"Jedna od onih knjiga u koje se zaljubite – roman za odrasle koji je veseo, tužan i pun onog gorko-slatkog ukusa svačijeg života." Toni Parsons Broj ocena: 97 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Komedije Šifra Proizvoda: 7305 Poslednja cena bila je: 740 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Ne Znam Kako Joj Polazi Za Rukom, Alison Pirson Naziv Knjige : Ne Znam Kako Joj Polazi Za Rukom Autor: Alison Pirson Format: 13x20 cm Broja strana: 368 Izdavač: Laguna Opis proizvoda: Ne Znam Kako Joj Polazi Za Rukom, Alison Pirson *** O Knjizi *** "Mama, hoćeš li me ti večeras uspavati?" "Ne dušo." Upoznajte Kejt Redi, finansijskog menadžera, majku dvoje dece. Ona može da barata sa devet različitih valuta u pet vremenskih zona, da opere i obuče sebe i dvoje dece i izađe iz kuće za pola sata. Kao žrtva oskudice u vremenu, Kejt sekunde broji kao što druge žene broje kalorije. Dok trči sa jednog sastanka na drugi, kroz glavu joj prolazi beskrajna traka ludog života zaposlene majke: zapamti izveštaje o klijentima, skočko-dvorac, prekookeanski telefonski razgovor, božićnu predstavu, proveri berzanski izveštaj, otkaži pregled, ispravi tu opuštenu karlicu, nađi vremena za seks. Svemu tome dodajte i bezobraznu dadilju, šefa Australijanca koji Kejtine grudi gleda kao da su specijalna ponuda, muža koji u svemu tome ispašta, njegove blago zaprepašćene roditelje, dvoje zahtevne dece i ljubavnika sa interneta, i dobićete ženu koja žonglira s toliko loptica da će nešto uskoro pasti na zemlju. U knjizi koja je u isto vreme gromoglasno smešna i bolno tužna, Alison Pirson je prikazala tajne živote zaposlenih majki pune krivice, njihovo uzajamno optuživanje, komična zavaravanja, prevare, vrtoglavu iscrpljenost i očajanje kao nijedan pisac pre nje. Uz oštru ironiju i sjajan stil ona je odlično dramatizovala nedoumice zaposlenih majki na početku 21. veka. *** Kritike *** "Jedna od onih knjiga u koje se zaljubite – roman za odrasle koji je veseo, tužan i pun onog gorko-slatkog ukusa svačijeg života." Toni Parsons "Džejn Ostin među zaposlenim majkama." En Mekelvoj, Ivning Standard *** Odlomak Iz Knjige *** Točkovi autobusa se vrte i vrte, vrte i vrte, vrte i vrte, točkovi autobusa se vrte i vrte čitavog dana. Bebe u autobusu plaču kme-kme-kme, kme-kme-kme, kme-kme-kme, bebe u autobusu plaču kme-kme-kme čitavog dana. Mamice u autobusu kažu pst-pst-pst, pst-pst-pst, pst-pst-pst, mamice u autobusu kažu pst-pst-pst čitavog dana. Prvi deo 1 Dom 1:37 Otkud ja ovde? Da li bi neko mogao da mi kaže? Ne mislim na ovu kuhinju, nego na život. Danas je u školi božićna predstava, a ja lupam po kolačima s nadevom. U stvari, da raščistimo, ja menjam punjene kolače, što je, ipak, zahtevniji i suptilniji posao. Odbacim luksuzno pakovanje iz Sejnzberija, izvadim male pite iz posuda od metalne folije, stavim ih na dasku za seckanje, a zatim oklagijom udarim po netaknutim brašnjavim površinama. Verujte mi, to samo zvuči jednostavno. Ako pitu udarim prejako, klecnuće kao neka debela žena, testo će sa strane pući, a voćni fil iscuriti. Ali – odlučnim pokretom nadole, kao kad hoćeš da spljeskaš malu bubu, pokrenuću sasvim mali odron mrvica i dobiti kolače koji liče na domaće. Pokušavam da postignem baš taj domaći izgled. Dom je gde i duša. Dobra majka je u domu i peče kolače za svoju decu. Čitava ova gužva počela je pre deset dana, kada je Emili donela poruku koja je sada zalepljena za frižider magnetom u obliku Tinkija Vinkija. Pisalo je da se „roditelji mole da prikladnom prazničnom hranom doprinesu“ božićnoj zabavi koja se svake godine organizuje posle predstave. Poruka je odštampana crvenim slovima, a u dnu, pored potpisa gospođice Empson, nalazi se Sneško Belić s betonskom pločom i stidljivim osmehom. Ali, ne dajte se prevariti neformalnošću ni gomilom veselih uzvičnika!!! O, ne. Školske poruke ispisane su u šiframa, a te šifre su tako duboko sakrivene u tekstu da bi ih mogli protumačiti samo pripadnici obaveštajne službe ili žene sa osećajem krivice u odmakloj fazi nedostatka sna. Pogledajte, na primer, tu reč roditelji. Kada napišu „roditelji“, zapravo misle – uvek misle – na majke. (Da li je ijedan otac koji pored sebe ima ženu ikada pročitao poruku iz škole? Pretpostavljam da to tehnički nije nemoguće, ali samo ukoliko je to pozivnica za zabavu koja je, pri tom, bila pre najmanje deset dana.) A „dobrovoljno“? Dobrovoljno na učiteljskom jeziku znači „pod pretnjom bolne smrti i/ili nemogućnosti da vaše dete pohađa željenu srednju školu“. Što se tiče „prikladne praznične hrane“, to sigurno nije ono što lenja varalica kupi u supermarketu. Otkud ja to znam? Otud što se još sećam pogleda koji je moja rođena majka 1974. godine razmenila sa Fridom Dejvis, kada je dečkić u prašnjavoj zelenoj jakni prišao oltaru na Prazniku žetve s dve konzerve bresaka u kutiji od cipela. Taj pogled se ne zaboravlja. Poručivao je: kakva je to aljkuša skoknula do prodavnice na ćošku u znak zahvalnosti na božjoj naklonosti, iako Gospod jasno zahteva korpu raznovrsnog voća u celofanu? Ili pletenicu od testa. Hleb Fride Dejvis bio je ispleten gusto kao kike rečnih sirena, a njeni blizanci nosili su ga po čitavoj crkvi. „Vidiš, Ketrin“, objasnila je kasnije gospođa Dejvis uz dubinsko pročišćavanje sinusa i čajne kolačiće, „neke majke se trude, kao tvoja majka i ja. Ali ima i onih osoba“, duže šmrkanje, „koje se ne trude.“ Naravno, znala sam o kome se radi. Žene koje skraćuju put. Čak i u to vreme, majke koje idu na posao izbile su na loš glas. Žene koje nose pantalone i čak, kako su tvrdili, dopuštaju deci da gledaju televiziju u po bela dana. Glasine o nemaru ovih stvorenja skupljale su se kao prašina u njihovim domovima. Kao što vidite, čak i pre nego što sam dovoljno odrasla da bih razumela šta, zapravo, znači biti žena, već sam shvatila da je ženski svet podeljen na dva dela. S jedne strane su prave majke, požrtvovane pekačice pita s jabukama i pedantne nadzornice mašine za pranje veša. I postoji ona druga vrsta žena. U svojoj trideset petoj tačno znam kojoj strani pripadam, pa pretpostavljam da sam zato ovde, trinaestog decembra u sitne sate, oklagijom udaram po punjenim kolačima ne bi li postali nalik nečemu što bi majka napravila. Nekada su žene imale vremena da prave voćne pite i glume orgazme. Sada se snalazimo s orgazmima, ali moramo da lažemo u vezi sa kolačima. I to je njima napredak. „Do đavola! Do đavola! Gde je Pola sakrila sito?“ „Kejt, šta to radiš? Dva sata je ujutro.“ Ričard stoji na vratima kuhinje i žmirka zbog svetla. Rič i njegova fina prugasta pižama koja se pranjem i gužvanjem pretvorila u dečju benkicu. Rič i njegova nepresušna engleska razumnost i iskrzana dobrota. Spori Ričard, tako ga zove moja koleginica sa studija u Americi, jer ga je rad u moralnom arhitektonskom birou usporio gotovo do mrtve tačke, pa mu treba pola sata da iznese korpu za đubre, a meni stalno govori da usporim. „Uspori, Kejti. Kao da si na vožnji u zabavnom parku. Kako se beše zove? Ono kad ljudi vrište prilepljeni za stranice, sve dok se prokletinja vrti?“ „Centrifugalna sila.“ „Znam to. Kako se zove ta vožnja?“ „Nemam pojma. Zid smrti?“ „Baš to.“ Vidim na šta cilja. Nisam baš toliko zaglibila da ne shvatam kako u životu sigurno postoji još nešto sem krivotvorenja testa u ponoć. I zamora. Zamora ronilaca na velikim dubinama, puta do dna izmorenosti. Da budem iskrena, nisam se odmorila još od Emilinog rođenja. Pet godina hodam unaokolo u teškom odelu uspavanosti. Ali, koja je alternativa? Da odem u školu po podne i bez trunke srama bacim kutiju najboljih kolača iz Sejnzberija na sto sa prazničnim ponudama? Emili bi tada uz titule mama koja nikad nije tu i mama koja viče mogla da doda i mama koja se nije potrudila. Za dvadeset godina, kada moju ćerku budu uhapsili u Bakingemskoj palati zbog pokušaja otmice kralja, kriminalistički psiholog će se pojaviti na vestima i reći: „Prijatelji smatraju da su mentalni problemi Emili Šetok posledica jedne božićne predstave u školi, kada ju je majka, samo senka u njenom životu, ponizila pred ostalim đacima.“ „Kejt? Halo?“ „Treba mi sito, Ričarde.“ „Zašto?“ „Da bih voćne kolače posula šećerom u prahu.“ „Zbog čega?“ „Zbog toga što su previše ujednačene boje i tako će svi u školi znati da ih nisam sama napravila, eto zbog čega.“ Ričard usporeno trepće, kao Stanlio dok uviđa novu glupost. „Ne mislim na šećer u prahu. Zašto spremaš, Kejti? Jesi li poludela? Stigla si iz Amerike pre samo tri sata. Niko od tebe ne očekuje da napraviš nešto za školsku predstavu.“ „E, ja od sebe očekujem.“ Iznenađuje me bes u sopstvenom glasu i primećujem da se Ričard trznuo. „Dakle, gde je Pola sakrila jebeno sito?“ Rič odjednom deluje starije. Nekada bi se mom mužu, kada bi se namrštio, između obrva pojavio uzvičnik, ali sada se to proširilo, produbilo i bez mog znanja pretvorilo u kapiju s pet prečki. Moj divni, veseli Ričard, koji me je nekada gledao kao i Denis Kvejd Elen Barkin u filmu Big Izi, a sada me, u trinaestoj godini ravnopravne zajednice pune podrške, gleda kao spaljeni pas medicinskog istraživača – svestan je da su takvi eksperimenti možda neophodni za dobrobit ljudskog napretka, ali ipak nekako moli za slobodu. „Ne viči“, uzdahne. „Probudićeš ih.“ Jedna ruka u prugastom rukavu pokazuje ka spratu gde naša deca spavaju. „U svakom slučaju, Pola ga nije sakrila. Ne možeš da je kriviš za sve, Kejt. Sito je na svom mestu, u fioci pored mikrotalasne.“ „Ne, njegovo mesto je baš u ovom kredencu.“ „Ne od 1997. Draga, hajde na spavanje, molim te! Treba da ustaneš za pet sati.“ Dok gledam kako Ričard ide uz stepenice, želim da pođem za njim, ali ne mogu da ostavim kuhinju u ovakvom stanju. Jednostavno, ne mogu. Prostorija kao da je pretrpela žestoku borbu. Svuda ima šrapnela od lego kockica, a dve sakate barbike (jedna bez nogu, druga bez glave) uživaju u nekakvom pikniku na kariranom putnom ćebetu na kome još ima trave od poslednje posete Primrouz Hilu u avgustu. Na podu pored police s povrćem nalazi se gomilica suvog grožđa za koju sam sigurna da je bila tu onog jutra kada sam krenula na aerodrom. Neke stvari su se promenile u mom odsustvu: u veliku staklenu činiju na stolu od borovine, pored vrata koja vode u dvorište, dodato je šest jabuka, ali niko se nije setio da baci staro voće, pa su kruške na dnu počele da ispuštaju lepljivu žutu sluz. Dok ih bacam u korpu, zgrozim se pomalo pri dodiru trulog voća. Nakon što sam oprala i obrisala činiju, pažljivo čistim zalutalu sluz sa jabuka i vraćam ih na mesto. Sve to traje možda sedam minuta. Zatim čistim šećer u prahu sa čelične radne površine, ali ribanje donosi pogan miris. Pomirišem krpu. Sluzava je, puna bakterija i smrdi slatkasto kao ustajala voda iz vaze s cvećem. Koliko bi zaista užegla morala da bude krpa za sudove da bi se neko u ovoj kući setio da je baci? Bacam krpu u prepunu korpu i ispod sudopere tražim novu. Nema nove. Naravno da nema nove, Kejt, pošto nisi bila ovde da je kupiš. Izvadi staru krpu iz kante i potopi je u vruću vodu s mnogo antibakterijskog sredstva. Sad još samo da spremim Emilina krila i oreol za sutra ujutro. Tek što sam ugasila svetlo i krenula uz stepenice, kada mi se javi uznemirujuća misao. Ako Pola vidi pakovanje iz Sejnzberija u kanti, procuriće glasine kod dadilja o mojoj velikoj prevari s punjenim kolačima. Strašno. Vadim karton iz korpe, umotam ga u jučerašnje novine i u ispruženoj ruci iznosim smotuljak kroz ulazna vrata. Pogledam levo i desno da proverim da me neko ne posmatra i ubacim ga u veliku crnu vreću pred kućom. Konačno, pošto su dokazi moje krivice uklonjeni, odlazim u krevet za svojim mužem. Kroz prozor na odmorištu i decembarsku maglu vidim mladi mesec zavaljen u ligeštul iznad Londona. Čak i mesec može da se opusti jednom mesečno. Čovek na mesecu, naravno. Da je u pitanju žena na mesecu, nikada ne bi mogla da sedne. Pa, je l’ nije tako? Svi proizvodi iz: Komedije Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Vedra urbana priča o ljubavi, prijateljstvu, prevari i pronalaženju utehe. Otkrijte zašto je Džil Mensel trenutno jedna od najpopularnijih spisateljica u Engleskoj. Broj ocena: 90 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Ljubavni romani Šifra Proizvoda: 7301 Poslednja cena bila je: 640 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Mirandina Velika Greška, Džil Mensel Naziv Knjige : Mirandina Velika Greška Autor: Džil Mensel Format: 13x20 cm Broja strana: 400 Izdavač: Laguna Opis proizvoda: Mirandina Velika Greška, Džil Mensel *** O Knjizi *** Miranda je na sedmom nebu otkad je upoznala Grega. On je neodoljiv, zabavan i pažljiv. Upravo ono što je potrebno svakoj devojci da bi joj unelo malo svetlosti u život. Zaboga, pa on je praktično savršen! Gregu se Miranda veoma dopada. Mlada je, lepa i nikada ne spominje bebe. Naravno, on joj nije ispričao sve o sebi, jer čak i najdivnije devojke mogu postati ćudljive kada je u pitanju neko ko je upravo ostavio svoju trudnu ženu. Ali nema šanse da ona sazna za to – ili možda ipak ima? Srećom po Mirandu, muškarci su kao autobusi – čekate ga čitavu večnost, a onda naiđu tri istovremeno. Samo treba da uhvati onog pravog... *** Kritike *** “Čitati je znači gutati je” Company “Urnebesno” Prima *** Odlomak Iz Knjige *** 1. poglavlje Bio je prvi dan aprila. Videvši da na prijavnici trenutno nema nikoga, Miranda je posegnula za telefonom koji je zvonio. „Salon Fena Lomaksa, izvolite!” „Dobar dan.” Bio je to muški glas. „Potrebna mi je potpuna promena izgleda.” „Naša lista čekanja veoma je duga”, upozorila ga je Miranda, zubima skidajući poklopac sa hemijske olovke. „Hoćete li mi reći svoje ime, molim vas?” „Dankan Gudhju.” Preko telefona je čula salve smeha u pozadini. „U, ha, ha, ovo ste dobro uradili, bravo”, pokorno odgovori Miranda. „Da je samo Edi Izard tako duhovit poput vas.” Pogledala je u Bev, glamuroznu recepcionistkinju, koja se trkom vraćala iz toaleta, i prevrnula očima. „Ko je to bio?”, upita Bev kada je Miranda prekinula. „Veliki šaljivdžija. Prvi april, zar nije to predivan dan?” Uzimajući kaput i čeprkajući po džepovima, Miranda je izvukla jednu zelenu vunenu rukavicu i jednu ružičastu od kože. Dobro, imitacije kože. Bevine pažljivo sređene obrve se podigoše. „Zar je već pauza za ručak? Tek je pola dvanaest.” „Obaveze potrčka.” Uverivši se da je niko ne gleda, Miranda je napravila grimasu. „Cigarete za Alis Tavistok. I kutija biljnog čaja u kesicama. I pola tuceta poštanskih markica prve klase. Ta žena je stvarno neverovatna, nije mi jasno zašto jednostavno ne napiše listu stvari koje su joj potrebne za celu nedelju i ne pošalje me u Sejnzberi* i završi s tim.” „A kad to obaviš”, predložila je predusretljivo Bev, „mogla bi da joj parkiraš kola.” „Odnesem rublje u perionicu.” „Pokosiš travnjak.” „Popunim poresku listu.” „Očistiš joj klonje”, namignula je Bev naivno, „njenom ličnom četkicom za zube”. „Miranda, jesi li još uvek ovde?” Fen Lomaks, koji se pojavio iz sobe za slavne klijente, pogledao ju je s nevericom. „Izvini, Fen, nisam, Fen, otišla sam.” Miranda je navukla rukavice, gurajući tri prsta u rupu za jedan. Nasmešila se Bev i pohitala ka vratima. „Vraćam se za deset minuta, u redu?” Fen povika za njom: „Bolje za pet.” Otkako je Fen Lomaks uspeo da sebi obezbedi stalno mesto u izrazito popularnom televizijskom programu Jutro je!, njegova lista klijenata neverovatno se proširila. Kao što je producentkinja istakla, on je bio ozbiljno privlačan heteroseksualni frizer. Kako je mogao da omane? Producentkinja je bila u pravu. Plavokos, sa pramenovima koji su mu padali do ramena, gustim trepavicama iznad očiju boje lešnika, i osmehom koji vas je prosto mamio u krevet, Fen je umeo sa ženama i makazama i posao je išao sasvim fino. Više nije bio osuđen na uličice Bermondsija* (specijalne cene za penzionere ponedeljkom i sredom), katapultiran je na mnogo sjajnije pločnike Brompton rouda na Najtsbridžu** (specijalne cene nikad). Poznate ličnosti su čekale, ponekad mesecima, na privilegiju da izdvoje dve stotine pedeset funti i potom se hvale svojim prijateljima, novinarima... uostalom bilo kome ko bi hteo da sluša, da ih je šišao upravo Fen Lomaks. Danas je moguće prepoznati njegovog klijenta na kilometar, pomisli Miranda, balansirajući na ivici trotoara kada je limuzina sa šoferom prikočila na nekoliko centimetara od njenih nožnih prstiju. Sneg se gotovo sasvim istopio, ostavljajući samo pokoji blatnjav trag, ali je žena koja je izašla sa zadnjeg sedišta limuzine bila opremljena tolikom količinom krzna da bi joj bilo dovoljno i za šetnju Antarktikom. U čizmama optočenim krznom izveštačeno je nabadala po lapavici. Dobro, to je bio neverovatno širok trotoar. Celih metar i po od automobila do staklenih vrata salona, boje kajsije, optočenih mesingom. A ako ste već plaćali šofera da vas vozi po gradu, onda je bilo potpuno logično biti ekonomičan na drugim poljima, shvatila je Miranda, prepoznajući spisateljicu ljubavnih romana kada je ova skinula naočare za sunce. Sigurno je to razlog zašto joj je ova škrta, hirurški zategnuta matorka prošle nedelje dala napojnicu od samo trideset penija. Poštanske marke i cigarete nisu predstavljale problem, ali za pronalaženje biljnog čaja od grejpfruta, sa dodatkom ženšena, trebalo je mnogo više vremena. Kada je konačno uspela sve da kupi, Miranda je kasnila već petnaest minuta. On je bio tamo, sedeći na svom uobičajenom mestu ispred prodavnice cipela. Osećajući zastrašujuću grižu savesti, Miranda se pitala da li bi mogla da pređe ulicu tako da je on ne primeti, ili da jednostavno prođe pored njega, pretvarajući se da ga nije videla. S druge strane, možda je mogla da mu objasni da je u neverovatnoj gužvi i da kod sebe trenutno nema tašnu, ali ako bi on sačekao još jedan sat, ona bi došla da ga vidi kasnije. Sačekao još jedan sat, uzdrhtavši pomisli Miranda. Bože moj, zar ovo nije nadmeno ponašanje? Jadničak, kao da je i imao kuda da ode. Ali izgledao je potpuno jadno, smrznut do kostiju. Svi proizvodi iz: Ljubavni romani Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Roman o paralelnim životima, izgubljenim identitetima, o vezi među sestrama i tajnim silama prošlosti. Iznad svega, ovo je ljubavna priča o dvoje ljudi koji se nikada nisu sreli. Broj ocena: 108 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Ljubavni romani Šifra Proizvoda: 7322 Poslednja cena bila je: 690 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Daljina Među Nama, Megi O Farel Naziv Knjige : Daljina Među Nama Autor: Megi O Farel Format: 13x20 cm Broja strana: 286 Izdavač: Laguna Opis proizvoda: Daljina Među Nama, Megi O Farel *** O Knjizi *** Jednog hladnog februarskog popodneva, Stela ugleda čoveka koji joj ide u susret londonskom ulicom. Godinama nije videla njegovo lice, ali ga prepoznaje istog časa. Ili bar misli da ga je prepoznala. Istovremeno, na drugoj strani sveta, u vreme proslave kineske Nove godine, Džejk shvata da gužva oko njega postaje opasna. To je trenutak kada i Džejk i Stela, ne znajući da ono drugo postoji, beže od svojih života: Džejk u potragu za mestom toliko zabačenim da ga nema ni na jednoj karti, a Stela na jedno odredište u Škotskoj – čiji značaj razume samo njena sestra Nina. DALJINA MEĐU NAMA je roman o paralelnim životima, izgubljenim identitetima, o vezi među sestrama i tajnim silama prošlosti. Iznad svega, ovo je ljubavna priča o dvoje ljudi koji se nikada nisu sreli. Privlačna, pronicljiva i vešta, ovo je najbolja knjiga Megi O Farel do sada. *** Kritike *** Nezaboravna priča o porodici i o tome kako nas ona čini onakvima kakvi jesmo. The Times *** O Autoru *** Megi O Farel je rođena u Severnoj Irskoj 1972. Odrasla je u Velsu i Škotskoj, a danas živi u Londonu. Budući da je tokom života boravila u svim delovima Ujedinjenog Kraljevstva, najčešće joj postavljaju pitanje vezano za poreklo. O Farelova obično odgovara sa Nikad ne znam šta da kažem s tim u vezi, osim da sam sigurna da nisam Engleskinja. Ova mlada autorka je već za svoj debitantski roman Kada si otišao bila nagrađena prestižnom nagradom Betty Trask Award. Pored ovog objavila je još i roman Ljubav moje ljubavi. Posle niza povremenih zaposlenja kao kurir, dadilja i sl., danas je zaposlena kao književni urednik u listu Independent on Sunday. Na pitanje da li su joj knjige autobiografske, obzirom da govore o životima urbanih devojaka, odgovara sa: Dovoljno je što moram da živim svoj život. Ne mogu da zamislim ništa dosadnije od opisivanja istog. Događaje koje opisujem uglavnom izmišljam. Nešto je zasnovano na realnosti, ali to sa mnom nema veze. Kao omiljene naslove, Megi O Farel ističe Džejn Ejr i Anu Karenjinu, ali takođe i stilski i sadržajno potpuno drugačija ostvarenja poput Kamijevog Stranca i Tajnih memoara i ispovesti dokazanog grešnika Džejmsa Hoga. Za roman Žute tapete autorke Šarlote Perkins Gilman kaže da je najuticajniji na njeno pisanje. *** Odlomak Iz Knjige *** PRVI DEO Budi se i zatiče sebe raširenog po krevetu poput morske zvezde, mozak mu grozničavo radi. Na drugoj strani sobe, ventilator se okreće ka njemu, pa onda na drugu stranu, kao da je uvređen. Negde pored njega, stranice knjige lepršaju, prevrću se i rastvaraju. Stan je ispunjen mastiljavom svetlošću, a blesci neonki presecaju tavanicu. Kasno je popodne. Do đavola, kaže i podigne glavu uz trzaj. Nešto blago, ali celovito između njegovih plećki razvlači se i cepa poput mokrog papira. Psujući i pipajući se u pokušaju da pronađe bolno mesto, Džejk se nekako podiže na noge i u čarapama preko parketa klizi do kupatila. Šokira se kad ugleda svoje lice u ogledalu. Prevoji i nabori posteljine ostavili su mu crvene linije preko obraza i slepoočnice, dajući njegovoj koži čudan, grub izgled. Kosa mu štrči kao da ga je udarila struja i čini se da je porasla. Kako je uspeo da zaspi? Čitao je, glave poduprte o ruke, i poslednje čega se seća jeste da se čovek iz knjige spuštao niz mornarske merdevine u napušteni bunar. Džejk gleda na sat. Deset i deset. Već kasni. Noćni leptir zaleće mu se na lice, zatim se odbija o ogledalo, slabi prah s njegovih krila ostavlja šareni trag na staklu, duh samog sebe. Džejk u trenutku uzmakne, posmatra ga, prati njegovu putanju kroz vazduh, pa zatim pokušava da ga uhvati obema rukama. Promaši. Leptir, osećajući opasnost, u spiralnom letu kreće ka svetlu, ali Džejk ponovo cilja i ovog puta ga uhvati, to nežno, zbunjeno telašce udara u kavez njegovih ruku. Mune ručku laktom i odgurne prozor. Metež ulice, devetnaest spratova niže, podiže se i dopire do njega. Džejk se naginje preko žica za veš i, rastvorivši šake, baca leptira uvis. Za trenutak pada, prevrće se dezorijentisan, zatim se povrati, i hvatajući toplu struju vazduha iz klima-uređaja ispod, odleprša i izgubi se iz vida. Džejk bučno zatvara prozor. Jurca kroz stan, kupi novčanik, ključeve, jaknu, obuva cipele u žurbi pobacane kod vrata. Liftu treba čitav vek da se popne, a kad stigne, smrdi na znoj i ustajali vazduh. U ulaznom holu, nastojnik sedi na hoklici pored vrata. Iznad njega je talasasti crveni i zlatni ukras za kinesku Novu godinu – dete debelih obraza i kose crne kao gar koje jaše ružičastu svinju. Gung hei fat choi, kaže Džejk u prolazu. Čovekovo lice širi se u osmeh koji pokazuje široko razmaknute zube. Gung hei fat choi, Džai-ka! Pljesne Džejka po ramenu, na šta mu koža zabridi i počne da ga pecka kao da je izgoreo na suncu. Napolju, taksi vozila paraju svetlost u lokvama po putu, a voz u podzemnoj železnici potresa trotoar. Džejk podiže glavu i gleda u vrhove zgrada. Završava se godina bivola i nastaje godina tigra. Kad je bio dete, zamišljao je godinu u trenutku kad izbije ponoć kao neko neobično stvorenje koje mutira, uhvaćeno usred metamorfoze. Udaljava se od zgrade i umalo što se ne sudari sa sićušnom vremešnom ženom koja gura kolica natovarena savijenim kartonskim kutijama. Džejk se izmakne u stranu i krene ka jugu, pored košarkaških terena, malog crvenog uličnog svetilišta s buketom sagorelih štapića tamjana, pored ljudi koji sede u yum chai radnji, na stočićima između njih zveckaju ma-đang domine, pored niza zbijenih oslonjenih mopeda, komplikovanih mreža skela od bambusa, pored restoranskih rezervoara u kojima ribe što im je suđena smrt šire škrge u potrazi za kiseonikom u mutnoj vodi. Ali Džejk ne vidi ništa od toga. Gleda u sve tmurnije oblake, pevuši dok hoda, u patikama s tankim đonovima prolazi trotoarom. U vazduhu se oseća tamjan, dim petardi i amnionski salinitet luke. Autobusa nema. Stela obmotava šal oko vrata i propinje se na prste da pogleda duž kolone vozila. Kola, kola, taksi vozila, motori, usamljeni biciklista, kola, još kola. Ali nema autobusa. Pogleda u ekran koji bi trebalo da pokaže koliko mora da čeka. Prazan je. Sklanja rukav kaputa i rukavicu da pogleda na sat. Danas radi u popodnevnoj smeni i zakasniće ako bude još čekala. Stela stane za tren da razmisli. Da li je bolje da ostane i sačeka autobus koji će kad-tad doći, ili da krene peške i stigne uz malo zakašnjenja? Mogla bi da pođe metroom, ali to je deset minuta pešačenja odavde i voz bi takođe mogao da kasni. Ići će peške. Sad je verovatno tako najbrže. Stela polazi obazrevši se preko ramena kako bi se uverila da autobusa i dalje nema. Na ulici je hladno, neobično hladno za ovo doba godine, tlo je tvrdo, prekriveno poledicom koja puca pod nogama. Nebo je neodređeno sive boje, prošarano ogolelim granjem. Vratila se u London na nekoliko nedelja – ne duže od toga, nada se – i radi emisiju noćnog programa na radiju. Ima stan ovde, garsonjeru na kraju Keningtona, ali je obično izdaje dok boravi u drugim mestima. Mesec dana u Parizu, kraći period u Moskvi, pola godine u Helsinkiju. Još nije sigurna kuda će posle otići – u Rim, možda, Madrid, Kopenhagen. Stela ne voli da se zadržava na jednom mestu. Korača na sever, ka Temzi, dah joj se pretvara u paru, telo joj neprikladno toplo pod slojevima odeće. Kad zakorači na most Vaterlo, grad počinje da se deli na dva dela, pred njom se otvara reka. Ceo most sagradile su žene, pročitala je jednom negde, za vreme Drugog svetskog rata. Danas je napušten. Projure kola idući na sever, ali s obe strane pružaju se prazni trotoari. *** Na raskrsnici, Džejk uskače u tramvaj baš kad ovaj krene. Donji deo, mračan i zagušljiv, pretrpan je – ljudi sede ili se drže za rukohvate. Najbliži Džejku je neki starac u prsluku i izbledelim pantalonama, s kavezom za ptice u krilu. Ptica sićušnih crnih očiju poput perli posmatra postrance Džejka sa svoje ljuljaške. Glave dvojice zapadnjaka u tramvaju njišu se iznad glava Kineza. Džejk protutnji uz drvene stepenice. Seda napred i naginje glavu kroz prozor, okreće se ka sve jačem povetarcu i posmatra kako načičkane zgrade Vančaija išarane neonskim reklamama prelaze u glatku građevinu ogromnog tržnog centra od betona i ogledala. Džejkova kosa je crna, a njegova koža može da poprimi skoro istu nijansu kao i koža njegovog prijatelja Hing Taija ako ostane dovoljno dugo na suncu, ali oči su mu boje duboke vode. Ima britanski pasoš, majku Britanku i, negde, oca Britanca. Ali Džejk nikada nije video Britaniju, niti svog oca, niti je ikada bio u Evropi. Stela u daljini, na drugom kraju mosta, vidi usamljenu priliku koja se kreće prema njoj. Muškarac. Malen zbog udaljenosti. Može da podigne ruku i obuhvati ga palcem i kažiprstom. Kao da ih užetom povlače jedno prema drugome, oni hodaju, i hodaju, i hodaju. Postaje sve određeniji: visok, krupan, ima zelenu jaknu. Stela pogleda preko reke gde je ogromni točak obasjan svetlima i gde se ljudi, sitni kao insekti, roje duž južne obale. Vraća pogled na put kojim ide, i šok je toliko veliki da se umalo ne spotakne. Mora da se uhvati za zid kako ne bi pala, a srce joj preskače i zastaje kao da nije sigurno kako da nastavi. Zuri u smeđu vodu vijugave reke, a zatim ponovo u čoveka. Sad je još bliži i Stela se pita da li će i dalje postajati sve veći sve dok se ne nadnese nad njom, ogroman i užasan poput utvare. Sad gleda pravo u nju, ruku zavučenih u džepove. Ne može da veruje, zaista ne može. Ima onu natečenu, belo-ružičastu kožu, onu istu gustu razbarušenu riđu kosu, i oči duboko usađene u mesnato lice. Kao da se vreme okrenulo unatrag, kao da su se godine progutale. Stela oseća onu lepljivu elastičnost kakvu bi ta koža imala pod njenim stiskom, i onaj naročiti, vlažni životinjski miris njegove kose. Čovek joj sad prilazi, blizu, toliko blizu da može da ga dotakne, i vrisak joj zapinje u dnu grla. „Jesi li dobro, lutkice?“ Njeni prsti pod rukavicom još se jače stežu oko ograde. Škot je. Baš kao što je i znala da će biti. Stela klima glavom gledajući i dalje u reku, u njenu površinu mišićavu poput zmijskih leđa. Sigurno? Stoji joj taman izvan vidokruga. Stela ne može da diše, čini se da ne može da raširi pluća kako bi uzela kiseonik. Ne izgledaš tako. Ona ponovo klima glavom. Ne želi da je čuje kako govori, da joj čuje glas. Mora da pobegne. Ne gledajući ga, počinje da se udaljava vukući se uz ogradu. Mora da prođe tik pored njega i oseća njegov dah na svojoj kosi dok on izgovara: „Dobro, ako si sigurna“, na šta ona zadrhti, a telo joj se skupi. Zdravo zasad, kaže on. Stela okrene glavu da ga vidi kako odlazi. Onaj isti teški korak, ravna stopala, krupna, povijena ramena. Okreće se jednom. Zastaje za tren. Zatim nastavlja. Zdravo zasad. Dva kamiona protutnje pored nje, jedan za drugim, i uskomešaju vazduh. Da se u trk, sapliće se, kaput joj se vijori i vuče iza nje, zgrade napred se okreću. Oseti oštar, kidajući bol u grudima kao da nešto sa zubima i kandžama pokušava na silu da izađe iz nje. Spotakne se, udari o pločnik dlanovima i kolenima, i pre nego što se osovi na noge, pogleda iza sebe. Nestao je. Pred njom se prostire most, lučan, krivudav, napušten. Uspravi se nekako na noge. Dlanovi su joj umrljani od peska i prljavštine. Kosa joj je mokra od suza i lepi joj se uz lice na oštrom februarskom vetru. Gleda levo-desno po ulici ne znajući šta traži. Na drugoj strani ulice vidi osvetljenu, duguljastu tablu taksija koji ide ka njoj. Uleće među saobraćaj, ruke podignute iznad glave. Kola škripe i skreću. Molim vas stanite, mumla sebi u bradu, oči joj uperene u svetlost koja juri ka njoj, Molim vas. Taksi usporava i staje. Stela potrči ka njemu, otvara vrata i ulazi. Svi proizvodi iz: Ljubavni romani Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Kupoholičarka hara Njujorkom, kao i bestseler listama! Broj ocena: 94 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Komedije Šifra Proizvoda: 7019 Poslednja cena bila je: 690 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Kupoholičarka U Inostranstvu, Sofi Kinsela Naziv Knjige : Kupoholičarka U Inostranstvu Serijal : Kupoholičarka Autor : Sofi Kinsela Izdavač : Laguna Format : 13 x 20 cm Broj Strana : 344 Naziv Originala : , Sophie Kinsella Opis proizvoda: Kupoholičarka U Inostranstvu, Sofi Kinsela *** O Knjizi : RU životu Rebeke Blumvud sve ide kao podmazano. Ima posao na televiziji, upravnik banke je ljubazan prema njoj, a kada je reč o trošenju novca, njen moto glasi: "Kupuj samo ono što ti je neophodno" - i ona se zaista (nekako) toga i pridržava. Začkoljica je samo u tome što joj se pruža prilika da radi u Njujorku. Njujork! Muzej moderne umetnosti! Gugenhajm! Metropoliten opera! I Beki namerava da ih sve obiđe. Najozbiljnije. Jedino što izgleda baš glupo ne videti neka druga poznata mesta. Kao što je Saks. I Blumingdejls. I Barnis. Sve te robne kuće. I neku od onih neverovatnih rasprodaja gde možete naći Pradinu haljinu za 10 dolara. Ili beše 100? Da li će Beki ostati dovoljno prisebna da bi marila još i za takve sitnice? "Gotovo da sam zaplakala od smeha." Daily Mail *** O Autoru : Rođena 12. decembra 1971. Sofi Kinsela je zapravo pseudonim Medlin Vikam. Sofi je njeno srednje ime, a Kinsela majčino prezime. Prijatelji i porodica je zovu Medi. Ova autorka je, pre nego što će se posvetiti literaturi, radila kao novinar prateći sektor tržišta i finansija. Na prvi pogled, tu se nazire veza sa tematikom i, prevashodno, naslovima romana koji će joj doneti punu afirmaciju: Tajni svet snova jedne kupoholičarke (2000), Kupoholičarka u inostranstvu (2001), Kupoholičarka staje na ludi kamen (2002). Uz roman Bogomdana domaćica (2005), delo Umeš li da čuvaš tajnu? predstavlja tematski iskorak iz ljupkog Kinselinog kupoholičarskog ambijenta, iskorak koji nipošto neće razočarati one koji su njeno pisanje zavoleli čitajući pomenute knjige. Naprotiv. „Nikad nisam bila istinski posvećena novinarstvu, delom zbog toga što me sektor koji mi je zapao – finansije – nikada nije stvarno zanimao, a delom i zato što ja, u stvari, nikada nisam bila na ’ti’ sa svim tim činjenicama kojih bi čovek u žurnalizmu trebalo da se drži. Ali, da sam volela da pišem za novine – volela sam“, ispovedila se u jednom intervjuu Sofi Kinsela, koja, kako kaže, obožava svadbe, a svojim tajnim porokom smatra to što često ume da natrpa puna usta keksa. Sofi ima tri sina: Fredija, Huga i Oskara. Suprug joj je nastavnik i predaje latinski jezik u osnovnoj školi. Romani iz serijala o Kupoholičarki su prodati u preko 6, 3 miliona kopija samo u SAD. Kinsela rado citira Oskara Vajlda: „Nikada ne ostavljam za sutra ono što mogu da uradim prekosutra.“ www.sophiekinsella.com *** Odlomak Iz Knjige : Glava prva U redu, samo bez panike. Bez panike. Treba samo da budem organizovana i hladne glave i da smislim šta treba da ponesem. I da to zatim uredno složim u kofer. Mislim, koliko to može da bude teško? Odstupam korak od zatrpanog kreveta i zatvaram oči, napola se nadajući da će, ako to dovoljno snažno poželim, moja odeća sama od sebe uredno da se složi. Kao u onim člancima o pakovanju u časopisima, gde vas podučavaju kako da otputujete na odmor s jednim jedinim jeftinim sarongom i vešto se obučete u njega na šest različitih načina. (Inače, mislim da je to totalna prevara, jer iako sarong košta deset funti, oni posle dodaju brdo odeće koja košta stotine, a mi kao ne treba da primetimo.) Kada otvorim oči, međutim, darmar je još tamo. U stvari, reklo bi se da ga ima još više, kao da mi je odeća, dok sam žmurila, iskočila iz fioka i trčala oko kreveta. Kud god pogledam po sobi, svuda grdne, neuredne gomile... pa, svega. Cipela, čizama, majica, časopisa... Poklon-korpa Bodi šopa kupljena na rasprodaji... Lingvafonov tečaj italijanskog koji stvarno moram da počnem da učim... ona stvar za lice što se stavlja u sauni... a na stočiću za šminku ponosno leže mačevalačka maska i mač koje sam juče kupila. Samo četrdeset funti u dobrotvornoj prodavnici! Uzimam mač i pravim kratak eksperimentalni ubod prema svom odrazu u ogledalu. Bila je to neverovatna podudarnost, jer već odavno nameravam da učim mačevanje, još otkako sam pročitala onaj članak u Dejli vorldu. Jeste li znali da mačevaoci imaju bolje razvijene noge od svih ostalih sportista? Osim toga, ako postanete stručnjak, možete da radite kao dubler u filmovima i zaradite brdo love! Zato nameravam da u kraju nađem nekoga ko drži časove mačevanja, pa da stvarno dobro naučim, za šta mislim da mi neće trebati mnogo vremena. A onda – to je moj tajni plan – čim dobijem zlatnu značku ili šta se već dobija, ima da sastavim pismo Ketrin Ziti Džons. Zato što joj je garant potrebna dobra dublerka, mislim, kome nije? Zašto to onda ne bih bila ja? U stvari, sigurno će se radije opredeliti za nekoga iz Britanije. Možda će me pozvati telefonom i reći da gleda svako moje pojavljivanje na kablovskoj i da je oduvek želela da me upozna. Bože. Zar to ne bi bilo sjajno? Verovatno bismo odmah shvatile da smo se našle, da se smejemo iz istih razloga i sve ostalo. Onda bih odletela do njene luksuzne kuće i upoznala se s Majklom Daglasom i igrala se s bebom. Bile bismo opuštene kao stare prijateljice, neki časopis bi napisao članak o nama u okviru serije o najboljim prijateljicama među zvezdama, a njih dvoje bi me čak možda zamolili da... „Ćao, Beks!“ Slatke slike na kojima se smejem s Majklom i Ketrin prskaju mi u glavi kao mehuri sapunice i mozak mi se vraća u stvarnost. Suz, moja cimerka, dokono ulazi u sobu, odevena u prastaru kariranu pižamu. „Šta to radiš?“ radoznalo se raspituje. „Ništa!“ kažem ja, i žurno vraćam mač na sto. „Samo... održavam formu.“ „A, tako“, kaže ona, neodređeno. „Pa – kako ide pakovanje?“ Odlazi do kamina, uzima ruž i počinje da ga nanosi na usne. Suz se uvek tako ponaša u mojoj sobi – luta okolo, uzimajući stvari i razgledajući ih i ponovo ih spuštajući. Kaže da voli to što nikad ne zna šta će naći, kao da je na buvljaku. Prilično sam sigurna da time ne misli ništa loše. „Odlično“, kažem. „Upravo smišljam koji kofer da uzmem.“ „Aaa“, kaže Suz, okrenuvši se. Usne su joj do polovine jarkoružičaste. „Što ne uzmeš onaj mali, krem boje? Ili crvenu putnu torbu?“ „Mislila sam možda ovaj“, kažem, i izvlačim svoj novi, otrovnozeleni metalni kofer ispod kreveta. Kupila sam ga za vikend, i totalno je fenomenalan. „Vau!“ kaže Suz, razrogačenih očiju. „Beks! Strava je! ’De si ga uzela?“ „U Fenviksu“, kažem, sa širokim kezom. „Zar nije boli glava?“ „Najmoćnija koferčina koju sam ikada videla!“ kaže Suz, zadivljeno prevlačeći prstima po njemu. „I... kol’ko sada imaš kofera?“ Osvrće se prema mom ormaru, gde se guraju smeđi kožni kofer, lakirani putni kovčeg i tri koferčića. „O, pa znaš“, kažem, nehajno slegnuvši ramenima. „Kao sav normalan svet.“ Može biti da sam u poslednje vreme malo više kupovala kofere. Ali pre toga ih vekovima uopšte nisam imala, osim jedne stare, ofucane platnene torbe. Dok nisam, pre nekoliko meseci, doživela čudesno otkrovenje usred Harodsa, otprilike kao sveti Pavle na drumu za Mandelej. Koferi. Od tada sam u pohodu da nadoknadim propušteno. Uostalom, svi znaju da je dobar kofer dobra investicija. „Pošla sam da skuvam čaj“, kaže Suz. „Hoćeš ti?“ „O da, molim te!“ kažem. „I kitket?“ Suz se kezi. „Kitket neizostavno.“ Nedavno smo dozvolile jednom Suzaninom prijatelju da prenoći na sofi – a on nam je na odlasku ostavio ogromnu kutiju kitketa. Što je sjajan poklon u znak zahvalnosti, ali sada po ceo dan jedemo kitkete. S druge strane, Suz je sinoć primetila da ćemo ih potrošiti onoliko brzo koliko ih brzo budemo jele – tako da je na neki način zdravije natrpati ih što više u sebe. Suz se odšeta iz sobe, a ja se okrećem koferu. Dobro. Koncentriši se. Pakovanje. Ovo stvarno ne bi trebalo da traje dugo. Sve što mi je potrebno jeste osnovna, sparena garderoba za mini odmor u Somersetu. Sastavila sam čak i spisak, i to bi trebalo da olakša posao. Farmerke: dva para. To je lako. Izbledele i manje izbledele. Majice: U stvari, neka bude tri para farmerki. Moram da ponesem moje nove dizelke, jer su strava, iako su pomalo tesne. Pa šta, nosiću ih samo po nekoliko sati uveče, ili tako nešto. Majice: O, i one izvezene s kratkim nogavicama iz Oaze, jer ih još nisam dovoljno iznosila. Ali one se ne računaju, jer su praktično šorts. Uostalom, farmerke gotovo uopšte ne zauzimaju prostor, zar ne? OK, to će verovatno biti dovoljno džinsa. Uvek mogu da dodam još ako zatreba. Majice: razne. Da vidimo. Obična bela, obavezno. Siva takođe. Kratka crna, dugačka crna (Kalvin Klajn), druga dugačka crna (Verhaus, ali izgleda otmenije), roze bez rukava, roze koja se presijava, roze... Zastajem, usred pokreta kojim prenosim složene majice u kofer. Ovo je glupo. Na koju foru da predvidim koje ću majice želeti da obučem? Majica je nešto što ujutru odabereš prema raspoloženju, isto kao kristale, ili aromaterapijska ulja. Šta ako se probudim raspoložena da nabacim svoju „Elvis je car“ majicu, a nisam je ponela? Znate šta, narode, jednostavno ću sve da ih ponesem. Mislim, nekoliko majica više neće zauzeti previše prostora, zar ne? Jedva će se primećivati da su tamo. Sručujem ih sve u kofer i dodajem dve-tri majice na bretele, čisto za sreću. Odlično. Ovaj pristup s osnovnom garderobom savršeno funkcioniše. Dobro, šta je na redu? Svi proizvodi iz: Komedije Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Dečja radoznalost nema granica. Posle odgovora na jedno ZAŠTO? odmah slede nova pitanja...1000 odgovora na 500 pitanja... Broj ocena: 109 Cena sa PDV: 1140 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 8059 Vreme slanja: 3 - 5 radnih dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba Masa za dostavu: 0.20 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Anima Brend: Anima Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: Sveznalica - ZAŠTO? Sveznalica - ZAŠTO? Multimedijalni kurs na PC CD-Rom-u Na 500 pitanja 1000 odgovora Prvi odgovor je kraći i sadrži osnovne elemente, a drugi je širi i sveobuhvatniji Jezik : srpski (ćirilica) Uzrast : 7-15 godina Opis proizvoda: Sveznalica - ZAŠTO? Dečja radoznalost nema granica. Posle odgovora na jedno ZAŠTO, odmah slede nova pitanja. Ovaj program obuhvata 500 pitanja na koje je dato 1000 odgovora. Prvi odgovor je kraći i sadrži osnovne elemente, a drugi je širi i sveobuhvatniji. To je učinjeno da bi čitav sadržaj bio pogodan za decu različitog uzrasta. Multimedijalno sveznanje na srpskom jeziku (ćirilica), za uzrast 7-15 godina. Šetnja po svetu Kako su postale planine? Kako radi žičara na planini? Zašto se grade brane (ustave)? Zašto iz nekih planina izbijaju dim i plamen? Zašto nastaju zemljotresi? Zašto se na planinama sneg leti ne otopi? Zašto nastaje odjek? Šta su pećine? Zašto nastaju talasi na moru? Zašto nastaju talasi na moru? Zašto more nikud ne otiče? Zašto more menja boju? Zašto je morska voda slana? Zašto u školjci šumi more? Zašto postoje svetionici? Zašto se vidi samo katarka kad je brod daleko? Zašto se dobija morska bolest? Kako jedrilica plovi bez motora? Zašto nema peska na svim plažama? Zašto su obluci okrugli? Otkuda školjke u kamenu? Kuda odlazi kišnica? Otkuda voda u bunaru? Šta je vodotoranj? Otkuda dolazi rečna voda? Zašto reka uvek teče u istom pravcu? Zašto se u vodi možemo ogledati? Zašto kamen pravi krugove u vodi? Zašto nastaju poplave? Kako voda okreće vodenični točak? Zašto ne opravljamo stare vetrenjače? Zašto ima hladnih i toplih oblasti? Zašto nije sunčano svakoga dana? Zašto dolazi do oluje? Zašto nastaje duga? Zašto mesec mart nazivamo baba-Martom? Zašto iz usta izlazi para kad je hladno? Zašto zimi pada sneg? Zašto se jezero zimi zaledi? Zašto se kaže pasje vreme? Šta je to slana? Zašto se dim ne diže uvek pravo uvis? Zašto se na vidiku drvoredi spajaju? Zašto se nekom drvetu zaseca kora? Zašto kazaljka busole uvek pokazuje isti pravac? Životinje – naši prijatelji Zašto životinje ne govore? Zašto životinje mrdaju ušima? Zašto su neke životinje zle? Zašto životinjama nije zimi hladno? Zašto zimi ne viđamo neke životinje? Zašto se životinje dresiraju? Zašto se prave kaputi od krzna? Zašto ljudi jedu životinje? Šta je lovostaj? Zašto mačka prede? Zašto mačke imaju brkove? Zašto mački pucketa dlaka kad je milujemo? Zašto se mačka nakostreši pred psom? Zašto se kaže plašljiv kao zec? Zašto se kaže da su noću sve mačke crne? Zašto mačka noću vidi bolje nego mi? Zašto se kaže I mačka cara gleda? Zašto kad mačka ode miševi kolo vode? Kako se miševi provlače kroz majušne rupe? Kako se miševi penju uza zidove? Zašto ribama nije hladno u vodi? Zašto riba stalno otvara usta? Da li ribe spavaju? Zašto se kaže Zevati kao riba na suvom? Šta su ostrige? Zašto se u školjci ponekad nađe račić? Zašto žabe skaču? Kako puž vidi? Zašto puž ostavlja srebrnast trag za sobom? Zašto kornjača nosi kuću na leđima? Zašto se konji potkivaju? Zašto se kaže da potkovica donosi sreću? Zašto pas plazi jezik? Zašto lovački pas njuška zemlju? Zašto se kaže To ni pas s maslom ne bi pojeo? Kako ptice lete? Zašto kokoške ne padnu kad spavaju? Što ptice grade gnezda na drveću? Zašto ptice često nose slamčicu u kljunu? Zašto kokoške nose jaja? Kako pile izlazi iz jajeta? Kako lasta pronalazi svoje staro gnezdo? Zašto se kaže da jedna lasta ne čini proleće? Zašto se laste poređaju na žici? Zašto struja ne ubije ptice kad stoje na žici? Zašto rode napuštaju naše krajeve? Zašto čaplja često stoji na jednoj nozi? Zašto patkama nije hladno u vodi? Zašto patka ima kožicu između prstiju? Zašto paun pravi lepezu od svog repa? Zašto u kavezu uvek ima po dva papagaja? Zašto papagaj govori? Zašto se sova čuje samo noću? Zašto se na njive postavlja strašilo? Zašto krava daje mleko? Zašto krava stalno žvaće? Zašto deca vole konje? Zašto ovce leti idu na planinske pašnjake? Zašto zec mrda vrhom njuške? Zašto neki insekti hodaju po vodi? Zašto cvrčak peva? Kako pevaju skakavci? Zašto mravi uvek nekud žure? Zašto pčele prave med? Zašto pauk pravi paučinu? Zašto muve mogu da idu po tavanici? Kako pauk pravi svoju mrežu? Kako leptir uzima hranu iz cveta? Kako se gusenice kreću? Zašto svitac svetluca? Zašto ima rupa u starom nameštaju? Zašto kameleon menja boju? Zašto se ježevi sklupčaju? Zašto zmija menja kožu? Zašto je zmijski ujed opasan? Kako se zmije kreću? Zašto se kaže Spretan kao majmun? Zašto neko lije krokodilske suze? Zašto kamila ima grbu? Zašto žirafa ima dugačak vrat? Šta su to sunđeri? Svet biljaka Zašto se na njive stavlja đubrivo? Zašto biljke jedu zemlju? Kako drveće raste? Zašto neko drveće i zimi ima lišće? Zašto lišće u jesen menja boju? Zašto je lišće puno žilica? Zašto na presečenom stablu ima krugova? Zašto je na morskoj obali drveće nagnuto? Zašto se drveće orezuje? Zašto se drveće kalemi? Zašto ima drveća bez cvetova? Zašto cveće treba zalivati? Zašto saksija ima rupu na dnu? Zašto cveće uvene? Zašto se neki cvetovi uveče zatvaraju? Zašto sve cveće nije iste boje? Zašto neko cveće miriše? Kako se iz cveća uzima miris? Zašto na grožđu ima plavkastih mrlja? Zašto kažemo da je grožđe belo kad je zeleno? Zašto deca piju grožđani sok a ne vino? Šta znači izreka Kiselo grožđe? Zašto voće menja boju kad sazri? Zašto sok pomorandžine kore gori? Zašto ima zelenih i crnih maslina? Od čega se pravi ulje za salatu? Zašto plačemo kad čistimo crni luk? Zašto je praziluk do pola beo? Zašto krompir ima oči? Zašto je šargarepa zdrava i korisna? Kako biljke puze po zidovima? Zašto kopriva žeže? Zašto kaktusi imaju bodlje? Nebesko prostranstvo Da li je Zemlja postojala i pre ljudi? Da li se Sunce vidi sa svih mesta na Zemlji? Zašto vreme nije isto u svim zemljama? Zašto u sednici ima sedam dana? Zašto ima dvanaest meseci u godini? Zašto noću nema sunca? Zašto nosimo naočari za sunce? Zašto duva vetar? Šta je to ruža vetrova? Zašto vetar duva i tamo gde nema drveća? Zašto se oblaci kreću? Zašto pada kiša? Šta je to magla? Zašto se Mesec skriva iza oblaka? Zašto se Mesec ne vidi svake noći? Zašto se Mesec kreće zajedno sa nama? Zašto Mesec nije uvek okrugao? Zašto zvezde sijaju? Zašto zvezde ne sijaju danju? Zašto je nebo plavo? Zašto nebo dodiruje more? Kako se Zemlja održava u vasioni? Šta se nalazi s one strane neba? Zašto sateliti ne padnu na Zemlju? Kako avioni lete? Kako se avioni snalaze na nebu? Zašto avion kruži pre nego što se spusti? Zašto neki avioni mogu da slete na vodu? Zašto neki avioni prave veliku buku? Zašto avioni ne lete do Meseca? Zašto helikopter ima elisu odozgo? Kako se otvara padobran? Zašto se padobranci ne ozlede kad padnu? Šta smo – kakvi smo Kako se zna da će mama dobiti bebu? Gde smo bili pre rođenja? Zašto buduća majka odlazi u porodilište? Kako beba dolazi na svet? Zašto je beba kao smežurana kad se rodi? Zašto bebe nemaju zube? Zašto prvi zubi ispadaju? Zašto bebe ne hodaju čim se rode? Zašto imamo pupak? Zašto ljudi nemaju rep? Zašto bebe treba dojiti? Zašto rastemo? Zašto plačemo kad smo tužni? Kako uzvici izlaze iz našeg grla? Zašto neko govori kao iz bureta? Zašto neko izgubi jezik? Šta to znači kad neko ima sluha? Kako to nekome probijamo uši? Zašto više volimo muziku nego buku? Zašto ne osećamo da rastemo? Zašto mora da se jede? Zašto zevamo? Zašto nam krče creva? Zašto se kaže jede kao noj? Zašto svake noći spavamo? Zašto zatvorimo oči kad spavamo? Zašto oko ne ispadne iz glave? Zašto se kaže spavati jednim okom? Zašto se kaže ne vidi dalje od nosa? Zašto sanjamo? Zašto se zagrejemo kad trčimo? Zašto nam je toplo u vunenoj odeći? Zašto se kaže na vrh jezika mi je? Zašto ne boli kad sečemo nokte i kosu? Zašto neki ljudi nemaju kose? Zašto neki muškarci nose brkove? Zašto se očni kapci stalno miču? Zašto nas ponekad hvata vrtoglavica? Zašto mišići otvrdnu kad nosimo teret? Zašto onaj ko se opeče duva i na hladno? Zašto nam noge utrnu? Zašto starije osobe imaju belu kosu? Zašto stariji imaju bore? Zašto neko ima pege? Zašto stari ljudi idu pognuto? Zdravlje je najveće bogatstvo Zašto se i stariji bave sportom? Zašto srce jako lupa kad trčimo? Zašto smo ponekad bolesni? Kako lekar sazna od čega smo bolesni? Zašto je zmija lekarski znak? Zašto nas lekar lupka po kolenu? Zašto lekar gleda u sat kad smo bolesni? Kako zubni lekar leči zube? Kako to deda skida svoje zube? Zašto ljudi odlaze u banju? Zašto se daju injekcije? Zašto se i bebama daju injekcije? Zašto se ljudi boje mikroba? Zašto uništavamo muve? Zašto se cucle iskuvavaju? Zašto treba prati ruke pre jela? Zašto se peremo sapunom? Kuda odlazi voda iz kade? Zašto treba prati uši? Zašto se na rane stavlja jod? Zašto treba jesti uvek u isto vreme? Zašto se kaže Glad očiju nema? Zašto neko ima crve u stomaku? Zašto nekom operišu slepo crevo? Zašto trljamo oči kad nam se spava? Zašto se kaže da kafa razbija san? Zašto ljudi posrću kad su pijani? Zašto ljudi puše? Zašto drhtimo kad nam je hladno? Zašto se naježimo kad nam je hladno? Zašto nam se zapuši nos kad nazebemo? Zašto neko hrče kad spava? Zašto se na rendgenu vide kosti? Kako zaraste slomljena kost? Kako zaraste posekotina? Zašto od pčelinjeg uboda otekne ruka? Zašto sunce opeče kožu? Zašto neko nosi naočari? Zašto neki ljudi govore prstima? Šta zna sveznalica Kako se pravi hartija? Kako se pravi staklo? Zašto ima rupa u hlebu? Zašto su jaja tvrda kad se skuvaju? Kako se pravi posuđe od zemlje? Zašto konzervišemo namirnice? Kako se pravi ulje za loženje? Zašto se voda pretvara u led? Zašto se čajnik puši? Zašto poklopac skakuće kad voda vri? Zašto voda u termosu dugo ostane topla? Zašto mleko iskipi? Zašto se šećer topi u vodi? Zašto voda iscuri kad ubacimo kamenčić? Zašto kamen tone? Kako podmornica zaroni? Zašto smo teži kad izađemo iz vode? Zašto mineralna voda bocka? Zašto eter hladi ruke? Zašto neko vino ima 11 stepeni? Zašto nas plamen opeče? Zašto ugalj i drvo gore? Zašto je ugalj pod zemljom? Zašto se kaže drveni ugalj? Zašto šećer menja boju kad gori? Zašto se bunjište puši? Šta je to noćno svetlucanje? Kako se pravi fotografija? Zašto je potreban fleš za snimanje? Zašto je projektovana slika tako velika? Kako se kreću slike u bioskopu? Zašto se vidimo u ogledalu? Zašto se u kašičici ogledamo naopačke? Zašto konj na slici ima samo jedno oko? Da li stvari ostaju gde su i kad odemo? Zašto plava i žuta boja daju zelenu? Zašto se u mehuru vide sve boje? Zašto ne padnemo kad se Zemlja okrene? Zašto dečji baloni odlete visoko? Zašto lopta pada na zemlju? Zašto se biciklista naginje u krivini? Zašto se mora iseći i drugi kraj ampule? Zašto zapušač šampanjske boce odleti? Zašto avionska buka trese prozore? Kako glas ide kroz telefon? Zašto su električne žice na stubovima? Zašto iskače varnica kad uključujemo struju? Gde se nalazi televizijski spiker? Šta je radar? Zašto magnet privlači čiode? Zašto se postavljaju gromobrani? U našem domu Zašto ključ otvara samo jedna vrata? Zašto se ponekad prozori teško otvaraju? Zašto se prozori znoje? Zašto pod noću pucketa? Zašto se ispod kuće pravi podrum? Zašto se kaže da i zidovi imaju uši? Kako se boji pištoljem? Zašto popravljamo električne osigurače? Zašto se antena postavlja na krov? Kako klavir svira? Šta je klavir a šta pijanino? Zašto se harmonijum pumpa? Zašto časovnik treba navijati? Kako budilnik zvoni? Zašto časovnik kuca? Zašto na čunku postoji ručica? Kako gas dospeva do štednjaka? Zašto gas šišti kad ga pustimo? Zašto palidrvce ima crvenu glavicu? Zašto ekspresni lonac pišti? Zašto je gore toplije nego dole? Zašto se termometar penje kad je toplo? Kako se u bojleru greje voda? Zašto se voda kotrlja po vrelom tiganju? Zašto voda gasi vatru? Zašto čaša prsne od vrele vode? Kako hladnjak pravi kockice leda? Zašto kockica leda ne potone? Zašto namirnice stavljamo u frižider? Zašto se mleko progruša? Zašto se pravi mleko u prahu? Kako se hrana sačuva u konzervi? Zašto se neke plastične kutije ne lome? Odakle potiče so? Zašto šećer svetluca? Zašto kafa kipi u espresu? Zašto se kafa melje? Zašto ulje pliva po sirćetu? Zašto se hleb brzo stvrdne? Zašto se sok penje uz slamčicu? Zašto neke čaše sviraju? Kako se drži vazdušna vešalica? Kako radi vaga za merenje? Zašto upijač upija mastilo? Kako prašina ulazi u usisivač? Svakodnevni život Kako na radiju znaju prognozu vremena? Kako barometar pokazuje vreme? Zašto nam treba toplomer kad smo bolesni? Kako se pali upaljač? Kako radi džepna lampa? Kako se prave punjene bombone? Zašto moljci jedu odelo? Kako ploča svira? Kako se piše muzika? Zašto dečji bicikl ima četiri točka? Zašto se kaže Leži mi na srcu? Kako rade automati za bombone? Kako piše metalno perce? Kako se pravi vatromet? Zašto se pero za pisanje tako zove? Kako piše hemijska olovka? Kako svira flauta? Zašto zmajevima treba rep? Zašto se pravi vrtlog u kadi? Zašto su smučke tako dugačke? Kako rade pokretne stepenice? Kako voz prelazi na drugi kolosek? Zašto postoje železnički signali? Kako se održava skijaš na vodi? Zašto saobraćajci nose bele uniforme? Kako gnjurac roni? Zašto neki gradovi imaju bedeme? Kako su nekad podizane tvrđave? Zašto se zimi stavlja so na ulice? Zašto se od sapunice prave mehuri? Zašto vodoskok stvara vodenu prašinu? Zašto oluci ponekad zimi prsnu? Zašto alat rđa? Zašto se neka vrata otvaraju sama? Zašto je zidaru potreban visak? Zašto fabrike imaju visoke dimnjake? Zašto danas nije juče? Zašto nas senka uvek prati? Zašto ne možemo zgaziti svoju senku? Zašto ne vidimo promaju? Zašto je automobilu potreban benzin? Zašto se u motor sipa ulje? Zašto se menja stepen prenosa? Zašto se u hladnjak stavlja voda? Zašto se zimi stavljaju lanci? Društvo u kome živimo Zašto postoje zastave? Zašto je naša zastava trobojna? Šta je to politička parola? Šta je monarhija a šta republika? Zašto slavimo 15-ti februar? Šta je to spomenik neznanom junaku? Zašto mladići idu u armiju? Zašto plaćamo porez? Zašto se na izborima glasa? Zašto postoji pasoš? Zašto se stavljaju otisci prstiju? Zašto su svi potpisi različiti? Zašto treba ići u školu? Da li svuda deca idu u školu? Zašto su novčanice toliko iscrtane? Zašto se na pisma lepe marke? Šta je to vetrokaz? Zašto postoje praznici? Zašto se buše vozne karte? Zašto postoje pešački prelazi? Zašto postoji sat za parkiranje? Zašto se u gradu ne upotrebljava sirena? Zašto vatrogasci prave veliku buku? Zašto nam prodavac ponekad vraća novac? Zašto neko daje napojnicu? Zašto u muzeju postoje čuvari? Zašto postoje spomenici? Zašto se za Novu godinu kiti jelka? Zašto se slavi osmi mart? Zašto pravimo prvoaprilske šale? Zašto se stavljaju karnevalske maske? Šta su to dodole? Zašto praznujemo prvi maj? Šta je to ukrasno osvetljenje? Zašto našim jezikom ne govore svi? Zašto postoji azbuka? Zašto ima nepismenih? Zašto se kaže govori kao iz knjige? Zašto neki ljudi nose bele štapove? Kako slepi ljudi mogu da čitaju? Zašto se nosi burma? Zašto je nakit najčešće od zlata? Zašto balerine idu na vrhovima prstiju? Zašto postoji podzemna železnica? Zašto se grade oblakoderi? Kako telefon saopštava tačno vreme? Zašto se ljubimo? Zašto se rukujemo desnom rukom? Zašto se skida šešir pri pozdravljanju? Zašto treba kucati pre no što se uđe? Zašto volimo da pružimo ruku? Zašto treba slušati? Zašto oca ne grdimo kad obori čašu? Zašto jedemo iz tanjira? Zašto neko ne voli broj trinaest? Zašto muškarci ne nose haljine? Zašto treba mazati cipele? Zašto žene stavljaju ruž na usne? Zašto neki muškarci nose suknjicu? Zašto mlada ima belu haljinu? Svi proizvodi iz: Edukativne video igrice Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.