Opis Kostim Cruella de Vil iz crtaća 101 Dalmatinac Set sadrži: Dugačku crno-belu haljinu sa tufnama i kaiševima i crno-belu periku. Veličine za devojčice: S (4-6 god.) M (7-9 god.) L (10-12 god.) Veličina za devojke: XL (65 - 75 kg)

Opis proizvoda Preslatka karirana siva haljina savršena je za sve prilike! Uz bele dugačke čarape koje dolaze u kompletu, vaša lutka je spremna za odlazak u goste ili za laganu šetnju gradom. Uzrast: 3+ Materijal: Tekstil Kompanija Paola Reina decenijama vredno radi na unošenju iluzija u živote dece širom sveta. Ovaj put dozvolio im je da maštaju, sanjaju i stvaraju. Konstantno unapredjuju svoj proces stvaranja i dizajniranja, kao i kvalitet svojih proizvoda. Trenutno pružaju jedan od najraznovrsnijih kataloga sa lutkama u svetu, od klasičnih i modernih lutkica, do lutkica sa mehanizmima i beba za edukaciju. Ova raznolikost omogućila im je da se prošire u više od 20 država. Zavirite sa nama u ovaj prelepi svet - svet lutaka.

Opis Slike na platnu iz pet delova Pariz grad svetlosti Zatvori oči i zamisli želju, zamisli gde bi volela da budeš sad, ovog momenta, na kom mestu, u kom gradu želiš da se nađeš u ovom trenu? Zatvaram oči i zamišljam Pariz, Pariz iz nekog prošlog vremena, šetam njegovim prelepim ulicama u dugačkoj haljini koja sve šuška od mojih pokreta, a ruci nosim košobran da zaštitim svoje belo lice od zraka sunca koji su obasjali ceo Ajfelov toranj. Pa i zovu ga grad svetlosti zar ne? U momentu otvaram oči, i vidim obris tog čarobnog grada baš tu ispred mene, na mome zidu, vidim čarobnu sliku na platnu. Lepo si ovo smislio, prelepo iznenađenje, hvala ti ljubavi!

Opis Slika iz cetiri dela Pariz grad svetlosti Zatvori oči i zamisli želju, zamisli gde bi volela da budeš sad, ovog momenta, na kom mestu, u kom gradu želiš da se nađeš u ovom trenu? Zatvaram oči i zamišljam Pariz, Pariz iz nekog prošlog vremena, šetam njegovim prelepim ulicama u dugačkoj haljini koja sve šuška od mojih pokreta, a ruci nosim košobran da zaštitim svoje belo lice od zraka sunca koji su obasjali ceo Ajfelov toranj. Pa i zovu ga grad svetlosti zar ne? U momentu otvaram oči, i vidim obris tog čarobnog grada baš tu ispred mene, na mome zidu, vidim čarobnu sliku na platnu. Lepo si ovo smislio, prelepo iznenađenje, hvala ti ljubavi!

Opis Slika na platnu iz jednog dela Pariz grad svetlosti Zatvori oči i zamisli želju, zamisli gde bi volela da budeš sad, ovog momenta, na kom mestu, u kom gradu želiš da se nađeš u ovom trenu? Zatvaram oči i zamišljam Pariz, Pariz iz nekog prošlog vremena, šetam njegovim prelepim ulicama u dugačkoj haljini koja sve šuška od mojih pokreta, a ruci nosim košobran da zaštitim svoje belo lice od zraka sunca koji su obasjali ceo Ajfelov toranj. Pa i zovu ga grad svetlosti zar ne? U momentu otvaram oči, i vidim obris tog čarobnog grada baš tu ispred mene, na mome zidu, vidim čarobnu sliku na platnu. Lepo si ovo smislio, prelepo iznenađenje, hvala ti ljubavi!

Opis Slika na platnu iz tri dela Pariz grad svetlosti Zatvori oči i zamisli želju, zamisli gde bi volela da budeš sad, ovog momenta, na kom mestu, u kom gradu želiš da se nađeš u ovom trenu? Zatvaram oči i zamišljam Pariz, Pariz iz nekog prošlog vremena, šetam njegovim prelepim ulicama u dugačkoj haljini koja sve šuška od mojih pokreta, a ruci nosim košobran da zaštitim svoje belo lice od zraka sunca koji su obasjali ceo Ajfelov toranj. Pa i zovu ga grad svetlosti zar ne? U momentu otvaram oči, i vidim obris tog čarobnog grada baš tu ispred mene, na mome zidu, vidim čarobnu sliku na platnu. Lepo si ovo smislio, prelepo iznenađenje, hvala ti ljubavi!

Opis -MIKROTALASNA RERNA. Cena 5.000.- -nov kucni GREJAC ZA KICMU 3.000.- -9 VELIKIH belih DZAKOVA za selidbu ZENSKE I nove ODECE u odlicnom stanju ( kostimi, suknje, haljine, bluze, pantalone, pidzame, jakne). Cena svakog dzaka 2.ooo.- din, -2, VELIKA DZAKA MATERIJALA ZA SIVENJE ( za butike I sl. Od tankih do debelih materijala za kapute) Cena za dzak 1.5oo.- din. -1 zenska PELERINA firmirana I ZIMSKI KAPUT po 1.500.- -MUŠKI MANTILI jedan 1.500 I drugi 2.000 (postavljen), I XXXXL ZIMSKI KAPUT 2.000.- -TASNE 5 kom. Cena za sve ukupna 3.000.- - 10 pari, RUKAVICE ZENSKE KOZNE, kratke i duge, 6 pari VUNENE RUKAVICE, nove sa sarama ručni rad za decu i odrasle, 5 pari VUNENE CARAPE RUČNI RAD , 3 PARA masinski rad svaki komad 500 din -17 marama po 400 din -1 KOZNE PAPUCE sa perlicama, br 32, Din 800.- - 1 PATIKE ADIDAS BELE ZENSKE broj 38, Din 1.500.- -STOLNJACI LANENI . Cena 700 DIN komad - 1o VUNICA OD PO 100 GR, tirkizne boje, komad 2 1oo din. - SERVIS ZA CAJ i KAFU ZA 4 OSOBE ENGLESKI PORCULAN 6.000,- -SERVIS ZA RUČAVANJE OD PORCELANA, K0BALTA ZA 6 OSOBA, 18 tanjira, činija za sos, dugačka ovalna tacna manja, 1 činija za salatu, belo plave boje 10.000.- - 1 SERVIS ZA RUCAVANJE ZUTI, nov, za 6 osoba, 18 tanjira 1 tacnom, činijom za supu i 2 manje činije za salatu. Cena din. 5.000 -SREBRNI PEHARI ZA PICE, 3 komleta po 6 kom, 1 mali kompl, 1 uski kompl. I 1 siroki kompl. Cena za svaki komplet je 5.000.- din -2 VELIKA CUPA ZA

-MIKROTALASNA RERNA. Cena 5.000.- -nov kucni GREJAC ZA KICMU 3.000.- -9 VELIKIH belih DZAKOVA za selidbu ZENSKE I nove ODECE u odlicnom stanju ( kostimi, suknje, haljine, bluze, pantalone, pidzame, jakne). Cena svakog dzaka 2.ooo.- din, -2, VELIKA DZAKA MATERIJALA ZA SIVENJE ( za butike I sl. Od tankih do debelih materijala za kapute) Cena za dzak 1.5oo.- din. -1 zenska PELERINA firmirana I ZIMSKI KAPUT po 1.500.- -MUŠKI MANTILI jedan 1.500 I drugi 2.000 (postavljen), I XXXXL ZIMSKI KAPUT 2.000.- -TASNE 5 kom. Cena za sve ukupna 3.000.- - 10 pari, RUKAVICE ZENSKE KOZNE, kratke i duge, 6 pari VUNENE RUKAVICE, nove sa sarama ručni rad za decu i odrasle, 5 pari VUNENE CARAPE RUČNI RAD , 3 PARA masinski rad svaki komad 500 din -17 marama po 400 din -1 KOZNE PAPUCE sa perlicama, br 32, Din 800.- - 1 PATIKE ADIDAS BELE ZENSKE broj 38, Din 1.500.- -STOLNJACI LANENI . Cena 700 DIN komad - 1o VUNICA OD PO 100 GR, tirkizne boje, komad 2 1oo din. - SERVIS ZA CAJ i KAFU ZA 4 OSOBE ENGLESKI PORCULAN 6.000,- -SERVIS ZA RUČAVANJE OD PORCELANA, K0BALTA ZA 6 OSOBA, 18 tanjira, činija za sos, dugačka ovalna tacna manja, 1 činija za salatu, belo plave boje 10.000.- - 1 SERVIS ZA RUCAVANJE ZUTI, nov, za 6 osoba, 18 tanjira 1 tacnom, činijom za supu i 2 manje činije za salatu. Cena din. 5.000 -SREBRNI PEHARI ZA PICE, 3 komleta po 6 kom, 1 mali kompl, 1 uski kompl. I 1 siroki kompl. Cena za svaki komplet je 5.000.- din -2 VELIKA CUPA ZA BASTU, svaki po 1.500 din. - UKRASNI TANJIRI ZA ZID. Rucni rad, mali 500 din, veliki 700 din. - STARINSKI TELEFON, ZIDNI 4.000.- din. -KOMPLET ZA OTVARANJE FLASA (iz 4 delova) Cena 3.000 din - 7 MEDALJA ZA KOSARKU . Cena 1.000.- -STARE RAZGLEDNICE BEOGRADA, GLUMACA, DOPISNICE, JAPANSKE SLIKE. Sve 1.000 din.- - MALE PLOCE IZ STARE JUGOSLAVIJE, kom. 100 din. - UKRASNI TANJIRI ZA ZID. Rucni rad, mali 500 din, veliki 700 din. - KUĆNI GREJAČ ZA KIČMU, pamučni, nov, cena 4.000 din. - Rustična MAŠININA ZA ŠIVENJE na nozni pogon Gritzner, nemačka sa svojim metalnim kabinetom. Cena 4.000 din. 0637216157 Beograd

-MIKROTALASNA RERNA. Cena 5.000.- -nov kucni GREJAC ZA KICMU 3.000.- -9 VELIKIH belih DZAKOVA za selidbu ZENSKE I nove ODECE u odlicnom stanju ( kostimi, suknje, haljine, bluze, pantalone, pidzame, jakne). Cena svakog dzaka 2.ooo.- din, -2, VELIKA DZAKA MATERIJALA ZA SIVENJE ( za butike I sl. Od tankih do debelih materijala za kapute) Cena za dzak 1.5oo.- din. -1 zenska PELERINA firmirana I ZIMSKI KAPUT po 1.500.- -MUŠKI MANTILI jedan 1.500 I drugi 2.000 (postavljen), I XXXXL ZIMSKI KAPUT 2.000.- -TASNE 5 kom. Cena za sve ukupna 3.000.- – 10 pari, RUKAVICE ZENSKE KOZNE, kratke i duge, 6 pari VUNENE RUKAVICE, nove sa sarama ručni rad za decu i odrasle, 5 pari VUNENE CARAPE RUČNI RAD , 3 PARA masinski rad svaki komad 500 din -17 marama po 400 din -1 KOZNE PAPUCE sa perlicama, br 32, Din 800.- – 1 PATIKE ADIDAS BELE ZENSKE broj 38, Din 1.500.- -STOLNJACI LANENI . Cena 700 DIN komad – 1o VUNICA OD PO 100 GR, tirkizne boje, komad 2 1oo din. – SERVIS ZA CAJ i KAFU ZA 4 OSOBE ENGLESKI PORCULAN 6.000,- -SERVIS ZA RUČAVANJE OD PORCELANA, K0BALTA ZA 6 OSOBA, 18 tanjira, činija za sos, dugačka ovalna tacna manja, 1 činija za salatu, belo plave boje 10.000.- – 1 SERVIS ZA RUCAVANJE ZUTI, nov, za 6 osoba, 18 tanjira 1 tacnom, činijom za supu i 2 manje činije za salatu. Cena din. 5.000 -SREBRNI PEHARI ZA PICE, 3 komleta po 6 kom, 1 mali kompl, 1 uski kompl. I 1 siroki kompl. Cena za svaki komplet je 5.000.- din -2 VELIKA CUPA ZA BASTU, svaki po 1.500 din. – UKRASNI TANJIRI ZA ZID. Rucni rad, mali 500 din, veliki 700 din. – STARINSKI TELEFON, ZIDNI 4.000.- din. -KOMPLET ZA OTVARANJE FLASA (iz 4 delova) Cena 3.000 din – 7 MEDALJA ZA KOSARKU . Cena 1.000.- -STARE RAZGLEDNICE BEOGRADA, GLUMACA, DOPISNICE, JAPANSKE SLIKE. Sve 1.000 din.- – MALE PLOCE IZ STARE JUGOSLAVIJE, kom. 100 din. – UKRASNI TANJIRI ZA ZID. Rucni rad, mali 500 din, veliki 700 din. – KUĆNI GREJAČ ZA KIČMU, pamučni, nov, cena 4.000 din. – Rustična MAŠININA ZA ŠIVENJE na nozni pogon Gritzner, nemačka sa svojim metalnim kabinetom. Cena 4.000 din. Sprem Zdenka 0637216157 Beograd

-MIKROTALASNA RERNA. Cena 5.000.- -nov kucni GREJAC ZA KICMU 3.000.- -9 VELIKIH belih DZAKOVA za selidbu ZENSKE I nove ODECE u odlicnom stanju ( kostimi, suknje, haljine, bluze, pantalone, pidzame, jakne). Cena svakog dzaka 2.ooo.- din, -2, VELIKA DZAKA MATERIJALA ZA SIVENJE ( za butike I sl. Od tankih do debelih materijala za kapute) Cena za dzak 1.5oo.- din. -1 zenska PELERINA firmirana I ZIMSKI KAPUT po 1.500.- -MUŠKI MANTILI jedan 1.500 I drugi 2.000 (postavljen), I XXXXL ZIMSKI KAPUT 2.000.- -TASNE 5 kom. Cena za sve ukupna 3.000.- – 10 pari, RUKAVICE ZENSKE KOZNE, kratke i duge, 6 pari VUNENE RUKAVICE, nove sa sarama ručni rad za decu i odrasle, 5 pari VUNENE CARAPE RUČNI RAD , 3 PARA masinski rad svaki komad 500 din -17 marama po 400 din -1 KOZNE PAPUCE sa perlicama, br 32, Din 800.- – 1 PATIKE ADIDAS BELE ZENSKE broj 38, Din 1.500.- -STOLNJACI LANENI . Cena 700 DIN komad – 1o VUNICA OD PO 100 GR, tirkizne boje, komad 2 1oo din. – SERVIS ZA CAJ i KAFU ZA 4 OSOBE ENGLESKI PORCULAN 6.000,- -SERVIS ZA RUČAVANJE OD PORCELANA, K0BALTA ZA 6 OSOBA, 18 tanjira, činija za sos, dugačka ovalna tacna manja, 1 činija za salatu, belo plave boje 10.000.- – 1 SERVIS ZA RUCAVANJE ZUTI, nov, za 6 osoba, 18 tanjira 1 tacnom, činijom za supu i 2 manje činije za salatu. Cena din. 5.000 -SREBRNI PEHARI ZA PICE, 3 komleta po 6 kom, 1 mali kompl, 1 uski kompl. I 1 siroki kompl. Cena za svaki komplet je 5.000.- din -2 VELIKA CUPA ZA BASTU, svaki po 1.500 din. – UKRASNI TANJIRI ZA ZID. Rucni rad, mali 500 din, veliki 700 din. – STARINSKI TELEFON, ZIDNI 4.000.- din. -KOMPLET ZA OTVARANJE FLASA (iz 4 delova) Cena 3.000 din – 7 MEDALJA ZA KOSARKU . Cena 1.000.- -STARE RAZGLEDNICE BEOGRADA, GLUMACA, DOPISNICE, JAPANSKE SLIKE. Sve 1.000 din.- – MALE PLOCE IZ STARE JUGOSLAVIJE, kom. 100 din. – UKRASNI TANJIRI ZA ZID. Rucni rad, mali 500 din, veliki 700 din. – KUĆNI GREJAČ ZA KIČMU, pamučni, nov, cena 4.000 din. – Rustična MAŠININA ZA ŠIVENJE na nozni pogon Gritzner, nemačka sa svojim metalnim kabinetom. Cena 4.000 din. Sprem Zdenka 0637216157 Beograd

-MIKROTALASNA RERNA. Cena 5.000.- -nov kucni GREJAC ZA KICMU 3.000.- -9 VELIKIH belih DZAKOVA za selidbu ZENSKE I nove ODECE u odlicnom stanju ( kostimi, suknje, haljine, bluze, pantalone, pidzame, jakne). Cena svakog dzaka 2.ooo.- din, -2, VELIKA DZAKA MATERIJALA ZA SIVENJE ( za butike I sl. Od tankih do debelih materijala za kapute) Cena za dzak 1.5oo.- din. -1 zenska PELERINA firmirana I ZIMSKI KAPUT po 1.500.- -MUŠKI MANTILI jedan 1.500 I drugi 2.000 (postavljen), I XXXXL ZIMSKI KAPUT 2.000.- -TASNE 5 kom. Cena za sve ukupna 3.000.- - 10 pari, RUKAVICE ZENSKE KOZNE, kratke i duge, 6 pari VUNENE RUKAVICE, nove sa sarama ručni rad za decu i odrasle, 5 pari VUNENE CARAPE RUČNI RAD , 3 PARA masinski rad svaki komad 500 din -17 marama po 400 din -1 KOZNE PAPUCE sa perlicama, br 32, Din 800.- - 1 PATIKE ADIDAS BELE ZENSKE broj 38, Din 1.500.- -STOLNJACI LANENI . Cena 700 DIN komad - 1o VUNICA OD PO 100 GR, tirkizne boje, komad 2 1oo din. - SERVIS ZA CAJ i KAFU ZA 4 OSOBE ENGLESKI PORCULAN 6.000,- -SERVIS ZA RUČAVANJE OD PORCELANA, K0BALTA ZA 6 OSOBA, 18 tanjira, činija za sos, dugačka ovalna tacna manja, 1 činija za salatu, belo plave boje 10.000.- - 1 SERVIS ZA RUCAVANJE ZUTI, nov, za 6 osoba, 18 tanjira 1 tacnom, činijom za supu i 2 manje činije za salatu. Cena din. 5.000 -SREBRNI PEHARI ZA PICE, 3 komleta po 6 kom, 1 mali kompl, 1 uski kompl. I 1 siroki kompl. Cena za svaki komplet je 5.000.- din -2 VELIKA CUPA ZA BASTU, svaki po 1.500 din. - UKRASNI TANJIRI ZA ZID. Rucni rad, mali 500 din, veliki 700 din. - STARINSKI TELEFON, ZIDNI 4.000.- din. -KOMPLET ZA OTVARANJE FLASA (iz 4 delova) Cena 3.000 din - 7 MEDALJA ZA KOSARKU . Cena 1.000.- -STARE RAZGLEDNICE BEOGRADA, GLUMACA, DOPISNICE, JAPANSKE SLIKE. Sve 1.000 din.- - MALE PLOCE IZ STARE JUGOSLAVIJE, kom. 100 din. - UKRASNI TANJIRI ZA ZID. Rucni rad, mali 500 din, veliki 700 din. - KUĆNI GREJAČ ZA KIČMU, pamučni, nov, cena 4.000 din. - Rustična MAŠININA ZA ŠIVENJE na nozni pogon Gritzner, nemačka sa svojim metalnim kabinetom. Cena 4.000 din. Sprem Zdenka 0637216157 Beograd

-MIKROTALASNA RERNA. Cena 5.000.- -nov kucni GREJAC ZA KICMU 3.000.- -9 VELIKIH belih DZAKOVA za selidbu ZENSKE I nove ODECE u odlicnom stanju ( kostimi, suknje, haljine, bluze, pantalone, pidzame, jakne). Cena svakog dzaka 2.ooo.- din, -2, VELIKA DZAKA MATERIJALA ZA SIVENJE ( za butike I sl. Od tankih do debelih materijala za kapute) Cena za dzak 1.5oo.- din. -1 zenska PELERINA firmirana I ZIMSKI KAPUT po 1.500.- -MUŠKI MANTILI jedan 1.500 I drugi 2.000 (postavljen), I XXXXL ZIMSKI KAPUT 2.000.- -TASNE 5 kom. Cena za sve ukupna 3.000.- - 10 pari, RUKAVICE ZENSKE KOZNE, kratke i duge, 6 pari VUNENE RUKAVICE, nove sa sarama ručni rad za decu i odrasle, 5 pari VUNENE CARAPE RUČNI RAD , 3 PARA masinski rad svaki komad 500 din -17 marama po 400 din -1 KOZNE PAPUCE sa perlicama, br 32, Din 800.- - 1 PATIKE ADIDAS BELE ZENSKE broj 38, Din 1.500.- -STOLNJACI LANENI . Cena 700 DIN komad - 1o VUNICA OD PO 100 GR, tirkizne boje, komad 2 1oo din. - SERVIS ZA CAJ i KAFU ZA 4 OSOBE ENGLESKI PORCULAN 6.000,- -SERVIS ZA RUČAVANJE OD PORCELANA, K0BALTA ZA 6 OSOBA, 18 tanjira, činija za sos, dugačka ovalna tacna manja, 1 činija za salatu, belo plave boje 10.000.- - 1 SERVIS ZA RUCAVANJE ZUTI, nov, za 6 osoba, 18 tanjira 1 tacnom, činijom za supu i 2 manje činije za salatu. Cena din. 5.000 -SREBRNI PEHARI ZA PICE, 3 komleta po 6 kom, 1 mali kompl, 1 uski kompl. I 1 siroki kompl. Cena za svaki komplet je 5.000.- din -2 VELIKA CUPA ZA BASTU, svaki po 1.500 din. - UKRASNI TANJIRI ZA ZID. Rucni rad, mali 500 din, veliki 700 din. - STARINSKI TELEFON, ZIDNI 4.000.- din. -KOMPLET ZA OTVARANJE FLASA (iz 4 delova) Cena 3.000 din - 7 MEDALJA ZA KOSARKU . Cena 1.000.- -STARE RAZGLEDNICE BEOGRADA, GLUMACA, DOPISNICE, JAPANSKE SLIKE. Sve 1.000 din.- - MALE PLOCE IZ STARE JUGOSLAVIJE, kom. 100 din. - UKRASNI TANJIRI ZA ZID. Rucni rad, mali 500 din, veliki 700 din. - KUĆNI GREJAČ ZA KIČMU, pamučni, nov, cena 4.000 din. - Rustična MAŠININA ZA ŠIVENJE na nozni pogon Gritzner, nemačka sa svojim metalnim kabinetom. Cena 4.000 din. Sprem Zdenka 0637216157 Beograd

Kupoholičarka hara Njujorkom, kao i bestseler listama! Broj ocena: 94 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Komedije Šifra Proizvoda: 7019 Poslednja cena bila je: 690 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Kupoholičarka U Inostranstvu, Sofi Kinsela Naziv Knjige : Kupoholičarka U Inostranstvu Serijal : Kupoholičarka Autor : Sofi Kinsela Izdavač : Laguna Format : 13 x 20 cm Broj Strana : 344 Naziv Originala : , Sophie Kinsella Opis proizvoda: Kupoholičarka U Inostranstvu, Sofi Kinsela *** O Knjizi : RU životu Rebeke Blumvud sve ide kao podmazano. Ima posao na televiziji, upravnik banke je ljubazan prema njoj, a kada je reč o trošenju novca, njen moto glasi: "Kupuj samo ono što ti je neophodno" - i ona se zaista (nekako) toga i pridržava. Začkoljica je samo u tome što joj se pruža prilika da radi u Njujorku. Njujork! Muzej moderne umetnosti! Gugenhajm! Metropoliten opera! I Beki namerava da ih sve obiđe. Najozbiljnije. Jedino što izgleda baš glupo ne videti neka druga poznata mesta. Kao što je Saks. I Blumingdejls. I Barnis. Sve te robne kuće. I neku od onih neverovatnih rasprodaja gde možete naći Pradinu haljinu za 10 dolara. Ili beše 100? Da li će Beki ostati dovoljno prisebna da bi marila još i za takve sitnice? "Gotovo da sam zaplakala od smeha." Daily Mail *** O Autoru : Rođena 12. decembra 1971. Sofi Kinsela je zapravo pseudonim Medlin Vikam. Sofi je njeno srednje ime, a Kinsela majčino prezime. Prijatelji i porodica je zovu Medi. Ova autorka je, pre nego što će se posvetiti literaturi, radila kao novinar prateći sektor tržišta i finansija. Na prvi pogled, tu se nazire veza sa tematikom i, prevashodno, naslovima romana koji će joj doneti punu afirmaciju: Tajni svet snova jedne kupoholičarke (2000), Kupoholičarka u inostranstvu (2001), Kupoholičarka staje na ludi kamen (2002). Uz roman Bogomdana domaćica (2005), delo Umeš li da čuvaš tajnu? predstavlja tematski iskorak iz ljupkog Kinselinog kupoholičarskog ambijenta, iskorak koji nipošto neće razočarati one koji su njeno pisanje zavoleli čitajući pomenute knjige. Naprotiv. „Nikad nisam bila istinski posvećena novinarstvu, delom zbog toga što me sektor koji mi je zapao – finansije – nikada nije stvarno zanimao, a delom i zato što ja, u stvari, nikada nisam bila na ’ti’ sa svim tim činjenicama kojih bi čovek u žurnalizmu trebalo da se drži. Ali, da sam volela da pišem za novine – volela sam“, ispovedila se u jednom intervjuu Sofi Kinsela, koja, kako kaže, obožava svadbe, a svojim tajnim porokom smatra to što često ume da natrpa puna usta keksa. Sofi ima tri sina: Fredija, Huga i Oskara. Suprug joj je nastavnik i predaje latinski jezik u osnovnoj školi. Romani iz serijala o Kupoholičarki su prodati u preko 6, 3 miliona kopija samo u SAD. Kinsela rado citira Oskara Vajlda: „Nikada ne ostavljam za sutra ono što mogu da uradim prekosutra.“ www.sophiekinsella.com *** Odlomak Iz Knjige : Glava prva U redu, samo bez panike. Bez panike. Treba samo da budem organizovana i hladne glave i da smislim šta treba da ponesem. I da to zatim uredno složim u kofer. Mislim, koliko to može da bude teško? Odstupam korak od zatrpanog kreveta i zatvaram oči, napola se nadajući da će, ako to dovoljno snažno poželim, moja odeća sama od sebe uredno da se složi. Kao u onim člancima o pakovanju u časopisima, gde vas podučavaju kako da otputujete na odmor s jednim jedinim jeftinim sarongom i vešto se obučete u njega na šest različitih načina. (Inače, mislim da je to totalna prevara, jer iako sarong košta deset funti, oni posle dodaju brdo odeće koja košta stotine, a mi kao ne treba da primetimo.) Kada otvorim oči, međutim, darmar je još tamo. U stvari, reklo bi se da ga ima još više, kao da mi je odeća, dok sam žmurila, iskočila iz fioka i trčala oko kreveta. Kud god pogledam po sobi, svuda grdne, neuredne gomile... pa, svega. Cipela, čizama, majica, časopisa... Poklon-korpa Bodi šopa kupljena na rasprodaji... Lingvafonov tečaj italijanskog koji stvarno moram da počnem da učim... ona stvar za lice što se stavlja u sauni... a na stočiću za šminku ponosno leže mačevalačka maska i mač koje sam juče kupila. Samo četrdeset funti u dobrotvornoj prodavnici! Uzimam mač i pravim kratak eksperimentalni ubod prema svom odrazu u ogledalu. Bila je to neverovatna podudarnost, jer već odavno nameravam da učim mačevanje, još otkako sam pročitala onaj članak u Dejli vorldu. Jeste li znali da mačevaoci imaju bolje razvijene noge od svih ostalih sportista? Osim toga, ako postanete stručnjak, možete da radite kao dubler u filmovima i zaradite brdo love! Zato nameravam da u kraju nađem nekoga ko drži časove mačevanja, pa da stvarno dobro naučim, za šta mislim da mi neće trebati mnogo vremena. A onda – to je moj tajni plan – čim dobijem zlatnu značku ili šta se već dobija, ima da sastavim pismo Ketrin Ziti Džons. Zato što joj je garant potrebna dobra dublerka, mislim, kome nije? Zašto to onda ne bih bila ja? U stvari, sigurno će se radije opredeliti za nekoga iz Britanije. Možda će me pozvati telefonom i reći da gleda svako moje pojavljivanje na kablovskoj i da je oduvek želela da me upozna. Bože. Zar to ne bi bilo sjajno? Verovatno bismo odmah shvatile da smo se našle, da se smejemo iz istih razloga i sve ostalo. Onda bih odletela do njene luksuzne kuće i upoznala se s Majklom Daglasom i igrala se s bebom. Bile bismo opuštene kao stare prijateljice, neki časopis bi napisao članak o nama u okviru serije o najboljim prijateljicama među zvezdama, a njih dvoje bi me čak možda zamolili da... „Ćao, Beks!“ Slatke slike na kojima se smejem s Majklom i Ketrin prskaju mi u glavi kao mehuri sapunice i mozak mi se vraća u stvarnost. Suz, moja cimerka, dokono ulazi u sobu, odevena u prastaru kariranu pižamu. „Šta to radiš?“ radoznalo se raspituje. „Ništa!“ kažem ja, i žurno vraćam mač na sto. „Samo... održavam formu.“ „A, tako“, kaže ona, neodređeno. „Pa – kako ide pakovanje?“ Odlazi do kamina, uzima ruž i počinje da ga nanosi na usne. Suz se uvek tako ponaša u mojoj sobi – luta okolo, uzimajući stvari i razgledajući ih i ponovo ih spuštajući. Kaže da voli to što nikad ne zna šta će naći, kao da je na buvljaku. Prilično sam sigurna da time ne misli ništa loše. „Odlično“, kažem. „Upravo smišljam koji kofer da uzmem.“ „Aaa“, kaže Suz, okrenuvši se. Usne su joj do polovine jarkoružičaste. „Što ne uzmeš onaj mali, krem boje? Ili crvenu putnu torbu?“ „Mislila sam možda ovaj“, kažem, i izvlačim svoj novi, otrovnozeleni metalni kofer ispod kreveta. Kupila sam ga za vikend, i totalno je fenomenalan. „Vau!“ kaže Suz, razrogačenih očiju. „Beks! Strava je! ’De si ga uzela?“ „U Fenviksu“, kažem, sa širokim kezom. „Zar nije boli glava?“ „Najmoćnija koferčina koju sam ikada videla!“ kaže Suz, zadivljeno prevlačeći prstima po njemu. „I... kol’ko sada imaš kofera?“ Osvrće se prema mom ormaru, gde se guraju smeđi kožni kofer, lakirani putni kovčeg i tri koferčića. „O, pa znaš“, kažem, nehajno slegnuvši ramenima. „Kao sav normalan svet.“ Može biti da sam u poslednje vreme malo više kupovala kofere. Ali pre toga ih vekovima uopšte nisam imala, osim jedne stare, ofucane platnene torbe. Dok nisam, pre nekoliko meseci, doživela čudesno otkrovenje usred Harodsa, otprilike kao sveti Pavle na drumu za Mandelej. Koferi. Od tada sam u pohodu da nadoknadim propušteno. Uostalom, svi znaju da je dobar kofer dobra investicija. „Pošla sam da skuvam čaj“, kaže Suz. „Hoćeš ti?“ „O da, molim te!“ kažem. „I kitket?“ Suz se kezi. „Kitket neizostavno.“ Nedavno smo dozvolile jednom Suzaninom prijatelju da prenoći na sofi – a on nam je na odlasku ostavio ogromnu kutiju kitketa. Što je sjajan poklon u znak zahvalnosti, ali sada po ceo dan jedemo kitkete. S druge strane, Suz je sinoć primetila da ćemo ih potrošiti onoliko brzo koliko ih brzo budemo jele – tako da je na neki način zdravije natrpati ih što više u sebe. Suz se odšeta iz sobe, a ja se okrećem koferu. Dobro. Koncentriši se. Pakovanje. Ovo stvarno ne bi trebalo da traje dugo. Sve što mi je potrebno jeste osnovna, sparena garderoba za mini odmor u Somersetu. Sastavila sam čak i spisak, i to bi trebalo da olakša posao. Farmerke: dva para. To je lako. Izbledele i manje izbledele. Majice: U stvari, neka bude tri para farmerki. Moram da ponesem moje nove dizelke, jer su strava, iako su pomalo tesne. Pa šta, nosiću ih samo po nekoliko sati uveče, ili tako nešto. Majice: O, i one izvezene s kratkim nogavicama iz Oaze, jer ih još nisam dovoljno iznosila. Ali one se ne računaju, jer su praktično šorts. Uostalom, farmerke gotovo uopšte ne zauzimaju prostor, zar ne? OK, to će verovatno biti dovoljno džinsa. Uvek mogu da dodam još ako zatreba. Majice: razne. Da vidimo. Obična bela, obavezno. Siva takođe. Kratka crna, dugačka crna (Kalvin Klajn), druga dugačka crna (Verhaus, ali izgleda otmenije), roze bez rukava, roze koja se presijava, roze... Zastajem, usred pokreta kojim prenosim složene majice u kofer. Ovo je glupo. Na koju foru da predvidim koje ću majice želeti da obučem? Majica je nešto što ujutru odabereš prema raspoloženju, isto kao kristale, ili aromaterapijska ulja. Šta ako se probudim raspoložena da nabacim svoju „Elvis je car“ majicu, a nisam je ponela? Znate šta, narode, jednostavno ću sve da ih ponesem. Mislim, nekoliko majica više neće zauzeti previše prostora, zar ne? Jedva će se primećivati da su tamo. Sručujem ih sve u kofer i dodajem dve-tri majice na bretele, čisto za sreću. Odlično. Ovaj pristup s osnovnom garderobom savršeno funkcioniše. Dobro, šta je na redu? Svi proizvodi iz: Komedije Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Dečja radoznalost nema granica. Posle odgovora na jedno ZAŠTO? odmah slede nova pitanja...1000 odgovora na 500 pitanja... Broj ocena: 109 Cena sa PDV: 1140 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 8059 Vreme slanja: 3 - 5 radnih dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba Masa za dostavu: 0.20 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Anima Brend: Anima Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: Sveznalica - ZAŠTO? Sveznalica - ZAŠTO? Multimedijalni kurs na PC CD-Rom-u Na 500 pitanja 1000 odgovora Prvi odgovor je kraći i sadrži osnovne elemente, a drugi je širi i sveobuhvatniji Jezik : srpski (ćirilica) Uzrast : 7-15 godina Opis proizvoda: Sveznalica - ZAŠTO? Dečja radoznalost nema granica. Posle odgovora na jedno ZAŠTO, odmah slede nova pitanja. Ovaj program obuhvata 500 pitanja na koje je dato 1000 odgovora. Prvi odgovor je kraći i sadrži osnovne elemente, a drugi je širi i sveobuhvatniji. To je učinjeno da bi čitav sadržaj bio pogodan za decu različitog uzrasta. Multimedijalno sveznanje na srpskom jeziku (ćirilica), za uzrast 7-15 godina. Šetnja po svetu Kako su postale planine? Kako radi žičara na planini? Zašto se grade brane (ustave)? Zašto iz nekih planina izbijaju dim i plamen? Zašto nastaju zemljotresi? Zašto se na planinama sneg leti ne otopi? Zašto nastaje odjek? Šta su pećine? Zašto nastaju talasi na moru? Zašto nastaju talasi na moru? Zašto more nikud ne otiče? Zašto more menja boju? Zašto je morska voda slana? Zašto u školjci šumi more? Zašto postoje svetionici? Zašto se vidi samo katarka kad je brod daleko? Zašto se dobija morska bolest? Kako jedrilica plovi bez motora? Zašto nema peska na svim plažama? Zašto su obluci okrugli? Otkuda školjke u kamenu? Kuda odlazi kišnica? Otkuda voda u bunaru? Šta je vodotoranj? Otkuda dolazi rečna voda? Zašto reka uvek teče u istom pravcu? Zašto se u vodi možemo ogledati? Zašto kamen pravi krugove u vodi? Zašto nastaju poplave? Kako voda okreće vodenični točak? Zašto ne opravljamo stare vetrenjače? Zašto ima hladnih i toplih oblasti? Zašto nije sunčano svakoga dana? Zašto dolazi do oluje? Zašto nastaje duga? Zašto mesec mart nazivamo baba-Martom? Zašto iz usta izlazi para kad je hladno? Zašto zimi pada sneg? Zašto se jezero zimi zaledi? Zašto se kaže pasje vreme? Šta je to slana? Zašto se dim ne diže uvek pravo uvis? Zašto se na vidiku drvoredi spajaju? Zašto se nekom drvetu zaseca kora? Zašto kazaljka busole uvek pokazuje isti pravac? Životinje – naši prijatelji Zašto životinje ne govore? Zašto životinje mrdaju ušima? Zašto su neke životinje zle? Zašto životinjama nije zimi hladno? Zašto zimi ne viđamo neke životinje? Zašto se životinje dresiraju? Zašto se prave kaputi od krzna? Zašto ljudi jedu životinje? Šta je lovostaj? Zašto mačka prede? Zašto mačke imaju brkove? Zašto mački pucketa dlaka kad je milujemo? Zašto se mačka nakostreši pred psom? Zašto se kaže plašljiv kao zec? Zašto se kaže da su noću sve mačke crne? Zašto mačka noću vidi bolje nego mi? Zašto se kaže I mačka cara gleda? Zašto kad mačka ode miševi kolo vode? Kako se miševi provlače kroz majušne rupe? Kako se miševi penju uza zidove? Zašto ribama nije hladno u vodi? Zašto riba stalno otvara usta? Da li ribe spavaju? Zašto se kaže Zevati kao riba na suvom? Šta su ostrige? Zašto se u školjci ponekad nađe račić? Zašto žabe skaču? Kako puž vidi? Zašto puž ostavlja srebrnast trag za sobom? Zašto kornjača nosi kuću na leđima? Zašto se konji potkivaju? Zašto se kaže da potkovica donosi sreću? Zašto pas plazi jezik? Zašto lovački pas njuška zemlju? Zašto se kaže To ni pas s maslom ne bi pojeo? Kako ptice lete? Zašto kokoške ne padnu kad spavaju? Što ptice grade gnezda na drveću? Zašto ptice često nose slamčicu u kljunu? Zašto kokoške nose jaja? Kako pile izlazi iz jajeta? Kako lasta pronalazi svoje staro gnezdo? Zašto se kaže da jedna lasta ne čini proleće? Zašto se laste poređaju na žici? Zašto struja ne ubije ptice kad stoje na žici? Zašto rode napuštaju naše krajeve? Zašto čaplja često stoji na jednoj nozi? Zašto patkama nije hladno u vodi? Zašto patka ima kožicu između prstiju? Zašto paun pravi lepezu od svog repa? Zašto u kavezu uvek ima po dva papagaja? Zašto papagaj govori? Zašto se sova čuje samo noću? Zašto se na njive postavlja strašilo? Zašto krava daje mleko? Zašto krava stalno žvaće? Zašto deca vole konje? Zašto ovce leti idu na planinske pašnjake? Zašto zec mrda vrhom njuške? Zašto neki insekti hodaju po vodi? Zašto cvrčak peva? Kako pevaju skakavci? Zašto mravi uvek nekud žure? Zašto pčele prave med? Zašto pauk pravi paučinu? Zašto muve mogu da idu po tavanici? Kako pauk pravi svoju mrežu? Kako leptir uzima hranu iz cveta? Kako se gusenice kreću? Zašto svitac svetluca? Zašto ima rupa u starom nameštaju? Zašto kameleon menja boju? Zašto se ježevi sklupčaju? Zašto zmija menja kožu? Zašto je zmijski ujed opasan? Kako se zmije kreću? Zašto se kaže Spretan kao majmun? Zašto neko lije krokodilske suze? Zašto kamila ima grbu? Zašto žirafa ima dugačak vrat? Šta su to sunđeri? Svet biljaka Zašto se na njive stavlja đubrivo? Zašto biljke jedu zemlju? Kako drveće raste? Zašto neko drveće i zimi ima lišće? Zašto lišće u jesen menja boju? Zašto je lišće puno žilica? Zašto na presečenom stablu ima krugova? Zašto je na morskoj obali drveće nagnuto? Zašto se drveće orezuje? Zašto se drveće kalemi? Zašto ima drveća bez cvetova? Zašto cveće treba zalivati? Zašto saksija ima rupu na dnu? Zašto cveće uvene? Zašto se neki cvetovi uveče zatvaraju? Zašto sve cveće nije iste boje? Zašto neko cveće miriše? Kako se iz cveća uzima miris? Zašto na grožđu ima plavkastih mrlja? Zašto kažemo da je grožđe belo kad je zeleno? Zašto deca piju grožđani sok a ne vino? Šta znači izreka Kiselo grožđe? Zašto voće menja boju kad sazri? Zašto sok pomorandžine kore gori? Zašto ima zelenih i crnih maslina? Od čega se pravi ulje za salatu? Zašto plačemo kad čistimo crni luk? Zašto je praziluk do pola beo? Zašto krompir ima oči? Zašto je šargarepa zdrava i korisna? Kako biljke puze po zidovima? Zašto kopriva žeže? Zašto kaktusi imaju bodlje? Nebesko prostranstvo Da li je Zemlja postojala i pre ljudi? Da li se Sunce vidi sa svih mesta na Zemlji? Zašto vreme nije isto u svim zemljama? Zašto u sednici ima sedam dana? Zašto ima dvanaest meseci u godini? Zašto noću nema sunca? Zašto nosimo naočari za sunce? Zašto duva vetar? Šta je to ruža vetrova? Zašto vetar duva i tamo gde nema drveća? Zašto se oblaci kreću? Zašto pada kiša? Šta je to magla? Zašto se Mesec skriva iza oblaka? Zašto se Mesec ne vidi svake noći? Zašto se Mesec kreće zajedno sa nama? Zašto Mesec nije uvek okrugao? Zašto zvezde sijaju? Zašto zvezde ne sijaju danju? Zašto je nebo plavo? Zašto nebo dodiruje more? Kako se Zemlja održava u vasioni? Šta se nalazi s one strane neba? Zašto sateliti ne padnu na Zemlju? Kako avioni lete? Kako se avioni snalaze na nebu? Zašto avion kruži pre nego što se spusti? Zašto neki avioni mogu da slete na vodu? Zašto neki avioni prave veliku buku? Zašto avioni ne lete do Meseca? Zašto helikopter ima elisu odozgo? Kako se otvara padobran? Zašto se padobranci ne ozlede kad padnu? Šta smo – kakvi smo Kako se zna da će mama dobiti bebu? Gde smo bili pre rođenja? Zašto buduća majka odlazi u porodilište? Kako beba dolazi na svet? Zašto je beba kao smežurana kad se rodi? Zašto bebe nemaju zube? Zašto prvi zubi ispadaju? Zašto bebe ne hodaju čim se rode? Zašto imamo pupak? Zašto ljudi nemaju rep? Zašto bebe treba dojiti? Zašto rastemo? Zašto plačemo kad smo tužni? Kako uzvici izlaze iz našeg grla? Zašto neko govori kao iz bureta? Zašto neko izgubi jezik? Šta to znači kad neko ima sluha? Kako to nekome probijamo uši? Zašto više volimo muziku nego buku? Zašto ne osećamo da rastemo? Zašto mora da se jede? Zašto zevamo? Zašto nam krče creva? Zašto se kaže jede kao noj? Zašto svake noći spavamo? Zašto zatvorimo oči kad spavamo? Zašto oko ne ispadne iz glave? Zašto se kaže spavati jednim okom? Zašto se kaže ne vidi dalje od nosa? Zašto sanjamo? Zašto se zagrejemo kad trčimo? Zašto nam je toplo u vunenoj odeći? Zašto se kaže na vrh jezika mi je? Zašto ne boli kad sečemo nokte i kosu? Zašto neki ljudi nemaju kose? Zašto neki muškarci nose brkove? Zašto se očni kapci stalno miču? Zašto nas ponekad hvata vrtoglavica? Zašto mišići otvrdnu kad nosimo teret? Zašto onaj ko se opeče duva i na hladno? Zašto nam noge utrnu? Zašto starije osobe imaju belu kosu? Zašto stariji imaju bore? Zašto neko ima pege? Zašto stari ljudi idu pognuto? Zdravlje je najveće bogatstvo Zašto se i stariji bave sportom? Zašto srce jako lupa kad trčimo? Zašto smo ponekad bolesni? Kako lekar sazna od čega smo bolesni? Zašto je zmija lekarski znak? Zašto nas lekar lupka po kolenu? Zašto lekar gleda u sat kad smo bolesni? Kako zubni lekar leči zube? Kako to deda skida svoje zube? Zašto ljudi odlaze u banju? Zašto se daju injekcije? Zašto se i bebama daju injekcije? Zašto se ljudi boje mikroba? Zašto uništavamo muve? Zašto se cucle iskuvavaju? Zašto treba prati ruke pre jela? Zašto se peremo sapunom? Kuda odlazi voda iz kade? Zašto treba prati uši? Zašto se na rane stavlja jod? Zašto treba jesti uvek u isto vreme? Zašto se kaže Glad očiju nema? Zašto neko ima crve u stomaku? Zašto nekom operišu slepo crevo? Zašto trljamo oči kad nam se spava? Zašto se kaže da kafa razbija san? Zašto ljudi posrću kad su pijani? Zašto ljudi puše? Zašto drhtimo kad nam je hladno? Zašto se naježimo kad nam je hladno? Zašto nam se zapuši nos kad nazebemo? Zašto neko hrče kad spava? Zašto se na rendgenu vide kosti? Kako zaraste slomljena kost? Kako zaraste posekotina? Zašto od pčelinjeg uboda otekne ruka? Zašto sunce opeče kožu? Zašto neko nosi naočari? Zašto neki ljudi govore prstima? Šta zna sveznalica Kako se pravi hartija? Kako se pravi staklo? Zašto ima rupa u hlebu? Zašto su jaja tvrda kad se skuvaju? Kako se pravi posuđe od zemlje? Zašto konzervišemo namirnice? Kako se pravi ulje za loženje? Zašto se voda pretvara u led? Zašto se čajnik puši? Zašto poklopac skakuće kad voda vri? Zašto voda u termosu dugo ostane topla? Zašto mleko iskipi? Zašto se šećer topi u vodi? Zašto voda iscuri kad ubacimo kamenčić? Zašto kamen tone? Kako podmornica zaroni? Zašto smo teži kad izađemo iz vode? Zašto mineralna voda bocka? Zašto eter hladi ruke? Zašto neko vino ima 11 stepeni? Zašto nas plamen opeče? Zašto ugalj i drvo gore? Zašto je ugalj pod zemljom? Zašto se kaže drveni ugalj? Zašto šećer menja boju kad gori? Zašto se bunjište puši? Šta je to noćno svetlucanje? Kako se pravi fotografija? Zašto je potreban fleš za snimanje? Zašto je projektovana slika tako velika? Kako se kreću slike u bioskopu? Zašto se vidimo u ogledalu? Zašto se u kašičici ogledamo naopačke? Zašto konj na slici ima samo jedno oko? Da li stvari ostaju gde su i kad odemo? Zašto plava i žuta boja daju zelenu? Zašto se u mehuru vide sve boje? Zašto ne padnemo kad se Zemlja okrene? Zašto dečji baloni odlete visoko? Zašto lopta pada na zemlju? Zašto se biciklista naginje u krivini? Zašto se mora iseći i drugi kraj ampule? Zašto zapušač šampanjske boce odleti? Zašto avionska buka trese prozore? Kako glas ide kroz telefon? Zašto su električne žice na stubovima? Zašto iskače varnica kad uključujemo struju? Gde se nalazi televizijski spiker? Šta je radar? Zašto magnet privlači čiode? Zašto se postavljaju gromobrani? U našem domu Zašto ključ otvara samo jedna vrata? Zašto se ponekad prozori teško otvaraju? Zašto se prozori znoje? Zašto pod noću pucketa? Zašto se ispod kuće pravi podrum? Zašto se kaže da i zidovi imaju uši? Kako se boji pištoljem? Zašto popravljamo električne osigurače? Zašto se antena postavlja na krov? Kako klavir svira? Šta je klavir a šta pijanino? Zašto se harmonijum pumpa? Zašto časovnik treba navijati? Kako budilnik zvoni? Zašto časovnik kuca? Zašto na čunku postoji ručica? Kako gas dospeva do štednjaka? Zašto gas šišti kad ga pustimo? Zašto palidrvce ima crvenu glavicu? Zašto ekspresni lonac pišti? Zašto je gore toplije nego dole? Zašto se termometar penje kad je toplo? Kako se u bojleru greje voda? Zašto se voda kotrlja po vrelom tiganju? Zašto voda gasi vatru? Zašto čaša prsne od vrele vode? Kako hladnjak pravi kockice leda? Zašto kockica leda ne potone? Zašto namirnice stavljamo u frižider? Zašto se mleko progruša? Zašto se pravi mleko u prahu? Kako se hrana sačuva u konzervi? Zašto se neke plastične kutije ne lome? Odakle potiče so? Zašto šećer svetluca? Zašto kafa kipi u espresu? Zašto se kafa melje? Zašto ulje pliva po sirćetu? Zašto se hleb brzo stvrdne? Zašto se sok penje uz slamčicu? Zašto neke čaše sviraju? Kako se drži vazdušna vešalica? Kako radi vaga za merenje? Zašto upijač upija mastilo? Kako prašina ulazi u usisivač? Svakodnevni život Kako na radiju znaju prognozu vremena? Kako barometar pokazuje vreme? Zašto nam treba toplomer kad smo bolesni? Kako se pali upaljač? Kako radi džepna lampa? Kako se prave punjene bombone? Zašto moljci jedu odelo? Kako ploča svira? Kako se piše muzika? Zašto dečji bicikl ima četiri točka? Zašto se kaže Leži mi na srcu? Kako rade automati za bombone? Kako piše metalno perce? Kako se pravi vatromet? Zašto se pero za pisanje tako zove? Kako piše hemijska olovka? Kako svira flauta? Zašto zmajevima treba rep? Zašto se pravi vrtlog u kadi? Zašto su smučke tako dugačke? Kako rade pokretne stepenice? Kako voz prelazi na drugi kolosek? Zašto postoje železnički signali? Kako se održava skijaš na vodi? Zašto saobraćajci nose bele uniforme? Kako gnjurac roni? Zašto neki gradovi imaju bedeme? Kako su nekad podizane tvrđave? Zašto se zimi stavlja so na ulice? Zašto se od sapunice prave mehuri? Zašto vodoskok stvara vodenu prašinu? Zašto oluci ponekad zimi prsnu? Zašto alat rđa? Zašto se neka vrata otvaraju sama? Zašto je zidaru potreban visak? Zašto fabrike imaju visoke dimnjake? Zašto danas nije juče? Zašto nas senka uvek prati? Zašto ne možemo zgaziti svoju senku? Zašto ne vidimo promaju? Zašto je automobilu potreban benzin? Zašto se u motor sipa ulje? Zašto se menja stepen prenosa? Zašto se u hladnjak stavlja voda? Zašto se zimi stavljaju lanci? Društvo u kome živimo Zašto postoje zastave? Zašto je naša zastava trobojna? Šta je to politička parola? Šta je monarhija a šta republika? Zašto slavimo 15-ti februar? Šta je to spomenik neznanom junaku? Zašto mladići idu u armiju? Zašto plaćamo porez? Zašto se na izborima glasa? Zašto postoji pasoš? Zašto se stavljaju otisci prstiju? Zašto su svi potpisi različiti? Zašto treba ići u školu? Da li svuda deca idu u školu? Zašto su novčanice toliko iscrtane? Zašto se na pisma lepe marke? Šta je to vetrokaz? Zašto postoje praznici? Zašto se buše vozne karte? Zašto postoje pešački prelazi? Zašto postoji sat za parkiranje? Zašto se u gradu ne upotrebljava sirena? Zašto vatrogasci prave veliku buku? Zašto nam prodavac ponekad vraća novac? Zašto neko daje napojnicu? Zašto u muzeju postoje čuvari? Zašto postoje spomenici? Zašto se za Novu godinu kiti jelka? Zašto se slavi osmi mart? Zašto pravimo prvoaprilske šale? Zašto se stavljaju karnevalske maske? Šta su to dodole? Zašto praznujemo prvi maj? Šta je to ukrasno osvetljenje? Zašto našim jezikom ne govore svi? Zašto postoji azbuka? Zašto ima nepismenih? Zašto se kaže govori kao iz knjige? Zašto neki ljudi nose bele štapove? Kako slepi ljudi mogu da čitaju? Zašto se nosi burma? Zašto je nakit najčešće od zlata? Zašto balerine idu na vrhovima prstiju? Zašto postoji podzemna železnica? Zašto se grade oblakoderi? Kako telefon saopštava tačno vreme? Zašto se ljubimo? Zašto se rukujemo desnom rukom? Zašto se skida šešir pri pozdravljanju? Zašto treba kucati pre no što se uđe? Zašto volimo da pružimo ruku? Zašto treba slušati? Zašto oca ne grdimo kad obori čašu? Zašto jedemo iz tanjira? Zašto neko ne voli broj trinaest? Zašto muškarci ne nose haljine? Zašto treba mazati cipele? Zašto žene stavljaju ruž na usne? Zašto neki muškarci nose suknjicu? Zašto mlada ima belu haljinu? Svi proizvodi iz: Edukativne video igrice Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Drugi deo najveće epske sage u istoriji SF. Broj ocena: 101 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Naučna Fantastika Šifra Proizvoda: 6795 Poslednja cena bila je: 890 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Pad Hiperiona, Den Simons Pad Hiperiona Autor : Den Simons Izdavač : Laguna Format : 13 x 20 cm Broj Strana : 516 Naslov Originala : , Dan Simmons Opis proizvoda: Pad Hiperiona, Den Simons *** O Knjizi : U fantastičnom nastavku epske avanture započete u Hiperionu, Simons nas vraća u daleku budućnost na dramatičan i inventivan način. Tajanstvene Vremenske Grobnice se otvaraju. A tajne koje sadrže podrazumevaju da više ništa - ništa u čitavoj vasioni - neće biti kao pre. Zemlja je odavno uništena, a čovečanstvo sada nastanjuje više od 150 svetova povezanih Mrežom, sistemom trenutnog putovanja koji su stvorile i njime upravljaju veštačke inteligencije, samosvesni, savršeni računari. Ovi svetovi spremaju se da zarate sa ogrankom ljudske rase koja je prezrela zavisnost od veštačkih inteligencija. Rizik uništenja preti planeti Hiperion, njenim Vremenskim Grobnicama koje putuju unazad kroz vreme i bogu Šrajku - vesniku bola i odmazde. Pripovedanje je usredsređeno na Mrežu i njenog vođu, Meinu Gledston, iz perspektive Džozefa Severna, kibernetske rekonstrukcije pesnika Džona Kitsa, te na sedam hodočasnika koji pohode Šrajka i mogu uticati na ishod rata. Simons suprotstavlja dobro i zlo, a religije čoveka i mašina bore se za nadmoć. I pored tako epskih proporcija priče, autor osvaja srca čitalaca krajnje humanim likovima od čijih postupaka zavisi sudbina vascelog čovečanstva. *** O Autoru : Den Simons je rođen 1948. u gradiću Piorija. Odrastao je u više malih gradova američkog Srednjeg zapada. Jedan od njih, Brimfild, poslužio je kao inspiracija za imaginarni Elm Hejven, mesto u kom se odvija radnja dva Simonsova romana – Leta noći i Uklete zime. Kao student, Simons je dobio najviša univerzitetska priznanja za literarni i novinarski rad. Po diplomiranju se zaposlio kao nastavnik i na tom poslu ostao sledećih osamnaest godina u različitim mestima ruralnih delova Amerike. Dobitnik je nekoliko nagrada za prosvetni rad, uključujući i Nastavnik godine države Kolorado. Prvu priču Simons je objavio 1982, dana kada se rodila njegova kći. Godine 1987. se u potpunosti posvetio pisanju i od tada veći deo vremena provodi u planinskoj kolibi na 3000 metara visine, u Stenovitim planinama. Jedan je od malobrojnih pisaca današnjice čiji rad obuhvata toliko žanrova – od fantastike, horora i trilera, preko istorijskih romana do mejnstrim fikcije. Preveden je na više od dvadeset jezika i objavljen u preko trideset zemalja. Mnoge Simonsove priče i romani pretočeni su u filmske scenarije ili su planu za adaptaciju, uključujući serijal Hiperion, Darvinovu oštricu, Reka Stiks teče uzvodno i Kraj gravitacije. Posetite: www.dansimmons.com *** Odlomak Iz Knjige : PRVA GLAVA Onog dana kada je armada krenula u rat, poslednjeg dana života koji smo dotad poznavali, bio sam pozvan na jednu zabavu. Te večeri posvuda su se održavale zabave, na više od stotinu pedeset svetova u Mreži, ali samo je ova zabava bila značajna. Potpisao sam pristanak preko datasfere, uverio se da mi je najfiniji formalni sako čist, okupao se i obrijao, odenuo sa krajnje pomno i upotrebio jednokratni disključ u čipu sa pozivnicom kako bih dalekobacačem prešao sa Esperance na Tau Ceti Centar u zakazano vreme. Na ovoj polulopti TC2 bilo je veče i prigušeno, bogato svetlo obasjavalo je brda i doline Parka jelenova, sive tornjeve Upravnog kompleksa daleko na jugu, žalosne vrbe i sjajne plamene paprati kojima su obrasle obale reke Tetis, kao i bele kolonade samog Doma Vlade. Pristizale su hiljade gostiju, ali osoblje iz bezbednosti dočekivalo je svakoga od nas, proveravalo da li nam se obrasci DNK slažu sa šiframa na pozivnici i pokazivali kako da stignemo do šanka i bifea gracioznim pokretima ruku. „M. Džozef Severn?“, primeti vodič ljubazno. „Da“, slagah ja. To mi je bilo ime, ali nikada i identitet. „CEO Gledston i dalje želi da se sastane sa vama kasnije u toku večeri. Javićemo vam kada će biti slobodna za sastanak.“ „Vrlo dobro.“ „Ako poželite bilo šta od osveženja ili zabave, a što već nije izloženo, samo glasno izgovorite svoju želju i uslužni pratioci postaraće se da vam to pribave.“ Klimnuh glavom, osmehnuh se i ostavih vodiča. Pre nego što sam prešao desetak stepenika, on se okrenu sledećim gostima koji su pristizali sa platforme sa terminalima. Sa svog mesta na niskom brežuljku, mogao sam da vidim kako više hiljada gostiju mili preko nekoliko stotina jutara negovanog travnjaka, a mnogi od njih tumaraju po šumama ukrasnog rastinja. Iznad travnatog proplanka na kome sam stajao, već zasenčenog nizom stabala uz reku, prostirali su se formalni vrtovi, a iza njih uzdizala se upečatljiva građevina Doma Vlade. U jednom udaljenom otvorenom dvorištu svirao je orkestar, a skriveni zvučnici nosili su zvuk do najudaljenijih kutaka Parka jelenova. Neprekidni niz EMV a spuštao se u spirali od portala dalekobacača postavljenog visoko iznad nas. Nekoliko sekundi posmatrao sam kako se njihovi nacifrani putnici iskrcavaju na platformi blizu pešačkog terminala. Opčinjavala me je raznolikost letelica; večernja svetlost blistala je ne samo na školjkama standardnih ’vikena’, ’alkova’ i ’sumatosa’, već i na rokoko palubama levitacionih barži i metalnim trupovima drevnih letača koji su bili zastareli i u doba kada je još postojala Stara Zemlja. Otišao sam dugačkom, blagom padinom do reke Tetis, kraj dokova gde su neverovatno raznovrsna rečna plovila bljuvala putnike napolje. Tetis je bio jedina reka koja je tekla čitavom Mrežom, kroz stalne portale dalekobacača i delove više od dve stotine svetova i meseca, a ljudi koji su živeli na njenim obalama spadali su među najbogatije u Hegemoniji. To se moglo i videti po vozilima na reci: po velikim jahtama sa zupčastim otvorima, barkama prekrivenim platnom i baržama sa pet paluba, od kojih su mnoge pokazivale znake opremljenosti za levitaciju; po podrobno uređenim kućama brodovima, očigledno opremljenim sopstvenim dalekobacačima; po malim, pokretnim ostrvima uvezenim sa okeana Maui Kovenanta; po sportskim prethedžirskim gliserima i podmornicama; po raznovrsnim, ručno rezbarenim, nautičkim EMV ima sa Renesanse Vektor; i po nekoliko savremenih jahti za sva podneblja, obrisa skrivenih bešavnim, reflektivnim, jajastim površinama zaštitnih polja. Gosti koji su se iskrcali sa tih plovila nisu bili ništa manje kitnjasti i upečatljivi od svojih vozila: lični stilovi obuhvatali su sve, od prethedžirske konzervativne večernje odeće na telima koja Polsenovi tretmani očigledno nikada nisu ni dodirnuli, pa do ovonedeljne najviše mode sa TC2 na figurama koje su oblikovali najčuveniji ARNisti Mreže. Onda sam krenuo dalje, zastavši kraj dugačkog stola samo toliko da napunim tanjir rostbifom, salatom, fileom od nebeske sipe, karijem sa Parvatija i sveže pečenim hlebom. Prigušeno večernje svetlo izbledelo je u sumrak dok sam ja pronašao mesto i seo blizu vrtova, a onda počeše da se pojavljuju zvezde. Svetla obližnjeg grada i Upravnog kompleksa bila su prigušena kako bi večeras mogla da se posmatra armada, a noćno nebo Tau Ceti Centra izgledalo je jasnije nego što je to prethodno bilo vekovima. Jedna žena me pogleda i osmehnu se. „Sigurna sam da smo se negde već upoznali.“ Uzvratih joj osmehom, siguran da nismo. Bila je veoma privlačna, možda dvostruko starija od mene, u poznim pedesetim, ali delovala je mlađe nego ja u svojih dvadeset šest, zahvaljujući novcu i Polsenu. Koža joj je bila toliko svetla da je izgledala gotovo providna. Frizura joj se uzdizala u pletenici, a dojke, više otkrivene nego skrivene tanušnom haljinom, imale su besprekoran oblik. Oči su joj bile surove. „Možda i jesmo“, rekoh, „mada to nije mnogo verovatno. Moje ime je Džozef Severn.“ „Naravno“, reče ona. „Vi ste umetnik!“ Ja nisam umetnik. Ja sam… bio sam… pesnik. Ali Severnov identitet, koji sam nastanio posle smrti i rođenja svoje stvarne ličnosti pre godinu dana, tvrdio je da sam umetnik. To je stajalo u mom fajlu u SveStvari. „Setila sam se“, nasmejala se dama. Lagala je. Pristupila je datasferi zahvaljujući svojim skupim komlog implantima. Ja nisam imao potrebu za pristupom… to je nezgrapna, izlišna reč koju prezirem uprkos njenoj drevnosti. Mentalno sam zatvorio oči i našao se u datasferi, kliznuo pored površinskih barijera SveStvari, provukao se ispod talasa površinskih podataka i krenuo za svetlucavom pupčanom vrpcom njenog pristupa daleko u mračne dubine ’bezbednog’ toka informacija. „Moje ime je Dajana Filomel“, reče ona. „Moj muž je upravnik sektora transporta na Sol Drakoni Septemu.“ Klimnuh glavom i uzeh je za ruku koju mi je pružila. Nije rekla ništa o činjenici da je njen muž bio siledžija sindikata čistača plesni na Rajskoj Kapiji pre nego što je, zahvaljujući političkom patronatu, unapređen na mesto na Sol Drakoniju… ili da je njeno ime nekada bilo Dini Sisulja, da je bila bivša dronfulja i povremena hostesa za trahejne zastupnike u Središnjoj Jalovini… ili da je dvaput hapšena zbog zloupotrebe Flešbeka i da je drugi put ozbiljno povredila kućnog medicinara… ili da je u devetoj godini otrovala svog polubrata, pošto je zapretio da će je tužiti očuhu da se viđa sa rudarem Blatoravni po imenu… „Drago mi je što smo se upoznali, M. Filomel“, rekoh ja. Ruka joj je bila topla. Rukovala se sa mnom za tren predugo. „Nije li ovo uzbudljivo?“, prodahta ona. „Šta to?“ Ona načini sveobuhvatan pokret rukom, pokazavši na noć, na svetleće kugle koje su se upravo palile, na vrtove i gomilu. „O, zabava, rat, sve“, reče. Osmehnuh se, klimnuh glavom i okusih rostbif. Bio je krvav i sasvim dobar, ali slankast ukus odavao je bačve za kloniranje sa Lususa. Činilo se da je sipa autentična. Poslužitelji naiđoše, ponudiše nam šampanjac i ja probah svoj. Bio je slabašan. Kvalitetno vino, skoč i kafa ostali su tri nezamenljiva prehrambena proizvoda posle smrti Stare Zemlje. „Smatrate li da je rat neophodan?“, upitah. „Prokletstvo, jašta da je neophodan.“ Dajana Filomel je otvorila usta, ali umesto nje, odgovorio je njen muž. On priđe otpozadi i zauze mesto na veštačkoj kladi gde smo večerali. Bio je to krupan muškarac, najmanje stopu i po viši od mene. Ali, opet, ja sam nizak. Pamćenje mi govori da sam jednom napisao strofu u kojoj sam ismejao samoga sebe, kao ’…gos’in Džon Kits, visok punih pet stopa’, iako imam pet stopa i jedan inč, što je bilo oniže u vreme kada su živeli Napoleon i Velington i kada je prosečna visina za muškarce bila pet stopa i šest inča, a smešno nisko sada, kada je visina muškaraca sa svetova sa prosečnim ’g’ imala raspon od šest do gotovo sedam stopa. Ja očigledno nisam imao mišićnu masu ili kosti koje bi navodile na pomisao da sam došao sa sveta s visokim ’g’, pa sam u svačijim očima naprosto bio nizak. (Svoje misli sam gore naveo u jedinicama u kojima mislim… od svih mentalnih promena posle mog ponovnog rođenja u Mreži, razmišljanje u metrima daleko je najteže. Ponekad odbijam to i da pokušam.) „Zbog čega je rat neophodan?“, upitah Hermunda Filomela, Dajaninog muža. „Zbog toga što su ti prokletnici sami to tražili“, zareža krupni muškarac. Bio je od onih koji škripe zubima i razvlače mišiće na licu. Gotovo da nije imao vrat, a potkožna brada očito je prkosila depilatoru, oštrici ili aparatu za brijanje. Šake su mu bile upola veće nego moje i mnogo puta snažnije. „Shvatam“, rekoh ja. „Ti prokletnici, Proterani, prokleto su sami to tražili“, ponovi on, izloživši mi iznova svoje ključne argumente. „Zajebavali su se s nama na Bresiji, a sad se zajebavaju s nama na… u… kako ono beše…“ „Hiperionovom sistemu“, reče njegova žena, ne skidajući oči sa mojih. „Jah“, reče njen gospodar i muž, „u Hiperionovom sistemu. Zajebavali su se s nama, pa sad ima da odemo tamo i da im pokažemo da Hegemonija neće to da trpi. Razumete?“ Pamćenje mi je govorilo da su me kao dečaka poslali na akademiju Džona Klarka u Enfildu i da je tamo bilo dosta ovakvih siledžija malog mozga i pesnica poput šunki. Neposredno pošto sam stigao, izbegavao sam ih ili umirivao. Posle smrti moje majke, pošto se svet izmenio, jurcao sam na njih s kamenjem u malim pesnicama i ustajao sa zemlje da ponovo zamahnem čak i kada su mi udarcima razbijali nos ili rasklimavali zube. „Razumem“, rekoh blago. Tanjir mi je bio prazan. Podigoh poslednje ostatke svog lošeg šampanjca da bih nazdravio Dajani Filomel. „Nacrtajte me“, reče ona. „Molim?“ „Nacrtajte me, M. Severne. Vi ste umetnik.“ „Slikar“, rekoh, načinivši bespomoćan pokret praznom rukom. „Bojim se da nemam olovku.“ Dajana Filomel posegnu u džep muževljeve tunike i pruži mi svetlosno pero. „Nacrtajte me. Molim vas.“ Nacrtao sam je. Portret je poprimio oblik u vazduhu između nas, dok su se linije uzdizale i spuštale, okretale se natrag u sebe kao neonska vlakna u žičanoj skulpturi. Grupica ljudi okupila se da posmatra. Mlaki pljesak zamreška vazduh kada sam završio. Crtež nije bio loš. Uhvatio je damino dugačko, pohotno zakrivljenje vrata, visoki i upleteni most kose, isturene jagodice… čak i blagi, dvosmisleni sjaj u očima. Bilo je to onoliko dobro koliko sam mogao da izvedem posle RNA tretmana i lekcija koje su me pripremile za tu ličnost. Pravi Džozef Severn bio bi bolji… i radio je bolje u svoje doba. Sećam se kako me je skicirao dok sam ležao na samrti. M. Dajana Filomel ozari se s odobravanjem. M. Hermund Filomel me pogleda mrko. Začu se povik. „Eno ih!“ Gomila zamrmlja, uzdahnu i ućuta se. Svetleće kugle i svetla u vrtu prigušiše se, a potom i pogasiše. Hiljade gostiju podigoše oči ka nebesima. Obrisah crtež i zataknuh svetlosno pero natrag u Hermundovu tuniku. „To je armada“, reče jedan stariji čovek važnog izgleda, u crnoj uniformi SILE. On podiže piće kako bi pokazao nešto svojoj mladoj pratilji. „Upravo su otvorili portal. Najpre će proći izviđači, a potom pratnja bakljobrodova.“ Vojni portal dalekobacača SILE nije se mogao videti sa našeg mesta; čak i u svemiru, pretpostavljam da bi izgledao samo kao pravougaono izobličenje zvezdanog polja. Ali fuzioni repovi izviđačkih brodova jasno su se videli – najpre kao grupa svitaca ili svetlećih leptirova, a onda kao plamteće komete, kada su brodovi palili glavne pogone i brisali kroz cislunarnu saobraćajnu oblast Sistema Tau Cetija. Začu se još jedan zajednički uzdah kada bakljobrodovi prođoše kroz dalekobacač u postojanje, sa vatrenim repovima stotinu puta dužim od repova izviđača. Nebo TC2 bilo je od zenita do obzorja ispresecano zlatnocrvenim prugama. Negde krenu pljesak i za nekoliko sekundi polja, travnjaci i formalni vrtovi Parka jelenova Doma Vlade bili su ispunjeni divljim aplauzom i bučnim bodrenjem lepo odevene gomile milijardera, vladinih zvaničnika i pripadnika plemenitih kuća sa stotinu svetova, koji su zaboravili na sve osim na šovinizam i ratnu pomamu probuđenu sada, posle više od jednog i po veka uspavanosti. Ja nisam pljeskao. Zanemaren od onih oko sebe, dovršio sam svoju zdravicu – sada ne gospi Filomel, već upornoj gluposti sopstvene rase – i sasuo poslednje ostatke šampanjca. Bio je izvetrio. Iznad nas, važniji brodovi flotile prešli su unutar sistema. Znao sam iz ovlašnog dodira datasfere – čija je površina sada bila toliko uzburkana od naleta informacija da je podsećala na olujno more – da se glavna linija armade SILE:svemir sastoji od više od stotinu kapitalnih kovit brodova: mat crnih napadačkih nosača koji su ličili na bačena koplja, sa priljubljenim lanserima; Tri K komandnih brodova, divnih i nezgrapnih poput meteora sačinjenih od crnog kristala; okruglih razarača koji su ličili na predimenzionirane bakljobrodove, što su i bili; odbrambenih čuvara perimetra, koji su se sastojali više od energije nego od materije, masivnih zaštitnih polja sada postavljenih za potpuno odbijanje – poput blistavih ogledala u kojima se odražavao Tau Ceti, sa stotinom plamenih tragova unaokolo; brzih krstarica, koje su se kretale kao ajkule među sporijim jatima brodova; glomaznih transportera za trupe, koji su nosili na hiljade SILA:marinaca u spremištima sa nultom gravitacijom; i gomila pratećih brodova fregata; lovaca za brze napade; torpednih ALR a; fetlinijskih relejnih stražara; i samih dalekobacačkih Skok Brodova, masivnih dodekahedrona sa bajkovitim mnoštvom antena i sondi. Svuda oko flote, na sigurnoj udaljenosti koju je održavala kontrola saobraćaja, tamo amo letele su jahte, letelice na sunčev pogon i privatni brodovi za letove unutar sistema, sa jedrima koja su hvatala sunčevu svetlost i odraz veličanstvene armade. Gosti na imanju Doma Vlade podvriskivali su i pljeskali. Džentlmen u crnoj uniformi SILE nemo je plakao. U blizini, skrivene kamere i širokotračni imažeri prenosili su taj trenutak svim svetovima u Mreži i – preko fetlinije – mnoštvu svetova koji u njoj još nisu bili. Zavrteo sam glavom i ostao da sedim. „M. Severn?“ Stražarka iz bezbednosti stvorila se iznad mene. „Da?“ Ona klimnu glavom prema kući zvaničnika. „CEO Gledston će vas sada primiti.“ Svi proizvodi iz: Naučna Fantastika Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Ljubav, rasipništvo, uspeh - niko u tome nije bolji od holivudskih supruga... Broj ocena: 90 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Ljubavni romani Šifra Proizvoda: 6362 Poslednja cena bila je: 990 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Holivudske Supruge, Džeki Kolins Holivudske Supruge Pisac : Džeki Kolins Format: 13 x 20 cm Izdavač : Laguna Broj strana : 500 Opis proizvoda: Holivudske Supruge, Džeki Kolins *** O knjizi *** Ljubav, rasipništvo, uspeh - niko u tome nije bolji od holivudskih supruga... One su u svemu privilegovane, glamurozne, lepe i veoma, veoma jake. Kada je život tako brz, onda nema nikakvih garancija. Status je sve - a on zavisi od uspeha poslednjeg filma vašeg muža... Elejn Konti - supruga zvezde u zalasku, koja će učiniti sve da njegovu karijeru povrati u orbitu; Ejndžel Hadson - zapanjujuće lepa starleta koja ima ambicioznog lepotana za muža; Montana Grej - zanosna prevrtljivica, koja ne preza ni od čega da bi postigla uspeh u svetu sa druge strane kamere, u kojem dominiraju muškarci. Roman Holivudske supruge postigao je nezapamćen uspeh i na pravi način je prikazao glamurozni svet Beverli Hilsa kao nijedan do sada. Od prve do poslednje stranice on hita ka neočekivanom i upečatljivom završetku... *** O piscu *** Još od svog prvog romana (Svet je pun oženjenih muškaraca iz 1968.) Džeki Kolins je stekla titulu Šarlota Bronte bezobraznih misli, opravdavajući je u narednim ostvarenjima, čija se radnja uglavnom vrtela oko poročnih stanovnika Holivuda, njihovih odnosa, spletki, razvoda, osveta i svega onoga što je Kolinsovu učinilo stalno prisutnom na listama bestselera. Iako često u nemilosti kritike, Džeki Kolins se odaje priznanje na analitičnosti i autentičnosti u prikazivanju skrivenih i neretko amoralnih zbivanja iza kulisa Los Anđelesa i onoga što se naziva industrijom zabave. Ponekad su ovakva priznanja neumerena. Tako je za roman Američka zvezda glumac Džo Kvinan izjavio da nije ništa manje do lament nad raspadanjem američke porodice kao takve. Pojedini izvodi iz štampe možda najbolje oslikavaju rad Kolinsove. "Bilo bi lako proglasiti njene knjige bezvrednim", piše Detroit News, "ali ona ima talenat da čitaoca uvuče u krevet holivudskih magnata i natera ga da sanjari o tome pošto pročita knjigu. Namerno ili ne, ona jasno prikazuje ispraznost života onih koji naizgled imaju sve, francuske pudlice i meksičke kućne pomoćnice." Možda najbolji prikaz romana Džeki Kolins daje efektni moto koji je lansirao časopis People: "embarrassing to pick up, impossible to put down." *** Odlomak *** Stajao je u dnevnoj sobi male kuće u Filadelfiji. Stajao je i buljio u njih troje. Tri svinje. Tri nasmejana lica. Zubi, oči i kosa. Tri svinje. Bio je obuzet mračnim gnevom. Gnevom koji mu je dobovao u glavi. U sobi je bio uključen televizor. Arči Banker deklamuje svoje tričave šale. Čuje se studijski snimljen efekat smeha. I još smeha. U istoj sobi. Još više šupljeg smeha. Njegova majka. Smeđa kosa slična mišjem krznu. Mlohavo telo i mlohav mozak. Njegov otac. Proćelav. Mršav. Veštačka vilica koja ispada kad joj se hoće. Džoi. Mislio je da je ona drugačija. Tri svinje. Otišao je do televizora i pojačao ton. Nisu obratili pažnju. Bili su previše zaokupljeni smejanjem. Njemu. Da. Smejali su mu se. Bes je ključao u njemu, ali spolja je bio miran. Znao je kako da ih natera da prestanu. Znao je... Brzo i munjevito. Pre nego što budu imali vremena da prestanu da se smeju i počnu da misle... Brzo i munjevito. Mačeta je napravila smrtonosni luk. Brzo i munjevito, kao i krv koja je šikljala. Majka i otac pali su pod prvim ubistvenim zamahom. Ali Džoi. Brža, mlađa. Oči su joj izbuljene od užasa dok se hvata za ranjenu ruku teturajući se ka vratima. Sad se više ne smeješ, Džoi. Sada se više ne smeješ. Ponovo je zamahnuo mačetom oborivši je pre nego što je dospela ikuda dalje. Nisu vrištali. Niko od njih nije ni vrisnuo. Iznenadio ih je, baš onako kako se uči u vojsci. Samo što on nije vojnik, zar ne? Nije vojnik... Telo su mu protresli siloviti jecaji. Čudni, tihi jecaji grčili su mu telo dok je razmahivao mačetom. Obračunavajući se sa sve troje podjednako. Mahnito se prepuštajući jezivim smrtonosnim udarcima. Zvuk televizora prigušio je zvuke pokolja. Arči Banker. Studijski smeh. A mačeta je nastavila da kruži i seče, kao da je pokreće nekakva demonska sila. PRVA KNJIGA Elejn Konti se probudila u raskošnoj postelji u svojoj raskošnoj vili na Beverli Hilsu, pritisnula dugme da razmakne zavese i suočila se s prizorom mladića, u beloj majici i prljavim farmerkama, koji u savršenom luku piša u njen mozaikom popločani bazen. Skočila je iz kreveta, pozvonila služavki, Meksikanki Lini, istovremeno ogrćući svilenu kućnu haljinu s perjem marabua i obuvajući zagasitoružičaste papuče. Mladić je završio svoj posao, zakopčao farmerke i lagano odšetao iz njenog vidokruga. „Lina!“, vrisnula je Elejn. „Gde si?“ Služavka se pojavila, nedokučiva, smirena, potpuno nezainteresovana za to što njena gazdarica vrišti. „Neki uljez je napolju pored bazena“, uzbuđeno viknu Elejn. „Zovi Migela. Zovi policiju. I proveri da li su sva vrata zaključana.“ Nimalo uznemirena, Lina je počela da raščišćava hrpu otpadaka s Elejninog noćnog stočića. Prljave papirne maramice, dopola ispijenu čašu vina, ispreturanu bombonjeru. „Lina!“, povikala je Elejn. „Ne uzbuđivati se, senjora“, ravnodušno je rekla služavka. „Nema uljez. Samo dečko koga Migel poslao da očisti bazen. Migel bolestan. On ne dođe ove nedelje.“ Elejn je pocrvenela od besa. „Zašto mi to, do đavola, ranije nisi rekla?“, a zatim besno otišla u kupatilo, zalupivši vratima tako jako da je jedna uramljena grafika sletela sa zida i pala na pod, a staklo se razbilo. Glupa služavka. Glupa dupeglava žena. Čovek više ne može da pronađe dobru poslugu. Dođu i odu. Nije ih briga da li će neko da te siluje ili opljačka u rođenoj kući. I ovo je baš moralo da se desi dok je Ros na snimanju. Da je Ros u gradu, Migel se nikada ne bi usudio da se pravi da je bolestan. Elejn zbaci kućnu haljinu, izmigolji se iz spavaćice i stade pod osvežavajuću oštrinu ledenog tuša. Stegla je zube. Hladna voda je najbolja za kožu, sve lepo zategne; sam bog zna da je koži čak i pored teretane, joge i časova modernog plesa potrebno još zatezanja. Nije bila debela. Ni slučajno. Na njenom telu sve je bilo na svom mestu. Sasvim pristojno za tridesetdevetogodišnjakinju. Više nego pristojno. Sa trinaest sam bila najdeblja devojčica u školi. Zvali su me Slonica Eta. I zasluživala sam taj nadimak. Samo, kako je trinaestogodišnja klinka mogla da zna bilo šta o ishrani, dijeti, vežbanju i svemu tome? Kako je klinka od trinaest godina mogla da se odbrani kada ju je baka Stajnberg kljukala kolačima i palačinkama od krompira, dimljenim lososom i pecivom, štrudlama i pohovanom piletinom. Neprestano. Elejn se ljutito nasmešila. Slonica Eta, poreklom iz Bronksa, pokazala im je svima. Slonica Eta, bivša sekretarica u Njujorku, sada je bila vitka i vižljasta. Sada se zvala Elejn Konti i živela je u jebenom dvorcu na Beverli Hilsu, sa šest spavaćih soba i sedam kupatila. Nije se zaglavila u nekakvim brdima ili negde daleko u Brentvudu. U dolini je. Na najboljem zemljištu. Slonica Eta više nije imala šiljast nos, mišju kosu, zube na razdeljak, naočare s metalnim okvirom i ravne sise. Promenila se tokom godina. Nos joj je sada bio prćast i sladak. Zapravo, savršena kopija nosa Bruk Šilds. Mišja kosa sada je bila raskošno smeđa, kratko ošišana i prošarana zlatnim pramenovima. Koža joj bila bela poput alabastera i glatka, zahvaljujući redovnim tretmanima lica. Zubi su dobili navlake. Sad su beli i jednaki. Zaslugom Čarlijevih anđela. Neprikladne naočare odavno su zamenila meka kontaktna sočiva plave boje; bez njih su joj oči bile sive poput škriljca i čkiljila bi dok čita. Mada i nije mnogo čitala. Osim časopisa, naravno. Vog, Pipl, As. Prelistala bi časopise iz branše, Varajeti i Holivud riporter, koncentrišući se na Armija Arčerda i Henka Grenta. Gutala je Vimens vear dejli, ali je nije previše zanimalo ono što je zvala teškim vestima. Na politiku je pomislila jedan jedini put – onog dana kada je Ronald Regan izabran za predsednika. Ako može Ronald Regan, možda bi mogao i Ros? Sise su joj, mada ni blizu klase Rakel Velč, bile savršena četvorka, zahvaljujući pomoći njenog prvog muža, dr Džona Soltvuda. Stajale su prkosno isturene, nikakva sila Zemljine teže njima nije mogla da naudi. A ukoliko se to i dogodi, pa... otići će kod dobrog starog Džonija. Upoznala ga je u Njujorku dok je gubio vreme baveći se plastičnom hirurgijom u gradskoj bolnici. Sreli su se na jednoj zabavi i ona je prepoznala jednostavnog, usamljenog čoveka sličnog sebi. Venčali su se mesec dana kasnije i u roku od godinu dana sredila je nos i sise. Onda ga je nagovorila da se presele na Beverli Hils i da započne privatnu praksu. Tri godine kasnije bio je glavni čovek za sise, a ona se razvela i postala gospođa Konti. Čudno je kako se stvari okrenu. Ros Konti. Suprug. Filmska zvezda. Prvoklasno govno. A ona to zna. Napokon, u braku su dugih deset godina; nije sve bilo lako, niti je postajalo išta lakše. Znala je o Rosu Kontiju ponešto od čega bi pozlilo gospođama u godinama, koje su ga još volele jer, na kraju krajeva, imao je blizu pedeset i njegove obožavateljke nisu baš bile klinke. I kako je koja godina prolazila, tako je postajalo sve gore i gore, i sam bog zna da ni s parama ne stoje dobro kao nekada, a svaki film bi mogao da mu bude poslednji i... „Senjora“, Lina je lupala na vrata kupatila. „Dečko, sada on ići. On hoće pare.“ Elejn izađe ispod tuša. Pobesnela je. Za šta hoće pare? Za to što mi piša bazen? Ogrnula se debelim mekanim frotirskim ogrtačem i otvorila vrata. „Kaži mu“, rekla je kao da govori nešto značajno, „da odjebe!“ Lina je tupo buljila u nju. „Dvajes dolar, gospoja Konti. On dođe opet za tri dana.“ Ros Konti opsova u sebi. Bože. Šta mu se događa? Nije u stanju da zapamti taj jebeni tekst. Osam puta ponavljaju i on svaki put zajebe. „Samo mirno, Rose“, reče režiser polako, tapšući ga po ramenu. Jebeni režiser. Dvadeset i tri, ako ima i toliko. Kosa mu visi niz leđa kao da se maskirao za Noć veštica. Leviske su mu toliko uske da mu se sve nabudžilo kao svetionik. Ros strese ruku koja ga je ponižavala. „Potpuno sam miran. To je zbog gomile – odvlače mi pažnju.“ „Naravno“, smirivao ga je Čip, dajući znakove prvom asistentu. „Smiri ih, zaboga, oni su samo statisti, nisu na audiciji za mjuzikl.“ Prvi asistent klimu glavom i obrati im se preko megafona. „Jesi li spreman za još jedan pokušaj?“, upita Čip. Ros klimnu glavom. Režiser se okrenu preplanuloj plavuši. „Još jednom, Šeron, žao mi je, dušo.“ Ros je poludeo. Žao mi je, dušo. Taj mali kurac zapravo hoće da kaže: žao mi je, dušo, ali moraćemo da ugađamo starom prdežu zato što je on nekada bio najveća zvezda u Holivudu. Šeron se nasmeši. „Važi, Čipe.“ Naravno. Važi, Čipe. Ugađaćemo staroj budali. Moja mama ga je obožavala. Gledala je sve njegove filmove. I svaki put je vlažila gaćice. „Šminka“, zatraži Ros, a zatim glasom punim sarkazma dodade, „ako niko nema ništa protiv.“ „Naravno. Šta god hoćeš.“ Aha. Sve što hoću. Zato što je ovoj takozvanoj velikoj zverki potreban Ros Konti u njegovom filmu. Zato što Ros Konti znači gomilu prodatih ulaznica. Ko će da stoji u redu da bi video Šeron Ričmen? Ko je uopšte čuo za Šeron Ričmen, osim onih par miliona televizijskih manijaka koji uključuju televizor da bi gledali nekakvu glupu emisiju o devojkama instruktorima skijanja na vodi. Uglačano sranje. Šeron Ričmen je bila samo frizura i usta puna zuba. Ne bih je jebao čak ni da na kolenima dopuzi do moje prikolice i da me moli. Pa sad, možda i bih, ako bi baš molila. Šminkerka je došla da mu pomogne. Ona je već u redu. Zna ona ko je zvezda u ovom filmu. Užurbano se vrzmala oko njega, upijajući ogromnim jastučićem za puder sjaj od znoja oko nosa i češljićem mu popravljajući obrve. Površno je uštinu za dupe. Zahvalno mu se nasmešila. Dođi posle u moju prikolicu, dušo, da ti pokažem kako se puši jednoj zvezdi. „Dobro“, reče Čipid-bolid. „Jesmo li spremni, Rose?“ Spremni smo, seronjo. Klimnuo je glavom. „OK. Ajmo onda.“ Scena je dobro počela. Kratka scena u kojoj je Ros trebalo da kaže tri replike na Šeroninih šest, i da onda nemarno išeta iz kadra. Problem je bio u Šeron. Tupo je zurila u njega, terajući ga da svaki put zabrlja u drugoj rečenici. Kučka. Namerno to radi. Hoće da se pokažem loše. „Božjeg mu sina!“, prasnu napokon Čip. „Pa ovo nije jebeni monolog iz Hamleta.“ Tačno. E, sad je dosta. Obraća mi se kao da sam nekakav epizodista. Ros se okrenu i gordim korakom, ne osvrnuvši se nijednom, ode s mesta snimanja. Čip pogleda Šeron napravivši grimasu. „Evo šta se dešava kada imaš posla s nekim ko nema dara.“ „Moja mamica ga je obožavala“, budalasto se nasmešila. „Onda je tvoja mamica još veći kreten od svoje kćerke.“ Zakikotala se. Nisu joj smetale Čipove uvrede. U krevetu je on slušao nju, a to je ono što je zaista važno. Elejn Konti vozila je polako svoj svetloplavi mercedes niz Bulevar La Sijenega. Vozila je sporo kako ne bi pokvarila lak na noktima, koje je upravo sredila u senzacionalnom novom salonu za manikiranje pod imenom „Klinika za nokte – Oživljavanje noktiju“. Sjajno mesto. Zalepili su joj slomljeni nokat na palcu tako dobro da čak ni ona nije mogla da primeti razliku. Elejn je volela da pronalazi nova mesta, to joj je davalo dodatnu snagu. Pustila je Barbaru Strejsend i pitala se, kao i nebrojeno puta do sada, zašto draga Barbara nikada nije operisala nos. U gradu toliko opsednutom savršenim licem... a sam bog zna, ona barem ima para... Ipak... To očigledno nije škodilo njenoj karijeri... niti njenom ljubavnom životu. Elejn se namršti i poče da razmišlja o svom ljubavnom životu. Ros joj već mesecima nije ni prišao. Đubre. Samo zato što se njemu neće... Elejn je imala dve avanture za vreme braka. Nijedna je nije zadovoljila. Mrzela je ljubavničke odnose, na njih se gubi mnogo vremena. Usponi i padovi. Čas ovako, čas onako. Vredi li to uopšte svega toga? Ranije je bila odlučila da nije, ali je sada počinjala da se pita. Poslednja veza desila se pre dve godine. Pocrvenela bi kad se toga seti. Kakvim se besmislenim rizicima izlagala. I to s čovekom koji nije mogao ništa da učini za nju, osim da joj popravi zube, ionako već savršene. Milton Lengli, njen zubar i verovatno zubar svih ostalih imućnih stanovnika Beverli Hilsa. Kako je bilo neoprezno što je našla baš njega. Ali u stvari, on je nju našao. Jednog dana je poslao medicinsku sestru po neku narudžbinu pa su se na brzinu kresnuli na zubarskoj stolici. Dobro je pamtila taj dan, zato što je svršio na njenu novu suknju Sonje Rikel. Elejn se naglas zakikota na tu pomisao, iako joj tada nije bilo do smeha. Milton je prosuo tečnost za ispiranje usta po uništenoj odeći i kada se njegova sestra vratila, poslao ju je do Saksa da kupi novu suknju. Posle toga su se još dva strasna meseca sastajali dvaput nedeljno u nekom groznom motelu u Santa Moniki. A onda, jednog dana, Elejn je odlučila da ne ode. Bio je to kraj ove kratke epizode. O drugoj vezi nije vredelo ni da se razmišlja. Glumac u jednom od Rosovih filmova. Spavala je s njim dva puta i oba puta zažalila zbog toga. Kad god bi Rosu spomenula nedostatak seksualnog života, on bi pobesneo. „Šta sam ja, koji kurac? Mašina?“, zarežao bi. „Diže mi se kada se meni hoće, a ne samo zato što si ti čitala neki usrani ženski časopis u kome piše da treba da doživiš deset orgazama dnevno.“ To bi bilo odlično, ali nema šanse. Srećna je ako doživi deset za godinu dana. Poludela bi da nije bilo njenog vernog vibratora. Možda mu se vrati potencija ako film koji sada snima postane hit. Da. To je ono što mu treba – snažna injekcija uspeha. Pomogla bi oboma. Nema ničeg boljeg za erekciju od uspeha. Pažljivo je skrenula levo u Melrouz aveniju. Petkom je bio ručak u restoranu Ma Mezon. Svako ko je nešto značio, a bio je u gradu u tom trenutku, morao je da bude tamo. Elejn je imala stalnu rezervaciju. Skrenula je desno na mali parking i ostavila kola čuvaru. Patrik Terej, vlasnik Ma Mezona, pozdravio ju je na ulazu u malu baštu restorana. Nakon što ju je poljubio u oba obraza, krenula je za kelnerom do svog stola, usput pažljivo gledajući treba li u restoranu nekome da se javi. Marali Grej, jedna od njenih najboljih prijateljica, već ju je čekala. Pijuckala je špricer s kiselim izrazom na licu. Marali je u trideset i sedmoj zadržala više od senke svoje nekadašnje lepote. Svojevremeno je bila proglašena za najpopularniju devojku u srednjoj školi i za Mis Hot Roda 1962. Bilo je to pre nego što se upoznala sa, udala za i razvela od Nila Greja, filmskog režisera. Njen otac, sada u penziji, bio je vlasnik Sandersonovih studija. Novac nikada nije brinuo Marali. Samo muškarci. „Draga. Nisam valjda zakasnila?“, upita zabrinuto Elejn, ovlaš dodirnuvši obraz svoje prijateljice. „Ma, ne. Mislim da sam ja došla ranije.“ Razmenile su reči „Prelepo izgledaš“, divile se odeći one druge i preletale pogledom po restoranu. „I kako se Ros snalazi na snimanju?“, upita Marali, vadeći iz elegantne zlatne tabakere dugačak crni cigarilos. „Znaš ti Rosa – on se svuda snađe.“ Obe su se nasmejale. Jedna od starih holivudskih šala ticala se Rosove jebačke reputacije. „Zapravo, sve ga nervira“, poverila se Elejn. „Scenario, režiser, ekipa, hrana, klima – čitav taj šugavi projekat, kako ga on šarmantno zove. Ali, Marali, veruj mi…“, poverljivo se nagnula prema prijateljici, „biće prava bomba u ovom filmu. Stari Ros Konti – u punoj formi“ „Mogu da zamislim“, promrmlja Marali. „Znaš da ga ja nikada nisam otpisala.“ Elejn klimnu glavom. Marali je bila prava prijateljica, kakvih ovde nema baš mnogo. U Holivudu si zanimljiv koliko i tvoj poslednji hit – a prošlo je mnogo vremena između hitova. „Operisaću kapke“, dramatično je najavila Marali. „Kažem to samo tebi, a ti ne smeš nikome da spomeneš.“ „Znaš da neću!“, odgovori Elejn, prilično uvređena. „Ko će da te operiše?“ Marali se nasmeja. „Našla sam nekoga u Palm Springsu, naravno. Provešću onde nekoliko nedelja – ionako tamo imam kuću – a onda ću se vratiti i niko neće primetiti razliku. Svi će misliti da sam samo bila na odmoru.“ „Odlična ideja“, reče Elejn, misleći u sebi: Da li je Marali stvarno toliko glupa ili šta joj je? Niko ne odlazi na odmor u Palm Springs, čak i ako tamo ima kuću. Tamo se ide ili na vikend ili u penziju. „Kada?“, upita, dok je pogledom i dalje nemirno šetala po restoranu. Marali sleže ramenima. „Što pre. Sledeće nedelje ako uspe da me ubaci. Vrlo je zauzet.“ Obe su zaćutale da bi gledale Silvestera Stalonea kako ulazi. Elejn mu lagano mahnu, ali je on, izgleda, nije primetio. „Verovatno mu trebaju naočare“, frknula je. „Upoznali smo se na nekoj zabavi prošle nedelje.“ Marali je izvadila malu zlatnu pudrijeru i proverila šminku. „Neće on dugo“, sklanjajući trag karmina sa zuba, primetila je nemarno. „Nemojmo se zavaravati – on ipak nije Klerk Gejbl.“ „Oh, daaa, tako... nemoj da staneš... nemoj nikada da staneš. Oh, da, daa... samo nastavi, ljubavi, samo tako nastavi.“ Ros Konti je slušao reči koje su mu izlazile iz usta i pitao se koliko ih je puta do sada izgovorio. Mnogo. To je bilo sigurno. Klečeći, šminkerka Stela marljivo se trudila oko njegove slabe erekcije. Sisala ga je i cimala kao da pokušava da ga napumpa. Tehnika bi mogla da joj bude i bolja. Ali nekada, u njegovo vreme, Rosu su pušile neke od najboljih pušačica u poslu. Starlete čije je puko preživljavanje zavisilo od dobrog pušenja. Kurve koje su se specijalizirale za to. Dokone domaćice s Beverli Hilsa koje su sisanje kurca uzdigle na nivo umetnosti. Osetio je kako mu erekcija popušta i jako je zario prste u devojčinu glavu. Povikala je od bola i prestala s onim što je radila. Nije mu bilo žao. Brzinom munje sakrio ga je u pantalone i čvrsto zakopčao rajsferšlus. „Bilo je odlično!“ Zapanjeno je piljila u njega. „Ali, nisi svršio.“ Nije mogao da laže. „Ponekad je bolje ovako“, tajanstveno je promrmljao, uzimajući flašu tekile sa stola na kom je stajalo piće u njegovoj hotelskoj sobi. „Stvarno?“, nastavila je da zuri. „Naravno. Tako svi sokovi ostanu unutra. To me drži u napetosti. Kada radim, više volim ovako.“ Ako poveruje u to, onda može da poveruje u bilo šta. „Mislim da razumem na šta misliš“, počela je razdragano.“To je kao kod boksera pre meča – ne sme da izgubi dragocenu energiju. Umesto toga, mora da obezbedi da ta energija radi za njega.“ „Baš tako. Shvatila si!“, nasmešio se, lenjo otpio gutljaj tekile pravo iz flaše i poželeo da ona ode. „Da li bi hteo... još nešto od mene?“, pitala je iščekujući, nadajući se da će zaželeti da se ona skine i ostane. „Milion stvari bih voleo“, odgovorio je. „Ali zvezda mora malo i da spava. Razumeš?“ „Naravno, gospodine Kon... Rose.“ Nije joj rekao da sme da ga zove po imenu. Gospodin Konti bi bilo sasvim u redu. Žene. Daš im dvadesetak centimetara i one se jebeno usele. „Laku noć, Šila.“ „Ja sam Stela.“ „Da.“ Svi proizvodi iz: Ljubavni romani Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Vrhunski istorijski roman – dobitnik Bukerove nagrade. Broj ocena: 87 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Istorijski romani Šifra Proizvoda: 6501 Poslednja cena bila je: 890 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Sveta Glad, Bari Ansvort Sveta Glad Pisac : Bari Ansvort Format : 13 x 20 cm Izdavač : Laguna Broj strana : 574 Opis proizvoda: Sveta Glad, Bari Ansvort *** O Knjizi : “Prava retkost među knjigama – vrhunski istorijski roman... Ansvort govori o rivalstvu među ljudima; njegova tema je trgovina robljem sredinom osamnaestog veka... Sveta glad je remek-delo.” D. Dž. Tejlor, Sunday Times “Priča koja pleni... Sveta glad dešava se u vremenu između 1752. i 1765, a bavi se prepletenim i suprotstavljenim sudbinama dvojice rođaka, Erazmusa Kempa, sina lankeširskog trgovca, i Metjua Parisa, naučnika i lekara tek puštenog iz zatvora... Brod Liverpulski trgovac je okosnica celog romana; on nosi čitaoca duboko u prošlost čovekove nepravične pohlepe... nijedan skorašnji roman ne može ni da se približi Svetoj gladi.” Entoni Kvin, Independent “Najsnažniji roman koji sam pročitala u poslednjih nekoliko godina. Ima sve – uzbudljivu priču vešto građenu, izuzetno žive prizore. Knjiga koja se ne ispušta iz ruku.” Penelopa Lajvli, Spectator “Sveta glad svojom širinom stvara bojno polje dovoljno prostrano za poštenu bitku velikih sukobljenih priča jednog vremena. Iza tog zveketa leži tiha, neprihvatljiva činjenica o četrdeset miliona ukradenih života. Dve stotine godina posle te krađe sam domašaj ovog veličanstvenog romana prikazuje temu na najpravedniji mogući način.” Lorens Norfok, Daily Telegraph “Sveta glad mami čitaoca da zadovolji osnovnu potrebu – da sazna šta biva dalje? Vreme i mesto dočarani su tako snažno kao da su nam pokazane stvarne fotografije i karte, kao da su nam puštani zvučni efekti... Onog časa kad stignete do kraja ovako veličanstvenog romana osetite se kao da ste lišeni nečega, jer je doživljaj okončan.” Margaret Forster, Sunday Telegraph *** O Piscu : Bari Ansvort rođen je 1930. godine u jednom rudarskom selu u Daramu. Pohađao je osnovnu školu u mestu Stokton na Tisu i Mančesterski univerzitet. Dobar deo života proveo je u oblasti istočnog Sredozemlja, predavao je engleski jezik u Atini i Istambulu. Sada živi u Italiji. Njegov prvi roman, Partnerstvo, objavljen je 1966. Za njim su usledili Grci to zovu, Koža, Čudakov dar, za koji je 1973. dobio Hajnemanovu nagradu, Paskalijevo ostrvo, kandidovan za Bukerovu nagradu 1980. i kasnije ekranizovan, Kamena devica, Šećer i rum, Lešinarov gnev, Sveta glad (podelio Bukerovu nagradu 1992), Komad o moralu (kandidovan za Bukerovu nagradu 1995), Posle Hanibala, Nelsonova senka, Pesma kraljeva i Rubin u njenom pupku. Bari Ansvort je 1998. dobio naziv počasnog doktora književnosti Mančesterskog univerziteta. Pored ovoga, držao je predavanja na Književnoj radionici univerziteta Ajova. Trenutno je gostujući profesor na univerzitetu Džon Mur u Liverpulu. Bari Ansvort je član Kraljevskog društva književnika. *** Odlomak : PROLOG Prema rečima Čarlsa Taunsenda Madera, mulat je bio boje tamnog ćilibara, sed i gotovo slep. Krhke građe, sitnih kostiju, imao je običaj da podigne glavu kad govori, kao da traži još svetlosti za zgrudvane kristale svojih očiju. Bio je to stari rob s plantaže u Karolini, oslobođen kad više nije mogao da radi i oteran sa zemlje. U proleće i leto 1832. prosio je svaki dan na ulicama Nju Orleansa i na dokovima. Čekao je na obali mornare kad prime platu, nadajući se nekom njihovom zamagljenom porivu milosrđa ili prezira. Bio je pričljiv; slušao ga neko ili ne, neprestano je mrmljao ili izvikivao pojedinosti svog života. Robovsko ime bilo mu je Luter, a onda su mu dodali Piljevina, zato što ga je jednom jedan nadzornik video kako jede piljevinu da mu ne bi odbrusio – izgleda da je oduvek bio brbljivac. Dakle, Luter Piljevina. Ali u barovima na dokovima bio je poznat kao Rajski Crnja. Živeo je od otpadaka, ono malo što je imao trošio je po barovima, gde su ga trpeli zbog njegovog zabavljačkog dara dok se suviše ne napije. Ljudi su mu plaćali rum; postao je neka vrsta institucije. Ponekad bi odsvirao nešto na staroj harmonici koju je nosio oko vrata, ili otpevao neku pesmu s plantaže, ali uglavnom je pripovedao – o liverpulskom brodu, o svom belom ocu koji je bio lekar na tom brodu i koji nikad nije umro, o čudesnom detinjstvu u zemlji večitog sunca, o brežuljcima džungle, o velikim jatima belih ptica što uzleću s poplavljene savane, o naselju u kom su beli i crni živeli savršeno skladno. Tvrdio je da ume da čita. Umeo je takođe – a Mader to potvrđuje – da navodi krpice poezije Aleksandra Poupa. U jednom od svojih povremenih članaka za Misisipi rekorder, Mader tvrdi da ga je zaista čuo kako recituje te stihove. Ovi članci kasnije su prikupljeni i privatno izdati pod naslovom Crtice iz stare Luizijane. Jedini zapis o Rajskom Crnji koji imamo nalazi se u ovom malo poznatom delu, u poglavlju pod naslovom Slikovite ličnosti s dokova. Mader kaže da, kad se posle godine odsustvovanja vratio u Nju Orleans, mulata više nije bilo i niko nije umeo da mu kaže šta se dogodilo s njim. Neprekidno posmatranje slikovitih ličnosti često je vodilo Madera niz podrumske stepenice, pa je vremenom i sam postao slikovita ličnost i prorok; umro je 1841. od alkoholnog ludila u lečilištu u Džeksonvilu. Njegova udovica, spremajući njegove zapise za zbirno objavljivanje, smatrala je za svoju dužnost da ukloni materijale o ljudima niskog položaja, pa je prosjak mulat odbačen, zajedno s Velikom Suzanom, gitaristom-transvestitom po imenu Anđelo i još mnogima. Nije baš izbrisan, ali je bačen na ivicu, u onaj limb sumnjivog postojanja u kom se i dalje skriva, prosi, razmeće se, priča o raju, negde između Maderova dva putovanja u Nju Orleans, između dva izdanja njegove knjige. Da li ga je Mader izmislio? Ali taj pisac je postao nesređen i melodramatičan tek u svojim poslednjim danima; mulat pripada opuštenijem vremenu. Osim toga, tu su i citati. Ne verujem da bi Mader izmislio nešto tako. Mulat je izmislio sam sebe – zato su ga trpeli u barovima. Iznad njega leži i aura moje mašte. Mešenjem sećanja stvara se testo mašte koje, kao što je poznato, može da raste doveka, a ja sam morao da se oslanjam na pamćenje jer je Misisipi rekorder odavno prestao da izlazi, a njegova arhiva je uništena ili prosto istrulila. Svoj primerak Crtica izgubio sam pre dosta godina i nisam uspeo da iskopam drugi, niti čak da pronađem da se iko negde poziva na to delo. Ali mulat i dalje opseda moju maštu, sa svojim pričama o izgubljenom raju, diže svoje slepo lice da izmoli nešto od mene. Ništa ga više ne može vratiti u Maderov tekst, ali on sedi na ulazu u lavirint moga… KNJIGA I 1752–1753. DEO PRVI JEDAN Brod na koji je mislio bio je Liverpulski trgovac, kapetana Sola Tersa, i on ga nikada nije video, iako je brod u svojoj utrobi nosio seme svih njegovih snova. Nosio je smrt trgovcu pamukom, svom vlasniku, ili je makar u to verovao njegov sin. Erazmus Kemp oduvek je smatrao da mu je brod ubio oca, i ta misao trovala mu je uspomene. Bol rađa sopstvene izopačenosti i izdajstva; obris onoga što smo izgubili podložan je truljenju kao i smrtno telo, i Erazmus nikada više nije mogao da se otme pomisli kako je njegov otac namirisao sopstvenu smrt tog sivog popodneva u strugari na obali Mersija kad se, okružen bojama blata i šafrana, prilično nespretno sagnuo da onjuši tek isečene delove jarbola za svoj brod. Ne miris balsamovanja, ništa sveto; zadah sopstvene smrti. Bila je to ružna misao, a nekako su je potvrđivale i druge upamćene pojedinosti, mada ih je, naravno, samo Erazmus, njihov domaćin, prihvatao kao pravovaljane dokaze: miris vlažne piljevine i ugaženog blata – blato je bilo posuto piljevinom; hladni močvarni miris reke udaljene svega stotinak metara; još jedan miris, smrad zapuštenosti, kome tu nije bilo mesto, preseljen iz jednog drugog dana istim onim ružnim delanjem bola. Delovi jarbola bili su bledožuti; ležali su na nogarima ispod grubog krova od dasaka – baraka je sa strana bila otvorena. Padala je jaka kiša i ljudi su načinili stazu od drvenih blokova niz ugaženu strmu obalu. Erazmus se postideo zbog izveštačenosti s kojom je njegov otac nisko spustio lice da onjuši sirovo drvo. U dvadeset prvoj godini bio je uzdržan, nesklon upadljivom ponašanju, a te osobine pojačavala je njegova tadašnja preterana osetljivost, pošto je proživljavao rane dane neizrečene ljubavi prema Sari Volpert. „Vrhunski kvalitet.“ Kemp se ispravio radi ove izjave. „Kad je posečeno, ovo drvo je slatko pilo. To se oseća u mirisu soka. Ako želite da isprobate čvrstinu drveta, pomirišite sok. Je li tako, momci?“ Načinio je od sebe takođe i stručnjaka za drvnu građu. Bio je to bor uvezen s Baltika. „Borovina za jarbol“, reče Kemp. „Bor je jedna od stvari koje su bolje van Engleske, a tako mi Boga, nema ih mnogo.“ Oni oko njega se nasmejaše. Poznavali su ga. Viđali su ga po brodogradilištima, znali su njegove hitre pokrete, tamno zarumenjeno lice, nemaran, ali ne aljkav način na koji se odevao, njegovu kratku nenapuderisanu periku, dugi, četvrtasto skrojeni gornji kaput, obično raskopčan. „Pogledaj, dečko moj“, reče nezainteresovanom Erazmusu. „Priđi ovamo i pogledaj. Ti delovi su odsečeni i spremni. Ovo su dva dela čekrka. Vidiš li ove useke na njima? Spojiće ih ovde u sredini, a posle će ih učvrstiti stegom. Vidi ove velike komade s navojima, znaš li šta su oni? Pogledaj kako su tvrdi.“ Još je govorio s naglaskom seoske oblasti Lankešira koji je napustio kao dete, toplijim i bržim nego što je bilo uobičajeno ovde. Objasnio je sinu kako će majstori sastaviti čekrk i u njega uglaviti masivne ručke, kako će jarbol biti učvršćen uzduž i popreko daskama zvanim pete, a zatim i spolja, teškim gvozdenim prstenovima. Jarbol je u njegovoj glavi postajao čvršći sa svakom rečju koju je izgovorio, sa svakim znakom odobravanja onih oko njega, i njegov brod postajao je sve otporniji na nasilje ljudi i vremena, obezbeđivao mu brzu plovidbu i obilnu zaradu – a samo Kemp je znao koliko mu je očajnički ona potrebna. Erazmus to nije znao, pa mu je bilo dosadno i neprijatno – nije raspolagao prirodnom naklonošću prema nižima kao njegov otac. Obuzeće ga i kajanje zbog dosade, kad mu dođe vreme, čak i zbog neznanja, zbog toga što nije shvatio ovaj napor da se brod načini neuništivim. Znaci su bili vidljivi svakome. Kemp je bio zaposlen čovek, ali je nalazio vremena da se nekoliko puta nedeljno doveze iz svoje kuće u gradu ili iz kancelarije blizu doka Old Pul i proboravi malo u Diksonovom brodogradilištu na obali reke gde se gradio njegov brod, da zaviruje naokolo i ćaska s drvodeljama. Bogatstvo nije umanjilo njegovu potrebu da se dopadne, njegovu želju da deluje stručno, a svakom čoveku koji se sam uzdigao sa dna prijalo bi da zapoveda ovim poslom, da vidi kako bokovi njegovog broda iz dana u dan rastu na doku kao podsticani strpljivim dahom nekog boga. Brod ni po čemu nije bio neobičan. Odavno se brodovi nisu značajno menjali. Još su građeni od drveta, još su se kretali snagom vetra u jedrima od lanenog platna pričvršćenim za jarbole i prečke užadima od konoplje. Kad bi postavili Kolumba na bilo koji brod tog vremena, malo šta bi ga zbunilo. Ipak, ovi liverpulski brodovi imali su neke posebnosti; krma im je bila visoka kako bi topovi postavljeni na zadnju palubu mogli lakše, zgodnije, kako se onda govorilo – a ta reč je zanimljivo tipična za to doba – da se upere nadole i uguše pobunu robova; palubne grede vrlo široke, tovarni prostor dubok, a ograda podebljana kako bi se onemogućili skokovi u smrt. Liverpulski trgovac nije se isticao ničim. Svrha ovog broda videla se na prvi pogled gotovo od samog početka, odavala ju je njegova građa, oblik kobilice, vitka rebra korita; bio je to liverpulski brig sa dva jarbola, predviđen za trgovinu i Atlantik. Ali Kempov urođeni optimizam narastao je do sujeverja podstican pritiskom dugova, a njegova nada u ovaj brod nije bila samo trgovačka. Bio je to plahovit, privlačan muškarac, tamne puti, pravih obrva, sjajnih, široko otvorenih crnih očiju i živahnih pokreta koji su postali šala među njegovim uglavnom uzdržanijim poznanicima. Slabašna šala, jer je Kemp, makar koliko su oni znali, bio uspešan u svojim poduhvatima i bogat, a nije oklevao da svoje bogatstvo i pokaže. Imao je lepu kamenu kuću među prvim trgovačkim domovima grada, u Ulici Red kros, i sopstvene kočije s livrejisanim konjušarom, a žena mu se skupo odevala, iako je izgledala ponešto slabašna – samouvereni muž i smrknuti sin kao da su je iscedili. Otac i sin su se gledali stojeći u velikoj radionici punoj promaje pored delova jarbola što su još krvarili, različito shvatajući ovu priliku, ali istih lepih obrva i tamnih očiju, široko otvorenih, sjajnih, pomalo začuđenih, sposobnih za isti nivo preterivanja. „Hiljadu hrastova da se načini ovaj moj brod“, reče Kemp zadovoljno. „Znaš li po čemu se vidi da li je srž hrasta zdrava? Pruge suvih vlakana su znak opasnosti, pokazuju da je drvo trulo. Pitaj ove momke, oni znaju. Šteta što kod ljudi nije isto, a, momci?“ Bio je privlačan, čak i u svojoj snishodljivosti; bilo je u njemu nečeg magnetskog. Ali, nisu svi mislili isto, pa je poseta radionici za jedra u potkrovlju bila manje uspešna. Erazmus nije upamtio koliko se kasnije ona odigrala, niti da li je zaista bila kasnije – njegova sećanja na te dane nisu tekla određenim redom. Ali sećao se da se osećao ogoljenim tamo, u velikoj četvrtastoj radionici prepunoj svetlosti s visokih prozora i odsjaja svetla sa sive površine reke, strogih i obilnih, što su neodređeno padali po licima i rukama, po prašnjavim daskama poda, dugačkim klupama, nakatranjenom stubu u sredini s užetom i koturačom za kačenje jedara. Iz stuba je virila vodoravna šipka preko koje je bio prevešen kvadrat tankog platna za jedra. Tri čoveka sedela su na stolicama, s platnom prebačenim preko kolenâ, dva najamna radnika i majstor, bled čovek retke kose. Njemu se Kemp i obratio, s prirodnom toplinom u ponašanju. „Pa, prijatelju moj, kako napreduje posao?“ Druga dvojica su ustala kad je trgovac ušao, stežući platno u krilu, ali majstor samo nakratko podiže pogled, pa nastavi da šije. „Dosta dobro, kako inače stvari stoje“, reče. Erazmus zapazi da majstor nije ustao, da nije izgovorio titulu poštovanja, da je svojim tonom nagovestio nezadovoljstvo. Ovo je neki bundžija, bezbožnik – brodogradilišta su ih puna. „Brini se ti za svoja jedra, najbolja su“, reče Kemp. „Pusti one stvorene za kancelariju da brinu o svemu ostalom.“ Čovek ne odgovori. Učvršćivao je ivicu jedra dodatnim slojem platna, obuzdavajući jedro malom gvozdenom kukom s uvučenom uzicom. „Ostavimo ovog dobričinu da šije“, reče Erazmus svom ocu. Kemp još nije odustao. „Praviš čvrsta jedra za moj brod, nadam se?“ „Ovo je najbolje platno od konoplje“, reče majstor jedva zastavši s poslom. Posle trenutak-dva, kao da se malo uvredio, Kemp se okrenu sinu. „Ova jedra, znaš“, reče namerno živahnim tonom, „seku ih po meri, dužinu i širinu odmere savršeno tačno, u zavisnosti od jarbola ili prečke na koje se kače. Treba ti vraški dobro oko za to, mogu ti reći. Loše skrojena jedra odvešće brod u propast, koliko god inače bio čvrst. Ovaj dobri čovek ovde opšiva ivice jedara sve...“ „Ne skroz unaokolo.“ Majstor je i dalje držao glavu tvrdoglavo pognutu. „Opšivamo samo uspravne ivice.“ „To sam i hteo da kažem.“ Kempov glas bio je oštar – nije voleo da ga prekidaju. Majstoru se izraz lica nimalo nije izmenio, ali je prestao da šije. „Zaista?“ – upita. „Aha, uspravne ivice, a neki kažu da treba i središta. Ima i onih koji bi opšili srednji deo svih križnih jedara i prednje ivice letnih jedara. Ne znam slažete li se s tim, gospodine?“ „Ne.“ Kempovo lice je potamnelo, ali nije mogao da prizna neznanje – to mu je ličilo na poraz. „Ja se slažem s uobičajenim postupcima“, reče. „Ima raznih uobičajenih postupaka, gospodine. Šta mislite da treba učiniti s trouglastim jedrima, ako smem da upitam?“ Erazmus oseti kako ga obuzima bes zbog ovog ljigavog sitničavca koji uspeva da njegovog oca dovede u nepriliku. Krivio je i svog voljenog oca, njegovu tvrdoglavost. S ovim čovekom nije trebalo razgovarati, nego ga odmah otpustiti – ili oboriti nogom sa stolice. Prišao je prozoru, okrenuo prostoriji leđa i zagledao se preko svetlucave sive vode Mersija u jarbole brodova ukotvljenih u Pulu. Po nebu su kružili galebovi. Perje im je izgledalo olovno naspram tmurnog neba, pa se činilo da lete poput kuršuma. Ova podudarnost, razboritost njegovog posmatranja, ostavile su dubok utisak na Erazmusa i oterale njegov gnev. Odlučio je da kasnije zapiše sve ovo. Ljubav ga je privolela pisanju, ne baš poezije, nego nekakvih propašću bremenitih beležaka. Ona je tamo, mislio je. Manje od osam kilometara od mesta na kom stojim. Otkako se zaljubio u Saru Volpert, njegovo biće ispunjavale su plime i oseke. Mogao je u svakom trenu da se ispuni Sarom, kanali su već postojali, useci koje je njegova strast tako hitro načinila. Trzaj uspomene, ubod osećaja, i plima njenog savršenstva bi pohrlila, čisto bledilo njene kože, laki pokreti ruku, slika njenih kapaka kada spusti pogled, zamišljani život njenog tela u haljini s krinolinom... Znao ju je celog života, očevi su im bili poznanici i povremeno su zajedno poslovali, ali istinski ju je poznao tek pre deset dana, na proslavi punoletstva njenog brata – Čarls je bio nekoliko meseci mlađi od njega. Otišao je na slavlje preko volje; u gužvi mu je uvek bilo nelagodno, nije voleo da deli prostor s nekim, niti iskidane razgovore. Bio je plah i neukrotiv. Ali te večeri na oči mu se spustila milost. Smatrao ju je detinjastom i izveštačenom sve do tog poznanja, koje je i ona svakako osetila – slala mu je izvesne poglede. A opet, gledala je i druge... Skrećući misli s toga počeo je, s nekakvim povređenim strpljenjem, ponovo da sastavlja komadiće te večeri, svetlost lampi, gole mišice, melodije glasova, šapat svile. Fino tkanje čuda. Ona ga ponovo preplavi. Ostao je još neko vreme leđima okrenut prostoriji; i dalje je čuo glasove. Skrama svetlosti iz neke nevidljive pukotine u oblacima ležala je daleko na vodi. Ispod njega pljuskala je plima, blatnjava i turobna. Ovde, duž otvorene obale, leže liverpulske radionice u kojima se grade brodovi, među njima je i njihov, još bez kostura, jedva sastavljene kobilice, ali u mašti njegovog oca već natovaren, na putu ka jugu. Erazmus oseti navalu zapanjene ljubavi. On sam uopšte nije raspolagao tim preobražavajućim oduševljenjem. Njegova potreba za posedovanjem sadašnjosti bila je isuviše hitna. U poslednje vreme osećaj različitosti između njega i njegovog oca zamrsio mu je osećanja nekom vrstom tuge; da li zbog sebe ili oca – nije umeo da kaže. Okrenuo se; radionica je sada bila tiha. Postignut je nekakav sporazum – lice njegovog oca bilo je rumeno i spokojno. Majstora nije ni pogledao. Video je kako se komad platna na stubu meškolji i škripuće na struji vazduha. Iskustvo uvek porobljava pamćenje kombinacijama koje samo odabere. Novi okovi skovani su ovde, u radionici punoj svetlosti, među mirisima nauljenog platna, sirove konoplje i katrana, talasavim opšivima platna za jedra, njegovim osećanjima prema Sari Volpert i prema ocu. Svi proizvodi iz: Istorijski romani Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.