Čik pogodi - čija je ovo šapica? Čitajući ovu zabavnu knjigu, uživaćete u igri pogađanja životinja na osnovu njihovih šapa, šapica, šapetina! Uz pomoć veselih ilustracija, zabavnih pesmica i stranica koje prate oblik šapa, začas ćete utonuti u zagonetnu atmosferu "SKRIVALICE". U ovoj knjizi predstavljene su životinje iz našeg okruženja: mačka: Njeni su jastučići kao od pliša, mekani i nežni. Al' kad spazi miša, il' kad zagusti, kandže ona rado pusti... svinja: Mala je i zdepasta, Papak joj je ime, ova se šapa diči koječime, u roze je obučena, blatom presvučena, pa još hoda na prstima, kao balerina... konj: Pametna je životinja i društvo mu jako prija. trči i pase srećno on, a štala je njegov dom... kokoška: Njene su nožice ispod kožice, imaju noktiće da love crviće. Kad spava- stoji, visine se ne boji... kornjača: Stubaste su i stamene, ali paze kuda gaze: kada krenu, sporo hode, al' daleko one vode... guska: Perje je greje, stopala hladna, razdražljiva je i napadna, otvori kljun, izduži vrat, pa pusti glas čudnovat...

Ediciju "Šape" čine dve edukativne knjige uz pomoć kojih će najmlađa deca otkrivati životinjski svet. Čitajući ove zabavne knjige, uživaće u igri pogađanja životinja na osnovu izgleda njihovih šapa! Uz vesele ilustracije, zabavne pesmice - zagonetke i stranice koje prate oblik šapa deca će učiti o domaćim i divljim životinjama. Izuzetno su pogodne za rukovanje i prelistavanje, jer su napravljene od kartona koji deca ne mogu da pocepaju. Komplet čine knjige "Čija je ovo šapa" i "Čija je ovo šapica". Čija je ovo šapa? U ovoj knjizi predstavljene su divlje životinje: gušter: Te čudesne šape male, čak na plafon dolijale, jagodice poput gume, a kandže mu ko u pume, pa te gleda iz prikrajka, repom mrdne, začas šmugne... žirafa: Dugačke, dugačke, dva metra čak, te negrapne noge u galopu jure kad opasnost tu je... krokodil: Zdepaste ali snažne šape, da brzo idu, one znaju, i dok se u rekama i jezerima brčkaju, one se za žestoke zasede spremaju... lenjivac: On duge i zakrivljene kandže ima, al' ne da napada njima, već da se za drvo dobro zakači i spava dok mu naopačke visi glava. Najsporiji od svih ko je? Da hodaju, njegove se noge boje... slon: Šape stamene popust kula dvorca... Pod njima je jastučić naboran, siv... noj: Ćosave šape bez dlake ima, graciozno i mirno stoji na njima. Al' kad treba da se brani, on kandže strašne pokaže njima: hijenama i lavovima... Čija je ovo šapica? U ovoj knjizi predstavljene su životinje iz našeg okruženja: mačka: Njeni su jastučići kao od pliša, mekani i nežni. Al' kad spazi miša, il' kad zagusti, kandže ona rado pusti... svinja: Mala je i zdepasta, Papak joj je ime, ova se šapa diči koječime, u roze je obučena, blatom presvučena, pa još hoda na prstima, kao balerina... konj: Pametna je životinja i društvo mu jako prija. trči i pase srećno on, a štala je njegov dom... kokoška: Njene su nožice ispod kožice, imaju noktiće da love crviće. Kad spava- stoji, visine se ne boji... kornjača: Stubaste su i stamene, ali paze kuda gaze: kada krenu, sporo hode, al' daleko one vode... guska: Perje je greje, stopala hladna, razdražljiva je i napadna, otvori kljun, izduži vrat, pa pusti glas čudnovat...

Život se okreće, život ti vraća ono što neguješ, ono u čemu grešiš. Vonj blatnjavih algi i gustog peska, mokrog perja. Drevni krater, sad ispunjen vodom – to je jezero u Bračanu, gde se, posle bekstva iz Rima, iskrcala porodica Antonije Kolombo, žene čiji se ponos graniči s tvrdoglavošću, koja se sama stara o nepokretnom mužu i četvoro dece. Antonija je oličenje poštenja, Antonija ne prihvata kompromise, Antonija veruje u opšte dobro, pa ipak želi da se njena ćerka Gaja, u borbi s nedaćama, oslanja samo na sopstvene sposobnosti. Zato je uči: da ne jadikuje, da se svakog dana ukrca u regionalni voz kako bi stigla do škole, da čita knjige, da skriva mobilni telefon u kutiji od cipela, da skače u jezero iako struje vuku na dno. Čini se da taj devojčurak pun pegica saginje glavu; međutim, kad podigne pogled, iz očiju joj blesne mrkli sjaj. Svaki izraz razboritosti survava se u njoj kao za onih noći u kojima juri na motociklu ugašenih farova. Na banalnu bljutavost života, na doživljenu nepravdu, Gaja reaguje neočekivanom nasilnošću, odlučnošću zamuklog božanstva. Dve hiljadite su godine, Gaja i njeni prijatelji odrastaju u svetu udaljenom od velikih političkih i građanskih borbi, blizu je samo kratka priobalna plovidba onog što imaju, ili im je uskraćeno, prvih SMS-ova, nepomične vode jednog bivstvovanja lišenog obzorja. Đulija Kaminito udahnula je život romanu ukotvljenom u stvarnosti, ujedno prožetom radikalnim nemirom, koji od jednog odmerenog teksta svedenog na sopstvenu suštinu, nabusitog i poetičnog, gradi poslednji bedem pred utvarama što se nad njim nadvijaju. Jezero je čarobno ogledalo: na njegovom dnu, zajedno s potopljenim Hristovim jaslama, vidimo mladost, njeno jogunasto suprotstavljanje nezadovoljstvu.

Život se okreće, život ti vraća ono što neguješ, ono u čemu grešiš.Vonj blatnjavih algi i gustog peska, mokrog perja. Drevni krater, sad ispunjen vodom – to je jezero u Bračanu, gde se, posle bekstva iz Rima, iskrcala porodica Antonije Kolombo, žene čiji se ponos graniči s tvrdoglavošću, koja se sama stara o nepokretnom mužu i četvoro dece. Antonija je oličenje poštenja, Antonija ne prihvata kompromise, Antonija veruje u opšte dobro, pa ipak želi da se njena ćerka Gaja, u borbi s nedaćama, oslanja samo na sopstvene sposobnosti. Zato je uči: da ne jadikuje, da se svakog dana ukrca u regionalni voz kako bi stigla do škole, da čita knjige, da skriva mobilni telefon u kutiji od cipela, da skače u jezero iako struje vuku na dno. Čini se da taj devojčurak pun pegica saginje glavu; međutim, kad podigne pogled, iz očiju joj blesne mrkli sjaj.Svaki izraz razboritosti survava se u njoj kao za onih noći u kojima juri na motociklu ugašenih farova. Na banalnu bljutavost života, na doživljenu nepravdu, Gaja reaguje neočekivanom nasilnošću, odlučnošću zamuklog božanstva. Dve hiljadite su godine, Gaja i njeni prijatelji odrastaju u svetu udaljenom od velikih političkih i građanskih borbi, blizu je samo kratka priobalna plovidba onog što imaju, ili im je uskraćeno, prvih SMS-ova, nepomične vode jednog bivstvovanja lišenog obzorja. Đulija Kaminito udahnula je život romanu ukotvljenom u stvarnosti, ujedno prožetom radikalnim nemirom, koji od jednog odmerenog teksta svedenog na sopstvenu suštinu, nabusitog i poetičnog, gradi poslednji bedem pred utvarama što se nad njim nadvijaju. Jezero je čarobno ogledalo: na njegovom dnu, zajedno s potopljenim Hristovim jaslama, vidimo mladost, njeno jogunasto suprotstavljanje nezadovoljstvu.