Filteri
close
Tip rezultata
Svi rezultati uključeni
keyboard_arrow_down
Kategorija
Ostalo
keyboard_arrow_down
Opseg cena (RSD)
Prikaži sve
keyboard_arrow_down
Od
RSD
Do
RSD
Sortiraj po
keyboard_arrow_down
Objavljeno u proteklih
keyboard_arrow_down
Sajtovi uključeni u pretragu
Svi sajtovi uključeni
keyboard_arrow_down

Pratite promene cene putem maila

  • Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-14 od 14 rezultata

Broj oglasa

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream
1-14 od 14
1-14 od 14 rezultata

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream

Režim promene aktivan!

Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje

Motiv Banshee filmski plakat štampamo kao postere, slike na platnu ili slike na drvetu. Takođe, izrađujemo slike na kliritu i foreksu. Na tebi je da odlučiš da li će štampa slika na platnu ili pomenutim pločastim materijalima najbolje ukrasiti tvoj život! Nakon što odabereš motiv, dimenzije i materijal, sledi uramljivanje slike! Svrha rama je da slika zasija punim sjajem. U zavisnosti od materijala i drugih karakteristika, nekada će ram biti potreban, a nekada neće. Isprobaj sve mogućnosti i vidi šta tvojoj slici najbolje stoji! S obzirom da serije traju više sezona i godina, neki likovi postanu kao kućni inventar u tvojoj sobi. Proživite razne situacije zajedno, a kad dođe kraj serije, ti se rastaješ od njih kao od najrođenijih. Možda je pravo vreme da voljenim junacima daš malo prostora na zidu.

Prikaži sve...
820RSD
forward
forward
Detaljnije

Motiv Narcos crni filmski plakat štampamo kao postere, slike na platnu ili slike na drvetu. Takođe, izrađujemo slike na kliritu i foreksu. Na tebi je da odlučiš da li će štampa slika na platnu ili pomenutim pločastim materijalima najbolje ukrasiti tvoj život! Nakon što odabereš motiv, dimenzije i materijal, sledi uramljivanje slike! Svrha rama je da slika zasija punim sjajem. U zavisnosti od materijala i drugih karakteristika, nekada će ram biti potreban, a nekada neće. Isprobaj sve mogućnosti i vidi šta tvojoj slici najbolje stoji! S obzirom da serije traju više sezona i godina, neki likovi postanu kao kućni inventar u tvojoj sobi. Proživite razne situacije zajedno, a kad dođe kraj serije, ti se rastaješ od njih kao od najrođenijih. Možda je pravo vreme da voljenim junacima daš malo prostora na zidu.

Prikaži sve...
820RSD
forward
forward
Detaljnije

Motiv Breaking Bad filmski plakat štampamo kao postere, slike na platnu ili slike na drvetu. Takođe, izrađujemo slike na kliritu i foreksu. Na tebi je da odlučiš da li će štampa slika na platnu ili pomenutim pločastim materijalima najbolje ukrasiti tvoj život! Nakon što odabereš motiv, dimenzije i materijal, sledi uramljivanje slike! Svrha rama je da slika zasija punim sjajem. U zavisnosti od materijala i drugih karakteristika, nekada će ram biti potreban, a nekada neće. Isprobaj sve mogućnosti i vidi šta tvojoj slici najbolje stoji! S obzirom da serije traju više sezona i godina, neki likovi postanu kao kućni inventar u tvojoj sobi. Proživite razne situacije zajedno, a kad dođe kraj serije, ti se rastaješ od njih kao od najrođenijih. Možda je pravo vreme da voljenim junacima daš malo prostora na zidu.

Prikaži sve...
820RSD
forward
forward
Detaljnije

Motiv Warcraft (2016) filmski plakat štampamo kao postere, slike na platnu ili slike na drvetu. Takođe, izrađujemo slike na kliritu i foreksu. Na tebi je da odlučiš da li će štampa slika na platnu ili pomenutim pločastim materijalima najbolje ukrasiti tvoj život! Nakon što odabereš motiv, dimenzije i materijal, sledi uramljivanje slike! Svrha rama je da slika zasija punim sjajem. U zavisnosti od materijala i drugih karakteristika, nekada će ram biti potreban, a nekada neće. Isprobaj sve mogućnosti i vidi šta tvojoj slici najbolje stoji! Ako voliš da putuješ kroz vreme i prostor, da uskočiš u tuđe cipele i uz sve to naučiš nešto o sebi, Filmovi su tvoja kategorija! Ovde se nalaze posteri iz filmova koje obožavaš. Pomažemo im da se presele sa ekrana na platno, poster, klirit i druge materijale.

Prikaži sve...
820RSD
forward
forward
Detaljnije

Motiv Modern Family filmski plakat štampamo kao postere, slike na platnu ili slike na drvetu. Takođe, izrađujemo slike na kliritu i foreksu. Na tebi je da odlučiš da li će štampa slika na platnu ili pomenutim pločastim materijalima najbolje ukrasiti tvoj život! Nakon što odabereš motiv, dimenzije i materijal, sledi uramljivanje slike! Svrha rama je da slika zasija punim sjajem. U zavisnosti od materijala i drugih karakteristika, nekada će ram biti potreban, a nekada neće. Isprobaj sve mogućnosti i vidi šta tvojoj slici najbolje stoji! S obzirom da serije traju više sezona i godina, neki likovi postanu kao kućni inventar u tvojoj sobi. Proživite razne situacije zajedno, a kad dođe kraj serije, ti se rastaješ od njih kao od najrođenijih. Možda je pravo vreme da voljenim junacima daš malo prostora na zidu.

Prikaži sve...
820RSD
forward
forward
Detaljnije

Prikaži sve...
1,900RSD
forward
forward
Detaljnije

Prikaži sve...
1,900RSD
forward
forward
Detaljnije

Motiv The Defiant Ones filmski plakat štampamo kao postere, slike na platnu ili slike na drvetu. Takođe, izrađujemo slike na kliritu i foreksu. Na tebi je da odlučiš da li će štampa slika na platnu ili pomenutim pločastim materijalima najbolje ukrasiti tvoj život! Nakon što odabereš motiv, dimenzije i materijal, sledi uramljivanje slike! Svrha rama je da slika zasija punim sjajem. U zavisnosti od materijala i drugih karakteristika, nekada će ram biti potreban, a nekada neće. Isprobaj sve mogućnosti i vidi šta tvojoj slici najbolje stoji! S obzirom da serije traju više sezona i godina, neki likovi postanu kao kućni inventar u tvojoj sobi. Proživite razne situacije zajedno, a kad dođe kraj serije, ti se rastaješ od njih kao od najrođenijih. Možda je pravo vreme da voljenim junacima daš malo prostora na zidu.

Prikaži sve...
820RSD
forward
forward
Detaljnije

Prikaži sve...
1,900RSD
forward
forward
Detaljnije

Motiv Gone With The Wind filmski plakat štampamo kao postere, slike na platnu ili slike na drvetu. Takođe, izrađujemo slike na kliritu i foreksu. Na tebi je da odlučiš da li će štampa slika na platnu ili pomenutim pločastim materijalima najbolje ukrasiti tvoj život! Nakon što odabereš motiv, dimenzije i materijal, sledi uramljivanje slike! Svrha rama je da slika zasija punim sjajem. U zavisnosti od materijala i drugih karakteristika, nekada će ram biti potreban, a nekada neće. Isprobaj sve mogućnosti i vidi šta tvojoj slici najbolje stoji! Ako voliš da putuješ kroz vreme i prostor, da uskočiš u tuđe cipele i uz sve to naučiš nešto o sebi, Filmovi su tvoja kategorija! Ovde se nalaze posteri iz filmova koje obožavaš. Pomažemo im da se presele sa ekrana na platno, poster, klirit i druge materijale.

Prikaži sve...
820RSD
forward
forward
Detaljnije

Motiv The Defiant Ones crni filmski plakat štampamo kao postere, slike na platnu ili slike na drvetu. Takođe, izrađujemo slike na kliritu i foreksu. Na tebi je da odlučiš da li će štampa slika na platnu ili pomenutim pločastim materijalima najbolje ukrasiti tvoj život! Nakon što odabereš motiv, dimenzije i materijal, sledi uramljivanje slike! Svrha rama je da slika zasija punim sjajem. U zavisnosti od materijala i drugih karakteristika, nekada će ram biti potreban, a nekada neće. Isprobaj sve mogućnosti i vidi šta tvojoj slici najbolje stoji! S obzirom da serije traju više sezona i godina, neki likovi postanu kao kućni inventar u tvojoj sobi. Proživite razne situacije zajedno, a kad dođe kraj serije, ti se rastaješ od njih kao od najrođenijih. Možda je pravo vreme da voljenim junacima daš malo prostora na zidu.

Prikaži sve...
820RSD
forward
forward
Detaljnije

Zašto se američki san nekima pretvara u američki košmar? „... Postoji samo jedna vrsta ljudi gorih od gangstera i glumaca“, nastavi Fred Aster. „Govorim o advokatima, naravno...“ Broj ocena: 112 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Kriminalistički romani Šifra Proizvoda: 7717 Poslednja cena bila je: 990 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Banda Snova, Luka Di Fulvio Naziv Knjige : Banda Snova Autor: Luka Di Fulvio Format: 13x20 cm Broja strana: 616 Izdavač: Laguna Naslov Originala : La Gang dei Sogni, Luca di Fulvio Opis proizvoda: Banda Snova, Luka Di Fulvio *** O Knjizi *** „... Siril bučno odahnu, kao da je do tog trenutka zadržavao dah. „Izvinjavam se ako smetam“, preduzimljivo se umeša, „ali podsećam vas da treba da emitujemo emisiju, da je do početka ostalo još samo trideset sekundi i da je Fred Aster došao u kuću sestre Besi, s kapuljačom navučenom preko lica....“ „... Postoji samo jedna vrsta ljudi gorih od gangstera i glumaca“, nastavi Fred Aster. „Govorim o advokatima, naravno...“ „...I nije mu naročito važno da li se nalazi na ulicama Louer ist sajda ili ispred mikrofona nekog radija. Zato što je dozvolio sebi da se zarazi bolešću najtežom od svih: ravnodušnošću...“ Šta to, u Njujorku tridesetih godina prošlog veka, vezuje čuvenog Freda Astera, Kristmasa sina italijanske prostitutke, koji se proslavio rečenicom Dobro veče, Njujorčani, crnca koji od šerpi pravi radio-aparate, preduzimljivog poljskog emigranta i razmetljivog mafijaškog bosa? Šta povezuje Irca okrvavljenih ruku koji je postigao uspeh u Holivudu snimajući pod pseudonimom Zlotvor nasilne pornografske filmove, talentovanu kćer bogatog Jevrejina koja se oporavlja od jezive traume, i Džona Barimora, proslavljenu holivudsku zvezdu i lepotana? Zašto se američki san nekima pretvara u američki košmar? Likove s kojima ćete se do suza smejati i plakati, koje ćete prekorevati i kojima ćete praštati, povezuju, naravno, univerzalne književne teme: borba za preživljavanje, borba za uspeh, potraga za ljubavlju. Ali za pravu, jedinstevnu i šustinsku sponu između njih zaslužni su Dijamantski psi, banda snova. *** O Autoru *** Rođen 1957. godine u Rimu, Luka di Fulvio karijeru je započeo kao urednik u prestižnim italijanskim izdavačkim kućama, da bi se sredinom devedesetih godina posvetio se pisanju knjiga. Italijanska kritika neretko je hvalila njegov književni opus, ocenjujući ga kao autora koji jednako uspešno piše surove psihološke trilere i tople bajke za decu. Do sada je objavio četiri romana: Zelter (1996), L’impagliatore (2001), Dover beach (2002) i Dionisovi stepenici (La scala di Dioniso, 2006). Knjige Luke di Fulvia privukle su pažnju i filmskih reditelja – Eros Puljeli snimio je film Occhi di Cristallo po njegovom romanu L’impagliatore. Scenario za ovaj film, koji je prikazan na šezdeset prvom Venecijanskom filmskom festivalu, napisao je Luka di Fulvio. U toku je i snimanje filma po knjizi Dover Beach u produkciji Colorado filma, a ista producentska kuća otkupila je filmska prava i za Dionisove stepenike, pre nego što je Di Fulvio dovršio pisanje knjige. Režija je poverena Gabrijeleu Salvatoresu. Zahvaljujući majstorski izvajanim likovim, napetoj radnji i neuobičajenoj obradi antičkog mita Dionisovi stepenici postali su prošlogodišnji bestseler u Italiji. Svi proizvodi iz: Kriminalistički romani Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Prikaži sve...
forward
Detaljnije

Drugi deo najveće epske sage u istoriji SF. Broj ocena: 101 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Naučna Fantastika Šifra Proizvoda: 6795 Poslednja cena bila je: 890 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Pad Hiperiona, Den Simons Pad Hiperiona Autor : Den Simons Izdavač : Laguna Format : 13 x 20 cm Broj Strana : 516 Naslov Originala : , Dan Simmons Opis proizvoda: Pad Hiperiona, Den Simons *** O Knjizi : U fantastičnom nastavku epske avanture započete u Hiperionu, Simons nas vraća u daleku budućnost na dramatičan i inventivan način. Tajanstvene Vremenske Grobnice se otvaraju. A tajne koje sadrže podrazumevaju da više ništa - ništa u čitavoj vasioni - neće biti kao pre. Zemlja je odavno uništena, a čovečanstvo sada nastanjuje više od 150 svetova povezanih Mrežom, sistemom trenutnog putovanja koji su stvorile i njime upravljaju veštačke inteligencije, samosvesni, savršeni računari. Ovi svetovi spremaju se da zarate sa ogrankom ljudske rase koja je prezrela zavisnost od veštačkih inteligencija. Rizik uništenja preti planeti Hiperion, njenim Vremenskim Grobnicama koje putuju unazad kroz vreme i bogu Šrajku - vesniku bola i odmazde. Pripovedanje je usredsređeno na Mrežu i njenog vođu, Meinu Gledston, iz perspektive Džozefa Severna, kibernetske rekonstrukcije pesnika Džona Kitsa, te na sedam hodočasnika koji pohode Šrajka i mogu uticati na ishod rata. Simons suprotstavlja dobro i zlo, a religije čoveka i mašina bore se za nadmoć. I pored tako epskih proporcija priče, autor osvaja srca čitalaca krajnje humanim likovima od čijih postupaka zavisi sudbina vascelog čovečanstva. *** O Autoru : Den Simons je rođen 1948. u gradiću Piorija. Odrastao je u više malih gradova američkog Srednjeg zapada. Jedan od njih, Brimfild, poslužio je kao inspiracija za imaginarni Elm Hejven, mesto u kom se odvija radnja dva Simonsova romana – Leta noći i Uklete zime. Kao student, Simons je dobio najviša univerzitetska priznanja za literarni i novinarski rad. Po diplomiranju se zaposlio kao nastavnik i na tom poslu ostao sledećih osamnaest godina u različitim mestima ruralnih delova Amerike. Dobitnik je nekoliko nagrada za prosvetni rad, uključujući i Nastavnik godine države Kolorado. Prvu priču Simons je objavio 1982, dana kada se rodila njegova kći. Godine 1987. se u potpunosti posvetio pisanju i od tada veći deo vremena provodi u planinskoj kolibi na 3000 metara visine, u Stenovitim planinama. Jedan je od malobrojnih pisaca današnjice čiji rad obuhvata toliko žanrova – od fantastike, horora i trilera, preko istorijskih romana do mejnstrim fikcije. Preveden je na više od dvadeset jezika i objavljen u preko trideset zemalja. Mnoge Simonsove priče i romani pretočeni su u filmske scenarije ili su planu za adaptaciju, uključujući serijal Hiperion, Darvinovu oštricu, Reka Stiks teče uzvodno i Kraj gravitacije. Posetite: www.dansimmons.com *** Odlomak Iz Knjige : PRVA GLAVA Onog dana kada je armada krenula u rat, poslednjeg dana života koji smo dotad poznavali, bio sam pozvan na jednu zabavu. Te večeri posvuda su se održavale zabave, na više od stotinu pedeset svetova u Mreži, ali samo je ova zabava bila značajna. Potpisao sam pristanak preko datasfere, uverio se da mi je najfiniji formalni sako čist, okupao se i obrijao, odenuo sa krajnje pomno i upotrebio jednokratni disključ u čipu sa pozivnicom kako bih dalekobacačem prešao sa Esperance na Tau Ceti Centar u zakazano vreme. Na ovoj polulopti TC2 bilo je veče i prigušeno, bogato svetlo obasjavalo je brda i doline Parka jelenova, sive tornjeve Upravnog kompleksa daleko na jugu, žalosne vrbe i sjajne plamene paprati kojima su obrasle obale reke Tetis, kao i bele kolonade samog Doma Vlade. Pristizale su hiljade gostiju, ali osoblje iz bezbednosti dočekivalo je svakoga od nas, proveravalo da li nam se obrasci DNK slažu sa šiframa na pozivnici i pokazivali kako da stignemo do šanka i bifea gracioznim pokretima ruku. „M. Džozef Severn?“, primeti vodič ljubazno. „Da“, slagah ja. To mi je bilo ime, ali nikada i identitet. „CEO Gledston i dalje želi da se sastane sa vama kasnije u toku večeri. Javićemo vam kada će biti slobodna za sastanak.“ „Vrlo dobro.“ „Ako poželite bilo šta od osveženja ili zabave, a što već nije izloženo, samo glasno izgovorite svoju želju i uslužni pratioci postaraće se da vam to pribave.“ Klimnuh glavom, osmehnuh se i ostavih vodiča. Pre nego što sam prešao desetak stepenika, on se okrenu sledećim gostima koji su pristizali sa platforme sa terminalima. Sa svog mesta na niskom brežuljku, mogao sam da vidim kako više hiljada gostiju mili preko nekoliko stotina jutara negovanog travnjaka, a mnogi od njih tumaraju po šumama ukrasnog rastinja. Iznad travnatog proplanka na kome sam stajao, već zasenčenog nizom stabala uz reku, prostirali su se formalni vrtovi, a iza njih uzdizala se upečatljiva građevina Doma Vlade. U jednom udaljenom otvorenom dvorištu svirao je orkestar, a skriveni zvučnici nosili su zvuk do najudaljenijih kutaka Parka jelenova. Neprekidni niz EMV a spuštao se u spirali od portala dalekobacača postavljenog visoko iznad nas. Nekoliko sekundi posmatrao sam kako se njihovi nacifrani putnici iskrcavaju na platformi blizu pešačkog terminala. Opčinjavala me je raznolikost letelica; večernja svetlost blistala je ne samo na školjkama standardnih ’vikena’, ’alkova’ i ’sumatosa’, već i na rokoko palubama levitacionih barži i metalnim trupovima drevnih letača koji su bili zastareli i u doba kada je još postojala Stara Zemlja. Otišao sam dugačkom, blagom padinom do reke Tetis, kraj dokova gde su neverovatno raznovrsna rečna plovila bljuvala putnike napolje. Tetis je bio jedina reka koja je tekla čitavom Mrežom, kroz stalne portale dalekobacača i delove više od dve stotine svetova i meseca, a ljudi koji su živeli na njenim obalama spadali su među najbogatije u Hegemoniji. To se moglo i videti po vozilima na reci: po velikim jahtama sa zupčastim otvorima, barkama prekrivenim platnom i baržama sa pet paluba, od kojih su mnoge pokazivale znake opremljenosti za levitaciju; po podrobno uređenim kućama brodovima, očigledno opremljenim sopstvenim dalekobacačima; po malim, pokretnim ostrvima uvezenim sa okeana Maui Kovenanta; po sportskim prethedžirskim gliserima i podmornicama; po raznovrsnim, ručno rezbarenim, nautičkim EMV ima sa Renesanse Vektor; i po nekoliko savremenih jahti za sva podneblja, obrisa skrivenih bešavnim, reflektivnim, jajastim površinama zaštitnih polja. Gosti koji su se iskrcali sa tih plovila nisu bili ništa manje kitnjasti i upečatljivi od svojih vozila: lični stilovi obuhvatali su sve, od prethedžirske konzervativne večernje odeće na telima koja Polsenovi tretmani očigledno nikada nisu ni dodirnuli, pa do ovonedeljne najviše mode sa TC2 na figurama koje su oblikovali najčuveniji ARNisti Mreže. Onda sam krenuo dalje, zastavši kraj dugačkog stola samo toliko da napunim tanjir rostbifom, salatom, fileom od nebeske sipe, karijem sa Parvatija i sveže pečenim hlebom. Prigušeno večernje svetlo izbledelo je u sumrak dok sam ja pronašao mesto i seo blizu vrtova, a onda počeše da se pojavljuju zvezde. Svetla obližnjeg grada i Upravnog kompleksa bila su prigušena kako bi večeras mogla da se posmatra armada, a noćno nebo Tau Ceti Centra izgledalo je jasnije nego što je to prethodno bilo vekovima. Jedna žena me pogleda i osmehnu se. „Sigurna sam da smo se negde već upoznali.“ Uzvratih joj osmehom, siguran da nismo. Bila je veoma privlačna, možda dvostruko starija od mene, u poznim pedesetim, ali delovala je mlađe nego ja u svojih dvadeset šest, zahvaljujući novcu i Polsenu. Koža joj je bila toliko svetla da je izgledala gotovo providna. Frizura joj se uzdizala u pletenici, a dojke, više otkrivene nego skrivene tanušnom haljinom, imale su besprekoran oblik. Oči su joj bile surove. „Možda i jesmo“, rekoh, „mada to nije mnogo verovatno. Moje ime je Džozef Severn.“ „Naravno“, reče ona. „Vi ste umetnik!“ Ja nisam umetnik. Ja sam… bio sam… pesnik. Ali Severnov identitet, koji sam nastanio posle smrti i rođenja svoje stvarne ličnosti pre godinu dana, tvrdio je da sam umetnik. To je stajalo u mom fajlu u SveStvari. „Setila sam se“, nasmejala se dama. Lagala je. Pristupila je datasferi zahvaljujući svojim skupim komlog implantima. Ja nisam imao potrebu za pristupom… to je nezgrapna, izlišna reč koju prezirem uprkos njenoj drevnosti. Mentalno sam zatvorio oči i našao se u datasferi, kliznuo pored površinskih barijera SveStvari, provukao se ispod talasa površinskih podataka i krenuo za svetlucavom pupčanom vrpcom njenog pristupa daleko u mračne dubine ’bezbednog’ toka informacija. „Moje ime je Dajana Filomel“, reče ona. „Moj muž je upravnik sektora transporta na Sol Drakoni Septemu.“ Klimnuh glavom i uzeh je za ruku koju mi je pružila. Nije rekla ništa o činjenici da je njen muž bio siledžija sindikata čistača plesni na Rajskoj Kapiji pre nego što je, zahvaljujući političkom patronatu, unapređen na mesto na Sol Drakoniju… ili da je njeno ime nekada bilo Dini Sisulja, da je bila bivša dronfulja i povremena hostesa za trahejne zastupnike u Središnjoj Jalovini… ili da je dvaput hapšena zbog zloupotrebe Flešbeka i da je drugi put ozbiljno povredila kućnog medicinara… ili da je u devetoj godini otrovala svog polubrata, pošto je zapretio da će je tužiti očuhu da se viđa sa rudarem Blatoravni po imenu… „Drago mi je što smo se upoznali, M. Filomel“, rekoh ja. Ruka joj je bila topla. Rukovala se sa mnom za tren predugo. „Nije li ovo uzbudljivo?“, prodahta ona. „Šta to?“ Ona načini sveobuhvatan pokret rukom, pokazavši na noć, na svetleće kugle koje su se upravo palile, na vrtove i gomilu. „O, zabava, rat, sve“, reče. Osmehnuh se, klimnuh glavom i okusih rostbif. Bio je krvav i sasvim dobar, ali slankast ukus odavao je bačve za kloniranje sa Lususa. Činilo se da je sipa autentična. Poslužitelji naiđoše, ponudiše nam šampanjac i ja probah svoj. Bio je slabašan. Kvalitetno vino, skoč i kafa ostali su tri nezamenljiva prehrambena proizvoda posle smrti Stare Zemlje. „Smatrate li da je rat neophodan?“, upitah. „Prokletstvo, jašta da je neophodan.“ Dajana Filomel je otvorila usta, ali umesto nje, odgovorio je njen muž. On priđe otpozadi i zauze mesto na veštačkoj kladi gde smo večerali. Bio je to krupan muškarac, najmanje stopu i po viši od mene. Ali, opet, ja sam nizak. Pamćenje mi govori da sam jednom napisao strofu u kojoj sam ismejao samoga sebe, kao ’…gos’in Džon Kits, visok punih pet stopa’, iako imam pet stopa i jedan inč, što je bilo oniže u vreme kada su živeli Napoleon i Velington i kada je prosečna visina za muškarce bila pet stopa i šest inča, a smešno nisko sada, kada je visina muškaraca sa svetova sa prosečnim ’g’ imala raspon od šest do gotovo sedam stopa. Ja očigledno nisam imao mišićnu masu ili kosti koje bi navodile na pomisao da sam došao sa sveta s visokim ’g’, pa sam u svačijim očima naprosto bio nizak. (Svoje misli sam gore naveo u jedinicama u kojima mislim… od svih mentalnih promena posle mog ponovnog rođenja u Mreži, razmišljanje u metrima daleko je najteže. Ponekad odbijam to i da pokušam.) „Zbog čega je rat neophodan?“, upitah Hermunda Filomela, Dajaninog muža. „Zbog toga što su ti prokletnici sami to tražili“, zareža krupni muškarac. Bio je od onih koji škripe zubima i razvlače mišiće na licu. Gotovo da nije imao vrat, a potkožna brada očito je prkosila depilatoru, oštrici ili aparatu za brijanje. Šake su mu bile upola veće nego moje i mnogo puta snažnije. „Shvatam“, rekoh ja. „Ti prokletnici, Proterani, prokleto su sami to tražili“, ponovi on, izloživši mi iznova svoje ključne argumente. „Zajebavali su se s nama na Bresiji, a sad se zajebavaju s nama na… u… kako ono beše…“ „Hiperionovom sistemu“, reče njegova žena, ne skidajući oči sa mojih. „Jah“, reče njen gospodar i muž, „u Hiperionovom sistemu. Zajebavali su se s nama, pa sad ima da odemo tamo i da im pokažemo da Hegemonija neće to da trpi. Razumete?“ Pamćenje mi je govorilo da su me kao dečaka poslali na akademiju Džona Klarka u Enfildu i da je tamo bilo dosta ovakvih siledžija malog mozga i pesnica poput šunki. Neposredno pošto sam stigao, izbegavao sam ih ili umirivao. Posle smrti moje majke, pošto se svet izmenio, jurcao sam na njih s kamenjem u malim pesnicama i ustajao sa zemlje da ponovo zamahnem čak i kada su mi udarcima razbijali nos ili rasklimavali zube. „Razumem“, rekoh blago. Tanjir mi je bio prazan. Podigoh poslednje ostatke svog lošeg šampanjca da bih nazdravio Dajani Filomel. „Nacrtajte me“, reče ona. „Molim?“ „Nacrtajte me, M. Severne. Vi ste umetnik.“ „Slikar“, rekoh, načinivši bespomoćan pokret praznom rukom. „Bojim se da nemam olovku.“ Dajana Filomel posegnu u džep muževljeve tunike i pruži mi svetlosno pero. „Nacrtajte me. Molim vas.“ Nacrtao sam je. Portret je poprimio oblik u vazduhu između nas, dok su se linije uzdizale i spuštale, okretale se natrag u sebe kao neonska vlakna u žičanoj skulpturi. Grupica ljudi okupila se da posmatra. Mlaki pljesak zamreška vazduh kada sam završio. Crtež nije bio loš. Uhvatio je damino dugačko, pohotno zakrivljenje vrata, visoki i upleteni most kose, isturene jagodice… čak i blagi, dvosmisleni sjaj u očima. Bilo je to onoliko dobro koliko sam mogao da izvedem posle RNA tretmana i lekcija koje su me pripremile za tu ličnost. Pravi Džozef Severn bio bi bolji… i radio je bolje u svoje doba. Sećam se kako me je skicirao dok sam ležao na samrti. M. Dajana Filomel ozari se s odobravanjem. M. Hermund Filomel me pogleda mrko. Začu se povik. „Eno ih!“ Gomila zamrmlja, uzdahnu i ućuta se. Svetleće kugle i svetla u vrtu prigušiše se, a potom i pogasiše. Hiljade gostiju podigoše oči ka nebesima. Obrisah crtež i zataknuh svetlosno pero natrag u Hermundovu tuniku. „To je armada“, reče jedan stariji čovek važnog izgleda, u crnoj uniformi SILE. On podiže piće kako bi pokazao nešto svojoj mladoj pratilji. „Upravo su otvorili portal. Najpre će proći izviđači, a potom pratnja bakljobrodova.“ Vojni portal dalekobacača SILE nije se mogao videti sa našeg mesta; čak i u svemiru, pretpostavljam da bi izgledao samo kao pravougaono izobličenje zvezdanog polja. Ali fuzioni repovi izviđačkih brodova jasno su se videli – najpre kao grupa svitaca ili svetlećih leptirova, a onda kao plamteće komete, kada su brodovi palili glavne pogone i brisali kroz cislunarnu saobraćajnu oblast Sistema Tau Cetija. Začu se još jedan zajednički uzdah kada bakljobrodovi prođoše kroz dalekobacač u postojanje, sa vatrenim repovima stotinu puta dužim od repova izviđača. Nebo TC2 bilo je od zenita do obzorja ispresecano zlatnocrvenim prugama. Negde krenu pljesak i za nekoliko sekundi polja, travnjaci i formalni vrtovi Parka jelenova Doma Vlade bili su ispunjeni divljim aplauzom i bučnim bodrenjem lepo odevene gomile milijardera, vladinih zvaničnika i pripadnika plemenitih kuća sa stotinu svetova, koji su zaboravili na sve osim na šovinizam i ratnu pomamu probuđenu sada, posle više od jednog i po veka uspavanosti. Ja nisam pljeskao. Zanemaren od onih oko sebe, dovršio sam svoju zdravicu – sada ne gospi Filomel, već upornoj gluposti sopstvene rase – i sasuo poslednje ostatke šampanjca. Bio je izvetrio. Iznad nas, važniji brodovi flotile prešli su unutar sistema. Znao sam iz ovlašnog dodira datasfere – čija je površina sada bila toliko uzburkana od naleta informacija da je podsećala na olujno more – da se glavna linija armade SILE:svemir sastoji od više od stotinu kapitalnih kovit brodova: mat crnih napadačkih nosača koji su ličili na bačena koplja, sa priljubljenim lanserima; Tri K komandnih brodova, divnih i nezgrapnih poput meteora sačinjenih od crnog kristala; okruglih razarača koji su ličili na predimenzionirane bakljobrodove, što su i bili; odbrambenih čuvara perimetra, koji su se sastojali više od energije nego od materije, masivnih zaštitnih polja sada postavljenih za potpuno odbijanje – poput blistavih ogledala u kojima se odražavao Tau Ceti, sa stotinom plamenih tragova unaokolo; brzih krstarica, koje su se kretale kao ajkule među sporijim jatima brodova; glomaznih transportera za trupe, koji su nosili na hiljade SILA:marinaca u spremištima sa nultom gravitacijom; i gomila pratećih brodova fregata; lovaca za brze napade; torpednih ALR a; fetlinijskih relejnih stražara; i samih dalekobacačkih Skok Brodova, masivnih dodekahedrona sa bajkovitim mnoštvom antena i sondi. Svuda oko flote, na sigurnoj udaljenosti koju je održavala kontrola saobraćaja, tamo amo letele su jahte, letelice na sunčev pogon i privatni brodovi za letove unutar sistema, sa jedrima koja su hvatala sunčevu svetlost i odraz veličanstvene armade. Gosti na imanju Doma Vlade podvriskivali su i pljeskali. Džentlmen u crnoj uniformi SILE nemo je plakao. U blizini, skrivene kamere i širokotračni imažeri prenosili su taj trenutak svim svetovima u Mreži i – preko fetlinije – mnoštvu svetova koji u njoj još nisu bili. Zavrteo sam glavom i ostao da sedim. „M. Severn?“ Stražarka iz bezbednosti stvorila se iznad mene. „Da?“ Ona klimnu glavom prema kući zvaničnika. „CEO Gledston će vas sada primiti.“ Svi proizvodi iz: Naučna Fantastika Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Prikaži sve...
forward
Detaljnije

Pre više od pedeset godina, K. S. Luis stvorio je zemlju čuda i čarolija zvanu Narnija, a od tada preko osamdeset pet miliona čitalaca otkrilo je svet čudesa što bitiše iza zadnje strane ormana. Broj ocena: 87 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Dečji romani u nastavcima - tomovima Šifra Proizvoda: 6859 Poslednja cena bila je: 580 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Letopisi Narnije 1: Čarobnjakov Sestrić, K.S. Luis Čarobnjakov Sestrić Knjiga br. 1 iz Serijala Letopisi Narnije Autor : K.S. Luis Izdavač : Laguna Format : 13 x 20 cm Broj Strana : 152 Opis proizvoda: Letopisi Narnije 1: Čarobnjakov Sestrić, K.S. Luis *** O Knjizi : Pročitajte pre nego što pogledate! U produkciji studija Dizni krajem ove godine održaće se svetska premijera multimilionske filmske verzije druge knjige iz ovog serijala, koja obećava da će dostojno preneti maštu K. S. Luisa na veliki ekran i pružiti gledaocima pustolovinu kakvu do sada nisu mogli ni da zamisle. U svetu Narnije postoji hiljadu priča... Prva je upravo pred vama. K. S. Luis je u Letopisima Narnije stvorio čaroban svet prepun čuda. Više od 85 miliona čitalaca širom sveta za sva vremena ostalo je opčinjeno jednim od najpopularnijih ikad napisanih serijala. Polina ruka poseže da dodirne prsten. I smesta, bez bleska ili nekog šuma, ona nestaje. Grozni ujka Endru otpočinje oglede sa magijom, Digori i Poli zatiču se u drugom svetu, na početku neverovatnih pustolovina, dok se vrata prema čarobnoj zemlji Narniji otvaraju... U svetu Narnije postoji hiljadu priča! Serijalom "Letopis Narnija", K. S. Luis vodi vas na nezaboravno putovanje u čaroban svet prepun čuda. Serijal Letopisi Narnije sastoji se iz 7 knjiga : 01. Čarobnjakov Sestrić, 02. Lav, Veštica i Orman, 03. Konj i Njegov Dečak, 04. Princ Kaspijan, 05. Putovanje Namernika Zore, 06. Srebna Stolica i 07. Poslednja Bitka. *** O Autoru : Klajv Stepls Luis rođen je u Belfastu 1898. od oca Alberta Džejmsa Luisa i Flore Avguste Hamilton Luis. Njegov brat Voren Hamilton Luis rođen je 16. juna 1895. godine. Njegova majka je umrla od raka 23. avgusta na sam rođendan njegovog oca. Iste godine otac je njega i brata poslao u školu za dečake Vinjard u Engleskoj. Zbog problema sa disanjem Klaj je morao 1910 .godine da napusti Kembel koledž u Belfastu. Zbog lošeg zdravstvenog stanja dobio je tutora koji ga je u kućnim uslovima podučavao latinski, grčki, italijanski i nemački jezik. Godine 1916. je dobio stipendiju za Oksford. Godinu dana kasnije se priključio savezničkim trupama u borbi protiv nemačke za vreme I svetskog rata. Devetnaesti rođendan je sačekao na frontu u Francuskoj. Ranjen je 1918. i posle nekoliko meseci otpušten iz vojske. Iako je 1929. godine izjavio da je ateista posle razgovora sa Tolkinom 1931. zaključio je da je, ipak, vernik. Godine 1957. se oženio na tajnom opštinskom venčanju sa Džoj Dejvidmen Grešam kako bi ona dobila, kao strana državljanka dozvolu za ostanak u Velikoj Britaniji. Budući da je ubrzo nakon toga Džoj dijagnosticiran rak kostiju obavili su i crkveno venčanje u bolnici u kojoj je ležala na samrtnoj postelji. Međutim, dolazi do iznenadnog zdravstvenog poboljšanja i Džoj izlazi iz bolnice. Pod uticajem Luisa i njegovih knjiga Džoj je 1948. godine iz judeizma prešla u hrišćanstvo izatražila zvaničan razvod od prvog muža koji su je napustio. Luis je preminuo u 5.30 popodne, u petak, 22. novembra nedelju dana pre svog 65. rođendana od komplikacija na srcu i otkazivanja rada bubrega. Istog dana je preminuo i američki predsednik Džon F. Kenedi. Sahranjen je u dvorištu crkve Holy Trinity u Hedingtonu, Oksford. K.S. Luisa su još kao dete opčinjavale bajke, mitovi i drevne legende koje mu je pripovedala dadilja Irkinja. Slika fauna koji nosi pakete i kišobran po šumi pod snegom došla mu je kada je imao šesnaest godina. Međutim, tek mnogo godina kasnije, kada je već bio profesor na univerzitetu u Kembridžu, faunu su se pridružili zla kraljica i veličanstveni lav. Njihova priča postala je Lav, veštica i orman, jedna od najomiljenijih knjiga svih vremena. Sledilo je šest sledećih letopisa Narnije, a završni naslov, Poslednja bitka, štampan 1956, dobio je najveće priznanje za dostignuće u dečijoj književnosti – prestižnu Karnegijevu nagradu. *** Odlomak Iz Knjige : Glava 1 Pogrešna vrata Ovo je priča o nečemu što se dogodilo davno, kada ti je deda još bio dete. To je veoma važna priča, jer pokazuje kako je krenula sva ta strka između našeg sveta i zemlje Narnije. U tim danima gospodin Šerlok Holms još je živeo u Ulici Bejker, a Bastablovi* su tragali za blagom u Luišam Roudu. Da si u to vreme bio dečak, morao bi svaki dan da nosiš krutu itonovsku kragnu,** a škole su uglavnom bile gadnije nego sada. Ali obroci su bili lepši, a što se slatkiša tiče, neću ni da ti pričam koliko su jeftini i dobri bili, jer bi ti samo uzalud pošla voda na usta. E, tih dana u Londonu je živela devojčica po imenu Poli Plamer. Živela je u dugom nizu kuća koje su sve bile međusobno spojene. Jednog jutra, baš se nalazila u bašti iza kuće kada se neki dečak uspentrao iz susedne bašte i izvirio preko zida. Poli se vrlo iznenadila, jer u toj kući do tada nije bilo nikakve dece, već su tu bili samo gospodin Keterli i gospođica Keterli, brat i sestra, matori neženja i matora devojka koji su tu zajedno živeli. I zato je, puna radoznalosti, digla pogled. Lice nepoznatog dečaka bilo je vrlo musavo. Nije moglo biti musavije sve i da je najpre natrljao šake zemljom, zatim se dobro isplakao, a onda rukama obrisao lice. U stvari, to manje-više i jeste uradio. „Zdravo“, reče Poli. „Zdravo“, reče dečak. „Kako se zoveš?“ „Poli“, reče Poli. „A ti?“ „Digori“, reče dečak. „Čoveče, kakvo smešno ime!“, reče Poli. „Nije ni upola toliko smešno kao Poli“, reče Digori. „E, jeste“, reče Poli. „Ne, nije“, reče Digori. „Kako god bilo, ja se bar umivam“, reče Poli. „Što ti upravo treba da uradiš; naročito pošto…“, a onda se zaustavila. Htela je da kaže: „Pošto si kmezio“, ali je pomislila da to ne bi bilo pristojno. „Pa dobro, jesam“, reče Digori mnogo jačim glasom, kao dečak koji je toliko jadan da ne mari ko sve zna da je plakao. „A i ti bi“, produži on, „da si čitav život provela na selu i imala ponija, i reku u dnu bašte, pa da su te onda doveli da živiš u ovakvoj zverskoj rupi.“ „London nije rupa“, reče Poli uvređeno. Ali dečak je bio previše uzbuđen da bi je primećivao, pa je produžio… „I da ti je tata u Indiji – a ti moraš da dođeš i živiš s tetkom i ujkom koji je lud (ko bi još to voleo?) – i ako je to zato što moraju da ti se staraju o majci – i kad bi ti majka bila bolesna i kad bi htela da – htela da – umre.“ A onda mu je lice dobilo nekako pogrešan oblik, kao što se dešava kada pokušavaš da zadržiš suze. „Nisam znala. Izvini“, reče Poli smerno. A onda, pošto uglavnom nije znala šta da kaže, a i da bi skrenula Digorijeve misli na veselije teme, upita: „Da li je gospodin Keterli stvarno lud?“ „Pa, ili je lud“, reče Digori, „ili tu postoji neka druga tajna. Ima kabinet na gornjem spratu, a tetka Leti kaže da tamo nikako ne smem da idem. Pa već i to za početak deluje mutno. A ima tu i još nešto. Kad god ujka pokuša nešto da mi kaže za vreme jela – s njom nikada i ne pokušava da razgovara – ona ga uvek ućutkuje. Kaže: ’Nemoj da sekiraš dečaka, Endru’, ili: ’Sigurna sam da Digori nije raspoložen da sluša o tome’, ili ’Je li, Digori, zar ne bi voleo da izađeš i da se igraš u bašti?’“ „A šta on to pokušava da kaže?“ „Ne znam. Dotle nikad ne uspeva da stigne. Ali ima i još. Jedne noći – bilo je to, u stvari, sinoć – dok sam kretao u krevet, upravo kada sam hteo da prođem kraj podnožja tavanskog stepeništa (a baš i nisam lud za prolascima tuda), siguran sam da sam čuo krik.“ „Možda tamo drži zaključanu svoju ludu ženu.“ „Da, razmišljao sam o tome.“ „Ili možda falsifikuje pare.“ „Ili je moguće da je nekada bio pirat, kao onaj čovek s početka Ostrva s blagom, pa mora da se zauvek krije od starih drugara s broda.“ „Baš uzbudljivo“, reče Poli, „pojma nisam imala da ti je kuća tako zanimljiva.“ „To ti možda misliš da je zanimljiva“, reče Digori. „Ali ne bi ti se dopadalo kada bi morala tamo da spavaš. Kako bi ti bilo da ležiš budna i osluškuješ da li se to čuju ujka Endruovi koraci dok se prikrada hodnikom ka tvojoj sobi? A oči su mu tako jezive!“ Tako su se Poli i Digori upoznali; a pošto je upravo bio početak letnjeg raspusta i nijedno od njih te godine nije išlo na more, sastajali su se gotovo svakog dana. Njihove avanture počele su uglavnom zahvaljujući tome što je to leto bilo jedno od najvlažnijih i najhladnijih u poslednjih nekoliko godina. To ih je primoralo da se bave kućnim stvarima; možeš slobodno reći – kućnim istraživanjima. Prekrasno je koliko se u velikoj kući, ili u nizu kuća, može istraživati s jednim parčetom sveće. Poli je davno otkrila da ćeš, ukoliko otvoriš određena vratanca na tavanu iznad ostave, naći cisternu i iza nje mračno mesto u koje možeš da se uvučeš ako se malčice pažljivije penješ. To mračno mesto bilo je kao dug tunel sa zidom od cigle s jedne strane i kosim krovom s druge. Kroz krov su se između crepova probijali zračci svetlosti. U tunelu nije bilo poda: moralo se stupati s grede na gredu, a između njih bio je samo sloj maltera. Ko bi na njega nagazio, propao bi pravo kroz tavanicu u donju sobu. Deo ovog tunela, neposredno uz cisternu, Poli je koristila kao krijumčarsku pećinu. Odnela je gore komade starih sanduka, sedišta polomljenih kuhinjskih stolica i razne slične stvari, pa ih je raširila od grede do grede da bi napravila malčice poda. Tu je držala i gvozdenu kasu koja je sadržala različita blaga, zatim priču koju je pisala i obično nekoliko jabuka. Često bi tamo na miru ispila flašicu đumbirovog piva: stare flaše davale su prostoru više sličnosti s krijumčarskom pećinom. Digoriju se pećina baš dopala (priču mu Poli nije dozvolila da vidi), ali ga je mnogo više zanimalo istraživanje. „Pazi ovamo“, rekao je. „Dokle ide ovaj tunel? Hoću da kažem, da li se prekida tamo gde se kuća završava?“ „Ne“, reče Poli. „Zidovi ne idu skroz do krova. Nastavlja se. Ne znam dokle.“ „Onda bismo mogli da prođemo duž čitavog niza kuća.“ „Mogli bismo“, reče Poli, „i – o, čoveče!“ „Šta?“ „Mogli bismo da uđemo u druge kuće.“ „Jeste, pa da nas uhapse kao provalnike! Neka, hvala.“ „Nemoj da se praviš tako pametan, radost mu njegovu! Mislila sam na kuću iza tvoje.“ „Šta je s njom?“ „Ama, ta je prazna. Tata kaže da je uvek bila prazna, još otkako smo se doselili ovamo.“ „Pretpostavljam da bi onda trebalo da je pogledamo“, reče Digori. Bio je mnogo uzbuđeniji nego što bi se to zaključilo iz načina na koji je pričao. Jer, razume se, razmišljao je, kao što bi i ti, o svim mogućim razlozima zbog kojih je ta kuća bila toliko dugo prazna. A uzbuđena je bila i Poli. Nijedno nije izgovorilo reč „ukleta“. I oboje su osećali da bi, kad je već pao predlog, bilo kukavički to ne uraditi. „Hoćemo li odmah da pođemo i pokušamo?“, reče Digori. „Važi“, reče Poli. „Nemoj ako ne želiš“, opomenu je Digori. „Ako si ti za, onda sam i ja“, reče ona. „Kako ćemo znati da smo u drugoj kući odavde?“ Zaključili su da će morati da odu u ostavu, pa da je izmere tako što će praviti korake dugačke koliko i razmak od grede do grede. To će im dati predstavu o tome koliko greda prolazi kroz sobu. Onda će dodati još jedno četiri koraka za prolaz između dva tavana u Polinoj kući, a zatim za služavkinu spavaću sobu isti broj koraka kao i za ostavu. Tako će dobiti dužinu kuće. Kada budu dvaput prešli to rastojanje, biće nakraj Digorijeve kuće; prva vrata posle toga propustiće ih na tavan napuštene kuće. „Ali ja uopšte ne mislim da je prazna“, reče Digori. „A šta ti misliš?“ „Mislim da tamo neko živi u potaji i izlazi samo noću, sa zamračenim fenjerom. Verovatno ćemo otkriti bandu okorelih razbojnika i dobiti nagradu. Tu nešto smrdi; baš bi bila budalaština reći da je kuća bila prazna sve te godine, osim ako ne postoji neka tajna.“ „Tata misli da je najverovatnije kriva kanalizacija“, reče Poli. „Pih! Odrasli večito smišljaju nezanimljiva objašnjenja“, reče Digori. Sad kada su govorili pri dnevnom svetlu tavana, a ne pri svetlosti sveća u Krijumčarskoj pećini, izgledalo je mnogo manje verovatno da je kuća ukleta. Kada su izmerili tavan, morali su da uzmu olovku i pozabave se sabiranjem. Najpre su oboje dobili različite rezultate, no čak i kada su im se računi složili, svejedno nisam siguran da su ispravno uradili. Previše su žurili da počnu istraživanje. „Ne smemo ni da šušnemo“, reče Poli kada su se ponovo popeli iza cisterne. Pošto je reč bila o tako važnom događaju, oboje su poneli po sveću (Poli je u svojoj pećini uvek imala dobru zalihu). Bilo je vrlo mračno, prašnjavo i puno promaje, a oni su bez reči koračali s grede na gredu, osim kada bi jedno drugom prošaptali: „Sada smo naspram tvog tavana“, ili: „Ovo mora da je na pola puta kroz našu kuću.“ I nijedno dete se nije saplelo, niti su se sveće ugasile, i najzad su stigli tamo gde su s desne strane mogli da vide vratašca na zidu od cigle. Razume se, s njihove strane vrata nije bilo ni zasuna ni kvake, jer vrata su bila napravljena za ulaženje, a ne za izlaženje; ali postojala je reza (kakva se često nalazi iznutra na vratima ormana) i bili su prilično sigurni da će uspeti da je pokrenu. „Hoću li?“, reče Digori. „Ako si ti za, onda sam i ja“, reče Poli, baš kao što je rekla i prethodni put. Oboje su osećali da ovo postaje veoma ozbiljno, ali nijedno nije htelo da se povuče. Digori je uz malo muke pokrenuo rezu. Vrata su se otvorila, a iznenadno dnevno svetlo nateralo ih je da zažmirkaju. A onda su, sa silnim zaprepašćenjem, shvatili da ne gledaju u napušteni tavan, već u nameštenu sobu. Ali bar je izgledala prazno. Bila je mrtvački tiha. Polina radoznalost nadvlada njen razum. Ona dunu u sveću i kroči u čudnu sobu, ne praveći šuma ni koliko bi miš. Po obliku soba je bila, razume se, kao tavan, ali je imala nameštaj kao dnevna soba. Svaki delić zidova bio je pokriven policama, a svaki delić polica bio je pun knjiga. Iza rešetke kamina gorela je vatra (seti se da je te godine leto bilo veoma hladno), a ispred, leđima okrenuta njima, bila je fotelja s visokim naslonom. Između fotelje i Poli, najveći deo središta sobe zauzimao je veliki sto pretrpan svakovrsnim stvarima – štampanim knjigama, onim knjigama u koje se piše, bočicama mastila i perima, pečatnim voskom i jednim mikroskopom. Ali najpre je opazila jarkocrveni poslužavnik na kome su ležali brojni prstenovi. Bili su u parovima – žuti i zeleni zajedno, onda mali razmak, pa zatim još jedan žuti i još jedan zeleni. Nisu bili veći od običnih prstenova, ali nije bilo moguće ne primetiti ih koliko su sijali. Bile su to najdivnije svetlucave stvarčice koje se zamisliti mogu. Da je Poli bila malo mlađa, sigurno bi poželela da neki od njih strpa u usta. Soba je bila tako tiha da se odmah primećivalo kucanje sata. A ipak, kao što je Poli sada otkrila, nije bila baš potpuno tiha. Čulo se slabo, vrlo, vrlo slabo hujanje. Da su u to vreme bili izmišljeni usisivači, Poli bi pomislila da to negde u daljini neko usisava kuću – na nekoliko soba odatle i nekoliko spratova niže. Ali ton je bio lepši, milozvučniji, samo toliko slabašan da se jedva čuo. „Sve je u redu – ovde nema nikoga“, reče Poli preko ramena Digoriju. Sada je govorila nešto glasnije od šapata. Digori uđe, a pri tom je žmirkao i izgledao izuzetno prljavo – u stvari, baš kao i Poli. „Ovo ne valja“, reče on. „Ovo uopšte nije prazna kuća. Bolje da brišemo pre nego što neko naiđe.“ „Šta misliš, šta je ovo?“, upita Poli, prsta uperenog u obojene prstenove. „O, hajde“, reče Digori. „Što pre…“ Nikada nije dovršio šta je nameravao da kaže jer u tom trenutku nešto se desilo. Fotelja visokog naslona, ona što je stajala ispred kamina, naglo se pomeri i iz nje se podiže – kao đavo što u lutkarskoj predstavi iskače iz vratašaca na podu – zastrašujuće obličje ujka Endrua. Uopšte nisu bili u praznoj kući; bili su u Digorijevoj kući, i to u zabranjenom kabinetu! Oba deteta izustiše: „O-o-oh!“, i shvatiše svoju strašnu grešku. Osetiše da su odmah morali znati da nisu ni približno stigli dovoljno daleko. Ujka Endru je bio visok i veoma mršav. Imao je izduženo, glatko izbrijano lice sa oštro zašiljenim nosem, izuzetno blistave oči i raščupanu ćubu sede kose. Digori je bio sasvim zanemeo, jer ujka Endru je izgledao hiljadu puta strašnije nego ikada pre. Poli još nije bila toliko prestrašena, ali uskoro je postala. Jer prvo prvcijato što je ujka Endru uradio bilo je da priđe vratima sobe, zatvori ih i okrene ključ u bravi. Onda se okrenuo, streljajući decu užagrenim očima, i iskezio sve zube. „Eto!“, reče. „Sada moja budalasta sestra ne može do vas!“ Ovo se jezivo razlikovalo od svega što bi se očekivalo od jedne odrasle osobe. Poli oseti da joj se srce popelo u grlo, pa zajedno s Digorijem krenu unatraške prema vratašcima na koja su ušli. Ujka Endru je bio prebrz za njih. Zaobišao ih je, zaklopio i ta vrata i stao ispred. Onda je protrljao ruke i zapucketao zglavcima prstiju. Imao je veoma duge i divno bele prste. „Oduševljen sam što vas vidim“, reče on. „Dvoje dece su upravo ono što sam želeo.“ „Molim vas, gospodine Keterli“, reče Poli. „Još malo pa će večera i ja moram da se vratim kući. Hoćete li da nas pustite, molim vas?“ „Ne još“, reče ujka Endru. „Ovo je previše dobra prilika da bih je propustio. Želeo sam dvoje dece. Vidite, ja sam usred velikog ogleda. Isprobao sam ga na zamorčićima i izgleda da deluje. Ali opet, zamorac ne može ništa da ti ispriča. A ti ne možeš da mu objasniš kako da se vrati.“ „Čujte, ujače Endru“, reče Digori, „stvarno je vreme za večeru i svakog časa će početi da nas traže. Morate da nas pustite.“ „Moram?“, reče ujka Endru. https://www.cslewisclassics.com Svi proizvodi iz: Dečji romani u nastavcima - tomovima Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Prikaži sve...
forward
Detaljnije
Nazad
Sačuvaj