Moje misli nisu tvoje misli. Zakoračite u neodoljivu priču koja će vam pružiti odgovor na pitanje kako da vas život toliko ne boli i ne povređuje. Kada ležite na samrtnom odru i čekate svoj kraj, život drugih ljudi protiče pored vas kao brza reka. Svi negde jure uvereni da imaju vremena. A vi ste kao mali nasip oko kojeg se slivaju i koji će svakog trena biti potopljen. Vole vas, žao im je, ali reka prosto vuče i oni odlaze put svojih iluzija i poslova, strasti i želja, sigurni da se smrt uvek dešava nekom drugom. Pošto ju je dobra prijateljica V. dovela u Nicu da se odmori od bezbrojnih terapija i proslavi rođendan, Isidora već prvoga dana odlazi u Šanelovu prodavnicu da uz čašu šampanjca provede sat u svojoj omiljenoj zabavi: razgledanju nove kolekcije. A onda je ugledala nju… Ona će joj ne samo otkriti šokantnu istinu o Koko Šanel nego je, pre svega, povesti na duhovni put samootkrivanja koji će joj doneti saznanje, ljubav i emotivno olakšanje, kao i rastanak sa sopstvenim predrasudama i zabludama. Ali ko je ova misteriozna dama? Na tragu Paula Koelja, majstora književnih parabola o čovekovom duhovnom traganju, Isidora Bjelica napisala je očaravajuću priču, istovremeno zabavnu i potresnu, koja podstiče na razmišljanje i prosvetljenje.

Priča započeta romanom U potpalublju se nastavlja...Pristigli smo u ovaj svet u koji se tako bolno ne uklapamo, beskrajno egzotičan već zbog toga što u njemu niko ne gine u panonskom blatu, dalmatinskom kršu ili po šumama Bosne i Hercegovine. Što se niko, doživotno osakaćen, jedinom preostalom rukom ne veša za cev u kupatilu. Što niko ne overdozira od baznog heroina uzetog na ler. I što se niko, baš niko, ne skida s njega u mraku iznajmljene sobe. U trećoj knjizi ciklusa Cloaca Maxima Vladimir Arsenijević izmešta svoje junake iz beogradskog ratnog ludila na izmišljeno grčko ostrvo Omfalos. Tu pripovedač nalazi tako neophodan mir za sebe i Helenu, a Anđela idealno mesto za prevazilaženje apstinencijalne krize. Iz Omfalosa put ih dalje vodi u Atinu, gde u društvo anarhista i aktivista ponovo žive zaboravljenu slobodu. Ipak, bežeći van granice, oni se kreću ka onoj neminovnoj. Ka granici sopstva.„Pripovest ispisana rukom veštog, darovitog i iskusnog pripovedača.“ Filip David„Pun sunca i toplote, treći roman Vladimira Arsenijevića u predviđenoj tetralogiji vodi kroz svetlost i sreću, preko dodira dečje kože, ka najdubljem ponoru.“ Svetlana Slapšak„Sve je u ovoj povesti na ivici bezumlja, kao da se u Srbiji toga časa ponovo pojavio Lav Nikolajevič Miškin.“ Bora Ćosić„Koktel strasti, nježnosti, ljubavi i očaja. Knjiga o ljudima, o nama, koji smo nekad bili ljudi.“ Vedrana Rudan