Autor bestselera Stiv Džobs i Ajnštajn. „Prosvetljujuće i veličanstveno. Ovo je monumentalna pohvala titanskoj ličnosti.“ Publishers Weekly Najkreativniji genije otkad je sveta i veka. Na osnovu hiljada stranica iz Leonardovih neverovatnih beležnica i na osnovu novih otkrića o njegovom životu i radu, Volter Ajzakson nam razotkriva velikog umetnika i naučnika. Leonardo je naslikao dve najslavnije slike u istoriji, Tajnu večeru i Mona Lizu. Ali je sebe podjednako smatrao naučnikom i tehnologom. Sa strašću koja je povremeno prelazila u opsesivnost, bavio se proučavanjem anatomije, fosila, ptica, letećih mašina, botanike, geologije i oružja. Sposobnost da ukršta društvene i prirodne nauke, koju simboliše crtež Vitruvijev čovek, stvorila je od njega najkreativnijeg inovatora u istoriji. Proučavao je matematiku optike, pokazao kako svetlosni zraci padaju na rožnjaču, i u Tajnoj večeri izveo iluzije izmenjene perspektive. Gulio je meso sa lica leševa, crtao mišiće koji pomeraju usne, a onda naslikao najpoznatiji osmeh u istoriji. Da Vinčijevo oduševljenje pozorištem uticalo je na njegove slike i izume. Leonardovo uživanje u kombinovanju raznorodnih interesovanja ostaje najbolji recept za kreativnost. Nije mu smetalo ni to što je bio neprilagođen: nezakoniti sin, homoseksualac, vegetarijanac, levoruk, rasejan, i ponekad jeretičan. Njegov život nas podseća na to koliko je važno da se usvojeno znanje dovodi u pitanje – da budemo maštoviti, strastveno radoznali, da razmišljamo drugačije i brižljivo posmatramo svet. „I sam Ajzakson je poput renesansnog čoveka. Kao i Leonarda, njega pokreće neiscrpna želja za otkrivanjem. Ta radost izbija na površinu u ovoj veličanstvenoj knjizi. U Ajzaksonu Leonardo dobija biografa kakvog zaslužuje – pisca sposobnog da shvati njegovu često mahnitu, čudnu potragu za poimanjem.“ Times of London „Veličanstveno... Ajzakson još jednu kompleksnu, džinovsku figuru preobražava u nekoga ko nam je prepoznatljiv... Potpuno očaravajuće, majstorsko i strasno delo.“ Kirkus Reviews

Opis proizvoda Autor bestselera Stiv Džobs i Ajnštajn. „Prosvetljujuće i veličanstveno. Ovo je monumentalna pohvala titanskoj ličnosti.“ Publishers Weekly Najkreativniji genije otkad je sveta i veka. Na osnovu hiljada stranica iz Leonardovih neverovatnih beležnica i na osnovu novih otkrića o njegovom životu i radu, Volter Ajzakson nam razotkriva velikog umetnika i naučnika. Leonardo je naslikao dve najslavnije slike u istoriji, Tajnu večeru i Mona Lizu. Ali je sebe podjednako smatrao naučnikom i tehnologom. Sa strašću koja je povremeno prelazila u opsesivnost, bavio se proučavanjem anatomije, fosila, ptica, letećih mašina, botanike, geologije i oružja. Sposobnost da ukršta društvene i prirodne nauke, koju simboliše crtež Vitruvijev čovek, stvorila je od njega najkreativnijeg inovatora u istoriji. Proučavao je matematiku optike, pokazao kako svetlosni zraci padaju na rožnjaču, i u Tajnoj večeri izveo iluzije izmenjene perspektive. Gulio je meso sa lica leševa, crtao mišiće koji pomeraju usne, a onda naslikao najpoznatiji osmeh u istoriji. Da Vinčijevo oduševljenje pozorištem uticalo je na njegove slike i izume. Leonardovo uživanje u kombinovanju raznorodnih interesovanja ostaje najbolji recept za kreativnost. Nije mu smetalo ni to što je bio neprilagođen: nezakoniti sin, homoseksualac, vegetarijanac, levoruk, rasejan, i ponekad jeretičan. Njegov život nas podseća na to koliko je važno da se usvojeno znanje dovodi u pitanje – da budemo maštoviti, strastveno radoznali, da razmišljamo drugačije i brižljivo posmatramo svet. „I sam Ajzakson je poput renesansnog čoveka. Kao i Leonarda, njega pokreće neiscrpna želja za otkrivanjem. Ta radost izbija na površinu u ovoj veličanstvenoj knjizi. U Ajzaksonu Leonardo dobija biografa kakvog zaslužuje – pisca sposobnog da shvati njegovu često mahnitu, čudnu potragu za poimanjem.“ Times of London „Veličanstveno... Ajzakson još jednu kompleksnu, džinovsku figuru preobražava u nekoga ko nam je prepoznatljiv... Potpuno očaravajuće, majstorsko i strasno delo.“ Kirkus Reviews Format: 16.5x24 cm Broj strana: 464 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Godina izdanja: 15. april 2019. ISBN: 978-86-521-3317-8 Prevodilac: Goran Skrobonja

Opis Silikonski separatori za čukljeve napravljeni su od medicinskog silikona, elastičinog hipoalergijskog materijala bezbednog za zdravlje i takođe veoma izdržljivog. Separatori se lako prilagođavaju anatomiji stopala, ne osećaju se na nozi, a pri tome pažljivo i čvrsto fiksiraju palačeve u pravilan položaj. Čukljevi su najčešći problem stopala na svetu i ujedno najrasprostranjenija deformacija mišićno-skeletnog sistema savremenog čoveka. Čukalj je estetski, ali isto tako i neprijatan funkcionalni problem jer stvara bol, otežava kretanje i smanjuje izbor obuće koja vam odgovara. Prema statistici čukalj češće se javlja kod žena. Čak 40% žena pre četrdesete godine života suoči se sa ovim problemom, a svaka 2. posle pedesete. U poslednje vreme beleži se porast pojave čukljeva i među muškarcima, što je direktna posledica nošenja moderne obuće sa uskim delom pri vrhu. Silikonski separatori za čukljeve pomogli su velikom broju ljudi da u potpunosti ili barem delimično reše ovaj veliki problem. Mnogi su njima ispravili ili smanjili ovaj deformitet, ali i ublažili i eliminisali bolove koje on uzrokuje. Nisu neudobni, mogu neograničeno da se nose uvek i svuda, i još i pomažu! Ove separatore možete nositi u bilo kojoj obući. Neće vam smetati i žuljati vas, a ipak će vam biti velika pomoć. Već nakon kratkotrajnog korišćenja videćete kako Vam se postepeno palac vraća u pravilan i prirodan položaj. Način upotrebe: provucite palac kroz otvor silikonskog separatora tako da duži deo separatora prekrije spoljni deo palca, odnosno čukalj. Možete ih nositi koliko god mislite da je potrebno, jer nemaju nikakve neželjene efekte. Sastav: Silikon Boja: Bela Set sadrži 2 kom silikonskih separatora (za levu i za desnu nogu).

U srednjovekovnom Kembridžu ubijeno je četvoro dece. Katoličko stanovništvo optužuje svoje sugrađane Jevreje. Da bi se spasli linča, kembrički Jevreji traže zaštitu od kralja. Henri II nije prijatelj Jevreja - zapravo, nije ničiji prijatelj - ali veruje u red i zakon i neophodan mu je novac koji se prikuplja od jevrejskog poreza. Od svog rođaka, kralja Sicilije - čiji su podanici najbolji evropski medicinski eksperti - traži da mu pošalje svog najboljeg "gospodara smrti", preteču današnjeg kriminalističkog patologa. Italijanski doktor odabran za ovaj zadatak, mladi stručnjak sa Univerziteta u Salernu, ekspert je za anatomiju i kriminalističku istragu. Ali, njeno ime je Adelija; kralju je poslata ""gospodarica smrti". U zaostaloj i sujevernoj zemlji poput Engleske, Adelija se na svakom koraku suočava s opasnošću. Da bi izbegla optužbe za veštičarenje mora da krije svoj pravi identitet. Pomaže joj jedan od kraljevih poreznika, ser Roli Pikot, čovek koji vodi vlastitu istragu. Bivši vitez krstaš, Roli može biti prekopotreban prijatelj - ili zlotvor za kojim tragaju. Duž senovitih obala Kembridža, lov se intenzivira, a ubica se sprema da ponovo napadne... "Veoma zabavno! Frenklinova uspeva da živopisno oslika dvanaesto stoleće svojom dobrom pričom. Heroina je briljantna a svi detalji odlični." - KEJT MOSI, autorka Njujork Tajmsovog bestselera Lavirint "Preduzimljiva, briljantna heroina romana Gospodarica smrti srednjovekovni je pandan istražiteljke iz serije Mesto zločina." - KAREN HARPER, autorka bestseler serijala Misterije Elizabete I "Istražitelji Mesta zločina susreću se s Kanterberijskim pričama, u kriminalističkoj drami koja se odigrava u Engleskoj dvanaestog veka." - Kirkus Rivjuz

Preveo: Dušan Milačić Delo je objavljeno u martu 1782. i istog časa postalo glavna književna i društvena senzacija. Roman je imao učinak najoštrije satire, ne samo društva nego i aktuelne književnosti, i označio je prekretnicu u istoriji francuskog romana. U vreme sentimentalnih romana, moralnih priča o ljubavi koja oplemenjuje i najokorelije karaktere, i idiličnih uopštavanja na temu rusoovske osećajnosti i iskrenosti, Lakloov roman je šokirao svojom jezivom otvorenošću i realizmom, svojom „anatomijom ljubavi“. „Video sam naravi svog veka i odlučio da objavim ova pisma“, napisao je Laklo kao moto svog romana. Mnogo godina kasnije Žan Žirodu će dati za pravo piscu („Opasne veze su najznačajniji podatak o naravima HVIII veka“), ali odgovor Lakloovih savremenika bio je žestok: „Pisac nemoralnog romana Opasne veze je najpokvareniji čovek ovog veka“, pisao je Žan Peltije; „Opasne veze će živeti koliko i francuski jezik, ali one su moralna ljaga za naciju i zaslužuju da ih dželat javno spali“ (grof de Tiji); „On je više naškodio naravima za nekoliko godina no što su učinili svi spisi te vrste tokom celog jednog veka“; dok se slavna spisateljica madam Rikoboni čudi gde je Laklo mogao da nađe uzore za svoje likove „jer na nakazu kakva je markiza de Mertej nisam naišla u društvu“, dotle gospođa de Žailis „umalo nije umrla od očajanja pri samoj pomisli da je neko mogao pomešati njen roman Adela i Teodora sa sramnim delom gospodina de Lakloa“. Povika na pisca doživela je vrhunac kada su počela nagađanja o ličnostima koje su poslužile kao obrasci za likove romana. Interesovanje za knjigu poraslo je do neslućenih razmera, i do tada nepoznat pisac postao je slavan.

168 strana, 230x310 mm, tvrdi povez, latinica, crno-belo Petar Meseldžija pripada onoj vrsti umetnika koja širinom duha i beskompromisnim standardima motiviše i podstiče razvoj stvaralaštva čitavih generacija. Njegov uticaj je posebno dragocen u sredini odakle je potekao. Iako je morao da napusti Srbiju početkom devedesetih godina, svojim umetničkim prodorima širom sveta nastavio je da inspiriše domaće ilustratore. Pokazao nam je na svom primeru da su natprosečni umetnički dometi mogući i da nije neosnovano sanjati o velikim uspesima bez obzira odakle potičemo. Petrova mudrost koju je kao mentor preneo na mlađe kolege nastavlja da osvetljava put narednim generacijama, jer su neki od njegovih štićenika i sami postali predavači. Može se reći da je osnivanje smera posvećenog ilustraciji na Akademiji umetnosti u Novom Sadu posredno motivisano vrednosnom vertikalom koju je on izgradio. Pred nas je postavio svetao primer sa kojim možemo da poredimo svoja buduća postignuća i aspiracije. Petrov specifičan doprinos ogleda se u tome što nije napustio vrednosti naše tradicije, pa je njegov umetnički opus spona između nacionalnog duha i zapadne popularne kulture. On je uspeo da u svojim slikama inkorporira širok raspon uticaja, od Paje Jovanovića, Uroša Predića, Frenka Frazete do Alana Lija, ali i mnogih drugih. Kolege su često pokušavale da odgonetnu u čemu je tajna uspeha njegovog likovnog rukopisa… Zašto svaka slika predstavlja snažno iskustvo za posmatrača, zašto svetlo ima duhovnu komponentu i kako je moguće da su scene tako pune života? Neko bi rekao da je sve to zbog žestine poteza ili zbog lakoće sa kojom ih izvodi, prirodno poput disanja. Naravno, i bio bi donekle u pravu, ali stvari nisu tako jednostvane. Verujem da je Petar postigao onaj čuveni balans o kom piše Fridrih Niče (Friedrich Nietzsche) kada analizira grčku tragediju. Naime, radi se o konstantnoj tenziji između dva suprostavljena principa, između apolonijskog i dionizijskog. Kontrolisani crtež, koji kao skela daje strukturu imaginativnom prizoru predstavlja apolonijsku težnju za misaonim, odmerenim redom. Upravo ta struktura postaje stabilna pozornica po kojoj dionizijska neposlušnost vlažne boje može igrati u pijanom zanosu poteza. Plemenita iznenađenja koja nastaju kada umetnik veruje u moć prepuštanja slikarskom medijumu opijaju posmatrača i pozivaju ga da se hedonistički prepusti neobuzdanoj lepoti. Ova dihotomija je takođe očigledna u Petrovom tretmanu anatomije, posebno na primeru divova koji simbolišu divlju prirodu, pre nego što je čovek pokušao da je ukroti racionalnim, apolonijskim metodama. Civilizacija je tako postala preterana mera zaštite od primalnog, zbog straha od nepredvidive prirode, pa je umetnik preuzeo na sebe odgovornost da nas podseti kolika mudrost izbija iz starog, monumentalnog hrasta ili koliko lepote nosi nerafinisano lice diva. Petar je uvek težio autorskoj samostalnosti, želeo je da dođe do sopstvenih spoznaja kroz teme koje ga podstiču na pisanje i slikanje. Jedna takva tema se posebno ističe. Radi se o arhetipu heroja i njegove avanture. U pitanju je kulturološko-psihološki fenomen prisutan u kolektivnoj svesti čovečanstva. Iako je univerzalan po karakteru, tj. primenjiv na svakog od nas, budući da u suštini govori o putu otkrivanja prave prirode čoveka, posebno je značajan za umetnike. Mi, takođe, prolazimo kroz faze herojske avanture mitskih razmera dok se prepuštamo neizvesnom putovanju od ideje, skice, brojnih studija, podslikavanja, kroćenja boje, pa do povratka kući sa par ožiljaka. Zatim nastupa osećaj da smo malo bolje upoznali svoju pravu prirodu. Ako imamo sreće da na tom putu naiđemo na arhetip mudraca, onda smo pošteđeni frustrirajućeg lutanja. Za mnoge kolege Petar Meseldžija je upravo taj prijatelj mudrosti. Zato smatram da ova knjiga nije samo presek opusa jednog stvaraoca, već obavezna prva pomoć za one koji su se upustili u neizvesnu herojsku avanturu, a važno je naglasiti… bez obzira da li su umetnici ili ne.