treba da bude hranljiva, temperatura vode treba da se kreće u rasponu od 24-28C, a prija joj i dodavanje CO2. Razmnožava se uz pomoć bočnih izdanaka ili odsecanjem vrha matične biljke koje potom treba zasaditi u podlogu akvarijuma, a što se tiče akvarijumske faune, bilo bi uputno povesti računa o problemima koje mogu da joj naprave botie (koje umeju da joj buše listove) kao i ancitrusi koji prilikom čišćenja listova mogu previše da ih istanje.

Jedna od najlepših akvarijumskih biljaka. Ovaj vodeni dresnik iz Brazila verovatno pripada grupi Persicaria hidropiperoides koja se javlja od Severne do Južne Amerike, ali identitet njene vrste još nije potvrđen. Pod dobrim osvetljenjem i sa dovoljno hranljivih materija, Persicaria sp. „Sao Paulo“ dobija intenzivne ljubicaste tonove kada se uzgaja sabmerzno. Stabljike imaju strogo uspravan rast. Ako je ne obrežete, biljka će izrasti iz vode i početi da cveta. Kao i sve Persicarias, ova biljka ima relativno veliku potražnju za makro- i mikronutrijentima koji se takođe preuzimaju iz substrata. Preporučuje se dodavanje CO2. Prilično jako osvetljenje pojačava njegovu upečatljivu obojenost. Njegovi izdanci se najbolje sade u grupi sa malo prostora jedan do drugog. Kao i druge stabljike, razmnožava se reznicama. Idealna je za srednji plan akvarijuma kao mala grupa od 10-ak pelcera u kontrastu sa svetlo zelenim biljkama. Persicaria sp. „Sao Paulo“ je interesantan i kao emerezna biljka za otvorene akvarijume, paludarijume i Wabi-Kusa.

Hemianthus micranthemoides vodi poreklo iz Severne Amerike, karakteristična je po svojim malim, svetlo-zelenim listovima a kada je u akvarijum posađena u vidu kompaktne grupe, jedan je od najlepših akvarijumskih ukrasa. Zbog svoje osetljivosti preporučuje se iskunijim znalcima iz sveta akvaristike. Jednako dobro uspeva i u mekoj i u tvrdoj vodi (idealna temperatura u akvarijumu treba da bude na skali 20-28c), dok ph vrednosti ne utiču preterano na njen pravilan rast. Ipak, veoma je važno da parametri vode u akvarijumu budu stabilni. Što se tiče snopa svetlosti koji joj je potreban u akvarijumu, poželjno je da se nalazi pod jačim intenzitetom pošto Hemianthus micranthemoides ima tendenciju da se izdužuje prema izvoru svetla, što ume da se odrazi na estetski izgled biljke. Idealna je za sađenje u srednjem planu akvarijuma, a razmnožava se uz pomoć bočnih izdanaka ili odsecanjem vrha matične biljke koje potom treba zasaditi u podlogu akvarijuma. Brzina rasta je srednja, i raste najviše do 15cm.

Micranthemum umbrosum je prelepa akvarijumska biljka porekom iz Amerike, karakteristična po svojim sitnim, okruglastim listovima. Vrlo je preporučljiva za uzgajanje i u manjim i u većim akvarijumima, s obzirom na to da njene stabljike dosežu 10-25cm dužine i od 1-2cm širine. Neophodno je da bude posađena u podlogu akvarijuma koja je hranljiva, najbolje napreduje na temperaturama od 22-26c, a prija joj i dodavanje CO2. Što se tiče količine svetlosti koja joj je potrebna, u suštini je bolje ako je izložena jačem intenzitetu unutar akvarijuma, mada joj neće smetati ni nešto slabije osvetljenje. Ipak, kompaktnost biljke će u tom slučaju biti razuđenija pošto će joj se listovi izdužiti. Micranthemum umbrosum je preporučljivo posaditi u akvarijum u grupi od nekoliko pelcera, a povremeno ne bi bilo loše trimovati ih kako bi se dobila gusta, žbunasta forma. Razmnožava se jednostavno – deo stabljike se odvaja, a zatim se jak korenov sistem, koji biljka poseduje, sadi u podlogu akvarijuma. Najpreporučljivije je da bude posađena u srednji plan akvarijuma.

Aponogeton ulvaceus važi za jednu od najlepših biljaka iz svoje madagaskarske porodice. Tu titulu obezbeđuju joj delikatni, izduženi, svetlo-zeleni listovi, blago uvijeni na ivicama. I upravo joj je zbog toga i potrebno obezbediti dovoljno prostora u akvarijumu kako bi mogla da se pokaže u svom najboljem izdanju. Jedan njen koren može da proizvede više od četrdeset listova, dugačkih od 30-60cm. To ujedno znači i da se ova biljka najčešće preporučuje za samostalano gajenje unutar velikih akvarijuma (budući da ume izrasti i do 50cm u širinu), što ne isključuje i mogućnost da se sadi u grupi sa više biljaka. U oba slučaja, ona će biti jednako atraktivna. Dovoljno je da joj obezbedite bogatu podlogu unutar akvarijuma. Karakterišu je tolerantnost i na meku i na tvrdu vrstu vode (posebno ako joj se dodaje CO2), zatim period mirovanja dok se ne prilagodi novoj sredini u akvarijumu, a pravilno se razvija u opsegu temperature od 22 do 28 c.

Anubias Gigantea pronadjena je davne 1920 na Gvineji, mozemo je jos naci i u zemljama Zapadne afrike. Visina koju dostiže iznosi između 5-10cm, sa rizomom od 90-100cm. Prilikom kupovine naročito je važno proveriti rizom ove biljke – ukoliko on nije u idealnom stanju, biljka posle izvesnog vremena može početi da truli. Anubias Gigantea spada u red spororastućih biljaka, listovi joj traju i po nekoliko godina. Najbolje rezultate daje ukoliko je posadite na kamen, panj ili na koren nekog stabla unutar akvarijuma. Sadi se tako što se koncem vezuje za odabranu akvarijumsku osnovu. Konac će vremenom istruliti, a korenje će se prihvatiti za odabranu površinu. Ukoliko je postavljena na dno akvarijuma treba povesti računa da rizom ne bude pokriven kako bi se sprečilo truljenje, a nije preporučljivo izlagati je direktnom svetlu budući da tada dolazi do pojave algi na starijim listovima. Zbog svog jednostavnog razmnožavanja (prostim deljenjem matične biljke) ali i zbog svog dekorativnog izgleda, spada u red nezaobilaznih biljaka za sve tipove akvarijuma, a biljojedne ribe je zaobilaze. Anubias Gigantea najbolje uspeva u akvarijumima sa čistom vodom (tvrdom ili mekom) u kojima se vrši redovna zamena, čime se ujedno sprečava i pojava končastih algi na njenim jakim, zelenim listovima. Idealna temperatura koja joj odgovara kreće se u rasponu od 22-30c. Poreklo: Gvineja, Zapadna Afrika Brzina rasta: Spora Visina: 90-100 cm Zahtevnost: Nezahtevna Svetlost: Slabo CO2: 3,0 – 5,0 mg/l Mesto sađenja: Kači se na dekoraciju

Prirodni hibrid Ludvigia brevipes i L. palustris jedva poznat u Evropi. Izgleda kao veća verzija Ludvigia arcuata, sa braon-narandžastim potopljenim listovima. Lako se uzgaja i brže raste od L. arcuata i L. brevipesa. Formira lepu, bujnu živu ogradu u sredini i pozadini. Ludvigia X lacustris je veoma redak prirodni hibrid L. brevipes i L. palustris. Nalazi se na nekim lokacijama na istoku i jugoistoku SAD. Kao akvarijumska biljka, ova uskolisna Ludvigia još nije dobro poznata.Zanimljivo je da su neke od oblasti u kojima se javlja L. k lacustris van područja rasprostranjenosti L. brevipes, koji se uglavnom nalazi na jugoistoku Virdžinije, kao i u Severnoj i Južnoj Karolini. Tamo gde se L. k lacustris javlja u prirodi, on raste u izobilju, a ponekad čak i prevazilazi svoje roditeljske vrste.

Hygrophila corymbosa ‘Angustifolia’, poreklom iz Jugoistočne Azije, kao i neke druge biljke iz ove grupe odličan je pokazatelj za nedostatak kalijuma u vodi. To se najlakše da primetiti zahvaljujući rupicama koje će se pojaviti na njenim izduženim zelenim listovima (od oko 10 cm dužine). Preporučljivo je da bude posađena u akvarijumsku podlogu bogatu hranljivim materijama u optimalnom temperaturnom rasponu od 22 do 28C, sa dodavanjem CO2 koji će pospešiti njen rast. Hygrophila angustifolia je biljka koja se obično sadi u zadnji plan akvarijuma, pojedinačno ili u grupi. U slučaju da ste se opredelili za grupnu varijantu, poželjno je da povedete računa o razmaku između posađenih biljaka kako bi svaka od njih imala dovoljno svetlosti. Razmnožava se uz pomoć bočnih izdanaka ili odsecanjem vrha matične biljke koji potom treba zasaditi u podlogu akvarijuma.

Pogostemon stellata svoja prirodna staništa ima u Aziji i Australiji i smatra se jednom od najlepših ali i najzahtevnijih akvarijumskih biljaka. Pre svega, da bi je uzgajali u Vašem akvarijumu, morate da joj obezbedite jak intenzitet svetlosti, bogatu i hranljivu podlogu i redovno dodavanje CO2, kao i tečnih hemijskih preparata (u vodu mekšeg tipa). Idealna temperatura za njen razvoj kreće se u rasponu od 22-28C, a stabljike mogu da dosegnu visinu od 20-60cm (i do 10cm širine). Ukolko se steknu svi željeni uslovi, Pogostemon stellata će akvarijumski enterijer ukrasiti purpurnim cvetovima. Proces razmnožavanja u direktnoj je svezi sa odsecanjem vrha matične biljke (ili odsecanjem bočnih izdanaka) koji se zatim sade u podlogu akvarijuma. U pitanju je biljka srednje brzine rasta koja se sadi u srednji ili zadnji plan akvarijuma.

Bolbitis vodi poreklo iz Zapadne afrike. Odlikuju ga transparentno zeleni listov. Pored kamena i panja moze se saditi i u podlogu ali se mora voditi racuna da se zirom biljke ne prekriva peskom jer moze doci do truljenja. Prija mu meka do umereno kisela voda, tada se postize najbilji izgled i rast kod ove biljke. Poreklo: Zapadna Afrika Brzina rasta: Sporo Visina: 15,0-40,0 cm Širina: 10,0 – 20,0 + cm Zahtevnost: Nezahtevna Svetlost: Slabo – umereno CO2: Umereno 6-14 mg/L. U slucaju jaceg osvetljenja 15-25 mg/L. Mesto sađenja: Zadnji plan, na kamen ili panj

Hygrophila corymbosa ‘Siamensis’, poreklom iz Azije, kao i neke druge biljke iz ove grupe odličan je pokazatelj za nedostatak kalijuma u vodi. To se najlakše da primetiti zahvaljujući rupicama koje će se pojaviti na njenim izduženim svetlo-zelenim listovima. Hygrophila siamensis je biljka koja se obično sadi u zadnji plan akvarijuma, pojedinačno ili u grupi. U slučaju da ste se opredelili za grupnu varijantu, poželjno je da povedete računa o razmaku između posađenih biljaka kako bi svaka od njih imala dovoljno svetlosti. Preporučljivo je da bude posađena u akvarijumsku podlogu bogatu hranljivim materijama u optimalnom temperaturnom rasponu od 22-28C, sa dodavanjem CO2 koji će pospešiti njen rast. Razmnožava se uz pomoć bočnih izdanaka ili odsecanjem vrha matične biljke koje potom treba zasaditi u podlogu akvarijuma. Može dostići visinu do 50cm, nezahtevna je i veoma brzo raste.

Acmella repens pripada porodici suncokreta, Asteraceae. Poreklom je iz južne Alabame i nedavno je stekla popularnost kao akvarijumska biljka. Može se naći na obalama reka, vlažnim jarcima i ivicama jezera. Puzajuće ispružene stabljike Acmella repens čine ga savršenom biljkom za akvarijume. Lako se prilagođava akvarijumskoj kulturi i ulepšava je. Lako održavanje i egzotičan izgled čine ga jednom od najboljih biljaka za akvarijume. Izgled: Acmella repens se može uzgajati kao biljka srednje ili pozadinske prirode jer ima puzajuće ispružene stabljike. Ove stabljike mogu da se ukorene kada dođu u kontakt sa zemljom i da se intenziviraju. Kada se uzgajaju u vodi, plutajuće stabljike ponekad daju korenje koje izgleda veoma lepo u akvarijumu. Stabljike su zelene ili crvenkaste boje i pubescentne. Pošto je uobičajeno ime opposite leaf spot flower, listovi izlaze suprotno. Listovi imaju nazubljene ivice koje biljku čine egzotičnijom. Iako proizvodi male žute cvetove, oni se pojavljuju samo na suvim mestima. To je razlog zašto se Acmella repens može uzgajati u potpuno vodenim ili poluvodenim uslovima. Idealna temperatura vode: Biljka može dobro da napreduje u temperaturnom opsegu od 20 do 30 stepeni. Uslovi osvetljenja: Acmella repens preferira puno ili delimično sunce i puno vode za cvetanje. U uslovima intenzivnog osvetljenja, biljka pokazuje bujniji rast. Postaje kompaktan pod delimičnom svetlošću. Međutim, oba uslova čine ga povoljnim za akvarijume. Umereno ili prigušeno svetlo može usporiti rast. Idealan pH nivo: pH u rasponu od 6 do 8 je savršen za Acmella repens. Međutim, čak i ako uslovi vode malo variraju, biljka će lako preživeti.

Anubias Lancelot, poreklom iz Zapadne Afrike, je mala, atraktivna biljka koja uspeva u svim uslovima. Visina koju dostiže iznosi između 5-10cm, sa rizomom od 10-15cm (a ponekad i više). Prilikom kupovine naročito je važno proveriti rizom ove biljke – ukoliko on nije u idealnom stanju, biljka posle izvesnog vremena može početi da truli. Anubias Lancelot spada u red spororastućih biljaka, listovi joj traju i po nekoliko godina. Najbolje rezultate daje ukoliko je posadite na kamen, panj ili na koren nekog stabla unutar akvarijuma. Sadi se u senci neke više biljke ili u senci dekoracije tako što se koncem vezuje za odabranu akvarijumsku osnovu. Konac će vremenom istruliti, a korenje će se prihvatiti za odabranu površinu. Ukoliko je postavljena na dno akvarijuma treba povesti računa da rizom ne bude pokriven kako bi se sprečilo truljenje, a nije preporučljivo izlagati je direktnom svetlu budući da tada dolazi do pojave algi na starijim listovima. Zbog svog jednostavnog razmnožavanja (prostim deljenjem matične biljke) ali i zbog svog dekorativnog izgleda, spada u red nezaobilaznih biljaka za sve tipove akvarijuma, a biljojedne ribe je zaobilaze. Anubias Lancelot najbolje uspeva u akvarijumima sa čistom vodom (tvrdom ili mekom) u kojima se vrši redovna zamena, čime se ujedno sprečava i pojava končastih algi na njenim jakim, zelenim listovima. Idealna temperatura koja joj odgovara kreće se u rasponu od 22-30c. Poreklo: Zapadna Afrika Visina: 15-20 Cm pH: 6.0 – 9.0 Zahtevnost: Lako Svetlo: Slabo CO2: 3,0 – 5,0 mg/l Mesto sađenja: Kači se na dekoraciju

Ova biljka ima jedinstveni izgled koji je čini popularnom. Struktura je poput raširenog kišobrana. Smatra se da je ove biljke teške za uzgoj . Listovi su svetlozelene boje. Odlicno izgledaju u kombinaciji sa crvenim ili narandžastim biljkama.Poreklo Nalaze se u crnoj vodi i poreklom su iz gornjih regiona Amazona. Međutim, oni su popularni u Japanu, Severnoj Americi i EvropiMogu narasti do 2-2,5 inča. Ova veličina je širina stabljike, a ne visinaNjihova stopa rasta je srednjaMogu se postaviti u sredinu akvarijuma.N bi trebalo da se podrezuju odozgo jer je željeni jedinstven izgled samo odozgo. Stoga, kada je potrebno podrezivanje, treba ih iščupati iz korena, podrezati sa dna i ponovo posaditi

Hygrophila pinnatifida potiče iz Indije, spada u red srednje zahtevnih biljaka i u idealnim akvarijumskim uslovima doseže visinu od 40 cm. U zavisnosti od uslova koji su joj obezbeđeni unutar akvarijuma, biljka se razvija relativno sporije, ali će njena lepota nadoknaditi vreme koje je moralo da protekne da bi se pojavili njeni uzani i dugački listovi koji su sa gornje površine braon, a sa donje, crvenkaste boje. Intenzivno osvetljenje će obezbediti kompaktnost njenog rasta u akvarijumu, a idealna temperatura vode treba da se kreće od 20-27c, ph od 6-8. Razmnožava se uz pomoć bočnih izdanaka ili odsecanjem vrha matične biljke koje potom treba zasaditi u podlogu akvarijuma.

Anubias barteri var nana, poreklom iz Kameruna, je mala, atraktivna biljka koja uspeva u svim uslovima. Visina koju dostiže iznosi između 5-10cm, sa rizomom od 10-15cm (a ponekad i više). Prilikom kupovine naročito je važno proveriti rizom ove biljke – ukoliko on nije u idealnom stanju, biljka posle izvesnog vremena može početi da truli. Anubias barteri var. Nana spada u red spororastućih biljaka, često cveta pod vodom (žuti cvet sa belim laticama koji svojim oblikom podseća na klip kukuruza), a listovi joj traju i po nekoliko godina. Najbolje rezultate daje ukoliko je vežete za kamen, panj ili na koren nekog stabla unutar akvarijuma. Sadi se u senci neke više biljke ili u senci dekoracije tako što se koncem vezuje za odabranu akvarijumsku osnovu. Konac će vremenom istruliti, a korenje će se prihvatiti za odabranu površinu. Ukoliko je postavljena na dno akvarijuma, treba povesti računa da rizom ne bude pokriven kako bi se sprečilo truljenje, a nije preporučljivo izlagati je direktnom svetlu budući da tada dolazi do pojave algi na starijim listovima. Zbog svog jednostavnog razmnožavanja (prostim deljenjem matične biljke), ali i zbog svog dekorativnog izgleda, spada u red nezaobilaznih biljaka za sve tipove akvarijuma, a biljojedne ribe je zaobilaze. Anubias barteri nana najbolje uspeva u akvarijumima sa čistom vodom (tvrdom ili mekom) u kojima se vrši redovna zamena, čime se ujedno sprečava i pojava končastih algi na njenim jakim, zelenim listovima. Idealna temperatura koja joj odgovara kreće se u rasponu od 22-30c. Poreklo: Kamerun Brzina rasta: Spora Visina: 5,0 – 15,0 cm Širina: 8,0 – 12,0 cm Zahtevnost: Nezahtevna Svetlost: Slabo CO2: 3,0 – 5,0 mg/l Mesto sađenja: Kači se na dekoraciju

Anubias barteri var Nangi , je prvi put uzgajana na Floridi 1986 Godine. Mala atraktivna biljka koja uspeva u svim uslovima. Visina koju dostiže iznosi između 5-10cm, sa rizomom od 10-15cm (a ponekad i više). Prilikom kupovine naročito je važno proveriti rizom ove biljke – ukoliko on nije u idealnom stanju, biljka posle izvesnog vremena može početi da truli. Anubias barteri var. Nangi spada u red spororastućih biljaka, često cveta pod vodom (žuti cvet sa belim laticama koji svojim oblikom podseća na klip kukuruza), a listovi joj traju i po nekoliko godina. Najbolje rezultate daje ukoliko je posadite na kamen, panj ili na koren nekog stabla unutar akvarijuma. Sadi se u senci neke više biljke ili u senci dekoracije tako što se koncem vezuje za odabranu akvarijumsku osnovu. Konac će vremenom istruliti, a korenje će se prihvatiti za odabranu površinu. Ukoliko je postavljena na dno akvarijuma treba povesti računa da rizom ne bude pokriven kako bi se sprečilo truljenje, a nije preporučljivo izlagati je direktnom svetlu budući da tada dolazi do pojave algi na starijim listovima. Zbog svog jednostavnog razmnožavanja (prostim deljenjem matične biljke) ali i zbog svog dekorativnog izgleda, spada u red nezaobilaznih biljaka za sve tipove akvarijuma, a biljojedne ribe je zaobilaze. Anubias barteri nana najbolje uspeva u akvarijumima sa čistom vodom (tvrdom ili mekom) u kojima se vrši redovna zamena, čime se ujedno sprečava i pojava končastih algi na njenim jakim, zelenim listovima. Idealna temperatura koja joj odgovara kreće se u rasponu od 22-30c. Poreklo: Uzgojna vrsta Brzina rasta: Spora Visina: 5,0 – 15,0 cm Širina: 8,0 – 12,0 cm Zahtevnost: Nezahtevna Svetlost: Slabo CO2: 3,0 – 5,0 mg/l Mesto sađenja: Kači se na dekoraciju

Ludwigia repens “Rubin“ potiče iz Severne Amerike i najprepoznatljivija je po svojim bordo listovima i stabljikom koja ume da razvije visinu od 20-50 cm i širinu od 4-6cm. Zbog svoje specifične boje idealna je za stvaranje šarenolike slike unutar akvarijuma i obično se preporučuje da u akvarijum bude posađena u vidu grupa. Najbolje je ako se nalazi pod svetlom jačeg intenziteta (čak ispod samog izvora svetlosti) kako bi njen žbunasti oblik zadržao svoju kompaktnost, a jačina njene boje dala što bolji kontrast zelenim tonovima koji mahom prevlađuju akvarijumom. Jednako dobro se razvija i u tvrdoj i u mekoj vodi, sa temperaturnim rasponom 15-30c, i ph od 5 do 8. Razmnožava se bočnim izdancima ili jednostavnim odsecanjem vrha matične biljke koji se potom sadi u podlogu akvarijuma. S obzirom na to da Ludwigia repens “Rubin“ veoma brzo raste u visinu, nije preporučljiva kao dekoracija za manje akvarijume, a u većim akvarijumima poželjno je da bude posađena u zadnji akvarijumski plan.

Monosolenium tenerum potiče iz Azije. Reč je o dekorativnoj vrsti mahovine loptastog oblika koja može da dosegne 2-5cm visine i koja podjednako dobro uspeva i u tvrdoj i u mekoj vodi. Optimalni temperaturni raspon treba da se kreće 10-30c, a prija joj i dodavanje CO2. Ono na šta treba posebno obratiti pažnju jeste činjenica da se delovi biljke Monosolenium tenerum veoma lako krune, tako da je prilikom sađenja u akvarijum poželjno da bude zaglavljena između drugih biljaka ili vezana za neki kamen ili drvo sve dok se ne razviju rizoidi zahvaljujući kojima će se biljka pričvrstiti za dno akvarijuma. Nije zahtevna i podjednako dobro raste pod svetlom bilo koje jačine.