Borba starca sa ribom, koja simbolizuje silu prirode, preneta je u ideju da čovekova mudrost može savladati i najvećeg neprijatelja. Hemingvej upućuje svoju poruku o neophodnosti čvrstine i integriteta čoveka, bez obzira na starost ili nedozrelost: starac i dečak su ravnopravni učesnici u težnji za potvrdom osnovnih životnih vrednosti. Čoveka mogu uništiti, ali ga ne mogu poraziti.

Starac i more, najznačajnije delo Ernesta Hemingveja, priča je o kubanskom ribaru tokom trodnevne borbe za goli život na otvorenom moru, ali i sa svojom ljudskom naravi. Broj ocena: 55 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Klasici svetske i domaće književnosti Šifra Proizvoda: 83631 Poslednja cena bila je: 594 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Starac i more - Ernest Hemingvej Starac i more - Ernest Hemingvej Br. str.: 104 Povez: broš Format: 20 cm Pismo: latinica ISBN: 978-86-89203-76-9 Opis proizvoda: Starac i more - Ernest Hemingvej Starac i more, najznačajnije delo Ernesta Hemingveja, priča je o kubanskom ribaru tokom trodnevne borbe za goli život na otvorenom moru, ali i sa svojom ljudskom naravi, satkanom od slabosti, ponosa i strahova, koja veoma lako može postati i njegov najveći protivnik. Pred našim čitaocima je novi prevod starog remek-dela koje jednostavnim, a ipak živim, ubedljivim i preciznim jezikom govori o sučeljavanju pojedinca s neumitnim silama prirode i strašnim životnim činjenicama, kada se poraz čini kao jedini ishod. Podatak da je Starac i more tek jedan od devet romana koje je Nobelov komitet, u svom obrazloženju odluke o dodeljivanju najveće književne nagrade na svetu, eksplicitno izdvojio iz celokupnog dela jednog dobitnika, dovoljno govori o njegovoj neprolaznoj vrednosti. Hemingvej nam je ovom novelom ostavio kolosalni dokaz svog književnog genija i veličanstveni doprinos književnosti XX veka. Svi proizvodi iz: Klasici svetske i domaće književnosti Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Poznato delo američkog nobelovca Ernesta Hemingveja "Starac i more" govori o borbi čoveka za sopstveni opstanak.

1. Sunce se ponovo rađa 2. Zbogom oružje 3. Imati i nemati – Starac i more 4. Za kim zvono zvoni 5. Preko reke i u šumu 6. Pripovetke

1. Sunce se ponovo rađa 2. Zbogom oružje 3. Imati i nemati ○ Starac i more 4. Za kom zvono zvoni 5. Preko reke i u šumu 6. Pripovetke

1. Sunce se ponovo rađa 2. Zbogom oružje 3. Imati i nemati - Starac i more 4. Za kim zvono zvoni 5. Preko reke i u šumu 6. Pripovetke

1. Sunce se ponovo rađa 2. Zbogom oružje 3. Imati nemati - Starac i more 4. Za kim zvono zvoni 5. Preko reke i u šumu 6. Pripovetke

Opis vaseg oglasa Prodajem kopirane lektire: Rani jadi - 250 dinara. Kroz pustinju i prašumu - 250 dinara. Kad su cvetale tikve - 250 dinara. Jedna lasta ne čini proleće - 150 dinara. Zna on unapred - 150 dinara. Bela griva - 150 dinara. Mačak u čizmama - 150 dinara. Plavi sanjar - 150 dinara. Šaputanje - 150 dinara. Zamislite - 150 dinara. Starac i more - 250 dinara. Glasam za ljubav - 250 dinara. Prodajem pribor: Čašice za olovke: ljubičasti set - 200 dinara, žuti set (+ roze hemijska) - 200 dinara. Futrole: od 300 do 400 dinara.

Naslov originala: Ernest Hemingway A MOVEABLE FEAST Preveo: Aleksandar V. Stefanović Memoarska proza "Pokretni praznik", govori o životu u Parizu i „izgubljenoj generaciji“. Ernest Miler Hemingvej (engl. Ernest Miller Hemingway, 21. jul 1899 — 2. jul 1961) je bio američki pisac i novinar. Bio je pripadnik pariškog udruženja izgnanika dvadesetih godina dvadesetog veka, i jedan od veterana Prvog svetskog rata, koji su kasnije bili poznati kao „izgubljena generacija“. Dobio je Pulicerovu nagradu 1953. godine za svoj roman Starac i more, kako i Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine. Svojim posebnim načinom pisanja koji karakteriše škrtost na rečima, nasuprot stilu njegovog književnog suparnika Vilijama Foknera, Hemingvej je značajno uticao na razvoj fantastične književnosti dvadesetog veka. Mnogi njegovi romani se danas smatraju klasičnim delima američke književnosti.

Udžbenici za osnovnu školu, lektire i pribor Lokacija: Zaječar (Srbija, Zaječar) Namena: 8. razred Školski predmet: Ostalo Stanje: Korišteno Tekst oglasa Kopirane lektire: Rani jadi, Kroz pustinju i prašumu, Kad su cvetale tikve, Starac i more, Glasam za ljubav: po 250 din. Jedna lasta ne čini proleće, Zna on unapred, Bela griva, Mačak u čizmama, Plavi sanjar, Šaputanje, Zamislite: po 150 din. Pribor: Čašice za olovke: ljubičasti set 200 dinara, žuti set (+ roze hemijska) 200 dinara. Futrole: od 300 do 400 dinara. OSNOVNA ŠKOLA 6. razred: KLETT komplet za tehničko (radna sveska za tehničko i informatičko obrazovanje + materijali) - Nenad Stamenović - 500 7. razred: KLETT komplet za tehničko (radna sveska za tehničko i informatičko obrazovanje + materijali) - Aleksa Vučićević, Nenad Stamenović - 500

Opis proizvoda Svi Skitaočevi nagoni vrištali su na njega da ne prihvati posao od Kaima Okrutnog, čoveka koji je koštao života čitave narode. No Skitalac ih je prenebregao. Ubio je koga je trebalo da ubije. Još dok je odlazio po zlato, znao je da ga je Kaim izdao. Sada su Mračno bratstvo i kerovi haosa progonili njega, a Kaimova vojska zaratila je s Drenajem, rešena da ubije svakog muškarca, ženu i dete. Drenajske vojnike na kraju je čekao neizbežan poraz; uskoro će zavladati haos. Tada je neobičan starac saopštio Skitaocu kako postoji jedan jedini način da se ishod rata preokrene: sam Skitalac mora da donese legendarni bronzani oklop iz skrovišta u dalekim zemljama kojima hode seni. Biće progonjen. Svakako ne može uspeti. No starac mu je naložio da ipak pokuša – naložio mu je to u ime svog sina, kralja, koga je usmrtio jedan plaćeni ubica... Skitalac nipošto nije ličio na junaka – jer bio je izdajnik, krvnik, kraljeubica... „Junaštvo i patnja... Gemel je adrenalin s dušom.“ Brent Viks „Prekaljeni prvak britanske herojske fantastike.“ Džo Aberkrombi Format: 13x20 cm Broj strana: 360 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 21. novembar 2015. ISBN: 978-86-521-2053-6

U mladosti je radio u školama po Istri i u Opatiji. Zbog svoje protutalijanske aktivnosti morao se 1929. godine skloniti u Sušak. Nakon drugog svjetskog rata vratio se u Opatiju, gdje je ostao do kraja života. Viktor Car Emin je politički angažman u suprostavljanju talijanskim iredentistima i fašistima prenio i u svoje romane, pripovjetke i drame, u kojima je prije svega bio zaokupljen svjedočenjem o hrvatskom identitetu Istre. Stoga su osnovne teme njegovih literarnih djela borba hrvatskog puka u Istri, Rijeci i Hrvatskom primorju za očuvanje nacionalne svijesti te prikaz socijalnih prilika u toj regiji. Gradska knjižnica i čitaonica u Opatiji nosi njegovo ime. * Romani i pripovjetke: Na uzburkanom moru (1984);Pusto ognjište (1900); Usahlo vrelo (1904); Iza plime (1913); Starci (1917); Pod sumnjom (1918); Nove borbe (1926); Između dva ognjišta (1930); Presječeni puti (1938); Vitez mora (1939); Neznatni ljudi (1946); * Kronika: Danuncijada (1946); * Drame: Zimsko sunce (1903); Mrtva straža (izvedena 1923); Vicencica (1934).

Bila je potrebna hrabrost da se ostane. Još veća – da se ode. Ona je znala šta mora da učini. Šta se najviše od svega pamti? Strah? Bol? Glad? Ljubav? Berlin 1992. Vera Miler, uspešan advokat, poznata je po rešavanju i najzamršenijih slučajeva nestanka ljudi pre i nakon pada Berlinskog zida. Ipak, ona nikako ne uspeva da uđe u trag svojim biološkim roditeljima. Njen život je organizovan, postojan i miran sve dok u advokatsku kancelariju ne uđe Hans Bauer, starac na izmaku života. Sve što traži od Vere jeste da mu pomogne da pronađe svoju davno izgubljenu ljubav, da ode u Sankt Peterburg i ponese kofer iz Berlina. Lenjingrad 1942. Valentina Vasiljevna Nečajeva deli tešku sudbinu sa hiljadama svojih sugrađana tokom opsade Lenjingrada. Nakon danonoćnih patnji i užasa, ona sreće svog druga iz detinjstva koji je podseća na bezbrižne dane u Puškinu, sada okupiranom mestu nadomak Lenjingrada. Opijena pričom o srećnoj prošlosti, Valentina želi samo jedno: da ponovo vidi Puškin. Tamo će upoznati Ernesta Gebauera, svoju pravu ali zabranjenu ljubav. Jelena Bačić Alimpić, autorka bestselera „Kazna za greh“ i „Nigde nema te“, snagom svog pripovedačkog talenta vešto prepliće priče o dve žene, dva grada i jednom zločinu. Napisan s istančanom pažnjom za istorijske pojedinosti i pun emotivnog naboja, „Kofer iz Berlina“ je dirljiv i intrigantan roman koji će vam vratiti veru u beskrajnu moć ljubavi.

Opis proizvoda Bila je potrebna hrabrost da se ostane. Još veća – da se ode. Ona je znala šta mora da učini. Šta se najviše od svega pamti? Strah? Bol? Glad? Ljubav? Berlin 1992. Vera Miler, uspešan advokat, poznata je po rešavanju i najzamršenijih slučajeva nestanka ljudi pre i nakon pada Berlinskog zida. Ipak, ona nikako ne uspeva da uđe u trag svojim biološkim roditeljima. Njen život je organizovan, postojan i miran sve dok u advokatsku kancelariju ne uđe Hans Bauer, starac na izmaku života. Sve što traži od Vere jeste da mu pomogne da pronađe svoju davno izgubljenu ljubav, da ode u Sankt Peterburg i ponese kofer iz Berlina. Lenjingrad 1942. Valentina Vasiljevna Nečajeva deli tešku sudbinu sa hiljadama svojih sugrađana tokom opsade Lenjingrada. Nakon danonoćnih patnji i užasa, ona sreće svog druga iz detinjstva koji je podseća na bezbrižne dane u Puškinu, sada okupiranom mestu nadomak Lenjingrada. Opijena pričom o srećnoj prošlosti, Valentina želi samo jedno: da ponovo vidi Puškin. Tamo će upoznati Ernesta Gebauera, svoju pravu ali zabranjenu ljubav. Jelena Bačić Alimpić, autorka bestselera „Kazna za greh“ i „Nigde nema te“, snagom svog pripovedačkog talenta vešto prepliće priče o dve žene, dva grada i jednom zločinu. Napisan s istančanom pažnjom za istorijske pojedinosti i pun emotivnog naboja, „Kofer iz Berlina“ je dirljiv i intrigantan roman koji će vam vratiti veru u beskrajnu moć ljubavi. Format: 13x20 cm Broj strana: 304 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 29. mart 2018. ISBN: 978-86-521-2903-4

Opis proizvoda „Veća od života, mudra, duhovita i šarmantna priča.“ – Booklist Roman inspirisan neverovatnom istinitom pričom o dve žirafe koje su osvojile srce svih Amerikanaca tokom Velike depresije. „Poznavao sam malo pravih prijatelja, a dva su bile žirafe…“ Vudro Vilson Nikel ima sto pet godina i oseća da mu se primiče kraj. Ali kad čuje da su žirafe vrsta koja izumire, prisetiće se nezaboravnog iskustva koje bi bilo šteta ne podeliti sa drugima pre nego što njegovo sećanje zauvek nestane s njim. Godina je 1938, a Velika depresija i dalje traje. Nad Evropom se nadvila Hitlerova pretnja, a Amerikanci vape za čudom. I pronalaze ga i to u dve žirafe koje su pukom srećom preživele uragan koji je zahvatio brod kojim su prevezene preko Atlantika. Usledilo je dvanaestodnevno putovanje u posebnom kamionu za isporuku prvih žirafa do Južne Kalifornije i zoološkog vrta u San Dijegu. Vozio ih mladi Vudro iz Teksasa. Sve je moguće. Inspirisana istinitim događajima, ova priča prepliće stvarne ličnosti sa izmišljenim likovima. Tu su prva žena direktor zoološkog vrta na svetu, simpatični starac intrigantne prošlosti, mlada tajnovita fotografkinja i razni probisveti živopisniji od samih žirafa. Ova istorijska saga, velika avantura, priča o odrastanju i knjiga puna ljubavi u kojoj glsvni junak doživljava promenu milošću životinja, ljubaznošću neznanaca i protokom vremena razgaliće vam srce i rasplamsati maštu. „Oduševiće vas toplina i duhovitost ove priče. Na zapad sa žirafama se mora naći u vašoj biblioteci.“ – Old Naples News „Roman u kojem se istorija i imaginacija savršeno prepliću.“ – Popsugar „Roman bez mane!“ – Austin American-Statesman Format: 13x20 cm Broj strana: 368 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 3. februar 2022.

Pronađite sedam skrivenih školjki i rešite njihovu zagonetku! Broj ocena: 194 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Bajke i fantastika Šifra Proizvoda: 6648 Poslednja cena bila je: 580 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Dugina Čarolija br. 22 : Samer - Letnja Vila, Dejzi Medouz Samer - Letnja Vila Knjiga br. 22 serijala Dugina Čarolija Autor : Dejzi Medouz Izdavač : Laguna Format: 13 x 20 cm Broj Strana : 192 Opis proizvoda: Dugina Čarolija br. 22 : Samer - Letnja Vila, Dejzi Medouz *** O Knjizi : Tri priče u jednoj knjizi! Samer, letnja vila, ima pune ruke posla, jer mora da povrati letnju čaroliju zbog koje je Kišno ostrvo najlepše mesto za letnji odmor. Starac Mraz je ukrao sav pesak s plaže, a uz to i tri čarobne školjke. Rejčel i Kirsti će pomoći vili da ih vrati. U svakoj knjizi o vremenskim vilama krije se po jedno čarobno pero – pomozi devojčicama da ih sve pronađu i vrate u Vilinsku zemlju: 01. Rubi - Crvena Vila, 02. Amber - Narandžasta Vila, 03. Safron - Žuta Vila, 04. Fern - Zelena Vila, 05. Skaj - Plava Vila, 06. Izi - Indigo Vila, 07. Heder - Ljubičasta Vila, 08. Kristl - Snežna Vila, 09. Abigejl - Vila Vetra, 10. Perl - Vila Oblaka, 11. Goldi - Vila Sunca, 12. Ivi - Vila Magle, 13. Storm - Vila Munje, 14. Hejli - Kišna Vila, 15. Šeri - Vila Kolača, 16. Melodi - Muzička Vila, 17. Grejs - Vila Ukrasa, 18. Hani - Vila Slatkiša, 19. Poli - Vila Zabave, 20. Fibi - Vila Mode, 21. Jasmin - Vila Poklona 22. Samer - Letnja Vila. *** O Autoru : Dejzi Medouz je pseudonim Sju Bentli, autorke brojnih serijala dečjih knjiga, među kojima su najpoznatije one o vilama duginih boja. Njene knjige su za kratko vreme stekle veliku popularnost širom sveta. Dejzi Medouz, alijas Sju Bentli, živi u Northemptonširu. www.rainbowmagiconline.com Svi proizvodi iz: Bajke i fantastika Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Oduševiće vas toplina i duhovitost ove priče. Na zapad sa žirafama se mora naći u vašoj biblioteci – Old Naples News Broj ocena: 3 Cena sa PDV: 1099 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 103185 Vreme slanja: 1 - 2 radna dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba Masa za dostavu: 0.20 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Laguna Brend: Laguna Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: Na zapad sa žirafama - Linda Ratlidž Na zapad sa žirafama - Linda Ratlidž Format: 13x20 cm Broj strana: 368 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 3. februar 2022. Prevodilac: Marko Mladenović Opis proizvoda: Na zapad sa žirafama - Linda Ratlidž „Veća od života, mudra, duhovita i šarmantna priča.“ – Booklist Roman inspirisan neverovatnom istinitom pričom o dve žirafe koje su osvojile srce svih Amerikanaca tokom Velike depresije. „Poznavao sam malo pravih prijatelja, a dva su bile žirafe…“ Vudro Vilson Nikel ima sto pet godina i oseća da mu se primiče kraj. Ali kad čuje da su žirafe vrsta koja izumire, prisetiće se nezaboravnog iskustva koje bi bilo šteta ne podeliti sa drugima pre nego što njegovo sećanje zauvek nestane s njim. Godina je 1938, a Velika depresija i dalje traje. Nad Evropom se nadvila Hitlerova pretnja, a Amerikanci vape za čudom. I pronalaze ga i to u dve žirafe koje su pukom srećom preživele uragan koji je zahvatio brod kojim su prevezene preko Atlantika. Usledilo je dvanaestodnevno putovanje u posebnom kamionu za isporuku prvih žirafa do Južne Kalifornije i zoološkog vrta u San Dijegu. Vozio ih mladi Vudro iz Teksasa. Sve je moguće. Inspirisana istinitim događajima, ova priča prepliće stvarne ličnosti sa izmišljenim likovima. Tu su prva žena direktor zoološkog vrta na svetu, simpatični starac intrigantne prošlosti, mlada tajnovita fotografkinja i razni probisveti živopisniji od samih žirafa. Ova istorijska saga, velika avantura, priča o odrastanju i knjiga puna ljubavi u kojoj glsvni junak doživljava promenu milošću životinja, ljubaznošću neznanaca i protokom vremena razgaliće vam srce i rasplamsati maštu. „Oduševiće vas toplina i duhovitost ove priče. Na zapad sa žirafama se mora naći u vašoj biblioteci.“ – Old Naples News Svi proizvodi iz: Istorijski romani Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Čarobnjak se vratio, ali ovog puta on je naoružan. Broj ocena: 125 Cena sa PDV: 799 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 6946 Vreme slanja: 1 - 2 radna dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba Masa za dostavu: 0.35 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Laguna Brend: Laguna Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: Čudotvorac, Teri Pračet Naziv Knjige : Čudotvorac Serijal : Disksvet, knjiga br. 5 Autor : Teri Pračet Izdavač : Laguna Format : 11.5 x 18 cm Broj Strana : 294 Opis proizvoda: Čudotvorac, Teri Pračet *** O Knjizi : Bio jednom osmi sin osmog sina. On je, sasvim prirodno, bio čarobnjak. I tu je trebalo da bude kraj. Međutim (iz razloga u koje bi bilo bolje da se ne upuštamo), imao je sedam sinova. A onda je dobio osmog sina… čarobnjaka na kvadrat… tvorca čuda… Čudotvorca. RINSVIND I PRTLJAG SE VRAĆAJU U TRENUTKU KADA SE DISKSVET SUOČAVA SA SVOJIM NAJVEĆIM – I NAJSMEŠNIJIM – IZAZOVOM DO SADA. *** O Autoru : Teri Pračet je rođen 1948, i još nije umro. Počeo je da radi kao novinar jednog dana 1965. godine i svoj prvi leš ugledao tri sata kasnije. To je bilo iskustvo koje je nešto značilo tih dana. Pošto je obavljao otprilike svaki posao koji je mogao da postoji u provincijskom novinarstvu, izuzimajući praćenje fudbalskih utakmica, pridružio se Central Electricity Generating Board i postao portparol za četiri nuklearne elektrane. O svojim iskustvima u tom poslu napisao bi knjigu, kada bi mislio da će mu iko verovati. Sve ovo se završilo 1987, kada je postalo očigledno da je pisanje romana o Disksvetu zabavnije od pravog posla. Od tada, broj napisanih knjiga postao je dvocifren, a svaka nova knjiga ima rezervisano mesto na top listi bestselera. On piše knjige i za mlađe čitaoce. Povremeno ga optužuju za literarnost. Teri Pračet živi u Viltšajru, sa suprugom Lin i ćerkom Rianom. On kaže da je pisanje najveća zabava koju čovek sebi može da priušti. www.terrypratchettbooks.com *** Odlomak Iz Knjige : Bio jednom jedan čovek i imao osam sinova. Sem toga, on nije bio ništa više od zareza na stranici Istorije. Tužno je to, ali o nekim ljudima može se reći samo toliko. Ali osmi sin odrastao je i oženio se i imao osam sinova, i zato što postoji samo jedno zanimanje prikladno osmom sinu osmog sina, postao je čarobnjak. I postao je mudar i moćan, ili ako ništa drugo, ono barem moćan, i nosio je špicastu kapu i tu je priča mogla da se završi... Tu je trebalo da se završi... Ali suprotno Kodeksu magije i svakako protivno svakom razumu – izuzev razumu srca, koji je topao i zapetljan i, pa, nerazuman – napustio je magijske dveri, zaljubio se i oženio, mada možda ne baš tim redosledom. I on je imao sedam sinova, svaki još u kolevci moćan kao bilo koji čarobnjak na svetu. A onda je dobio osmog sina... Čarobnjaka na kvadrat. Tvorca čuda. Čudotvorca. * * * Letnja oluja valjala se oko peščanih hridina. Daleko ispod, more je srkalo šljunak, bučno kao starac s jednim zubom kad se dočepa lilihipa. Nekoliko galebova lenjo je lebdelo na vazdušnoj struji, čekajući da se nešto dogodi. A čarobnjakov otac je sedeo između poljskih karanfila i uskomešane morske trave na ivici hridi, držeći dete u naručju, gledajući u more. Tamo su se navlačili crni oblaci na svom putu ka kopnu, a svetlost koju su gurali pred sobom imala je onu gustinu sirupa koja se dobija pre zaista ozbiljne oluje. Okrenuo se prema iznenadnoj tišini iza sebe i ugledao, očima crvenim od suza, visoku zaorgnutu priliku u crnoj odori. Ipslor Crveni? reče ona. Glas je bio šupalj poput pećine i gust kao neutronska zvezda. Ipslor se osmehnu užasnim osmehom iznenadno poludelog i podiže dete prema Smrti na uvid. ‘Moj sin’, reče. ‘Nazvaću ga Koin.’ Svi proizvodi iz: Komedije Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Jelena Bačić Alimpić, autorka bestselera „Kazna za greh“ i „Nigde nema te“, snagom svog pripovedačkog talenta vešto prepliće priče o dve žene, dva grada i jednom zločinu. Broj ocena: 7 Cena sa PDV: 999 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 99007 Vreme slanja: 1 - 2 radna dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba Masa za dostavu: 0.20 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Laguna Brend: Laguna Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: Kofer iz Berlina - Jelena Bačić Alimpić Kofer iz Berlina - Jelena Bačić Alimpić Format: 13x20 cm Broj strana: 304 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 29. mart 2018. Opis proizvoda: Kofer iz Berlina - Jelena Bačić Alimpić Bila je potrebna hrabrost da se ostane. Još veća – da se ode. Ona je znala šta mora da učini. Šta se najviše od svega pamti? Strah? Bol? Glad? Ljubav? Berlin 1992. Vera Miler, uspešan advokat, poznata je po rešavanju i najzamršenijih slučajeva nestanka ljudi pre i nakon pada Berlinskog zida. Ipak, ona nikako ne uspeva da uđe u trag svojim biološkim roditeljima. Njen život je organizovan, postojan i miran sve dok u advokatsku kancelariju ne uđe Hans Bauer, starac na izmaku života. Sve što traži od Vere jeste da mu pomogne da pronađe svoju davno izgubljenu ljubav, da ode u Sankt Peterburg i ponese kofer iz Berlina. Lenjingrad 1942. Valentina Vasiljevna Nečajeva deli tešku sudbinu sa hiljadama svojih sugrađana tokom opsade Lenjingrada. Nakon danonoćnih patnji i užasa, ona sreće svog druga iz detinjstva koji je podseća na bezbrižne dane u Puškinu, sada okupiranom mestu nadomak Lenjingrada. Opijena pričom o srećnoj prošlosti, Valentina želi samo jedno: da ponovo vidi Puškin. Tamo će upoznati Ernesta Gebauera, svoju pravu ali zabranjenu ljubav. Jelena Bačić Alimpić, autorka bestselera „Kazna za greh“ i „Nigde nema te“, snagom svog pripovedačkog talenta vešto prepliće priče o dve žene, dva grada i jednom zločinu. Napisan s istančanom pažnjom za istorijske pojedinosti i pun emotivnog naboja, „Kofer iz Berlina“ je dirljiv i intrigantan roman koji će vam vratiti veru u beskrajnu moć ljubavi. Svi proizvodi iz: Ljubavni roman - domaći autori Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Veliki izbor knjiga Lokacija: Beograd (Srbija) Tema: Nije navedeno Format: Nije navedeno Stanje: Korišteno Tekst oglasa -Na osami blizu mora - Zoran Ferić 350 -Na kamenu pismo - Jovan N Striković 200 -Game over - Adel Parks 150 -Knjiga o Dijani Budisavljević - Boško Lomović 450 -Nećete pronaći mir dok ne postanete zahvalni - Slavica Squire 700 -Put ljubavi - Antoni de Melo 200 -Knjiga o ludilu i lekovima Redžina o Melvini 250 -Nikuda ne idem - Rumena Bužarovska 550 -Kaporova školica -Aleksandar Đuričić 800 -Nadomak tridesete - Majk Gejl 150 -Ljepši kraj - Bekim Sejranović 400 -Žar srca -Milun Radosavljević 300 -Ljubavnica - Amanda Kvik 200 -Đavo pobeđuje na Vimbldonu Lorin Vajsberger 450 -Srpskinja- Isidora Bjelica 200 -Cvetaj Beograde - Milun Radosavljević 500 -Kuguarke -Kler Irvin 150 -Diva Marija Kalas - Mišel Marli 600 -Cipele druge žene - Adel Park 150 -Happy end - Mirjana Bobić Mojsilović 150 -Anđeli demoni - Den Braun 450 -Pravilo četvorke Ijan Koldvel 250 -Aleph Paulo Coelho (francuski) 1500 -Lifeguard James Patterson 1000 -Predictably irrational Dan Ariely 1500 -On emorional intelligence 1500 -The decision book Mikael Krogerus 1500 -It's not how good you are, it's how good you want to be 1500 -Left brain right stuff Phil Rosenzweig 1500 -What the dog saw Malcolm Gladwel 900 -Digitalna tvrđava Den Braun 800 -Master your next move 1500 -Smarter execution 1500 -Cataract surgery - Andrew Coombes (fotokopija) 500 -Uhvati zeca Lana Bastašić 350 -Vanbračna zajednica Sveštenik Pavle Gumerov 300 -Kako da izbegnemo Koronu Dr Vam Džou 200 -Greh njene majke Mij Jam 500 -Badem Nedžma 200 -Moj deda Jul Viton Isidora Bjelica 200 -Čuvajte dušu Starac Pajsije Svetogorac 1000 -Kći direktora cirkusa Justejn Gorder 400i -Muškarci su sa Marsa, žene su sa Venere Džon Grej 250 -Buđenje, put ljubavi, novi dan Antoni de Melo 400 -Blago cara radovana Jovan Dučić 200 -Relativnost i fizika Mirko Repac 200 -Između neba i zemlje Bjera Vukšić Vitošević 500 -Sitnice koje život znače Lorenco Marone 400 -Sitničarnica kod srećne ruke Goran Petrović 250 -Štefica Cvek u raljama života Dubravka Ugrešić 350 -Ljubav traje 3 godine Frederik Begbede 300 -The secret Tajna Rhonda Byrne 500 -Kirka Madlin Miler 500 -Krvne grupe i ishrana Dr Piter DŽ D'Adamo 300 -Biblija Sveto pismo 500 -Povlen i Zbornik Povlenski zajedno 1000 -Manual of ocular diagnosis and therapy(fotokopija) 500 -Member directory European society of retina specialists 2011 500 -Alergijski konjuktivitisi Slobodan Golubović 500 -Lens and cataract 2004-2005 5000 -External disease and cornea 5000 -Osnovi savremene neurologije Zvonimir Lević 500 -Antonije i Kleopatra Kolin Mekalou knjiga 1 i 2 1100 Ako želite da vidite bilo koju knjigu sa liste pošaljite poruku Isporuka na Banjici ili slanje posle uplate, šaljem kao preporučena pošiljka ili za teže pakete kao CC paket

Razgovor između Arnolda Tojnbija i Daisaku Ikede nije samo razgovor dva mudra čoveka, zabrinuta za sudbinu čovečanstva već i uzvišeni dijalog istočne i zapadne misli. Broj ocena: 94 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Esejistika Šifra Proizvoda: 8148 Poslednja cena bila je: 1375 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Izaberi Život, A.Tojnbi/D.Ikeda Naziv Knjige : Izaberi Život Autor: Arnold Tojnbi / Daisaku Ikeda Izdavač: Dereta Godina izdanja: 2005 Br. str.: 371 Povez: tvrdi+zaštitni omot Format: 16.5x24.5 Pismo: latinica ISBN: 86-7346-490-0 Opis proizvoda: Izaberi Život, A.Tojnbi/D.Ikeda *** O Knjizi *** Ova knjiga je nastala pre nešto više od 30 godina. Stvorena je iz serije razgovora koji su vodili Ikeda i Tojnbi od 1971. do 1974. godine. Nešto malo posle završetka ovih razgovora, Anold Tojnbi je umro, oktobra 1975. godine u 86. godini života. Sam Tojnbi je u predgovoru koju je napisao u trećem licu govori o nekim čniocima koji su uticali na njegove stavove. »Priznaje« da je pesimizam često ispoljen na ovim stranicama, možda vezan za njegovu starost, dok druge razloge svom pesimizmu vidi u tome što je istoričar koji je proučavao mnoge padove čovečanstva, što je razočarani zapadnjak i hrišćanin. Zaista, čitalac ove knjige biva iznenađen jednim paradoksom: Tojnbi kritikuje zapadnu civilizaciju, hrišćanstvo, demokratiju a Ikeda ih blagonaklono brani. Zašto taj mudri starac Tojnbi, tako malo veruje u svoju civilizaciju? Da bi odgovorili na ovo pitanje, mora da se prisetimo okolnosti u kojima je ova knjiga pisana i okolnosti čitavog Tojnbijevog života. Arnold Tojnbi (1889-1975), je bio jedan od najčuvenijih svetskih istoričara 20. veka. U svojoj knjizi Proučavanje istorije¸ koja je pisana više od četvrt veka, a koja je srećom, dva puta štampana na našem jeziku u velikim izvodima, pokušao je da napravi jednu od najsmelijih sinteza svetske istorije u istoriografiji svih vremena. On je svetsku istoriju podelio na istoriju velikih civilizacija, koje se rađaju, rastu i propadaju, baš kao i živi organizmi. Po svoj prilici je verovao, a to nagoveštava i u svom predgovoru za ovu knjigu koja je pred nama, da se zapadna civilizacija bliži svom kraju. Takav pesimizam je verovatno i plod osobenog životnog iskustva za Britanca njegovog socijalnog položaja i pokoljenja. Rodio se i mladost proveo u svetu koji je verovao da je progres nauke i društva nezaustavljiv i nesporno blagotvoran. Rodio se u najvećoj imperiji svih vremena. Video je kako se tehnologija i nauka u oba svetska rata pretvaraju u čudovišta koja prete uništenju ne samo civilizacije, nego i života. Video je kako demokratske vrednosti bivajui skoro uništene nacizmom i staljinizmom. Video je sumrak britanske imperije. Video je propadanje svih temeljnih kulturnih i etičkih vrednosti, izvitoperavanje svih usrećiteljskih projekata čovečanstva. U samom trenutku pisanja ove knjige, svetska naftna kriza 1973. godine i opšta tadašnja situacija nikako nisu mogli da uliju mnogo optimizma ni u manje skeptične posmatrače. Tada je izgledalo da je blagostanje Zapada posle Drugog svetskog rata, zauvek prošlo, te da je zapadni svet u još jednom velikom sunovratu. Otuda njegova razočaranost skoro svim zapadnim vrednostima, pa i hrišćanstvom. Ona je tolika, da Tojnbi u ovoj knjizi, koja zapravo najviše govori o traganju za Bogom, smatra da je »Bog« pojam koji je, u zapadnom smislu te reči, izgubio kredibilitet, pa ono što bi drugi nazvali Bogom, zove »konačnom duhovnom realnošću«. Neki njegovi stavovi današnjem čitaocu izgledaju zazorni. Na primer, oko uloge sindikata ili oko diktature. On podjednako sindikate optužuje za pohlepu kao i kapitaliste. U ptanju je uticaj trenutka, pod koji potpadaju i najveći umovi. Sedamdsete godine su godine labudove pesme starih masovnih britanskih sindikata i velikih štrajkova. Međutim, slom sindikata, i u krajnoj liniji nestanak britanske radničke klase nisu bili proizvod njihovih preternih zahteva, već promena u sveskoj privredi. Što se diktature tiče, Tojnbi pokazuje začundu blagonaklonost za umerenu diktaturu, kakva je naprimer, ona Oktavijana Avgusta u carskom Rimu, ako je alternativa haos. Ta »umerena i prosvećena« diktatura, bi po Tojnbiju mogla da dovede do stvaranja neophodne svetske države. Paradoksalno, demokratiju, poreklom evropsku instituciju, brani Japanac Ikeda, koji vrlo razumno ukazuje na opasnosti makar i »prosvećene« diktature. Sa druge strane, Ikeda pomalo šokira čitaoca iz 21. veka stavovima da je homoseksualizam među tinejdžerima manje zlo od neželjene trudnoće i zalaže se za odvajanje polova u nastavi. Kako danas prići ovakvim neobičnim stavovima? Prvo, treba centiti u njima jedan sve manje pristutan kvalitet: iskrenost. Danas, kada je teror »političke korektnosti« uškopio u velikoj meri otvorenu diskusiju, odvikli smo se od otvorenog izražavanja stavova. Drugo, stavovi naša dva autora zavise od njihovih životnih i intelektualnih iskustava. Tojnbi na primer, po osnovnom opredeljenju možda ponajviše klasičar, uvek je pred očima imao sudbinu tragičnu sudbinu antičke demokratije. Zanimljivo je razmisliti u kojoj su meri ova dva mudra čoveka uspela da predvide njihovu budućnost, a našu sadašnjost? Oni su u ovoj knjizi dotakli sva pitanja ljudskog postojanja:večita, dugoročna, aktuelna. Što se večitih pitanja tiče, o odnosu prema svemiru, o pottrebi duhovnog i moralnog usavršavanja, ona izgledaju jednako udaljena od rešenja, kao što su bila otkako ih čovečanstvo postavlja. Ali njihovi sudovi su deonekle mogu proceniti tamo gde nude konkretnu analizu stanja u svetu. Svetska država i prevazilaženje nacionalizma, kao opasne post-hrišćanske religije Zapada, nadrastanje lokalnih suverenih država kao premalih za probleme čovečanstva i nestabilnih entiteta, još se čine da su neostvareni ciljevi. Međutim, neke konkretne ideje, kao da su se donekle i ostvarile. Na primer, Ikeda je smatrao da je način integracije Evrope, preko federacije ravnopravnih članova, bolji put od ujedinjenja pod okriljem moćne centralizovane države kao što je bilo drevno Kinesko carstvo. Tojnbi, slično i svom stavu o umerenoj diktaturi, zagovara i primenu iskustva Kineskog carstva. Zanimljivo, on predviđa uspon Kine, ali ne zbog privredne snage, kao što se stvarno desilo, već zbog toga što je Kina uspevala da najveći broj ljudi ujedini pod istom vlašću na najduži vremenski rok u ljudskoj istoriji. Što se tehničkih detalja ujedinjenja čovečanstva tiče, oni su dosta precizni: pominju i stvaranje evropske valute i centralne banke i međunarodne mirovne snage koje ako treba intervenušu da zavedu mir, ili da, ako zatreba zbace lokalne diktatore. Ova potonja vizija je, uverni smo, ostvarena na način koji oni ne bi smatrali dobrodošlim. Međutim, ovu knjigu ne treba čitati niti kao proročanstvo, niti kao spisak preciznih i konkretnih pravila za život. Ona je apel dva mudra čoveka čovečanstvu, da nađe u sebi snage da sačuva celinu života, ne samo ljudskog, a pre svega, dostojanstvo života i postojanja. Ono što je čini posebno neobičnom, reklo bi se dragocenom, je što kondenzuje moralne i intelektualne pouke i upozorenja Istoka i Zapada, drevnih vremena i sadašnjice. Ova knjiga je jedan smeli prelet preko moralnih i naučnih ideja cele planete i čitave ljudske istorije. Predrag J.Marković Prevodilac i lokalni istoričar *** O Autoru *** Arnold Tojnbi (Toynbee, 1889-1975) je od ‚1919. do 1924. bio profesor modernog i vizantijskog grčkog jezika, književnosti i istorije na univerzitetu u Londonu. Od 1925. godine bio je direktor Kraljevskog instituta za međunarodne odnose, a zatim profesor svetske istorije na londonskom univerzitetu, do penzionisanja 1955. godine. Njegov najveći rad je proučavanje istorije, delo koje se pojavilo u nekoliko tomova od 1934. do 1961. godine. Daisaku Ikeda (1928) je studirao kod Džosej Tode (Josei Toda), koga je 1960. godine nasledio kao treći predsednik Soka Gakkai, najveće laičke organizacije budističkih vernika u Japanu. Od 1979. godine bio je počasni predsednik Soka Gakkai, a od osamdesetih godina 20 veka predsednik je Soka Gakkai International. Osnovao je dva univerziteta, nekoliko srednjih škola i umetnički muzej Fudži. Dobio je nekoliko počasnih diploma i nagrada širom sveta, a među njima i Nagradu za mir Ujedinjenih nacija. Nekoliko od njegovih brojnih knjiga prevedeno je na engleski i druge jezike. Svi proizvodi iz: Esejistika Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Roman o paralelnim životima, izgubljenim identitetima, o vezi među sestrama i tajnim silama prošlosti. Iznad svega, ovo je ljubavna priča o dvoje ljudi koji se nikada nisu sreli. Broj ocena: 108 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Ljubavni romani Šifra Proizvoda: 7322 Poslednja cena bila je: 690 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Daljina Među Nama, Megi O Farel Naziv Knjige : Daljina Među Nama Autor: Megi O Farel Format: 13x20 cm Broja strana: 286 Izdavač: Laguna Opis proizvoda: Daljina Među Nama, Megi O Farel *** O Knjizi *** Jednog hladnog februarskog popodneva, Stela ugleda čoveka koji joj ide u susret londonskom ulicom. Godinama nije videla njegovo lice, ali ga prepoznaje istog časa. Ili bar misli da ga je prepoznala. Istovremeno, na drugoj strani sveta, u vreme proslave kineske Nove godine, Džejk shvata da gužva oko njega postaje opasna. To je trenutak kada i Džejk i Stela, ne znajući da ono drugo postoji, beže od svojih života: Džejk u potragu za mestom toliko zabačenim da ga nema ni na jednoj karti, a Stela na jedno odredište u Škotskoj – čiji značaj razume samo njena sestra Nina. DALJINA MEĐU NAMA je roman o paralelnim životima, izgubljenim identitetima, o vezi među sestrama i tajnim silama prošlosti. Iznad svega, ovo je ljubavna priča o dvoje ljudi koji se nikada nisu sreli. Privlačna, pronicljiva i vešta, ovo je najbolja knjiga Megi O Farel do sada. *** Kritike *** Nezaboravna priča o porodici i o tome kako nas ona čini onakvima kakvi jesmo. The Times *** O Autoru *** Megi O Farel je rođena u Severnoj Irskoj 1972. Odrasla je u Velsu i Škotskoj, a danas živi u Londonu. Budući da je tokom života boravila u svim delovima Ujedinjenog Kraljevstva, najčešće joj postavljaju pitanje vezano za poreklo. O Farelova obično odgovara sa Nikad ne znam šta da kažem s tim u vezi, osim da sam sigurna da nisam Engleskinja. Ova mlada autorka je već za svoj debitantski roman Kada si otišao bila nagrađena prestižnom nagradom Betty Trask Award. Pored ovog objavila je još i roman Ljubav moje ljubavi. Posle niza povremenih zaposlenja kao kurir, dadilja i sl., danas je zaposlena kao književni urednik u listu Independent on Sunday. Na pitanje da li su joj knjige autobiografske, obzirom da govore o životima urbanih devojaka, odgovara sa: Dovoljno je što moram da živim svoj život. Ne mogu da zamislim ništa dosadnije od opisivanja istog. Događaje koje opisujem uglavnom izmišljam. Nešto je zasnovano na realnosti, ali to sa mnom nema veze. Kao omiljene naslove, Megi O Farel ističe Džejn Ejr i Anu Karenjinu, ali takođe i stilski i sadržajno potpuno drugačija ostvarenja poput Kamijevog Stranca i Tajnih memoara i ispovesti dokazanog grešnika Džejmsa Hoga. Za roman Žute tapete autorke Šarlote Perkins Gilman kaže da je najuticajniji na njeno pisanje. *** Odlomak Iz Knjige *** PRVI DEO Budi se i zatiče sebe raširenog po krevetu poput morske zvezde, mozak mu grozničavo radi. Na drugoj strani sobe, ventilator se okreće ka njemu, pa onda na drugu stranu, kao da je uvređen. Negde pored njega, stranice knjige lepršaju, prevrću se i rastvaraju. Stan je ispunjen mastiljavom svetlošću, a blesci neonki presecaju tavanicu. Kasno je popodne. Do đavola, kaže i podigne glavu uz trzaj. Nešto blago, ali celovito između njegovih plećki razvlači se i cepa poput mokrog papira. Psujući i pipajući se u pokušaju da pronađe bolno mesto, Džejk se nekako podiže na noge i u čarapama preko parketa klizi do kupatila. Šokira se kad ugleda svoje lice u ogledalu. Prevoji i nabori posteljine ostavili su mu crvene linije preko obraza i slepoočnice, dajući njegovoj koži čudan, grub izgled. Kosa mu štrči kao da ga je udarila struja i čini se da je porasla. Kako je uspeo da zaspi? Čitao je, glave poduprte o ruke, i poslednje čega se seća jeste da se čovek iz knjige spuštao niz mornarske merdevine u napušteni bunar. Džejk gleda na sat. Deset i deset. Već kasni. Noćni leptir zaleće mu se na lice, zatim se odbija o ogledalo, slabi prah s njegovih krila ostavlja šareni trag na staklu, duh samog sebe. Džejk u trenutku uzmakne, posmatra ga, prati njegovu putanju kroz vazduh, pa zatim pokušava da ga uhvati obema rukama. Promaši. Leptir, osećajući opasnost, u spiralnom letu kreće ka svetlu, ali Džejk ponovo cilja i ovog puta ga uhvati, to nežno, zbunjeno telašce udara u kavez njegovih ruku. Mune ručku laktom i odgurne prozor. Metež ulice, devetnaest spratova niže, podiže se i dopire do njega. Džejk se naginje preko žica za veš i, rastvorivši šake, baca leptira uvis. Za trenutak pada, prevrće se dezorijentisan, zatim se povrati, i hvatajući toplu struju vazduha iz klima-uređaja ispod, odleprša i izgubi se iz vida. Džejk bučno zatvara prozor. Jurca kroz stan, kupi novčanik, ključeve, jaknu, obuva cipele u žurbi pobacane kod vrata. Liftu treba čitav vek da se popne, a kad stigne, smrdi na znoj i ustajali vazduh. U ulaznom holu, nastojnik sedi na hoklici pored vrata. Iznad njega je talasasti crveni i zlatni ukras za kinesku Novu godinu – dete debelih obraza i kose crne kao gar koje jaše ružičastu svinju. Gung hei fat choi, kaže Džejk u prolazu. Čovekovo lice širi se u osmeh koji pokazuje široko razmaknute zube. Gung hei fat choi, Džai-ka! Pljesne Džejka po ramenu, na šta mu koža zabridi i počne da ga pecka kao da je izgoreo na suncu. Napolju, taksi vozila paraju svetlost u lokvama po putu, a voz u podzemnoj železnici potresa trotoar. Džejk podiže glavu i gleda u vrhove zgrada. Završava se godina bivola i nastaje godina tigra. Kad je bio dete, zamišljao je godinu u trenutku kad izbije ponoć kao neko neobično stvorenje koje mutira, uhvaćeno usred metamorfoze. Udaljava se od zgrade i umalo što se ne sudari sa sićušnom vremešnom ženom koja gura kolica natovarena savijenim kartonskim kutijama. Džejk se izmakne u stranu i krene ka jugu, pored košarkaških terena, malog crvenog uličnog svetilišta s buketom sagorelih štapića tamjana, pored ljudi koji sede u yum chai radnji, na stočićima između njih zveckaju ma-đang domine, pored niza zbijenih oslonjenih mopeda, komplikovanih mreža skela od bambusa, pored restoranskih rezervoara u kojima ribe što im je suđena smrt šire škrge u potrazi za kiseonikom u mutnoj vodi. Ali Džejk ne vidi ništa od toga. Gleda u sve tmurnije oblake, pevuši dok hoda, u patikama s tankim đonovima prolazi trotoarom. U vazduhu se oseća tamjan, dim petardi i amnionski salinitet luke. Autobusa nema. Stela obmotava šal oko vrata i propinje se na prste da pogleda duž kolone vozila. Kola, kola, taksi vozila, motori, usamljeni biciklista, kola, još kola. Ali nema autobusa. Pogleda u ekran koji bi trebalo da pokaže koliko mora da čeka. Prazan je. Sklanja rukav kaputa i rukavicu da pogleda na sat. Danas radi u popodnevnoj smeni i zakasniće ako bude još čekala. Stela stane za tren da razmisli. Da li je bolje da ostane i sačeka autobus koji će kad-tad doći, ili da krene peške i stigne uz malo zakašnjenja? Mogla bi da pođe metroom, ali to je deset minuta pešačenja odavde i voz bi takođe mogao da kasni. Ići će peške. Sad je verovatno tako najbrže. Stela polazi obazrevši se preko ramena kako bi se uverila da autobusa i dalje nema. Na ulici je hladno, neobično hladno za ovo doba godine, tlo je tvrdo, prekriveno poledicom koja puca pod nogama. Nebo je neodređeno sive boje, prošarano ogolelim granjem. Vratila se u London na nekoliko nedelja – ne duže od toga, nada se – i radi emisiju noćnog programa na radiju. Ima stan ovde, garsonjeru na kraju Keningtona, ali je obično izdaje dok boravi u drugim mestima. Mesec dana u Parizu, kraći period u Moskvi, pola godine u Helsinkiju. Još nije sigurna kuda će posle otići – u Rim, možda, Madrid, Kopenhagen. Stela ne voli da se zadržava na jednom mestu. Korača na sever, ka Temzi, dah joj se pretvara u paru, telo joj neprikladno toplo pod slojevima odeće. Kad zakorači na most Vaterlo, grad počinje da se deli na dva dela, pred njom se otvara reka. Ceo most sagradile su žene, pročitala je jednom negde, za vreme Drugog svetskog rata. Danas je napušten. Projure kola idući na sever, ali s obe strane pružaju se prazni trotoari. *** Na raskrsnici, Džejk uskače u tramvaj baš kad ovaj krene. Donji deo, mračan i zagušljiv, pretrpan je – ljudi sede ili se drže za rukohvate. Najbliži Džejku je neki starac u prsluku i izbledelim pantalonama, s kavezom za ptice u krilu. Ptica sićušnih crnih očiju poput perli posmatra postrance Džejka sa svoje ljuljaške. Glave dvojice zapadnjaka u tramvaju njišu se iznad glava Kineza. Džejk protutnji uz drvene stepenice. Seda napred i naginje glavu kroz prozor, okreće se ka sve jačem povetarcu i posmatra kako načičkane zgrade Vančaija išarane neonskim reklamama prelaze u glatku građevinu ogromnog tržnog centra od betona i ogledala. Džejkova kosa je crna, a njegova koža može da poprimi skoro istu nijansu kao i koža njegovog prijatelja Hing Taija ako ostane dovoljno dugo na suncu, ali oči su mu boje duboke vode. Ima britanski pasoš, majku Britanku i, negde, oca Britanca. Ali Džejk nikada nije video Britaniju, niti svog oca, niti je ikada bio u Evropi. Stela u daljini, na drugom kraju mosta, vidi usamljenu priliku koja se kreće prema njoj. Muškarac. Malen zbog udaljenosti. Može da podigne ruku i obuhvati ga palcem i kažiprstom. Kao da ih užetom povlače jedno prema drugome, oni hodaju, i hodaju, i hodaju. Postaje sve određeniji: visok, krupan, ima zelenu jaknu. Stela pogleda preko reke gde je ogromni točak obasjan svetlima i gde se ljudi, sitni kao insekti, roje duž južne obale. Vraća pogled na put kojim ide, i šok je toliko veliki da se umalo ne spotakne. Mora da se uhvati za zid kako ne bi pala, a srce joj preskače i zastaje kao da nije sigurno kako da nastavi. Zuri u smeđu vodu vijugave reke, a zatim ponovo u čoveka. Sad je još bliži i Stela se pita da li će i dalje postajati sve veći sve dok se ne nadnese nad njom, ogroman i užasan poput utvare. Sad gleda pravo u nju, ruku zavučenih u džepove. Ne može da veruje, zaista ne može. Ima onu natečenu, belo-ružičastu kožu, onu istu gustu razbarušenu riđu kosu, i oči duboko usađene u mesnato lice. Kao da se vreme okrenulo unatrag, kao da su se godine progutale. Stela oseća onu lepljivu elastičnost kakvu bi ta koža imala pod njenim stiskom, i onaj naročiti, vlažni životinjski miris njegove kose. Čovek joj sad prilazi, blizu, toliko blizu da može da ga dotakne, i vrisak joj zapinje u dnu grla. „Jesi li dobro, lutkice?“ Njeni prsti pod rukavicom još se jače stežu oko ograde. Škot je. Baš kao što je i znala da će biti. Stela klima glavom gledajući i dalje u reku, u njenu površinu mišićavu poput zmijskih leđa. Sigurno? Stoji joj taman izvan vidokruga. Stela ne može da diše, čini se da ne može da raširi pluća kako bi uzela kiseonik. Ne izgledaš tako. Ona ponovo klima glavom. Ne želi da je čuje kako govori, da joj čuje glas. Mora da pobegne. Ne gledajući ga, počinje da se udaljava vukući se uz ogradu. Mora da prođe tik pored njega i oseća njegov dah na svojoj kosi dok on izgovara: „Dobro, ako si sigurna“, na šta ona zadrhti, a telo joj se skupi. Zdravo zasad, kaže on. Stela okrene glavu da ga vidi kako odlazi. Onaj isti teški korak, ravna stopala, krupna, povijena ramena. Okreće se jednom. Zastaje za tren. Zatim nastavlja. Zdravo zasad. Dva kamiona protutnje pored nje, jedan za drugim, i uskomešaju vazduh. Da se u trk, sapliće se, kaput joj se vijori i vuče iza nje, zgrade napred se okreću. Oseti oštar, kidajući bol u grudima kao da nešto sa zubima i kandžama pokušava na silu da izađe iz nje. Spotakne se, udari o pločnik dlanovima i kolenima, i pre nego što se osovi na noge, pogleda iza sebe. Nestao je. Pred njom se prostire most, lučan, krivudav, napušten. Uspravi se nekako na noge. Dlanovi su joj umrljani od peska i prljavštine. Kosa joj je mokra od suza i lepi joj se uz lice na oštrom februarskom vetru. Gleda levo-desno po ulici ne znajući šta traži. Na drugoj strani ulice vidi osvetljenu, duguljastu tablu taksija koji ide ka njoj. Uleće među saobraćaj, ruke podignute iznad glave. Kola škripe i skreću. Molim vas stanite, mumla sebi u bradu, oči joj uperene u svetlost koja juri ka njoj, Molim vas. Taksi usporava i staje. Stela potrči ka njemu, otvara vrata i ulazi. Svi proizvodi iz: Ljubavni romani Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

"A sada, prošetaj pogledom po Samarkandu! Nije li taj grad kralj Zemlje? Ponosit, iznad svih gradova, a u njegovim rukama njihove sudbine?" Broj ocena: 95 Cena sa PDV: 799 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 6508 Vreme slanja: 1 - 2 radna dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba Masa za dostavu: 0.40 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Laguna Brend: Laguna Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: Samarkand, Amin Maluf Samarkand Pisac : Amin Maluf Format : 13 x 20 cm Izdavač : Laguna Broj strana : 318 Opis proizvoda: Samarkand, Amin Maluf *** O Knjizi : "A sada, prošetaj pogledom po Samarkandu! Nije li taj grad kralj Zemlje? Ponosit, iznad svih gradova, a u njegovim rukama njihove sudbine?" Edgar Alan Po Samarkand, to je Persija Omara Hajama, pesnika vina, slobodnog mislioca, genijalnog astronoma, ali i Persija Hasana Sabaha, osnivača reda asasina, najstrašnije sekte u Istoriji. Samarkand, to je Orijent XIX veka i početka XX, putovanje u svet u kom su snovi o slobodi oduvek uspevali da odole utvarama. Samarkand, to je pustolovina jednog rukopisa nastalog u XI veku, izgubljenog prilikom mongolskih upada i ponovo pronađenog šest vekova kasnije. Još jednom, vodeći nas putem svile kroz najzanosnije gradove Azije, Amin Maluf nas oduševljava svojim izvanrednim pripovedačkim darom. *** O Piscu : Amin Maluf je Libanac rođen 1949. u Bejrutu od roditelja Arapa katoličke vere; studirao je sociologiju i ekonomiju, bio je u svojoj zemlji novinar i ratni reporter, a 1977, pred užasima građanskog rata u svojoj zemlji, prebegao je s porodicom u Pariz. Od tada je malo putovao, a deo godine provodi u svojoj kući na ostrvu RE (ile de Ré) na Atlantiku, preko puta grada La Rochelle s kojim je povezan mostom od 3km. Piše na izvrsnom francuskom, koji mu nije maternji jezik. Maluf je autor romana sa zanimljivom istorijskom pozadinom u kojima se istorijske činjenice mešaju s piščevom maštom. Njegovi se likovi često zatiču u sukobu sa vladajućim uverenjima svoje okoline i svog vremena. Prva njegova knjiga, Krstaški ratovi u očima Arapa, pojavila se 1983. i odmah privukla pažnju kao svež i dotad nepoznat pogled na ovaj dvestagodišnji sukob zapadnih i istočnih kultura. Usledila su druga dela, među njima Samarkand (1988, nagrada Novinskih kuća Francuske) i Taniosova stena, roman koji je 1993. nagrađen najvećom francuskom književnom nagradom, Gonkurovom. Od njegovih dela izdvajamo i Levantski đerdan i Baldasarovo putešestvije (na našem jeziku u izdanju Lagune) i knjigu eseja Ubilački identiteti. Malufove knjige prevedene su na više od dvadeset jezika, i svuda su dobro ocenjene i od kritičara i od čitalaca. Amin Maluf je izuzetno prijatan i tih čovek, potpuno posvećen pisanju. Nekada mesecima neumorno radi u svojoj kući na ostrvu Je, na francuskoj atlantskoj obali. Kada je u Parizu, najčešće je zatvoren u radnoj sobi zatrpanoj knjigama, spisima, beleškama. Teško mi je da ga zamislim kao novinara i reportera koji je obavio misije u preko šezdeset zemalja, koji je izveštavao iz Sajgona za vreme vijetnamskog rata, iz Irana za vreme revolucije. Pre nego što je napustio svoj rodni Liban, sredinom sedamdesetih godina, ne želeći da učestvuje u građanskom ratu, radio je u Bejrutu kao direktor nedeljnika An-Nahar. Došavši u Pariz, nastavio je novinarsku karijeru, kao glavni urednik nedeljnika Jeune Afrique. Ovaj pripovedač homerskog daha, veliki humanista, čovek Istoka i Zapada, ponikao je iz male hrišćanske melkitske zajednice usred islamskog sveta. U srcu mu je i Liban i Francuska, ali i mnogi daleki krajevi gde su mu se vekovima rasejavali preci, kao i čarobni gradovi Afrike i Azije, poput Fesa ili Tombuktua, gde je živeo burnim životima svojih junaka. Nikada ne zaboravlja da dolazi iz hiljadugodišnje regije koja je spoznala egipatske, mesopotamske i grčke uticaje, gde su još uvek živi mitovi o Kadmosu i Adonisu. Svetska zbivanja uvek sagledava u perspektivi, a istoriju čita i sa one druge, nikada napisane strane, što je najpre učinio u eseju Krstaški ratovi u očima Arapa, a potom u svojim romanima, mahom istorijskim. U svemu što piše vodi borbu, oduvek istu: protiv diskriminacije, isključivosti, fanatizma i drugih problema savremenog sveta poput genetičke manipulacije. Svakim svojim delom nastoji da gradi mostove između različitih kultura, da ruši predrasude i lažne mitove koji pothranjuju mržnju. To je životni projekat, kako kaže, koji se nastavlja od knjige do knjige. Naša publika najpre ga je upoznala kao autora čuvenog eseja Ubilački identiteti koji osuđuje netoleranciju i svođenje bogatog i složenog ljudskog identiteta na jednu jedinu pripadnost u ime koje se čovek, u vremenima krize, pretvara u zver. *** Odlomak : Na dnu Atlantskog okeana nalazi se jedna knjiga. Ispričaću priču o njoj. Možda i znate rasplet, novine su svojevremeno izveštavale o tome, a i neke su knjige napisane od tada: kad je TitanikĘpotonuo u noći između 14. i 15. aprila 1912. na pučini kod Nove zemlje, najuglednija žrtva beše jedna knjiga, jedini primerak Rubaija Omara Hajjama, persijskog učenjaka, pesnika, astronoma. Neću mnogo govoriti o tom brodolomu. Drugi su već izmerili udes u dolarima, drugi su već propisno prebrojali leševe i zapisali šta je ko poslednje rekao. Šest godina kasnije, mene opseda još samo ono biće od ploti i mastila čiji nedostojni čuvar bejah jedno vreme. Nisam li ga baš ja, Benžamen O. Lezaž, otrgao od njegove rodne Azije? Nije li se u mom prtljagu ukrcalo na Titanik? I nisam li baš ja prekinuo njegovu hiljadugodišnju putanju, bezobzirno, kao i moje stoleće što je? Otad je svet zapadao u krv i mrak, svakoga dana sve više, a meni se život nije smešio. Morao sam da se povučem od ljudi da bih slušao samo glas sećanja, i da bih gajio naivnu nadu, uporno priviđenje: sutra će je naći. Zaštićena u zlatnom kovčežiću, izroniće iz morskih tmina sa sudbinom koju je obogatila nova odiseja. Ljudi će moći da je dodiruju, da je otvaraju, da se gube u njoj; zadivljene oči pratiće sa margine na marginu hroniku njenih dogodovština, otkrivaće jednog pesnika, njegove prve stihove, njegova prva pijanstva, njegova prva strahovanja. I sektu asasina. Potom će se zaustaviti, u neverici, pred jednom slikom boje peska i smaragda. Na njoj nema ni datuma ni potpisa, ničega osim ovih reči, gorljivih ili razočaranih: Samarkand, najlepše lice koje je Zemlja ikad okrenula suncu. PRVA KNJIGA Pesnici i ljubavnici Koji čovek nije nikad prekršio Tvoj zavet, reci? Život bez greha, kakav ukus ima, reci? Ako zlim kažnjavaš zlo koje počinih, Kakva je razlika između Tebe i mene, reci? OMAR HAJJAM I U Samarkandu, u smiraj sporog i tmurnog dana dokoni žitelji ponekad dolaze da se šunjaju ćorsokakom između dveju krčmi nedaleko od pijace bibera, ne da pijuckaju muškatno vino iz Sogdijane, nego da vrebaju ko dolazi i odlazi, ili da se okome na kakvog nacvrcanog pijanca. Čoveka tad odvuku u prašinu, obaspu ga uvredama, prirede mu pakao čija će ga vatra, dok je sveta i veka, podsećati na rumenilo zamamnoga vina. Iz takve jedne neprilike nastaće rukopis Rubaija, u leto 1072. Omar Hajjam ima dvadeset četiri godine, odskora je u Samarkandu. Da li se te večeri nahodi u krčmi, ili švrlja kud ga noge nose? Novo zadovoljstvo mu je da tumara nepoznatim gradom, očima upija bezbroj pojedinosti dana koji se okončava: krupnom kaldrmom ulice Polje rabarbare beži bosonogi mališan stežući uz grlo jabuku ukradenu s neke tezge; na bazaru suknarâ, u jednoj nadograđenoj daščari, pri svetlosti uljane svetiljke, još se igra partija narda, dve kockice su bačene, psovka, prigušen smeh; u arkadi užarâ, jedan mazgar se zaustavlja pored česme, pušta da mu sveža voda obliva spojene dlanove, a potom se naginje, isturenih usana, kao da će poljubiti usnulo dete u čelo; ugasivši žeđ, prelazi mokrim dlanovima preko lica, mrmlja reči zahvalnosti, pa diže koru lubenice, puni je vodom i nosi mazgi da se i ona napije. Na trgu prodavaca mirisima, Hajjamu prilazi jedna trudnica. Kad podigne zar, vidi se da je jedva petnaestu navršila. Bez reči, bez osmeha na bezazlenim usnama, otima mu iz šake pregršt prženih badema koje je maločas kupio. Šetač se ne čudi, posredi je drevno verovanje koje vlada u Samarkandu: kad buduća majka sretne na ulici stranca koji joj se svidi, mora se osmeliti da podeli s njim to što on jede, pa će dete biti lepo kao i on, imaće istu vitku izduženu siluetu, iste plemenite i pravilne crte lica. Omar zastaje da ponosno izgricka preostale bademe, gledajući kako se neznanka udaljuje. Galama koja dopire do njega navodi ga da pohita. Uskoro se zatiče posred razularene rulje. Starac dugih koščatih udova već je na zemlji, gologlav, seda mu kosa na mrkoj lobanji raščupana; od gneva, od prestrašenosti, njegovi krici su još samo otegnuti jecaj. Pogledom preklinje pridošlicu. Oko nesrećnika, dvadesetak neznanaca s raskuštranim bradama, s osvetničkim tojagama, a u daljini, krug razdraganih posmatrača. Jedan, primetivši zgroženo lice Hajjamovo, dobacuje mu umirujućim glasom: „Nije to ništa, to je samo Džaber Dugonja!“ Omar se trza, grlo mu se steže od stida, šapuće: „Džaber, pratilac Abu Alija!“ Abu Ali, jedan od najobičnijih nadimaka. Ali kad ga učen čovek u Buhari, Kordovi, Balhu ili Bagdadu pomene sa ovoliko upoznatosti i poštovanja, nema nikakve zabune: posredi je Abu Ali ibn Sina, na Zapadu proslavljen pod imenom Avicena. Omar ga nije poznavao, rodio se jedanaest godina posle njegove smrti, ali ga poštuje kao nespornog učitelja svog pokolenja, poznavaoca svih nauka, pregaoca vere, propovednika Razuma. Hajjam ponovo šapuće: „Džaber, najdraži učenik Abu Alija!“ Jer, iako ga vidi prvi put, uopšte mu nije nepoznata njegova čemerna i zastrašujuća sudbina. Avicena je u njemu video nastavljača kako svoje medicine tako i svoje metafizike, divio se snazi njegovih argumenata; prebacivao mu je samo što svoje ideje iznosi suviše glasno i suviše grubo. Ta je mana stajala Džabera nekoliko boravaka u tamnici i tri javna bičevanja, od kojih je poslednje bilo upriličeno na Velikom trgu u Samarkandu, sto pedeset udaraca volujskom žilom pred svom rodbinom i prijateljima. Nikad se nije oporavio od tog poniženja. U kom je trenutku iz smelosti skliznuo u ludilo? Nesumnjivo posle ženine smrti. Od tada su ga viđali kako luta u ritama, teturajući se, trabunjajući bezbožne ludosti. Za njim su išli čopori nasmejanih derana, tapšući rukama, i gađajući ga oštrim kamenjem koje ga je ranjavalo dok mu ne bi potekle suze. Dok je posmatrao prizor, Omar nije mogao a da ne pomisli: „Ako ne pripazim, jednog dana biću ovakva krpa od čoveka.“ Ne boji se on toliko pijančenja, zna da mu se neće odati, vino i on naučili su da se međusobno poštuju, nijedno od njih nikad neće baciti ono drugo na zemlju. On se više od svega boji rulje, da ona ne sruši u njemu zid samopoštovanja. Oseća da ga ugrožava prizor tog propalog, oborenog čoveka, želeo bi da se okrene, da se udalji. Ali, zna da neće prepustiti gomili jednog Aviceninog sledbenika. Pravi tri polagana, dostojanstvena koraka, navlači najravnodušniji izraz i sigurnim glasom, praćenim jednim kraljevskim pokretom, kaže: „Pustite tog nesrećnika da ide!“ Vođa bande se nadneo nad Džabera, sad se uspravlja, i teška koraka ukopava se ispred nametljivca. Duboka brazgotina seče mu bradu, od desnog uha do sredine donje vilice, i baš tu stranu, tu rasečenu stranu, okreće sagovorniku dok izgovara kao presudu: „Ovaj čovek je pijanica, nevernik, filasuf!“ Poslednju reč prošištao je kao kletvu. „Nećemo nikakve filasufe u Samarkandu!“ Žamor odobravanja u svetini. Za te ljude, reč „filozof“ označava svakog ko se suviše zanima za svetogrdne nauke Grka, i, opštije uzev, za sve što nije vera ili književnost. Uprkos tome što je mlad, Omar Hajjam je već ugledni filasuf, i mnogo krupnija zverka od zlosrećnog Džabera. Čovek sa ožiljkom zacelo ga nije prepoznao, pošto se okrenuo od njega, ponovo nadneo nad starca, sad zanemelog, dograbio ga za kosu, protresao mu glavu tri-četiri puta, napravio lice kao da će je smrskati o najbliži zid, a onda ga naglo pustio. Ma koliko grub, pokret mu je ostao uzdržan, kao da je, uza svu prividnu rešenost, oklevao da ide do ubistva. Hajjam bira taj trenutak da se ponovo umeša: „Ta pusti tog starca, to je jedan udovac, bolesnik, umobolnik, zar ne vidiš da jedva miče usnama?“ Vođa se diže u skoku, kreće prema Hajjamu, upire mu prstom u bradu: „Ti koji kao da ga tako dobro poznaješ, ko si ti? Nisi iz Samarkanda! Niko te nikad nije video u ovome gradu!“ Omar uklanja ruku svog sagovornika prezrivo, ali bez grubosti, kako bi ga naterao na poštovanje ne dajući mu pri tom izgovor za sukob. Čovek uzmiče jedan korak, ali navaljuje: „Kako ti je ime, stranče?“ Hajjam okleva da se oda, traži neki način da se izvuče, diže oči prema nebu, na kome je lagani oblak upravo zaklonio mesečev srp. Ćutanje, uzdah. Zaboraviti se u posmatranju, imenovati zvezdu po zvezdu, biti daleko, sklonjen od svetine! Rulja ga već opkoljava, nekoliko ruku ga dotiče, on se sabire: „Ja sam Omar, sin Ibrahima iz Nišapura. A ti, ko si ti?“ Čista formalnost, čoveku ni nakraj pameti nije da se predstavlja. On je u svome gradu, i pitanja postavlja on. Kasnije će Omar saznati njegov nadimak, zovu ga Student Brazgotina. S tojagom u ruci, s izrekom na usnama, sutra će naterati Samarkand da drhti. Zasad, njegov uticaj ne ide dalje od ovih junoša koji ga okružuju, vrebajući i najmanju njegovu rečcu, i najmanji njegov znak. Iznenadno svetlucanje u njegovim očima. Okreće se svojim pratiocima. Potom, uz likovanje, svetini. Uzvikuje: „Pobogu, kako sam mogao da ne prepoznam Omara, sina Ibrahima Hajjama iz Nišapura? Omara, zvezdu Horasana, genija Persije i oba Iraka, princa filozofa!“ Izvodi dubok naklon, leprša prstima s obe strane turbana i neomašivo izaziva grohotan smeh badavadžija. „Kako sam mogao da ne prepoznam onoga koji je sastavio ovu rubaiju punu i prepunu pobožnosti i odanosti: Upravo si razbio moj krčag vina, Gospode, Preprečio si mi put uživanja, Gospode. Po zemlji si prosuo moje tamnocrveno vino. Bog mi oprostio, da Ti nisi pijan, Gospode?“ Svi proizvodi iz: Istorijski romani Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

U duhu Crvenog šatora, ova iznova ispričana biblijska pripovest o caru Davidu i carici Mihali pruža raskošan i moćan pogled na caričinu stranu istine. Broj ocena: 101 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Istorijski romani Šifra Proizvoda: 6503 Poslednja cena bila je: 320 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Davidova Carica, Indija Edžhil Davidova Carica Pisac : Indija Edžhil Format : 13 x 20 cm Izdavač : Laguna Broj strana : 384 Opis proizvoda: Davidova Carica, Indija Edžhil *** O Knjizi : Jedina žena za koju je Biblija zabeležila da je volela nekog muškarca, carica Mihala bila je Davidova ljubav iz detinjstva, njegova prva žena i kći njegovog najvećeg prijatelja i najvećeg neprijatelja, cara Saula. Pošto se oženio njome, a zatim je napustio u njenoj petnaestoj godini, David će deset godina kasnije primorati Mihalu da se ponovo venča s njim i postane njegova prva carica. Bačena u samo središte bure, Mihala odoleva ambicijama i pohlepi koji će podjednako postati deo Davidove ličnosti i njegovog carevanja. Postupajući plemenito kao njegova carica, ali odbijajući da pogazi svoje srce, Mihala sklapa prijateljstvo s jednom od svojih pratilja s dvora. Među Davidovim konkubinama i ljubavnicama je i Vitsaveja, koja će postati mati njegovog sina Solomona. U Davidovoj carici Mihala je prikazana kao žena puna ljubavi i mudrosti, kojoj će ženski deo porodice pružiti podršku i pomoći joj da postavi duhovne temelje čitavog carstva. Raskošnim opisima detalja i nezaboravnim likovima, Indija Edžhil nas vraća u jedan od najslavnijih perioda biblijske istorije, u vreme ratova, izdaje i proročanstava, prikazujući ga onako kako ga nikada do sada nismo videli – kroz oči i glasom ove ponosite i strasne carice. *** Kritike : "Najzanosnijim bojama oslikava biblijsku priču, jednako dobro kao Anita Dajamant u svom Crvenom šatoru" Kirkus Reviews *** O Piscu : Pre nego što će se afirmisati kao pisac, Indija Edžhil je radila na svakakvim slabo plaćenim poslovima, ne krijući da su joj zanimanja privremene sekretarice, pakera voća i sl. donela važno životno iskustvo. Na svoj samoironičan način Edžhil ističe da zainteresovanost za čitanje i pisanje duguje najpre ocu koji joj je u detinjstvu čitao Čarobnjaka iz Oza, Petoro dece i To i druge dečije knjige još pre nego što je išta od svega toga razumevala. Potom je baka upoznaje sa svetom avanturističkih romana Edgara Rajsa Barouza, da bi presudan uticaj na nju izvršio kultni serijal Zvezdane staze, zbog kog je i počela da piše. Najpre su to bile priče iz žanra fantastike, koji će i kasnije najčešće upražnjavati. Danas njene priče fantastike izlaze u prestižnim magazinima poput THE MAGAZINE OF FANTASY & SCIENCE FICTION. Godine 1981. istovremeno dobija dve SF nagrade, za kratku priču (Imperijalni solilokvijum) i roman (Jednosmerno ogledalo). Nešto kasnije razvija interesovanje za istorijsku tematiku i kao rezultat toga proizilazi dubok i sveobuhvatan roman Davidova carica, priča o ne tako poznatim detaljima sa dvora biblijskog cara Davida ispričana kroz život carice Mihale, njegove žene. Indija Edžhil živi na selu sa sestrom, koja je takođe pisac, i njihovih osam mačaka. I dalje traži mapu blaga cara Solomona za koju je sigurna da ju je zaturila kada je poslednji put raspremala radni sto. *** Odlomak : PROLOG „Još mu samo carstvo treba.“ Prva knjiga Samuilova, 18. 8. Mnogi kažu da me je David voleo zato što sam ličila na svoga brata Jonatana. To nije tačno. Premda ih je mnoge obljubio, David nije voleo nijednu ženu. Žene su volele njega. Nekad sam ga čak i ja volela. Kad sam bila mlada, sva sam se topila od ljubavi prema Davidu. Iako sam bila carska kći, nisam verovala da će me ikada pogledati. David je bio junak. Junak zaslužuje veliku lepotu, a ja nisam bila lepa. Bila sam mršava, lika tavnog kao okolna brda. Međutim, ja sam se zagledala u njega. Kada su se David i moj brat Jonatan pobedonosno provezli ulicama u svojim ubojnim kolima, mahala sam, bacala cveće i uzvikivala njegovo ime zajedno sa ostalim svetom. Za brata nisam nimalo hajala, upijala sam pogledom samo Davida – koji je sijao žarko kao sunce i bio mi jednako nedostižan. Danas ceo svet zna Davidovu priču – bio je vešt na rečima i pripovedao tako lepo da ljudi i dalje ponavljaju te priče njemu u slavu. Često bih kao dete sedela uz koleno svom bratu Jonatanu i slušala Davida kako peva svoje pesme. Najviše sam volela da slušam onu o pogibiji filistejskog zatočnika Golijata. Iako smo ga morali nagovarati da je otpeva, David bi se na kraju uvek nasmejao i popustio. „Šta, zar opet tu staru pesmicu? O, pa dobro – da tebi ugodim, Mihala.“ „Pet glatkih kamena“, zapevao bi smešeći mi se. „Pet glatkih kamena Gospod mi je spustio na dlan…“ Uvek je pevao u slavu Gospodu. No, od mene je to bilo sasvim daleko. U to vreme, bog kome sam se ja divila bio je David. GLAVA PRVA „Neka David ostane kod mene…“ Prva knjiga Samuilova, 16. 22. Po rođenju, moj otac Saul nije bio predodređen za cara. Bio je ratar, kao i otac mu pre njega. A ljudi su ga, u to vreme, smatrali valjanim čovekom. Bili smo Jehovin narod, a Jehovini sinovi nisu poput ostalih naroda. Umesto careva, nama su vladali sudije i proroci. To nam je bilo sasvim dovoljno. Sveštenici i proroci držali su da će tako uvek i biti. Međutim, kad nam međe pritiskoše carske vojske, naši ratnici, nemajući vladara, razbežaše se pred njima. Naposletku narodu dojadiše gubici, te zavapiše za carem koji će ih povesti. Isprva je cara tražio narod, a potom i sudije poverovaše da će nas car ojačati. Najzad su se protivili još samo proroci. A najglasniji među njima beše Samuilo. Samuilo je bio najveći prorok u zemlji, prorok koji je najjasnije čuo glas božji. Govorio je ljudima da će služiti caru i da će im on zapovedati, oporezivati i nagoniti ih na rad, sinove im uzimati za vojsku, a kćeri za svoj dom. Ipak, na kraju čak i Samuilo uvide da je sve uzalud. Narod je cara iskao. I tako Samuilo pristade da ljudima cara odredi. Ko bi drugi bolje odabrao cara po milosti božjoj nego prorok koji je Gospodu najviše omileo? *** Samuilo je bio visok i suvonjav čovek, očiju iz kojih je izbijala moć – a sada bih se usudila da kažem: i prepredenost i lukavost. Delovale su zastrašujuće onoga dana kada je došao da saopšti ocu kako je izbor Gospodnji na njega pao – na Saula sina Kisovog – da bude car svome narodu. Otac je sedeo u povrtnjaku i cupkao mene na kolenu kada se prorok pojavio. Jedva da sam imala tri godine, ali se još jasno sećam tog vrelog dana, Samuilovih očiju i očevog smeha koji mi je bubnjao u ušima, pošto me je bio čvrsto priljubio uz grudi. „Ja da budem car Izrailja!“ – uzviknuo je kada se ismejao. „Samuilo, dobri starče, mora da si se ispostio u pustinji. Hajde ovamo u hladovinu da ti postavimo trpezu s voćem i vinom. Mihala, golubice moja, trči i zovi majku da počastimo proroka Samuila.“ Spustio me je, ali kada ugledah Samuilove oči i shvatih da ću morati da prođem pored njega, zgrabih oca za koleno i ne htedoh da mrdnem ni makac. Samuilo podiže svoj teški drveni štap i snažno lupi njim o zemlju. „Ne ismevaj Gospoda, a ni mene, Saule sine Kisov. Na tebi je carstvo. Takva je volja božja.“ „No, no“, odvrati otac. „Vidi, Samuilo, smatram da je dobro da imamo cara, što sam i rekao kad su nas ono sudije pitale. Potreban nam je čovek koji će donositi odluke na bojnom polju, inače će se koliko sledeće godine Filisteji gostiti u našim domovima. Ali to je trebalo žrebom da se odluči – bar mi moja ženska čeljad kažu da se tako govorka kod izvora.“ Odsutno me je mazio po glavi. „A ti sada kažeš da je Gospod mene odabrao.“ Samuilo klimnu glavom. „No, no“, ponovi otac. „Ali ja sam samo sin poniznog čoveka iz plemena Venijaminova – a dom moj najmanji je među svim domovima najmanjeg plemena Izrailjeva.* Zašto baš ja, Samuilo? Zato što me je jednom koplje poslužilo?“ Otac je bio odneo jedinu veliku pobedu još od vremena velikih sudija. Lativši se mača i koplja, spasao je grad Javis Galadov od Amonaca one godine kada sam rođena. „Nije na nama da sporimo božje pute, Saule.“ „Ne osporavam ih ja, dobri čoveče – ali biće onih koji hoće ako se ulje na moju glavu izlije!“ Zavlada muk. Samuilo reče: „Kaži detetu da ide.“ Nasmejavši se ponovo, otac me podiže, a ja mu zarih glavu u grudi pod Samuilovim pogledom. „Šta? Mojoj maloj Mihali? Pa dobro. Silazi, golubice moja, i pođi materi.“ Po njegovom glasu shvatih da tu više nema pogovora, te se dadoh u trk da bezbedno prođem pored proroka. Nisam marila što neću više ništa čuti. Toga leta sam navršila tek tri godine i reč „car“ mi nije naročito značila, ali mom bratu Jonatanu i te kako jeste. Baš smo se igrali na krovu kada se kasnije toga jutra otac popeo da mu saopšti vest. Iako nije bio najstariji, rekla bih da je bio očev sin mezimac. Mladić plećat i crmpurast, desetak godina stariji od mene, stamen kao i Saul. Premda nije bio naročito hitrog i bistrog uma, Jonatana su svi voleli zbog njegove blage i plemenite prirode. Zamišljeno se zagledao u Saula, a potom me podigao i privio uza se, prislonivši obraz uz moj. „Mislio sam da će žreb o tome da odluči“, rekao je. „I hoće, mladiću. Ali ko određuje na koga će pasti žreb, a? Gospod.“ Jonatan se ponovo zamisli. „Hoćeš da kažeš Samuilo, oče?“ „Hajde, hajde, jesam li to rekao? Nema ništa razumnije nego da Gospod odabere čoveka koji ume s mačem i koji se bolje razume u ratovanje nego u čuvanje ovaca. Ovce neće oterati Filisteje i Amonce, je l’ tako?“ Jonatan se namršti. „Ali, oče…“ Saul me zgrabi iz Jonatanovog naručja i baci uvis. „Car, zaboga! Sada će nešto moći da se uradi s onom sramotom od vojske – da, još je zovu vojskom! A našoj kneginji Mihali će zlato sijati u kosi. Hoće li ti se to svideti, golubice moja?“ „Ne!“ Nisam znala šta je to kneginja, ali bejah naučila da je uvek bezbednije reći „ne“ nego „da“, jer je ovo drugo moglo značiti da pristajem na raznorazne neprijatnosti, kao što je kupanje ili splitanje kose. Otac se ponovo grohotom nasmeja, vraćajući me Jonatanu. „Ne, kažeš? Udaraćeš ti u druge žice kad porasteš, je l’ da, Jonatane?“ „Izrael do sada nije imao cara“ – brat samo to reče dok me je primao u naručje. Ocu se to nije dopalo. „Pa, tako mi boga, sada će ga imati!“ – riknu, pa nas napusti teška koraka. Jonatan je dugo zurio za njim, te sam se uznemirila i uzvrpoljila, zahtevajući da me spusti. No ubrzo sam se pokajala, jer me je odveo i ostavio kod sluškinje koja je pazila moju stariju sestru Meravu. Nije mi čak ni dovršio lutku od lišća i cveća, a kada sam počela da se bunim zbog toga, devojka me ispraši i naredi mi da ćutim. Upravo tad se s pazara vratiše i druge dve sluškinje, i upustiše se u čavrljanje o tome ko će biti car, tako da za mene niko nije imao vremena. Čak je i Merava, kojoj je tada bilo šest godina, htela da sluša, mada ni ona nije mogla mnogo da razume. Potpuno zanemarena, sedoh na pod pokraj jednog kreveta dureći se. Car je Mihali, izgleda, donosio samo muke. Svi proizvodi iz: Istorijski romani Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.