„Hoćemo li jednom moći da oprostimo?” U ovom „čarobnom i dirljivom” (Library Journal) romanu prvencu, devojčica beži sa svojom porodicom i najboljim prijateljem iz Nemačke koju su okupirali nacisti, ali otkriva da je utočište preko mora koje su im obećali zapravo iluzija. Ovaj roman je savršen izbor za ljubitelje Slavuja. Berlin, 1939. Pre nego što se sve promenilo, Hana Rozental živela je život iz bajke. Ali sada su ulice Berlina ukrašene zloslutnim zastavama; dragocenosti njene porodice su oduzete i više nisu dobrodošli u mestu koje su nekada smatrali svojim domom. Tračak nade ukazaće se u obliku prekookeanskog broda Sent Luis, koji Jevrejima obećava bezbedan put do Kube. U početku brod deluje kao luksuz, ali dok putuju, situacija u ratu se menja, i brod koji je trebalo da bude njihov spas mogao bi da postane njihova propast. Njujork, 2014. Za svoj dvanaesti rođendan Ana Rozen dobija tajanstveni paket od nepoznate rođake sa Kube, svoje baba-tetke Hane. Sadržaj tog paketa podstiče Anu i njenu majku da odu u Havanu kako bi saznale istinu o tajanstvenoj i tragičnoj sudbini njihove porodice. Zasnovana na istinitom događaju, Nemačka devojčica je predivno napisana i dirljiva priča u kojoj se prepliću sadašnjost i prošlost. To je priča o generacijama prognanih koji traže mesto koje će nazvati domom.

„Hoćemo li jednom moći da oprostimo?” U ovom „čarobnom i dirljivom” (Library Journal) romanu prvencu, devojčica beži sa svojom porodicom i najboljim prijateljem iz Nemačke koju su okupirali nacisti, ali otkriva da je utočište preko mora koje su im obećali zapravo iluzija. Ovaj roman je savršen izbor za ljubitelje Slavuja. Berlin, 1939. Pre nego što se sve promenilo, Hana Rozental živela je život iz bajke. Ali sada su ulice Berlina ukrašene zloslutnim zastavama; dragocenosti njene porodice su oduzete i više nisu dobrodošli u mestu koje su nekada smatrali svojim domom. Tračak nade ukazaće se u obliku prekookeanskog broda Sent Luis, koji Jevrejima obećava bezbedan put do Kube. U početku brod deluje kao luksuz, ali dok putuju, situacija u ratu se menja, i brod koji je trebalo da bude njihov spas mogao bi da postane njihova propast. Njujork, 2014. Za svoj dvanaesti rođendan Ana Rozen dobija tajanstveni paket od nepoznate rođake sa Kube, svoje baba-tetke Hane. Sadržaj tog paketa podstiče Anu i njenu majku da odu u Havanu kako bi saznale istinu o tajanstvenoj i tragičnoj sudbini njihove porodice. Zasnovana na istinitom događaju, Nemačka devojčica je predivno napisana i dirljiva priča u kojoj se prepliću sadašnjost i prošlost. To je priča o generacijama prognanih koji traže mesto koje će nazvati domom.

Nobelova nagrada za književnost 2019. „Najbolje Handkeovo delo. Veličanstveni autobiografski roman koji definiše ulogu pisca.“ Der Spiegel Porodin, centralna Srbija, nešto pre ponoći. Sedam osoba približava se obali reke na kojoj je usidren brod Moravska noć. U svoj plutajući dom pozvao ih je pisac koji je odlučio da se povuče sa književne scene. Sedmorica prijatelja ne znaju zašto su pozvani tako iznenada: neke je probudio telefon, neke kucanje glasnika na vrata ili kamenčić bačen na prozor. Još veće iznenađenje čeka ih na brodu, gde ih ovaj ozloglašeni ženomrzac dočekuje u društvu jedne žene. Ko je ta žena? Njegova ljubavnica? Prostitutka? Ili možda asistentkinja? Pitanja naviru, ali pisac ne želi još ništa da govori, čitava noć je pred njim. Duga noć u kojoj će pričati o svom „kružnom putovanju“ od Balkana do Španije, Nemačke i Austrije, o putu koji je prevalio u potrazi za sopstvenim korenima, ali i bežeći od žene koja ga progoni da bi mu došla glave. A možda je to baš ova žena koja zajedno s njima dočekuje svitanje? Moćna, živopisna, ispovedna, ali istovremeno i satirična, Moravska noć istražuje svest i sećanja pisca na zalasku karijere, idući tragom njegovih strahova, besova i zadovoljstava, koji su neodvojivi od novije istorije Srednje Evrope. „Čuveni austrijski pisac osvrće se u ovoj elegičnoj pripovesti na svoje delo i na užasno stoleće. Moravska noć je delom duboko promišljanje istorije, a delom naprosto predivno napisana priča… Veličanstveno!“ Kirkus Reviews

Nemo priviđenje nekog pepeljastog broda, na primer, kako dolazi, odlazi; bila je neka na blagoj površini mora purpurna mrlja kao da nešto ključa i krvari, nevidljivo, ispod površine. Ovo uplitanje u scenu sračunatu da pokrene najuzvišenija razmišljanja i dovede do najudobnijih zaključaka zaustavlja njihove korake. Teško je ne obazirati se na njih, ukinuti njihov značaj u slici predela; nastaviti šetnju pored mora, i diviti se kako je spoljna lepota ogledalo unutrašnje. Da li Priroda dopunjuje ono što čovek unapređuje? Da li ona dovršava ono što on počinje? Sa podjednakim mirom ona gleda njegovu nesreću, ništavost, i njegovu patnju. Taj san, onda, o sudelovanju, upotpunjavanju, iznalaženju u osami na obali nekog odgovora, samo je odblesak u ogledalu, a ogledalo je samo površinska staklenost koja se uobličava u tišini kada plemenitije sile spavaju ispod nje? Nestrpljiv, očajan, a ipak nerad da ide (jer lepota nudi svoje mamce, ima svoje utehe), koračati obalom je nemoguće; razmišljanje je neizdržljivo; ogledalo razbijeno.