„Erotski triler koji će vam probuditi sva čula!“ – The New York Times Poručnik Kingsli je dosad u karijeri radio sve – špijunirao je, lagao, ubijao po naređenju. Međutim, njegova nova tajna misija zahteva nešto nesvakidašnje i možda je najopasnija do sada. Nestao je mlađani pukovnikov nećak, a na Kingsliju je da ga vrati kući. Zbog toga će morati da poseti sedište seks-kulta u kojem vladaju žene, a muškarci su robovi, i to svojom voljom. Ili možda nije tako? Dok je zarobljen unutar zidina zamka, Kingslija će začarati erotične čini zagonetne Madam, žene koja poseduje mudrost, moć i lepotu. Ona mu nudi život za kakvim je oduvek žudeo i ostvarenje njegove najveće želje. Uz određenu cenu, naravno. Da se zauvek odrekne osobe koju voli. U jedno je siguran: šta god da izabere, više nikada neće biti isti. Format : 145x205 br. str. : 272 povez : broš Pismo : latinica

Obri Birdsli - Erotska priča Izdavač: Eichborn Verlag, Frankfurt Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 97 Ilustrovano sa devet originalnih crteža autora. Odlično očuvana. Obri Birdsli (1872-1898) bio je engleski crtač i ilustrator. Većinu ilustracija radio je mastilom i u njima se uočava kontrast između tamnih delova i velikih velikim praznina, a takođe i delova sa finim detaljima nasuprot delovima gde tih detalja uopšte nema. Birdsli je bio najkontroverzniji umetnik iz Art Nouveau ere, poznat po mračnim i perverznim slikama sa grotesknom erotikom. Takvi su bili svi njegovi pozniji radovi. Neki od njegovih crteža bili su inspirisani japanskim duborezom šunga za koje su karakteristični prikazi enormno uvećanih genitalija. Njegove najpoznatije erotske ilustracije su bile na temu istorije i mitologije, uključujući i ilustracije za Aristofanovu „Lizistratu“ i „Salomu“ Oskara Vajlda. Birdsli je počeo pisati erotsku priču delimično zasnovanu na legendi o Tanhojzeru (Tannhäuser) koju nikada nije uspeo završiti zbog svoje bolesti, a 1907 je rukopis je objavljen pod naslovom Priča o Veneri i Tanhojzeru (The Story of Venus and Tannhäuser). (K-83)

BEKSTVO 1,2 - Džejms Klejvel `Bekstvo` je ljubavna priča, izdvojena, ali ništa manje epska, iz šireg dela o te tri nedelje koliko je pilotima bilo potrebno da svoj cilj ostvare, o ljubavi Erikija, plavokosog finskog pilota, i njegove prelepe supruge, Esade, Iranke visokog roda, koju on voli toliko da zbog toga prkosi i opasnostima po život, ali i politici. Šah je proteran iz Irana i oluja koja je zahvatila naciju postala je glavna tema na naslovnim stranama svih dnevnih listova u svetu. Zahvaćena vrtlogom ovog nestalnog sveta fanatizma, ambicije, dvoličnosti, srcolomstva i nasilnih smrti, našla se grupa pilota helikoptera koji su radili na opsluživanju naftonosnih polja na jugu i severu zemlje. Njihov jedini cilj u takvim uslovima bio je da u svojim helikopterima ostvare smelo, zajedničko bekstvo do druge obale Persijskog zaliva. Izdavač: Dobar naslov Broj strana: 200 + 256 Povez: tvrd Pismo: latinica

Srećo moja, svi mi živimo bujnim životima u kojima smo imali nebrojeno uzbudljivih događaja, opasnih pustolovina, zadivljujućih pothvata, uzvišenih-ljubavi i strasnih seksualnih okršaja. U dalekim prekrasnim krajevima, na egzotičnim otocima, u svjetskim prijestolnicama, u dubinama mora i prostranstvima svemira jahali smo divlje konje, mačevali, pucali, pobjeđivali zmajeve i čudovišta, govorili sve jezike i maestralno svirali sve instrumente, razgovarali sa životinjama, povijesnim ličnostima i vlastitim precima, letjeli, bili nevidljivi, pobjeđivali na olimpijskim igrama, glumili u filmovima i dobivali glavne premije na lutriji. Bili smo popularne zvijezde i omiljeni u društvu, predvodnici naroda, neprikosnoveni vladari, dobročinitelji čovječanstva, osloboditelji potlačenih naroda i bajoslovni bogataši, ispravljali smo nepravde, spašavali ugrožene i kažnjavali krivce, usrećivali dobre i prijatelje, liječili neizlječivo i ostavljali povijesne tragove. Bili smo vječno mladi, zdravi, i u najboljim godinama, najljepši, najspretniji, najpametniji, najjači, najobrazovaniji, obdareni jedinstvenim i nadnaravnim moćima, duhoviti, dovitljivi, mudri, obožavale su nas mase, voljeli najpoželjniji, a pohotu nam zadovoljavali nedostižni, kao i dugogodišnji poznati, tuđi partneri, svakodnevni kolege i slučajni prolaznici. Stanovali smo u vilama, palačama, na vlastitim otocima, raskošnim jahtama, vozili najbolje automobile, teške motore, vesele vespe, avione i helikoptere, putovali smo u ukrašenim kočijama, na leđima dupina, kroz vrijeme, rikšama i nosilima sa zavjesama, trgovali smo mirodijama, dragocjenostima i tajnama, otkrivali nove krajeve, svjetove i planete, izumljivali neviđene strojeve i donosili zakone ili smo naprosto dobivali ono što smo zavrijedili.... Pero Kvesić (1950. ) istaknuti je novinar, književnik i scenarist. Novinarstvom se počeo baviti s dvanaest godina u grupi Redakcija Andersen pri Školskom radiju. Sa sedamnaest je surađivao u Plavom vjesniku, zatim u Pop expressu te uređivao Omladinski tjednik, Studentski list i TLO. S prijateljima je pokrenuo omladinski klub Jabuka. Bio je i glavni urednik omladinskog lista Polet te časopisa Pitanja. U sedamdesetima je surađivao u Startu, a u osamdesetima je pokrenuo biblioteku i časopis Quorum. Radio je u redakciji magazina Erotika i uređivao magazin Humor erotika. Objavio je dvadesetak knjiga, među kojima su najpoznatije zbirke pripovijedaka `Uvod u Peru K. ` (1975. ), `Mladi K. ` (1983. ), `Uspomene urednika erotskog magazina` (2003. ) I `Vrijeme rata i razonode` (2014. ), te romani `Što mi rade & što im radim` (1984. ), `Rent-a-car express` (2000. ) I `Stjecaj okolnosti` (2002. ). objavio je i nekoliko zbirki pjesama te romana za djecu i slikovnica. Autor je, začetnik i kreator likova crtane serije `Mali leteći medvjedići`, u Danskoj je uvršten u školsku lektiru. Posljednjih desetak godina objavljuje uglavnom na blogovima `Čovjek-vadičep sreće Ženu-ribu` i `Bablfotograf`, priredio je i izložbu fotografija te snimio dokumentarni film po knjizi zapisa `Dum Spiro Spero`, koji je dobio prve nagrade na nekoliko domaćih i međunarodnih festivala knjiga odlično očuvana, kao nova LEA.9

Beograd 2013. Mek povez, 279 strana. Knjiga je odlično očuvana. Nova, ali ima potpis na praznoj strani. Ela Stjuart naporno je radila da bi postigla savršenu ravnotežu između privatnog života i posla: ima sjajnu karijeru pedijatra, šarmantnog muža, dobrotvora Džeksona Gareta – i strastvenog ljubavnika Vilijama Ešfilda. Vilijam je podjednako posvećen Eli, ljubavnici sa kojom je već osam godina u vezi, i Bet, svojoj ženi punoj problema. Zna da nikada ne bi mogao da bira između njih, i beskrajno je zahvalan što to nikada nije od njega traženo. Kada tragedija udari iz vedra neba, Elin pažljivo uređeni život iskliznuće iz šina. Boreći se da se nosi sa haosom koji ne može da kontroliše, nesposobna da i dalje glumi podatnu ljubavnicu, Ela preispituje svoju vezu sa Vilijamom. Međutim, njen lični košmar imaće posledice na sve koji su povezani sa njom. Na Bet, koja počinje da se izvlači iz depresije koja joj je ukrala najdragocenije godine majčinstva. A iznad svega, na Kejt, Vilijamovu i Betinu kćerku u osetljivim godinama koja će iznenada doživeti vatreno krštenje. U jednom trenu, ništa više neće biti isto. Svi oni otkriće da su ih preterane ambicije udaljile od onoga što su najviše želeli... `Moćna pripovest o nemoralu i požudi.` Dejli mejl

NOVA KNJIGA Autor:: Vaj Kiland, Penelopi Vord Žanrovi:: E-knjige, Erotski, Ljubavni Izdavač:: Laguna Godina izdanja:: 22. mart 2022. Broj strana: 320 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm „Puna magične snage ljubavi, ova šarmantna knjiga će ugrabiti vaše srce.“ – Harlequin Junkie Moja ljubavna priča počela je pismom. Samo ne od muškarca u kojeg sam se na kraju zaljubila. Već od njegove ćerke, slatke devojčice po imenu Birdi Maksvel, koja je pisala časopisu za koji radim. Vidite, jednom godišnje moj poslodavac ispunjava želje čitaocima, a ona mi je pisala usred leta. Zato sam joj ja ispunila nekoliko želja. Bilo je to bezazleno... barem sam tako mislila. Sve dok jednog dana nisam otišla predaleko. I dok sam anonimno ispunjavala još jednu Birdinu želju, njen otac me je popreko pogledao. Njen poražavajuće zgodni tata, samohrani roditelj. Trebalo je tada da prestanem da glumim dobru vilu. Trebalo je da se okanem toga. Ali prosto nisam mogla. Bila sam čudno povezana sa tom devojčicom, koja me je navodila na iracionalne postupke. I tako sam se pojavila na njenom pragu. „Urnebesni nesporazumi, neočekivani obrti, ogromna količina ljupkosti iskombinovana u neodoljivom romanu. Od ovoga će sigurno zavibrirati fina tkanja srca čitaoca....“ – Publishers Weekly „Srećno pismo Vaj Kiland i Penelopi Vord predstavlja Besane u Sijetlu našeg vremena.“ – Popsugar

KNJIGA JE NOVA, NECITANA. LAGUNA, 2023 Kategorije: Istorijski / Ljubavni Bestseler autorka New York Timesa „Seksi ljubavne scene Malpasove progorevaju stranice.“ – Publishers Weekly Seksi i skandalozan, ovo je roman iz regentskog perioda koji ste dugo iščekivali i koji se čita u jednom dahu! Eliza Melrouz je uživala u svojoj nezavisnosti i slobodi. Dok je sa porodicom živela na selu bilo je lako izvući se iz kuće, pisati članke za očeve novine i inače raditi ono što joj se prohte. Ali sada, kada su se preselili u srce mondenskog Londona, svaki njen pokret pažljivo ispituju i ocenjuju. Što je još gore, njen otac želi da je uda i obezbedi joj pravo mesto u društvu, iako ona ne zamišlja sebe u braku s nekim dosadnjakovićem. Kada se novi vojvoda od Čestera useli u davno napušteni dom svoje porodice preko puta trga na kojem Eliza stanuje, njeni novinarski instinkti odmah se aktiviraju. Da li su glasine tačne – da li je zaista ubio svoju porodicu? Da li je tako razmetljiv kao što svi kažu? Što više Eliza sazna, to više želi da zna. Vojvoda je kontradikcija koja hoda – povučen i arogantan, žestoko zaštitnički nastrojen, duboko strastven – i nemoguće mu je odoleti. Ali oni koji plešu preblizu vatre često se opeku i postavlja se pitanje da li će Eliza rizikovati sve samo za jednu noć sa vojvodom? „Super lascivno, emotivno napeto. Hrabra, vrhunska romansa vredna čitanja.“ – Library Journal

Filip Rot Obmana Meki povez Hitac biblioteka Filip Rot je u svojim knjigama napisao sve o sebi, šta je moglo da ostane za biografiju, zapitali su se kritičari i ljubitelji proze jednog od najznačajnijih savremenih američkih pisaca. Upravo objavljena knjiga Blejka Bejlija, nazvana jednostavno “Filip Rot: Biografija”, pokazuje da je, uprkos svemu, dosta toga ostalo da slavni pisac ispriča svom biografu. „Dve stvari me još čekaju, smrt i moj biograf. Ne znam čega više da se plašim“, rekao je Filip Rot svom prijatelju Bendžaminu Tejloru pred kraj života. Rot je i sam napisao „Činjenice: Autobiografiju romanopisca“ (1988), memoarsku knjigu „Nasleđe: Istinita priča“ (1991) o odnosu prema svom ocu, u godinu ranije objavljenom romanu „Obmana“ glavni lik zove se Filip Rot, kao i u godinu kasnije objavljenoj „Operaciji Šajlok: Ispovest“, a u „Zaveri protiv Amerike“, alternativnoj istoriji SAD-a u kojoj je Čarls Lindberg pobedio Frenklina Ruzvelta na izborima 1940. godine, u središtu priče je porodica Rot. Ako Rot i nije nazivao svoje protagoniste svojim imenom, bili su to njegovi alter egoi. Najpoznatiji je Nejtan Zakerman, glavni lik u trilogiji nazvanoj po njemu, kao i u još desetak romana, među kojima su i „Pisac iz senke“ (1979) ili „Američka pastorala“ (1997), za koji je Rot osvojio Pulicerovu nagradu. Pored toga, činjenice iz piščevog života su, na ovaj ili onaj način, rasute i u drugim njegovim knjigama. Bejli, koga je čuveni pisac sam odabrao 2012. da ispiše njegovu životnu priču, ispričao je da je „saradnja bila uzajamno uvažavajuća i potpuna“. Rot mu je dao neograničeni pristup „kilometrima fascikli“, kao i rukopisima, prepisci, memoarskim i drugim beleškama koji se čuvaju u 300 kutija u Kongresnoj biblioteci. Osim toga, u dugim intervjuima je Bejliju ispričao „skoro svaki detalj potrebnih informacija, bez obzira na to koliko su intimni“, puštajući ga da od toga napravi šta god želi, ali tako što mu je „prethodno govorio, često naširoko, o tome šta bi on uradio od toga“. Bejli je bioografiju na više od 900 stranica otvorio Rotovim rečima: „Ne želim da me rehabilituješ. Samo me napravi zanimljivim“. I sudeći po kritikama sa jedne i „vađenjem pikanterija“ u medijima sa druge strane, uspeo je u tome. Filip Rot Philip Roth Filip Rot Foto:Promo Div američke literature, dobitnik Pulicera i dve Nacionalne nagrade za književnost, predstavljen je iz ugla kakav se naslućivao iz njegovih romana: osim što mu je za pisanje bio potreban potpuni mir i umeo je da bude neprijatan da bi ga sebi obezbedio, osećao se zarobljenim u dva braka, zbog pokušaja samoubistva boravio je u psihijatrijskoj klinici, a sa druge strane je, gonjen ogromnim libidom, bio „poznati ženskaroš“ i pravi erotoman. Na pitanje kada je bio najsrećniji, Rot je promislio i odgovorio Bejliju da je to bilo u godini kada je diplomirao na Univerzitetu u Čikagu. Osećao se tada slobodnim da juri svoj stalni „bajronovski san“, što je značilo „bibliografija danju, a žene noću“. To je, u velikoj meri, narednih šest decenija i uspevao da ostvari, iako je u ovom „idealnom rasporedu“ morao da pravi kompromise, na štetu jednog ili drugog. Dok je služio vojsku u Fort Diksu, ispričao je Rot u biografiji, redovno ga je posećivala njegova opsesivna ljubavnica Maksin Grofski i opisao je da su, svaki put kada bi se sreli, čim zatvore vrata, u strasti cepali odeću jedno drugom. „Nisam to radio neko vreme. Sad lagano skinem odeću, okačim je, odem u krevet i čitam. I uživam u tome jednako kao što sam uživao u cepanju odeće“, rekao je Rot, u svom maniru. Ispostavilo se da su dve najveće traume u njegovom životu bile dva braka. Osećao se zarobljenim u njima. Prvo sa Margaret Martinson, konobaricom starijom pet godina od njega, sa kojom je ušao u vezu malo pre nego što su se venčali 1959. godine, da bi, kako je rekao, video da li može da osvoji „šiksa plavušu“. Ona ga je, navodno, u brak uvukla kada mu je rekla da je zatrudnela, tu tvrdnju je „dokumentovala“ testom za koji je iskoristila urin trudne beskućnice i zapretila mu da će da se ubije ako je ostavi. Četiri godine „gorkog, osiromašenog, seksualno nepoželjnog“ braka okončano je razvodom. Dok je bio u tom braku, debitovao je zbirkom „Zbogom, Kolambus” (1960), za koju je dobio Nacionalnu nagradu za književnost, a nakon što se razveo (i bivša žena mu poginula u saobraćajnoj nesreći), seo je i napisao „Portnojevu boljku“ (1969). Taj satirični roman mu je doneo svetsku slavu, ali i kontroverze zbog otvorenog tematizovanja seksualnosti, a posebno zbog eksplicitnih delova, uključujući tu i detaljne opise masturbacije (između ostalog i parčetom džigerice). knjiga, knjige Prolećno čitanje: Novi naslovi u domaćim knjižarama KULTURA 7. apr Vidosav Stevanović Vidosav Stevanović: Vučiću će glavu skinuti njegovi KULTURA 7. apr Mira Brtka Umetnost, moda, život i porodična tragedija Mire Brtke KULTURA 7. apr U drugom braku, ili „zamci“, sa britanskom glumicom Kler Blum proveo je skoro dve decenije, prikazane u njenim memoarima „Napuštajući kuću lutaka“, gde pisca poprilično optužuje, za razne drame. Između ostalog, Rot joj je dao da pročita njegov roman „Obmana“, pun lascivnih scena sa promiskuitetnim protagonistom Filipom Rotom za koji ona nije baš bila sigurna da ih je izmislio. A žena tog protagoniste portretisana je kao dosadna, sredovečna glumica koja stalno cmizdri zbog njegovih mladih ljubavnica. “Kao mažena poznata ličnost, Rot je preferirao seks sa minimumom obaveza. U redu, ali kao čovek sa napola monaškom rutinom, želeo je i porodični život, a bez tereta. Cenio je to da ima privatnost i vreme za pisanje, a potom, da bi razbio monotoniju, malo seksualnih avantura. Navodno, Rot je očekivao da se njegove devojke ponašaju kao supruge, a da se supruge ponašaju kao devojke. Iznenađivalo ga je što žene to nisu doživljavale kao ćar. Kada se zabava završi, one postanu (tako on to sugeriše) nadžak-babe, žrvnji, neurastenične dosade“, piše, između ostalog, Stiven Metkalf iz „Los Anđeles Tajmsa“ nakon što je pročitao Bejlijevu knjigu, ocenjujući da je biograf često zauzimao piščevu stranu. Malo pre nego što se razišao sa drugom suprugom, doživeo je nervni slom, a razmišljanja o samoubistvu dovela su ga i u psihijatrijsku kliniku. Imao je tada 60 godina. Po izlasku je napisao „Sabatovo pozorište“, roman u kom je glavni lik nezaposleni bivši lutkar, sklon prostitutkama, prevarama i povremenom seksu, koji se u nekom trenutku zapita da li da sebi jednostavno oduzme život. Za taj roman dobio je ponovo Nacionalnu književnu nagradu. Filip Rot Philip Roth Filip Rot Foto:Van Tine Dennis/ABACA / Abaca Press / Profimedia U Bejlijevoj knjizi, Rot je predstavljen kao osoba u kojoj su se sukobljavale različite ličnosti. Umeo je da bude pažjiv i darežljiv prema rođacima i prijateljima, ali i neverovatno sebičan kad se radilo o njegovoj umetnosti. Umeo je da bude i najbolje i najgore društvo. U njemu su bile ukorenjene vrednosti male sredine Njuarka njegove mladosti, ali nije imao problema sa tim da ih i potpuno razori. Na očevo zgražavanje, odbacio je svoje jevrejstvo dan nakon svog bar micvaha, objavljujući da je njegova vera u tome da bude „poliamorični humorista“, piše Tim Adams iz „Gardijana“. I koliko god beskrajno duhovit umeo da bude u svojim knjigama, bilo je i onih koji su ga kao ličnost smatrali dosadnim, poput kritičara Alfreda Kazina („uvek mi je bilo drago da vidim kako odlazi sa svim svojim cvetanjem i samodovoljnošću“) ili nametljivim, poput glumice Nikol Kidman. A ona mu je „slomila srce“. Rot ju je upoznao 2002. godine, piše u biografiji, kada je ona izabrana za ulogu Faunije Ferli snimanom po njegovom romanu „Ljudska mrlja“. Kidmanova, tada 35-godišnja filmska zvezda, pozvala je Rota, tada 69-godišnjaka, preko zajedničkog advokata za razvode da porazgovaraju o liku. Rot joj je posavetovao da ode u sigurnu kuću i tamo popriča sa najpametnijom ženom, a da posle o tome porazgovaraju uz večeru u „jednom i jedinom mestu u kom gluvari“ u Njujorku, u restoranu „Ruski samovar“. Dok se nije upoznao sa glumicom, snimanje ga nije mnogo zanimalo. A onda je počeo da odlazi i na setove. Nakon što je video Kidmanovu u sceni na koncertu sa Entonijem Hopkinsom, rekao je: „Žao mi što moram ovo da kažem pred Nikol… Ali to što je uradila, bilo je sjajno. Možete da vidite šta joj se odvija u glavi, a sve što je uradila bilo je da krene da dotakne tog čoveka, a onda se predomisli“. Rot je tvrdio da se njegovo prijateljstvo sa Kidmanovom „ohladilo“ nakon nekoliko telefonskih poziva, ali su pouzdani izvori potvrdili da su njih dvoje izašli zajedno bar još jednom. Rot je čak iznajmio i limuzinu i došao pred njen hotel i zgranuo se kada ju je video kako silazi u foaje obučena u džins i zbunjena što ga vidi. Izvinila mu se, rekavši da je mislila da treba da se vide sutradan, i predložila da ode sa njim do hotelskog bara na čašu vina. Rot je tu prasnuo i otišao, van sebe od besa. Kada ju je kasnije sreo Rotov prijatelj i pomenuo pisca, glumica je poručila: „Recite mu da odraste“. Rot, uprkos ogromnim količinama seksa u pauzama pisanja svoje 31 knjige, nije imao dece. Pred kraj života, duboko se vezao za decu svoje nekadašnje ljubavnice Džulije Golijer, koja je postala njegova saradnica. Poslednje zabeležene reči velikog pisca u bolnici, pre nego što je preminuo od posledica srčanog udara (a u sobi se zatekao i Bejli), bile su: „Voleo sam tvoje klince. Oni su bili radost mog života“. Njima je u testamentu ostavio značajno nasledstvo. Većina preostale njegove imovine prešla je u ruke gradske biblioteke u Njuarku, tamo gde je prvi put počeo da se pita: „Šta me je napravilo piscem“.

ŽENE - Čarls Bukovski Naslov originala: Charles Bukowski -Women Izdavač: Bigz, Beograd Džepna knjiga Godina izdanja: 1988 Format: 18 x 10,,5 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 344 Pisac sumnjivog morala i okoreli alkoholicar Henri Kinsaki roden je da preživi. Nakon decenija zabušavanja na loše placenim i besperspektivnim poslovima, trošeci svoj novac na pice i žene i sastavljajuci kraj sa krajem u oronulim stanovima, Kinsaki napokon postaje svjedok svog poetskog dara u usponu. Sada, u svojoj pedesetoj godini, pocinje da piruje u svom iznenadnom životu rok zvijezde, docekujuci i do tri stotine jutara tokom godine mamuran i upražnjavajuci seksualni život od koga bi i zanemocao i sam Kazanova. Okicen svim onim osobenostima Bukovskog koje se ocituju u humor, odvažnosti i iskrenosti ispunjenoj gorcinom, ovaj nastavak romana Pošta i Faktotium beskompromisni je pogled na život koji se odvija na rubovima egzistencije. Romanom „Žene“, u kome je duhovito prikazao svoj književni uspon, Bukovski je stekao svetsku slavu i konacno poceo da živi od pisanja. Najpoznatiji roman Bukovskog zasnovan na autobiografskim cinjenicama iz sedamdesetih godina, nakon otkaza u Pošti koji on duhovito predstavlja kao svoj književni uspon. 22 cinicna i sjajna citata Carlsa Bukovskog Bio je genije. Nikada nije živeo po pravilima. Pio je više nego što je smeo, imao je više ljubavnica nego što je iko odobrio, i nije živeo onako kako bi neko nekom preporucio. Nije pisao o ugodnim stvarima, vec o surovoj realnosti koja je svuda oko nas. Strani sajtovi donose nam briljantne citate Carlsa Bukovskog, jednog od najinteligentnijih i najduhovitijih pisaca koji nam je približio život u svim njegovim oblicima. O životu - Puko preživljavanje dok ne umrete je težak posao. - Ne verujem u to da je moguce napraviti svet boljim mesto za život. Verujem da možemo da prestanemo da od njega pravimo lošije mesto. - Kada pijete, svet i dalje postoji, ali za trenutak vas ne drži za vrat. Direktno.rs04. 07. 2023.10:392 22 cinicna i sjajna citata Carlsa Bukovskog Bio je genije. Nikada nije živeo po pravilima. Pio je više nego što je smeo, imao je više ljubavnica nego što je iko odobrio, i nije živeo onako kako bi neko nekom preporucio. Nije pisao o ugodnim stvarima, vec o surovoj realnosti koja je svuda oko nas. Strani sajtovi donose nam briljantne citate Carlsa Bukovskog, jednog od najinteligentnijih i najduhovitijih pisaca koji nam je približio život u svim njegovim oblicima. 11 citata podsecaju da je život kratak za žaljenje O životu - Puko preživljavanje dok ne umrete je težak posao. - Ne verujem u to da je moguce napraviti svet boljim mesto za život. Verujem da možemo da prestanemo da od njega pravimo lošije mesto. - Kada pijete, svet i dalje postoji, ali za trenutak vas ne drži za vrat. - Pocinjete da spašavate svet spasavanjem jedne osobe; sve ostalo je grandiozni romantizam ili politika. O ženama - Sve žene su razlicite. U celini, deluju kao da su kombinacija najboljeg i najgoreg, u isto vreme magicnog i strašnog. Bilo kako bilo, drago mi je da žene postoje. - Dok su muškarci zauzeti gledanjem fudbala ili ispijanjem piva, ili druženjem na kuglanju, te žene misle o nama: Fokusiraju se na nas, studiraju nas, i odlucuju šta žele da rade: da nas prihvate, odbace, zamene za nešto bolje, ili nas jednostavno – ubiju. O talentu i pisanju - Pisci su ocajni ljudi. I kada prestanu da budu ocajni prestanu da budu pisci. - Sa 25, svako može da bude genije. Sa 50, moraš da uradiš nešto da bi to postao. - Ambicija retko pomaže talentovanim ljudima. Imati srece je nešto sasvim drugo. Talenat uvek vuce noge iza toga. - Intelektualci kažu jednostavnu stvar na teži nacin. Umetnici kažu težu stvar na jednostavan nacin. O ljudima - Neki ljudi nikada ne polude. Mora da žive zaista strašan život. - Pokažite mi coveka koji živi sam i stalno ima cistu kuhinju. - Moguce je voleti ljudsko bice ako ga ne poznajete dobro. - Potencijal, rekao sam, ne znaci ništa. Moraš to da uradiš. Skoro svaka beba u krevecu ima više potencijala od mene. - Ako uspete u obmanjivanju nekoga, to ne znaci da je taj neko budala. To samo znaci da vam veruje više nego što zaslužujete. - Lepota je ništa, lepota nece ostati. Ni ne znaš koliko si srecan što si ružan, jer ako te ljudi vole, znaš da je zbog neceg drugog. O ljubavi - Ljubav je samo za gitariste, katolike i fanove šaha. - Seks je velika stvar samo kada nemaš šta drugo da radiš. O samome sebi - Usamljenost me je ojacala; bez nje je kao da ste bez hrane i vode. Svaki dan bez usamljenosti me slabi. Nisam ponosan na svoju usamljenost, ali zavistan sam od nje. - Znam svoje nedostatke veoma dobro da zahtevam uzvracenu ljubav. - Oženjen sam ali nemam ženu. Moja žena je moj život. - Obicno sam loš, ali kada sam dobar, davolski sam dobar. ***Očuvano, posveta***