Roman govori o propasti srpskog južnomoravskog sela u komunizmu. Na vrcav i duhovit način autor je ismejao komunističko društvo, ali je i početkom 80-ih godina XX veka predvideo propast komunizma. Tih godina za tako nešto trebalo je imati hrabrosti. Govori o povesti jedne južnosrbijanske porodice iz Doljevca u toku i posle rata i njen hod kroz burno i neizvesno vreme kao i njeno raslojavanje. Kroz porodicu Arizanovića pisac je dao srbijansko selo uopšte, njegovo odumiranje i propadanje u vremenu koje mu nije bilo naklonjeno, pod politikom koja ga nije razumela.

Pripovest o nerazumu, milosrđu i posledicama. Pogledajte ljude koji su se otarasili straha od smrti. To su ljudi koji su prestali da se plaše Boga, a ne Mene. Da li je odricanje od Boga i okretanje Đavolu najdublji stepen čovekovog očaja ili najviša tačka njegove snage? U romanu Bezverje prikazana je demonska sila koja zaposeda ljude i navodi ih da u zločinu, a ne u dobrim delima, vide put ka sreći i slobodi. Puna filozofskih ideja, ironije i duhovnih dvoboja, bogata u mislima i slojevita u značenjima, knjiga se završava bravurom u kojoj junaci prvi put bivaju imenovani, a događaji dobijaju precizne geografske i vremenske koordinate. Ovaj neobičan roman mali je omaž Bulgakovu, Dostojevskom, Miltonu, Konradu, Ničeu i, na posebno interesantan način, Geteu, a vrvi i od posveta drugim autorima. Bezverje je zgusnuta proza u kojoj se prepliću fikcija i stvarnost, pripovest koja podstiče na razmišljanje i mami na mnoga čitanja i neprestana otkrivanja brojnih, na prvi pogled skrivenih niti.

Motiv Ivan Aivazovsky, Crimea sea štampamo kao postere, slike na platnu ili slike na drvetu. Takođe, izrađujemo slike na kliritu i foreksu. Na tebi je da odlučiš da li će štampa slika na platnu ili pomenutim pločastim materijalima najbolje ukrasiti tvoj život! Nakon što odabereš motiv, dimenzije i materijal, sledi uramljivanje slike! Svrha rama je da slika zasija punim sjajem. U zavisnosti od materijala i drugih karakteristika, nekada će ram biti potreban, a nekada neće. Isprobaj sve mogućnosti i vidi šta tvojoj slici najbolje stoji! Kažu da umetnost omogućava da pronađeš i izgubiš sebe u isto vreme. Umetničke slike su mnogo više od predmeta koji će ulepšati tvoj dom. Poznati slikari su ugradili deo svoje duše u svako delo. Uz dužno poštovanje prema ovim velikanima, reprodukcije slika izrađujemo sa posebnom pažnjom.

Motiv Ivan Aivazovsky, Ox carte štampamo kao postere, slike na platnu ili slike na drvetu. Takođe, izrađujemo slike na kliritu i foreksu. Na tebi je da odlučiš da li će štampa slika na platnu ili pomenutim pločastim materijalima najbolje ukrasiti tvoj život! Nakon što odabereš motiv, dimenzije i materijal, sledi uramljivanje slike! Svrha rama je da slika zasija punim sjajem. U zavisnosti od materijala i drugih karakteristika, nekada će ram biti potreban, a nekada neće. Isprobaj sve mogućnosti i vidi šta tvojoj slici najbolje stoji! Kažu da umetnost omogućava da pronađeš i izgubiš sebe u isto vreme. Umetničke slike su mnogo više od predmeta koji će ulepšati tvoj dom. Poznati slikari su ugradili deo svoje duše u svako delo. Uz dužno poštovanje prema ovim velikanima, reprodukcije slika izrađujemo sa posebnom pažnjom.

Motiv Ivan Aivazovsky, Meer anagoria štampamo kao postere, slike na platnu ili slike na drvetu. Takođe, izrađujemo slike na kliritu i foreksu. Na tebi je da odlučiš da li će štampa slika na platnu ili pomenutim pločastim materijalima najbolje ukrasiti tvoj život! Nakon što odabereš motiv, dimenzije i materijal, sledi uramljivanje slike! Svrha rama je da slika zasija punim sjajem. U zavisnosti od materijala i drugih karakteristika, nekada će ram biti potreban, a nekada neće. Isprobaj sve mogućnosti i vidi šta tvojoj slici najbolje stoji! Kažu da umetnost omogućava da pronađeš i izgubiš sebe u isto vreme. Umetničke slike su mnogo više od predmeta koji će ulepšati tvoj dom. Poznati slikari su ugradili deo svoje duše u svako delo. Uz dužno poštovanje prema ovim velikanima, reprodukcije slika izrađujemo sa posebnom pažnjom.

A mű eredeti címe: Александр Солженицьн Один день Ивана Денисовича Fordította: Wessely László Eredeti megjelenés éve: 1962 Valahol ​a távoli sztyeppén az utolsó sztálini évtized elején egy fogolytáborban élt az „ismeretlen” Ivan Gyenyiszovics Suhov; az ő egyetlen napjának részletes krónikája az immár világhíres kisregény. Egyetlen teljességgel szokványos napjáé, amikor semmi különös nem történik: mínusz harminc fok van, mint mindig; híg halleves a reggeli, mint szokásos; a rabokat létszámba veszik és motozzák reggel és este, munkába menet és jövet, mint rendesen; dúl az ügyesek és élhetetlenek egyenlőtlen küzdelme a kályha és a kásás kondér körül, ahogy megannyi napon, héten, hónapon, éven át… A büntetések és a még mindig megszokhatatlan megaláztatások sem súlyosabbak, mint máskor. Vagyis tengeti a tábor a maga emberlét alatti életét, melynek inkább csak a külsőségeit szabályozza az őrség, valódi törvényeit a sajátos fogolylét alakítja, amely ugyan sokszor kegyetlen, mégis emberarcúbb, mint a személytelen világ, amely ide küldte őket. A látszatra jelentéktelen, epizódszerűen és időrendben egymásra következő események nem pusztán – epikai értelemben – illusztratív értékűek és funkciójúak, hiszen Szolzsenyicin minden, apró-cseprőséget megjelenítő mondata magában hordozza a műnek is koherenciát adó legnagyobb borzalmat jelentő mondandót: a végeérhetetlen rabságban megáll az idő, egyszerűen nincs is már jelentősége, értelme. S hogy ebben a szigorúan időszerkezetű elbeszélésben a túlélésre összpontosító hős és fogolytársai számára ennyire megszűnhet az idő fogalma, ez az ellentmondás hordozza igazán a regény valódi jelentését: a diktatúra embertelenségét, a kegyetlen tekintetnélküliség következményeinek látleletét. A hétköznapi szenvedés ábrázolásakor az író nem infernális kínokat jelenít meg, „csupán” leírja az ötdekás zabkásaadagokért folyó közelharcot, a darabka szalonnával megvesztegethető brigádparancsnokok részrehajlását, az életben maradáshoz minimálisan szükséges feltételek megannyi részelemét és a túlélés egyéni manővereit, a rabok szívszorítóan leleményes ügyeskedését. Eszköztelen, ám markánsan rideg realizmussal szól tehát az író egyetlen napról, amely magában hordozza az ártatlanokra kiszabott büntetésidő végtelenségét, így mondva ítéletet minden megalázó, személyiséget megnyomorító, életet ellehetetlenítő diktatúrára. A kisregénynek – tagadhatatlan irodalomesztétikai értékén túl – dokumentumjelentősége is van, hiteles híradás az ötvenes évek szibériai lágereiről.

Nastavak kultnog romana Milijarder Nikola Vacić je ćutljiv, povučen mladić koji nema para, posao, devojku, a nema izgleda da će se uskoro njegova situacija promeniti. Nakon majčine smrti on ostaje sam u stanu na četrnaestom spratu solitera na Voždovcu i jedinu svetlu tačku u njegovom životu predstavljaju povremeni razgovori sa komšijom Vladislavom Minikom, penzionisanim profesorom komparativne književnosti. Luj de Klontenon je samouveren, otmen vojvoda koji još nije napunio ni tridesetu a ponaša se kao da je ceo svet njegov. On živi u luksuznom stanu u osmom arondismanu u Bulevaru de Kursel u Parizu, izlazi u najelitnije restorane a devojke se oko njega otimaju. Kad saznaju da su naslednici Vladimira Konstantinovića, najbogatijeg Banaćanina svih vremena, Nikolin i Lujev život će se preokrenuti. Pored velikog novčanog iznosa, njihov biološki otac o kome ništa nisu znali ostavio im je vulkansko ostrvo u Južnom moru. Otkrivajući rajsko ostrvo s najuređenijim društvom na planeti, Nikola i Luj moraće da se suoče s istinom o svome poreklu ali i s misterioznom Es, gospodaricom Ostrva, o kojoj kruže priče da je vudu veštica, havajsko božanstvo i kraljica ajkula. U ovom uzbudljivom romanu Ivan Ivanji ispisuje upečatljivu pripovest o preobražavajućoj sili novca, egzotičnim predelima i putovanjima koja nam zauvek menjaju život.

Opis Ivan Antić – komplet četiri knjige: Sankhya – drevna nauka o prirodi i čovekovoj duši Fizika svesti Meditacija – prvi i poslednji korak od razumevanja do prakse Samadhi – jedinstvo svesti i postojanja

Uspomene predstavljaju sažetu, neposrednu i duboko individualizovanu istoriju ruske ali i evropske književnosti i kulture. Broj ocena: 167 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Autobiografije Šifra Proizvoda: 8385 Poslednja cena bila je: 626 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Uspomene, Ivan A. Bunjin Naziv Knjige : Uspomene Autor: Ivan Aleksejevič Bunjin Pismo: Srpski - Latinica Format: 15 x 21 cm Broja strana: 236 strana Povez: Tvrdi Povez Izdavač: Dereta Izdanje : 2005. god Opis proizvoda: Uspomene, Ivan A. Bunjin *** O Knjizi *** Poslednje za života objavljeno Bunjinovo delo „Uspomene“ (1950), sastoji se iz dva dela: „Autobiografske beleške“ i „Ličnosti“. Čovek izuzetno snažnog umetničkog talenta u nizu sažetih portreta ispoljio je i svetle i tamne strane svoje ličnosti, i izuzetan dar zapažanja i sažetog portretisanja. U portretima Rahmanjinova, Repina, Džeroma Džeroma, Lava Tolstoja, Čehova, Šaljapina, Petra Aleksandrova, Kuprina, Ertelja, Vološina i, delimično, Alekseja Nikolajeviča Tolstoja, Bunjin je pokazao izrazit smisao da zapazi u fizičkom izgledu, duhovnoj i moralnoj konstituciji ličnosti najkarakterističnije i da u maksimalno sažetom obliku to uobliči. Uopšte uzevši Bunjinove Uspomene predstavljaju sažetu, neposrednu i duboko individualizovanu istoriju ruske ali i evropske književnosti i kulture. *** O Autoru *** Ivan Aleksejevič Bunjin-Jedan od klasika ruske književnosti XX veka, Ivan Aleksejevič Bunjin, ličnost u kojoj su sjedinjeni strasna priroda s hladnom uzdržanošću, aristokratsko osećanje mere i otmena jednostavnost, odbijanje bilo kakve poze i izveštačenosti, rođen je 10 (22) oktobra 1870. godine u staroj osiromašenoj plemićkoj porodici. Rođen je nepunu deceniju posle ukidanja kmetstva u rano proleće 1861. godine, kada su se raspadala i siromašila stara plemićka gnezda. Od najranijeg detinjstva vaspitavan je u duhu klasične ruske književnosti i kulture, posebno u duhu poštovanja, čak divljenja, prema delu Vasilija Žukovskog, Aleksandra Puškina, Mihaila Ljermontova, Jakova Polonskog. Vaspitavan je u duhu starih staleških predrasuda, u neprekidnim uspomenama starijih, u veličini i ugledu starog plemstva. I jedno i drugo je postalo osnova njegovog stvaralačkog bića. Detinjstvo je proveo na porodičnom imanju u Orlovskoj guberniji, oblasti koja je ruskoj kulturi podarila niz izvanrednih stvaralaca. Rano detinjstvo i dečaštvo proveo je u krilu raskošne prirode, usred mora žita, trava, srebrnastih preliva osunčanih brezovih šuma. Stihijska lepota prirode pronikla je do same srži Bunjinovog stvaralačkog bića. Uz priče o starini, uz narodne bajke, po njegovom kazivanju, već u osmoj godini počeo je osećati stvaralačke impulse. U obližnju gimnaziju pošao je 1881. godine, nije završio ni četvrti razred, već je obrazovanje nastavio u porodičnom domu pod rukovodstvom svog starijeg brata Julija, koga su vlasti prognale u selo kao pripadnika tajne organizacije "Narodna volja", koja je u martu 1881.godine izvršila atentat na cara Aleksandra II. U porodici je dobio odlično obrazovanje. Selo je siromašilo, rušio se stari spahijsko-kmetski red stvari, nastajali su novi društveni odnosi. Bunjinova radoznalost i njegov talenat brzo se razvijaju. Prvu pesmu "Nad Nadsonovom humkom" objavio je 1887. godine. Težak materijalni položaj nagnao ga da 1889. godine napusti roditeljski dom i da se zaposli. Radio je kao korektor, statističar, bibliotekar. U isto vreme pisao je u listovima "Orlovski vesnik", "Kijevljanin" i "Poltavski Gubernijski list".Za to vreme piše poeziju. Već 1891. godine u Orlu objavljuje knjigu "Pesme", u kojoj se, pored jakog uticaja ruske klasične poezije, oseća snaga originalnog uobličavanja osećanja prirode. Ono što je u sebe upio u detinjstvu i dečaštvu postupno se kristalizovalo i izlivalo u stihove neponovljive snage. Dve knjige stihova "Pod otvorenim nebom" i "Listopad", koje su se pojavile 1898. godine predstavljaju punu pesničku zrelost i originalnost. Njegov talenat je bio zapažen i priznat. Knjiga "Listopad" je bila nagrađena Puškinovom nagradom, najvišom za poeziju. To su pesme o zavičaju, o njegovim siromašnim selima, o njegovim nepreglednim šumama srebrnastom sjaju breza. Sve je to doživljeno rafinovano i izraženo nijansirano i tanano. U istom tematskom ključu Bunjin počinje u devedesetim godinama da piše i pripovetke. Tema polunapuštenih i zapuštenih spahijskih imanja na kojima propadaju spahijski mužici prodire u njegovu prozu. Na njegov stvaralački rad imalo je uticaja i lično poznanstvo s Čehovom, zatim i s Gorkim, koji ga je privukao da radi za izdavačko preduzeće "Znanje". Krajem XIX i na samom početku XX veka, upravo u vreme bliskosti s Čehovom i Gorkim, on piše izvrsne pripovetke "Antonovske jabuke", "Borovi", "Novi put". Već 1904. godine on piše pripovetku "Černozjom" u najboljim tradicijama ruske socijalno angažovane literature s ličnim pečatom originalnog ritma kazivanja, plastičnosti izraza, neočekivane metaforičnosti, raskoši boja i mirisa, efektne sažetosti. U njegovom pesničkom i proznom izrazu progovorila je poezija propadanja stare spahijsko-mužičke Rusije. U povesti "Selo" (1910) umetnički je uobličena hronika propadanja plemićkih gnezda; u povesti "Suhodol" izražena je sudbina Rusije kao sudbina ruskog seljaštva. I jedna i druga tema obrađene su duboko doživljeno i umetnički reljefno. U prvoj deceniji XX veka Bunjin je mnogo putovao, putovao je i po zemljama Zapada i po zemljama Istoka. Utiske sa Istoka opisivao je od 1907. do 1911. godine pod naslovom "Hram Sunca". U predrevolucionarno vreme proza mu je sva u znaku otpora građanskoj civilizaciji. Taj otpor je dat u umetnički rafinovanim povestima "Braća" (1914) i "Gospodin iz San Franciska" (1915). Bunjin je u svom ukupnom stvaralaštvu do definitivnog odlaska iz Rusije 1920. godine veoma blizak prirodi i jednostavnom životu. U prirodi se nalazi izvorište čovekove čistote. Iako je bio savremenik ruskih dekadenata i pesimista, s nekima od njih bio i blizak, on je uvek odricao i jedno i drugo i verovao u životne vrednosti. Poput Čehova bio je veliki majstor "malih formi" - novele, pripovetke, povesti. Vladao je neobično bogatim i raznobojnim jezikom. Poput Turgenjeva bio je majstor pejzaža. Ako je Turgenjev bio pesnik plemićkih gnezda, Bunjin je bio pesnik propadanja plemićkih gnezda. Bunjin, takav kakav je bio, nije mogao prihvatiti revoluciju i razumeti njenu razornu i stvaralačku moć. Emigrirao je preko Turske, Bugarske i Jugoslavije u Francusku. On je na sve nagle zaokrete u istoriji i na revolucionarne promene gledao kao na "krvavu igru" koja gura narod "iz ognja u gore". Odvojen od otadžbine, lišen neposrednih sokova rodne grude, pod snažnim dejstvom stvaralačkih impulsa, on se obraća večnim temama prirode, ljubavi i smrti kao mogućnostima savladavanja vremena. Tada pamćenje i sećanje postaju u njegovim delima osnovno stvaralačko uporište. U njegovoj imaginaciji umetnički se preobražava čitavo ranije životno iskustvo, nestaju granice vremena i prostora. Lepota ruske prirode vaskrsava u njemu svom snagom osenčena daljinom i nemogućnošću da se s njom slije i nalazi izraz u pripovetkama "Kosci", "Opanci", "Božje drvo". Poneo je u sebi draži stare Moskve i u Parizu ih opisao u pripovetkama "Daleko" i "Blagonaklono učešće". Bunjin oseća ljubav kao neponovljivo osećanje celovitosti ličnosti, kao potpunu saglasnost fizičkog i duhovnog, tela i duše, lepote i plemenitosti. U njegovom osećanju ljubav i smrt imaju podjednaku snagu preobražavanja. Za njega je smrt rešenje svih protivrečnosti u životu. To je posebno izrazio u povestima "Mitina ljubav" (1925) i "Slučaj korneta Jelagina" (1927) i u ciklusu novela "Mračne aleje", objavljene u Njujorku 1943. godine. Najviše dostignuće u ovom periodu života Bunjin je ostvario romanom "Život Arsenjeva" (1930). Junak romana, koji u prvom licu kazuje svoj život, veoma je blizak Bunjinu. Svom junaku Bunjin je podario sebe, svoj život. Centralna tema romana je svemoćna stihija života koja se ravnodušno poigrava čovekom pojedincem. U delu su u punoj saglasnosti konkretne umetničke slike i odjek kosmičkog, večnog, uloga vremena i večnosti u čovekovom postojanju, savladavanje vremena pamćenjem i sećanjem, postojanje smrti i oslobađanje od nje, priroda i njena uloga u formiranju čovekove svesti. Roman je nastao kao tok slika unutrašnjeg doživljavanja minulog života, kao slikovno saznavanje onoga što je bilo, kao visoki napon rada duha u procesu sećanja kao neposrednog doživljavanja minulog sebe. Roman nije nastao na uzročno-posledičnom načelu, već na načelu asocijativnosti. Struktura romana je zasnovana na slikovnoj vezi sećanja, zamišljanja i zapažanja. Junak romana sa snebivanjem kaže: "Rođen sam u vaseljeni, u beskraju vremena i prostora". Zov beskraja prati ovog junaka u toku čitavog života. Prvi zbornik njegovih pripovedaka u emigraciji nosi naslov "Ruže Jerihona" koji na neki način simbolički nagoveštava čitav život i stvaralački rad Bunjinov u emigraciji. Ta ruža je slika divlje, suve pustinjske biljke, koja, tako suva, ako posle mnogo godina dospe u vodu, oživi i cveta. Ta ruža je simbol vaskrsenja. Na isti način Bunjin u sebi vaskrsava prošlost, Rusiju, njenu prirodu svu njenu lepotu. U pripoveci "Ruža Jerihona" on piše:"U živu vodu ovog srca, u čistu vlagu ljubavi, tuge i nežnosti potapam i korene i stabla moje prošlosti - i evo, opet, opet divno klija moje sveto zrno." * Poslednje za života objavljeno Bunjinovo delo "Uspomene" (1950), koje izlaze i pred našeg čitaoca, sastoje se iz dva dela: "Autobiografske beleške" i "Ličnosti". Čovek izuzetno snažnog umetničkog talenta u nizu sažetih portreta ispoljio je i svetle i tamne strane svoje ličnosti, i izuzetan dar zapažanja i sažetog portretisanja, i tipično ljudske slabosti - sujetu, taštinu, netrpeljivost, čak mržnju, što je teško spojivo sa snagom prodiranja u smisao čovekovog postojanja. U portretima Rahmanjinova, Repina, Džeroma Džeroma, Lava Tolstoja, Čehova, Šaljapina, Petra Aleksandrova, Kuprina, Ertelja, Vološina i, delimično, Alekseja Nikolajeviča Tolstoja Bunjin je pokazao izrazit smisao da zapazi u fizičkom izgledu, duhovnoj i moralnoj konstituciji ličnosti najkarakterističnije i da u maksimalno sažetom obliku to uobliči. O nekima od ovih poznatih i znamenitih ljudi pisao je u više navrata. Sem ovih portreta Tolstojevog i Čehovljevog, o Tolstoju je napisao knjigu mračnih raspoloženja, o Čehovu nije uspeo da završi knjigu. Kad piše o Tolstoju on iskazuje i ovu neobično podsticajnu misao: "Nemoguće je odgovoriti kako sam postao ovo što jesam." U Tolstojevim očima je video "senku tuge". Kad piše o Čehovu, neprekidno navodi njegove misli o književnosti: "I što kraće, što kraće, treba pisati"; "Novo je samo ono što je talentovano. Što je talentovano, to je novo." U dva portreta, onima o Gorkom i Majakovskom, Bunjin je ispoljio tamne strane svoje ličnosti. S Gorkim je bio blizak punih dvadeset godina. Dao je fizički izgled ovog velikog pisca vrlo živo i plastično, ali sa očiglednom antipatijom i odbojnošću. "Jagodice su mu bile sasvim isturene, kao kod Tatara. Malo čelo, nisko, zaraslo dosta dugom kosom zabačenom natrag, bilo je izborano kao kod majmuna - koža čela i obrve stalno su se u naborima pele gore prema kosi." Kaže, kako niko ne zna njegovu pravu biografiju - čas je bosjak, čas kozak. Ističe i to kako su Gorkog zbog velikih brkova zvali podoficirom. Bilo mu je važno da kaže i to kako je Gorki veoma voleo novac. O Alekseju Tolstoju kaže kako je bio "čovek po mnogo čemu izvanredan..., bio je čak neobičan zbog spoja u sebi retke nemoralnosti... s retkom talentovanošću cele njegove prirode, obdarenom uz to velikim umetničkim darom". Veli kako je Tolstoj napisao "uopšte ne malo onoga što je prosto užasno po niskosti i banalnosti"; "razmetao se svojom titulom, špekulisao njome u literaturi i u životu". Bar mu je priznavao talenat i radnu sposobnost. Majakovskom nije priznavao ništa. O njemu kaže kako je bio "prostački nedarovit", "čankoliz RKP". U karikiranoj formi govori o fizičkom izgledu ovog rasnog pesnika - "njuška mu je zla i mračna". Za Bunjina futuristi su "lupeži i huligani". Po Bunjinu, Majakovski će "ostati u istoriji literature boljševičkih godina kao najpodliji,najciničniji i najpogubniji sluga sovjetskog ljudojedstva"; "Majakovski je prevazilazio čak i najozloglašenije sovjetske zlikovce i nitkove". Aristokrata, potomak starog plemićkog roda, izuzetan umetnik, rafinovani esteta, nije uspeo da obuzda nalete mržnje i da nađe primerenije reči za one prema kojima iz bilo kojih razloga nije imao naklonosti. U prvom delu "Uspomena", u "Autobiografskim beleškama", veoma je loše govorio o svojoj braći po peru koji su ostali u Sovjetskom Savezu ili su se iz emigracije vratili u otadžbinu. Loše govori o Konstantinu Baljmontu i Nikolaju Gumiljovu, podsmeva se nazivu "Moskovski hudožestveni teatar", ne voli Čehovljeve drame. Jesenjin mu je "nekakav kudravi pijanac koji očarava svojom srceparajućom lirikom uz harmoniku". O Valeriju Brjusovu kaže da je sin sitnog moskovskog trgovca zapušačima, da je morfinista i sadistički erotoman, da je "lajao kroz nos užasnu besmislicu".; Leonid Andrejev "preteruje u laganju"; Mihail Kuzmin je "pederast s njegovom polugolom lobanjom i mrtvačkim licem, namolovanim kao leš prostitutke", takvom lobanjom "vladaju histerici, jurodivi, poremećeni". Marina Cvetajeva je uvek "sa svojom neprekidnom bujicom divljih reči i zvukova u stihovima". Andrej Beli je "majmunski bes". "Nesrećnom Bloku" "ded po ocu je umro u psihijatrijskoj bolnici", otac "sa nastranostima na granici duševne bolesti", mati se "više puta lečila u bolnici za duševne bolesti", i sam on bio je "kamenog lica lepotana i pesnika", imao je "napade svetogrđa", "patio je od alkohola". Prema Bloku je osećao najjaču ljubomoru. I nije čudo što nije hteo da razume Blokovu poemu "Dvanaestorica". Nina Berberova piše kako je u gostima kod Bunjina u Parizu izvukla iz police knjigu stihova o Divnoj dami, tom "je bio sav išaran nepristojnim psovkama i najpogrdnijim rečima". Ona kaže kako mu je "Blok čitavog života bio živa rana", Blok mu je bio "glavna gadost među simbolistima", bio je "rahitik i degenerik koji je umro od sifilisa". U jednom razgovoru o Bloku je rekao: "On uopšte nije lep. Ja sam lepši od njega." S Berberovom, s kojom je prijateljevao, prekinuo je svaki odnos kad je objavila knjigu o Boku, "Kako o Bloku? Zašto ne o njemu" Berberova s pravom ukazuje: "Nekakva životinja ga je nagrizala iznutra, a sve ošriji sudovi o savremenicima, sve pakosniji krici na kraju života - i usmeni i štampani -pokazali su da on nije mogao zaboraviti te "idiote" i "kretene", da su ga oni celog života uporno mučili i pod starost postali jači od njega, i on je slabio i tražio zaštitu u grubostima:" Divio se on u sebi Bloku i simbolistima, nabusitošću i grubošću pokušavao je da u sebi priguši to divljenje, a ono je bilo sve snažnije što ga je više potiskivao. Kada se uporedi Bunjinov umetnički opus sa onim što je napisao o simbolistima, Gorkom i Majakovskom, postaje očigledno koliko je umetničko ostvarenje šire, plemenitije od suda, koliko je talenat uzvišeniji od karaktera. Neosporno, "Uspomene" upotpunjavaju lik Bunjinov s druge strane. Svi proizvodi iz: Autobiografije Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Prevela: Budislava Šćekić Ilustrovala: Maria Pascual Biblioteka Dragulj, knjiga br. 10 - Vjerni Ivan - Dvanaest kraljevih lovaca - Stakleni kovčeg

BAŠTENSKI SET IVAN 6+1 Baštenski set Ivan je set koji čine pravougaoni sto i šest stolica. Baštenski set je zgodno rešenje za porodične obroke u bašti ili na terasi sa porodicom, jer nudi dovoljno prostora za sedenje 6 odraslih osoba. Stolice iz seta su dimenzija 68x54x93cm, a izrađene su sa zaobljenim naslonima za ruke i blago iskošenim naslonom za leđa, koji ovu stolicu čine vrlo udobnom. Prozirno mrežasto tkanje platna daje stolici atraktivan izgled. Sto je dimenzija: 140x85x70cm.

Putopis Ivana Ivanića o Kosovu i Metohiji predstavlja važan izvor za poznavanje srpskih prilika u ovim krajevima, kako političkih tako i crkvenih, društvenih i kulturnih, u nesigurnim vremenima na početku 20. stoleća. Ove njegove „putne beleške”, pored Nušićeve knjige o Kosovu, koja je prethodila Ivanićevoj i takođe nastala kao rezultat njegovih konzulskih iskustava, i izveštaja Milana Rakića, nezaobilazna su svedočanstva za upoznavanje sa stanjem srpskog naroda, međuetničkim i međureligijskim odnosima, ekonomskim i kulturno-prosvetnim prilikama, nacionalnom akcijom, odnosima sa konkurentskim pokretima (albanski, bugarski, grčki). Zbog toga ponovno objavljivanje ove Ivanićeve knjige i danas, pored zanimljivosti, ima svoju aktuelnost, svedočeći o nekim „procesima dugog trajanja”.

Dekorativna stona lampa visine 38 cm. Abažur lampe napravljen je od papira koji se nalazi na konstrukciji. Lampa koristi sijalicu čije je grlo E14, a maksimalna snaga 40W. Upečatljiv detalj za dnevnu ili spavaću sobu... Broj ocena: 55 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Stone Lampe Šifra Proizvoda: 79666 Poslednja cena bila je: 1449 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Stona Lampa - Dekorativna E14 - Ivan Stona Lampa - Dekorativna E14 - Ivan Materijal: Abažur - Papir na konstrukciji Boja: Bela Dimenzije: Prečnik: 27 cm, Visina: 38 cm Broj sijalica/LED: 1 komad (sijalica nije u paketu) Maksimalna snaga sijalice: 40 W Sijalično grlo: E14 Energetski razred: A++ Energetska klasa: A++ - E Za Unutrašnju upotrebu Opis proizvoda: Stona Lampa - Dekorativna E14 - Ivan Dekorativna stona lampa visine 38 cm. Abažur lampe napravljen je od papira koji se nalazi na konstrukciji. Lampa koristi sijalicu čije je grlo E14, a maksimalna snaga 40W. Upečatljiv detalj za dnevnu ili spavaću sobu. Svi proizvodi iz: Stone Lampe Sve iz: RASVETA: Lampe, Lusteri, LED, Dekorativna * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Opis proizvoda Životopis rimskog imperatora i filozofa koga su hrišćani proglasili za otpadnika. Istorijski roman Julijan, pored romana Konstantin i Dioklecijan, spada u opus magnum Ivana Ivanjija jer verodostojno i uverljivo oživljava vreme i okolnosti u kojima se u Rimskom carstvu širila i ustoličila nova religija Hristovih sledbenika. Poslednji roman iz Ivanjijeve trilogije o rimskim carevima poteklom sa naših prostora, Julijan je priča o nadarenom i obrazovanom vladaru koji je poslednji pokušao nemoguće: da u Rimsko carstvo vrati mnogobožačku religiju predaka, zbog čega je bio anatemisan i prozvan Apostata (otpadnik). „Kod ovog rimskog imperatora ima nečeg univerzalnog u mehanizmu vlasti: oko njega su bili ljudi koji su pod Dioklecijanom proganjali hrišćane, pa su pod Konstantinom postali dobri hrišćani, a pod Julijanom su opet ustali protiv njih“, kaže pisac u jednom osvrtu na roman. Julijan je živeo samo 27 godina, politikom je počeo da se bavi kasno, sa dvadesetak godina, jer je prvo hteo da bude sveštenik pa onda filozof, a i sam je pisao neoplatonske rasprave. Nespreman je postao vojskovođa, ušao je u Galiju i dobijao bitke čitajući Cezara i, na kraju, prevaren i izdat, poginuo herojskom smrću prilikom opsade persijskog grada Ktesifona na Tigru. Njegove mladićke godine u Atini, kada se posvetio proučavanju helenske književnosti i filozofije i družio sa najznačajnijim misliocima i umetnicima onoga vremena, njegova pravičnost, uzdržanost i skromnost kao rimskog cezara, „dostojnog da vlada drugima jer je umeo da vlada sobom“, i nadasve njegov kratak a bogat i ispunjen život – najviše su razgorevali maštu pokolenja jer je Julijan, od svih stotinak rimskih careva, bio jedini koji svojim plemenitim pregnućima i kratkotrajnom vladavinom ostao upamćen kao najtragičniji i najplemenitiji među rimskim carevima. Format: 13x20 cm Broj strana: 384 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 23. januar 2017. ISBN: 978-86-521-2378-0

Ivan Klajn spada u red najboljih znalaca tajni srpskog jezika. Njegov Rečnik jezičkih nedoumica olakšava pisanje, ali i komunikaciju ne samo piscima, lektorima, redaktorima, već i običnim ljudima.

Opis proizvoda Šta zaista znači biti usamljen, biti manjina, biti izdvojen iz društva, a usred društva? Razmišljao sam, dugo sam razmišljao o tom našem razgovoru i zaključio da me je Velja onim „Nisi naš!“ zapravo izbacio... Odakle me je izbacio? Iz jednog dela života, ideje, možda iluzije u kojoj sam živeo. To je bio početak rastanka, razlaza, razmirica, raskola. Verovatno i moje odluke da odem. Odem iz ove zemlje gde sam „ničiji“. Kad sam već ničiji i večiti usamljenik, to mogu da budem bilo gde na svetu. „U romanu Usamljenost manjine Ivan Ivanji je u potpunosti posvećen analizi položaja manjine unutar šarolikog jugoslovenskog društva tokom eksplozivne istorije ove zemlje. U neizbežnom rasponu između vazda varljivih binarnih odrednica (naši/njihovi, tada/sada, tamo/ovde), kroz vispren i šarmantan memoarski narativ svog junaka – banatskog Mađara protestantske vere, Jugoslovena rođenjem i ateiste opredeljenjem – Ivan Ivanji rukom velikog majstora ispisuje uzbudljivu pripovest koja se proteže u luku od tridesetih godina dvadesetog veka sve do početka novog stoleća i milenijuma i vodi nas kroz sve ratove, krize, promene političkih sistema, raspade, tragedije, koliko ih se u tih sedamdesetak godina nataložilo. Niko izuzev njega danas i ovde nije u stanju da piše o čitavom tom vremenskom rasponu i svim njegovim izazovima s toliko lakoće, autoriteta, uverljivosti, pa i duhovitosti.“ – Vladimir Arsenijević Format: 13x20 cm Broj strana: 336 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 11. oktobar 2021.

Emocionalni vodič kroz diskografiju Đorđa Balaševića. “Panonski admiral” je knjiga o karijeri jednog velikog pesnika i padu jedne velike zemlje. To je profesionalna biografija Đorđa Balaševića i zbirka ličnih i kolektivnih sećanja. Balašević je bio sjajan hroničar i mudar tumač našeg vremena. i ratu. Najpre ćemo ga pamtiti kao pesnika intime i ljudskih osećanja, kao pesnika ljubavi. Već nekoliko generacija nosi njegove pesme ispod kože. Potpisao je obimnu diskografiju bez slabog albuma, što je retkost i u internacionalnim razmerama. “Panonski admiral” je naklon njegovoj umetnosti i njegovom civilizacijskom angažmanu, a sadrži I kolekciju ekskluzivnih i nekih do sada neobjavljenih fotografija. Format: 13×20 cm Broj strana: 344 Pismo: Latinica Povez: Mek Cena: 1199 din + troškovi dostave Knjigu možete poručiti i telefonom : 066 060820 ISPORUKA NA ADRESU, PLAĆANJE POUZEĆEM. POŠILJKE VAN SRBIJE SE ŠALJU NAKON UPLATE KNJIGE I POŠTARINE.

Vodič kroz albume Azre i Džonija Štulića

Opis proizvoda Da li je odricanje od Boga i okretanje Đavolu najdublji stepen čovekovog očaja ili najviša tačka njegove snage? U romanu Bezverje prikazana je demonska sila koja zaposeda ljude i navodi ih da u zločinu, a ne u dobrim delima, vide put ka sreći i slobodi. Puna filozofskih ideja, ironije i duhovnih dvoboja, bogata u mislima i slojevita u značenjima, knjiga se završava bravurom u kojoj junaci prvi put bivaju imenovani, a događaji dobijaju precizne geografske i vremenske koordinate. Ovaj neobičan roman mali je omaž Bulgakovu, Dostojevskom, Miltonu, Konradu, Ničeu i, na posebno interesantan način, Geteu, a vrvi i od posveta drugim autorima. Format: 13x20 cm Broj strana: 96 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 17. jun 2016.

Knjiga: 171

Naslov originala: КНЯЗ СРЕБРЕНЙЙ Preveo: Petar Mitropan

Knjiga: 167