Nakon što je u svoje prve dve knjige pokazala kako se patnja može okončati propitivanjem stresnih misli koje su njen uzrok uz pomoć procesa samoispitivanja koji naziva „Rad”, Bajron Kejti nas sada u knjizi Hiljadu imena za radost poziva da otkrijemo slobodu koja se nalazi na drugoj strani ispitivanja misli. Stiven Mičel, poznati prevodilac Tao Te Kinga, odabrao je neke od najzanimljivijih delova iz tog drevnog spisa kako bi podstakao Kejti da govori o najbitnijim stvarima sa kojima se svi mi suočavamo: život i smrt, dobro i zlo, ljubav, posao i ostvarenje. Rezultat toga je ova knjiga koja nam ponovo daje bezvremene uvide Tao Te Kinga zajedno sa živopisnim i lucidnim pogledom na život Bajron Kejti koja već trideset godina – još otkako se „probudila za stvarnost” jednog jutra 1986. godine – živi ono o čemu je Lao Ce pisao pre više od dve i po hiljade godina. Kejtina duboka, vedra mudrost nije samo teoretska, ona je apsolutno autentična, i to je ono što ovu knjigu čini neodoljivom. To je prikaz žene koja je nepokolebljivo radosna, bilo da pleše sa svojom malom unukom ili da zatekne svoju kuću praznu jer je opljačkana, bilo da stoji ispred čoveka koji se sprema da je ubije ili se uputila na avanturu idući do kuhinje, bilo da sazna kako će oslepeti ili dobije loš rezultat na kvizu „Kakva si u vođenju ljubavi?” ili su joj dijagnostikovali rak. Dok čitate te priče o potpunoj opuštenosti u svim okolnostima, Kejti ne samo da opisuje probuđeni um već vam daje priliku da ga vidite i osetite na delu, pokazujući vam da je to takođe i vaš um. Možda verujete da je sloboda bila dostižna pre više hiljada godina nekolicini probuđenih učitelja, ali da je takvo postojanje izvan dosega ljudi koji žive u ovom modernom svetu, a svakako izvan vašeg domašaja. Knjiga Hiljadu imena za radost ima moć da promeni to uverenje.

Opis proizvoda Avanture koje prevazilaze najmaštovitije romane iz domena fantastike: borba za beg iz prošlosti, upozorenje za budućnost, pitanje istine i granica moći. „Crni Leopard, crveni Vuk“ – Marlon Džejms Knjiga godine u izboru časopisa Wall Street Journal, TIME, NPR, GQ, Vogue i Washington Post Afrička Igra prestola Tragač je nadaleko poznat kao vešt lovac. „On ima nos“, kažu za njega. Kad ga unajme da pronađe tajanstvenog dečaka koji je nestao tri godine ranije, Tragač krši svoje pravilo da uvek radi sam i postaje deo spasilačkog tima sačinjenog od neobičnih članova od kojih svaki ima svoje tajne. Među njima je i čovek-životinja poznat kao Leopard. Tragač prati dečakov miris ‒ od jednog drevnog grada do drugog, kroz guste šume i preko dubokih reka ‒ dok mu put presreću stvorenja rešena da ih sve ubiju. Kako potraga odmiče, Tragač počinje da se pita ko je zapravo nestali dečak. Zašto ga traže tek posle toliko vremena? Zašto toliko ljudi želi da spreči potragu? I, najvažnije od svega: ko govori istinu, a ko laže? Služeći se afričkom istorijom i mitologijom koliko i raskošnom maštom, Marlon Džejms je napisao jedinstven roman. Koristeći se običnim, ali često neobično postavljenim rečima stvara opčinjujuću atmosferu koja opija mirisom afričkih pustinja, savana i gradova podignutih visoko među drvećem ili uklesanih u stenu. Kroz priču o ovom neobičnom svetu Džejms istražuje pitanje istine, granica moći i ljudsku potrebu da dokučimo i jedno i drugo. „Fantastičko stvaranje Afrike koje se neizbežno temelji na Tolkinu, Džordžu R. R. Martinu i Crnom Panteru, a ipak čudesno originalno. Snažnog izraza, bogate mašte, Marlon je pisac kog ne smete zaobići.“ Salman Ruždi „Sanjao sam da ću jednog dana pročitati ovakav roman i san mi se ostvario.“ Nil Gejmen „Malo mržnje“ – Džo Aberkrombi „Priča o brutalnoj sili i suptilnoj magiji na početku industrijske revolucije. Vežite pojaseve – počinje opasna vožnja.“ Robin Hob „Doba je poludelo od želje za inovacijama; i sve poslove sveta sada treba raditi po novom.“ Fabrički dimnjaci dižu se nad Adovom, i svet je prepun novih mogućnosti. Stare podele i stare mržnje, međutim, duboke su kao i pre. Na krvavim bojištima Anglanda Leo dan Brok pokušava da se ovenča slavom na bojnom polju i da porazi vojske Staura Mračnog. Nada se da će mu kruna poslati pomoć, ali sin kralja Džezala, razmaženi i bludni princ Orso, veliki je stručnjak za razočaranja. Savina dan Glokta – dama iz visokog društva, poslovna žena i kćerka najozloglašenijeg čoveka u Savezu, namerava da se popne na sam vrh društvene piramide makar gazila po mrtvima. U sirotinjskim naseljima međutim nezadovoljstvo vri i ni sav novac na svetu ne može više da ga obuzda. Doba mašina je svanulo, ali doba magije odbija da umre. Uz pomoć lude brđanke Izern-i-Fail, Rike pokušava da ovlada blagoslovom – ili prokletstvom – dugog oka. Jedno je ponekad naslutiti budućnost, ali pošto prvi među magovima i dalje vuče konce, eventualna promena budućnosti nešto je sasvim drugo... „Aberkrombi trijumfuje; ovim romanom pravi veliki iskorak. Malo mržnje je pobuna protiv pobune koja uspeva da ne postane konvencionalna. To je priča o sazrevanju koje namerno izbegava zrelost i mudrost. Pripovedanje koje je stilski pod uticajem video-igara, filma i televizije koliko i književnosti. Knjiga koja je mogla nastati samo u sadašnjem trenutku – istinska savremena fantazija čija je tema borba za beg iz prošlosti.“ www.tor.com „Prokleto veličanstveno!“ Adrijan Čajkovski „Grozničavi san“ – Džordž R. R. Martin Avantura u srce tame koja prevazilazi najmaštovitije vampirske romane. Kada Abner Marš, propali rečni kapetan i brodovlasnik, dobije ponudu da se uortači s bogatim aristokratom, posumnjaće da tu nešto smrdi. A kada se upozna sa avetinjski bledim Džošuom Jorkom, čovekom čeličnosivih očiju, znaće da je bio u pravu. Jer Jorka nije briga što je ledena zima 1857. zbrisala gotovo sve Maršove brodove s lica zemlje. Nije ga briga ni što mu se uloženi novac neće vratiti ni za deset godina. Jork ima sopstvene razloge što želi da proputuje silnu reku Misisipi uzduž i popreko, i ti razlozi ne treba da se tiču Marša – ma koliko da su Jorkovi postupci naizgled bizarni, proizvoljni ili hiroviti. Marš ima nameru da odbije Jorkovu ponudu. Iza nje se krije suviše tajni i sve sluti na opasnost. Ipak, zlato je zlato, uz to mu se pruža prilika da sagradi nov brod koji bi mogao ući u istoriju – a tu je i zastrašujuća žestina Jorkovog neodoljivog pogleda. Tek u toku prve plovidbe Marš shvata da se upustio u nešto zlokobnije, ali možda i plemenitije nego što je mogao da pretpostavi. „Oduševiće čitaoce Stivena Kinga baš kao i ljubitelje Marka Tvena... Pun mračne romantike, naizmenično jeziv i uzbudljiv, melanholičan i nezaboravan. Martinov roman je fantastičan.“ Rodžer Zelazni „Vešta kombinacija istorijskog realizma, maštovitih uzleta i opsesije. Likovi će vam dugo ostati u sećanju, baš kao i lepota velikih parobroda i još veće reke.“ Locus „Odlična mešavina avanturističke književnosti, horora i precizno opisane istorijske pozadine... Izuzetno dobro. Ovo zaslužuje sve superlative.“ Science Fiction Chronicle „Cena radosti“ – Stiven Erikson Nožem u srce Od autora bestselera, Pripovesti iz Malaške knjige palih, dolazi nam priča o prvom kontaktu i upozorenje za budućnost. U Sunčev sistem je, kao predstavnik tri napredne vrste, odaslana tuđinska veštačka inteligencija. Njen zadatak je da spase Zemljin ekosistem kojem najveću pretnju predstavlja čovečanstvo. Ali istovremeno su i ljudi deo sistema, tako da veštačka inteligencija mora da bira: treba li da spase čovečanstvo ili da ga zbriše? Jesmo li vredni spasavanja? Ta veštačka inteligencija je svemoćna, poput nekog boga. Stoga ona postavlja određene uslove. Nasilje je sada onemogućeno, masovno uništenje prirodnih resursa takođe. Hrana i voda će biti obezbeđeni svima kojima su zaista potrebni. Više ne možete čak ni da maltretirate nekoga na internetu. Stari obrasci ponašanja više ne važe. Ali izvesni, na uvrede osetljivi američki predsednik i dalje je neraskidivo vezan sa poznu fazu kapitalizma. Možemo li da se prilagodimo? I da li smo spremni da se odreknemo slobodne volje zarad sveta bez nasilja? Kako biste vi postupili? Kako biste se osećali? Koja pitanja možete da postavite – koja pitanja smete da postavite – kad jedini mogući odgovori dolaze od običnog ljudskog lica koje vidite u ogledalu? „Originalna knjiga, briljantno zamišljena i besprekorno izvedena, sa fascinantnom centralnom idejom o suzbijanju ljudskog nasilja. Remek-delo.“ Robert Dž. Sojer, dobitnik nagrade Hugo „Stiven gradi svet onako kako to čini i u Malaškom serijalu ali sve to primenjuje na naše okruženje. Kao studija vrlina i mana čovečanstva, ovaj roman se ističe spojem fanastičnog i književnog.“ Black Gate Magazine „Erikson je jedan od najoštroumnijih ljudi. U Ceni radosti nam pokazuje šta vidi kada razmatra budućnost čovečanstva. On to naziva misaonim eksperimentom. Ja to nazivam važnom knjigom.“ Stiven R. Donaldson

Možda i najbolji roman velikog majstora horora. Broj ocena: 114 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Horor roman Šifra Proizvoda: 6880 Poslednja cena bila je: 640 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Igra Prokletstva, Klajv Barker Igra Prokletstva Autor : Klajv Barker Izdavač : Laguna Format : 13 x 20 cm Broj Strana : 392 Opis proizvoda: Igra Prokletstva, Klajv Barker *** O Knjizi : Okorelom kockaru, Martiju Strausu sreća kao da se konačno osmehnula. Po izlasku iz zatvora zapošljava se kao telohranitelj Džozefa Vajtheda, jednog od najbogatijih ljudi u Evropi. Ali Vajthed se takođe svojevremeno kockao sa srećom - odigrao je davnašnju igru koja mu je dala ogromno bogatstvo i moć u zamenu za njegovu besmrtnu dušu. Sada su sile sa kojima je igrao došle da uzmu ono što je njihovo. Zastrašujuće sile, koje mogu da podižu mrtve i Marti se zatiče u procepu između svojih ljudskih gospodara i samog Pakla. Ostaje mu još samo jedna očajnička igra koju može da odigra... *** Kritike : "Video sam budućnost horora... ime joj je Klajv Barker" Stiven King "Klajv Barker piše o užasima koje većina nas ne bi smela ni da zamisli." Remzi Kembel "Veličanstven roman. Barkerovo umeće podiglo je horor na nivo koji do sada nije viđen." New York Times "Barker je bolji pisac od Kinga, a njegovi likovi jednako su zanimljivi." Library Journal *** O Autoru : Klajv Barker je verovatno najpoznatiji kao kreator serijala Hellraiser, koji je 1987. otpočeo romanom The Hellbound Heart, da bi završio četvorodelnim filmskim serijalom. Iako nesumnjivo zna kako da uplaši čitaoca, Barker se ne zadržava samo u granicama horora. U romanima kao što su Weaveworld, Imajica i drugi, Barker isporučuje vrhunska dela naučne fantastike. Pažnju javnosti prvi put je privukao ranih osamdesetih, zbirkama priča iz serijala Knjige krvi. Potom je sledio prvi roman, Igra prokletstva, koji je Barkera postavio rame uz rame sa Stivenom Kingom. Tada vodeći pisac horora, King je jednom prilikom izjavio da u Klajvu Barkeru vidi budućnost žanra. Originalnim pristupom – umesto da gradi svoje priče na radnji i zapletu, Barker ih zasniva na čovekovoj prirodi, željama i porivima – on je potvrdio ovakvu i slične pohvale. Iznenađujuće može delovati činjenica da je deo svog opusa Klajv Barker posvetio dečijoj literaturi u čiji svet je zakoračio 1992. romanom The Thief of Always, iza kog je sledio animirani projekat Ectokids i serijal Abarat, priča o svetu koji se sastoji od 25 ostrva od kojih svako simbolizuje po jedan sat u toku dana, plus misteriozni dvadeset peti sat. Diznijevi studiji su uložili novac u filmski projekat zasnovan na Abaratu, kao i zabavni park, video-igre i suvenire sa tom tematikom. Bez obzira na to ko mu je publika ili kojim medijem se koristi (Barker je takođe talentovan slikar), u pitanju je autor koji svoj rad i žanr shvata veoma ozbiljno, i isto to očekuje i od publike. Klajv Barker živi u Los Anđelesu sa kćerkom, četiri psa, pet zlatnih ribica, papagajem, petnaest pacova i nebrojenim gušterima. *** Odlomak Iz Knjige : 1 Vazduh se ispunio elektricitetom tog dana kada je lopov presekao kroz grad u uverenju da će, nakon višenedeljnog uzaludnog traženja, napokon naići na kockara. Nije se lako probijao. Osamdeset pet procenata Varšave bilo je sravnjeno sa zemljom, delom kao posledica višemesečnog bombardovanja koje je prethodilo dolasku ruskih trupa, delom usled vazdušnih napada koji su pratili povlačenje nacista. Kroz pojedine delove grada bilo je nemoguće proći prevoznim sredstvom. Gomile ruševina zakrčile su ulice, a ispod njih su se raspadali leševi, kao lukovice cveća koje čekaju prolećno klijanje. I fasade elegantnih zgrada koje su se nalazile u lakše dostupnim delovima grada opasno su se krunile na ruševnim temeljima. Ali, kako je već tri meseca ovde pekao zanat, lopov se lako snalazio u divljini uništenog grada. U stvari, čak je i uživao u ovoj čudesnoj pustoši: prašina koja se još polako i u kovitlacima taložila zavijala je grad u ljubičasto, na trgovima i šetalištima vladala je neprirodna tišina; tokom ovih putešestvija sticao je utisak da bi i smak sveta bio sličan. Neke značajne građevine ipak su ostale – s vremenom će i one biti uništene – i pomoću njih se lakše moglo orijentisati. Zgrada toplane u blizini mosta Ponjatovskog još je bila prepoznatljiva, kao i Zoološki vrt na drugoj strani reke; toranj sa satom na Glavnoj železničkoj stanici još je stajao uzdignute glave, mada je sat već davno nestao. Ove i još neke zgrade, koje su podsećale na lepotu predratne Varšave, ostale su cele. Prizor grada koji se ruši potresao je čak i lopova. Ovo mesto nije bilo njegov dom. Više od jedne decenije nije ga ni imao. Bio je lešinar koji živi pustolovno i kome se Varšava sada činila kao teren pogodan za duže zadržavanje. Kada nadoknadi energiju izgubljenu u ranijim lutanjima, doći će vreme da krene dalje. Ali sada, dok još traje prolećna vreva, ostaće u gradu i uživaće u slobodi. I ovde su ga vrebale opasnosti, ali postoji li bezbedno mesto za čoveka njegovog zanimanja? Za vreme ratnih godina svoju lukavu tehniku doveo je do takvog savršenstva da ga je malo šta moglo uplašiti. Osećao se sigurnije nego malobrojni starosedeoci, prestravljeni građani koji su preživeli holokaust i koji su se polako vraćali u grad tražeći izgubljeni dom ili nestale poznanike. Preturali su po ruševinama ili stajali na uglovima, slušali žalosnu pesmu reke i čekali Ruse da ih pohvataju u ime Karla Marksa. Svaki dan iz zemlje su nicale nove i nove barikade. Vojnici su polako ali sistematski stvarali red u haosu, podelivši grad na isti način kao što će s vremenom i državu. Policijski čas i kontrolni punktovi za lopova nisu predstavljali prepreku. U postavi njegovog dobro skrojenog kaputa krio se široki izbor potvrda – poneke falsifikovane, ponajviše ukradenih – za svaku priliku. Sumnju u ispravnost papira otklanjao je snalažljivošću i cigaretama koje je poklanjao, pošto je bio dobro opskrbljen i jednim i drugim. Ove dve stvari bile su dovoljne – tada i tamo – da se čovek oseća kao Tvorac. I to kakav! Ko je stvarno želeo, mogao je da zaviri u najskrovitije tajne tela i duha. Od njih su načinili igre. Lopov je pre nekoliko dana čuo priču o mladom čoveku koji se igrao prastare igre šibicarenja (sad ga vidiš – sad ga ne vidiš) tako što je kutijice i kuglicu zamenio, s dovitljivošću ludaka, trima kofama i dečjom lobanjom. I to još nije bio najstrašniji slučaj, jer je dete bilo mrtvo, a mrtvi ne pate. U gradu se mogla unajmiti i drugačija zabava, uživanja koja su za sirovine koristila žive. Za one koji su žudeli i mogli da plate cenu, započela je trgovina ljudskim mesom. Okupaciona vojska, kojoj borbe više nisu zaokupljale pažnju, ponovo je otkrila seks, koji je postao veoma plaćena roba. Za pola vekne hleba bilo ko je mogao da ima devojku izbeglicu – a mnoge od njih bile su toliko mlade da na njima i nije bilo šta da se uhvati – i da pod okriljem mraka zadovoljava nagone iznova i iznova. Nisu ih čuli da se žale, jer su neke, nakon što im je ponestalo draži, ućutkali bajoneti. Ovakva povremena ubistva nisu se primećivala u gradu u kome su umirale desetine hiljada. Nekoliko nedelja – između dva režima – sve je bilo dozvoljeno: ništa se nije kažnjavalo i nisu postojali tabui. U kvartu Žolibož otvoren je i bordel s dečacima. Tu, u jednoj krčmi ukrašenoj slikama spasenim iz ruševina, moglo se birati i među šestogodišnjim i sedmogodišnjim dečacima, mršavim od izgladnelosti i ljupkim kako sladokusci samo poželeti mogu. Ova institucija bila je veoma omiljena među oficirima, ali lopov je njihove potčinjene čuo kako gunđaju da im je preskupa. Lenjinovo načelo o jednakosti, činilo se, nije se odnosilo i na pederastiju. Postojali su i jeftiniji vidovi razonode. Omiljena zabava u to vreme bile su borbe pasa. Psi lutalice, koji su se vratili u grad da bi se najeli mesa svojih gazda, hvatani su, hranjeni dok ne ojačaju za borbu, a onda pujdani da se bore jedni protiv drugih do smrti. Te borbe bile su užasan prizor, ali lopov je obožavao klađenje i stalno se vraćao na mesta ovih predstava. Jedne večeri stavio je u džep baš lepu sumicu kada je jedan mali, ali lukavi terijer savladao tri puta većeg protivnika tako što mu je odgrizao testise. Ako bi čoveku s vremenom dosadili i psi i dečaci i žene, na raspolaganju je imao mnogo prefinjeniju zabavu. U amfiteatru sklepanom od ruševina Bogorodičine kule lopov je video jednog nepoznatog glumca kako sam izvodi prvi i drugi deo Geteovog Fausta. Iako je njegovo poznavanje nemačkog bilo daleko od savršenog, predstava je na lopova ostavila snažan utisak. Priču je poznavao sasvim dobro, te je mogao da prati radnju – dogovor s Mefistom, rasprave, vradžbine i najzad, kako se bližilo obećano prokletstvo, očaj i strah. Veći deo dijaloga nije razumeo, ali se glumac toliko uživeo u uloge – čas iskušavatelja, čas iskušavanog – da je lopov otišao odatle s mučnim osećanjem. Dva dana kasnije vratio se da ponovo odgleda predstavu, ili da bar porazgovara s glumcem. Ali do reprize predstave nije došlo. Oduševljenost glumca Geteom protumačena je kao nacistička propaganda. Lopov ga je našao kako se ljulja na jednom telefonskom stubu, ugašenog oduševljenja, go. Bosa stopala bila su mu pojedena, a oči su mu iskljucale ptice. Grudi su mu bile izrešetane mecima. Prizor je lopovu doneo duševni mir. Video je potvrdu da su zbrkana osećanja koja je u njemu probudio glumac zapravo zlo. Smatrao je da je ovaj čovek, ako ga je sopstvena umetnost dovela u opisani položaj, nesumnjivo bio nitkov i šarlatan. Usta obešenog bila su otvorena, a jezik je, kao i oči, poslužio za hranu pticama. I nije neki gubitak. Bilo je i znatno isplativijih razonoda. Lopova žene nisu ozbiljno interesovale, dečaci još manje, ali je zato oduvek obožavao igre na sreću. Tako se vratio borbama pasa, da bi sreću i imetak uložio na neku džukelu, ili se kockao u nekoj kasarni, a ponekad bi se, zabave radi, kladio s nekim dokonim stražarom kojom brzinom se kreću oblaci. Bilo mu je svejedno gde i kako, samo da se igra u novac. Od mladićkog doba ovo mu je bila jedina strast: lopov je i postao da bi imao novaca za nju. Pre rata igrao je po kockarnicama Evrope, omiljena igra bila mu je chemin de fer, ali nije bio ni protivnik ruleta. Sada je uspomene na te godine zamaglio rat. Prisećao se svojih nekadašnjih partija, kao što se čovek pri buđenju seća snova, kao nečeg bespovratnog što se sa svakim udisajem sve više udaljava. Osećaj praznine nestao je, međutim, istog trena kada je čuo za kockara po imenu Mamulijan koji, po priči koja ga je pratila, nikad nije izgubio na kartama i koji se po ovom srušenom gradu kretao kao neko nezemaljsko biće. Ali, nakon što je sreo Mamulijana, sve se promenilo. Svi proizvodi iz: Horor roman Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Prvobitno objavljen 1991. godine, i bio je Marilionov šesti studijski album i drugi sa Stivom Hogartom na vokalu. Vinil sadrži nove remikse albuma Stivena Tejlera iz 2022. godine. U pitanju je blistav, upečatljiv rok album, sa numerama kao što su „The Party“ i „This Town“ koji bez napora prate singlove kao što su „No-One Can“ i „Dry Land“. LP: 1-2 Holidays In Eden (2022 Re-Mix) A1 Splintering Heart A2 Cover My Eyes (Pain & Heaven) A3 The Party A4 No One Can B1 Holidays In Eden B2 Dry Land B3 Waiting To Happen B4 This Town B5 The Rake's Progress B6 100 Nights Live In Hammersmith 30th September 1991 (Pt.1) C1 Splintering Heart C2 Dry Land C3 The King Of Sunset Town D1 Garden Party D2 The Party D3 Easter Live In Hammersmith 30th September 1991 (Pt.2) E1 The Space ... E2 Holloway Girl E3 A Collection E4 Waiting To Happen F1 Cover My Eyes (Pain & Heaven) F2 Lords Of The Backstage F3 Blind Curve F4 The Uninvited Guest F5 No One Can Live In Hammersmith 30th September 1991 (Pt.3) G1 This Town G2 The Rake's Progress G3 100 Nights G4 Slàinthe Mhath G5 Holidays In Eden H1 Hooks In You H2 Berlin H3 Kayleigh H4 Incommunicado Prvobitno objavljen 1991. godine, i bio je Marilionov šesti studijski album i drugi sa Stivom Hogartom na vokalu. Vinil sadrži nove remikse albuma Stivena Tejlera iz 2022. godine. U pitanju je blistav, upečatljiv rok album, sa numerama kao što su „The Party“ i „This Town“ koji bez napora prate singlove kao što su „No-One Can“ i „Dry Land“. LP: 1-2 Holidays In Eden (2022 Re-Mix) A1 Splintering Heart A2 Cover My Eyes (Pain & Heaven) A3 The Party A4 No One Can B1 Holidays In Eden B2 Dry Land B3 Waiting To Happen B4 This Town B5 The Rake's Progress B6 100 Nights Live In Hammersmith 30th September 1991 (Pt.1) C1 Splintering Heart C2 Dry Land C3 The King Of Sunset Town D1 Garden Party D2 The Party D3 Easter Live In Hammersmith 30th September 1991 (Pt.2) E1 The Space ... E2 Holloway Girl E3 A Collection E4 Waiting To Happen F1 Cover My Eyes (Pain & Heaven) F2 Lords Of The Backstage F3 Blind Curve F4 The Uninvited Guest F5 No One Can Live In Hammersmith 30th September 1991 (Pt.3) G1 This Town G2 The Rake's Progress G3 100 Nights G4 Slàinthe Mhath G5 Holidays In Eden H1 Hooks In You H2 Berlin H3 Kayleigh H4 Incommunicado