Žitije i podvizi u pustinji sa ocem, i zasebno putovanja, a delimično i pripovedanje o čudesima svetoga oca našega Save, prvoga arhiepiskopa i učitelja srpskoga, što je ispričao prepodobni Domentijan, jeromonah manastira zvanoga Hilandar, a napisao Teodosije, monah istoga manastira. Teodosije (Hilandarac) je bio srpski monah i jedan od najznačajnijih srpskih pisaca u srednjem veku,a Srpska akademija nauka i umetnosti ga je uvrstila među 100 najznamenitijih Srba svih vremena. Rođen je oko 1246.godine,a preminuo je oko 1328.godine.Bio je monah manastira Hilandara i duhovnik kralja Stefana Dečanskog (1322—1331),a svoju delatnost je usmerio na širenju i učvršćivanju kultova svetog Simeona Mirotočivog (Stefana Nemanje) i svetog Save, koji su stvorili glavni fokus srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta. On je,prema sopstvenim rečima,po Domentijanovim uputstvima preradio njegovo žitije svetog Save,između 1290. i 1292.godine.Pored toga,napisao je nekoliko kanona,liturgija i drugih dela posvećenih svetim Simeonu i Savi,kao i dela (žitije i druga) posvećena svetom Petru Koriškom. Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije.

Biografija prvog srpskog kralja ili Zašto Srbi nisu katolici Ovom knjigom – koju Laguna izdaje povodom osamstote godišnjice od krunisanja Stefana Prvovenčanog – Luka Mičeta nam je predstavio vanvremensko delo Stefana Prvovenčanog, prvog kralja svih srpskih zemalja, podsećajući nas zbog čega je Stefan Nemanjić uživao veliko i nepodeljeno poštovanje svojih savremenika kao i zbog čega uživa divljenje svojih potomaka. Činjenica da je posle šest vekova srpski vožd Karađorđe poveo Srbe na ustanak pod stegom na kome se nalazio lik upravo ovog srpskog vladara samo je još jedan dokaz značaja i nezaborava Stefana Nemanjića, koji traje evo više od osam stoleća. Sa blagoslovom Njegove Svetosti, arhiepiskopa pećkog, mitropolita beogradsko-karlovačkog i Patrijarha srpskog Gospodina Irineja Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu. Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u Žitiju Svetog Simeona, životopisu svog oca i utemeljivača srpske države. Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao.