Potrebne zene za branje maline u Kosjericu,sezona 2019.Stan i hrana obezbedjeni .PLacanje dnevnicama 20e po danu bere se od 7-19h.SVI ZAINTERESOVANI MOGU SE JAVITI NA BROJ 0600140046 RAJKO I NENA

Traze se beraci maline u Lopašu opstina Arilje

TRAZI SE RADNIK ZA BRANJE MALINA, OKOLINA ALEKSANDROVCA. SMESTAJ I HRANA OBEZBEDJENI. CENA PO DOGOVORU. ZA VISE INFORMACIJA POZVATI 0638165685.

TRAZI SE RADNIK ZA BRANJE MALINA, OKOLINA ALEKSANDROVCA. SMESTAJ I HRANA OBEZBEDJENI. CENA PO DOGOVORU. ZA VISE INFORMACIJA POZVATI 0638165685.

Prodaju se tovljenici mesnati može i u polutkama, Makova Sedmica.

Beli slez (Althaea officinalis) je visegodisnja lekovita biljka koja poraste maksimalno do oko 2 metra u visinu. Koriste se koren i list, za umirenje kaslja, za oblaganje sluznica (gastritis, cir na želucu) i smanjenje iritacija. Primenjuje se kod bronhitisa, suvog kaslja, zapaljenja respiratornih organa, upale mokracne besike i kamena u mokracnim putevima. Spolja se primenjuje za ispiranje nosa, narocito kod beba. Kao blago sluzno sredstvo koristi se i protiv proliva, za obloge kod opekotina i upala. Primenjuje se i kod upala urinarnog trakta i urinarnog kamenca. Caj od korena se sprema tako sto se naseckan koren prelije sa prokuvanom i ohladjenom vodom i ostavi da odstoji 2 sata. Ako se preliva sa vrucom vodom dolazi do izdvajanja skroba, koga u korenu ima oko 35%, i caj postaje mutan, gust i lako se kvari. List se moze prelivati kljucalom vodom. Biljka se lako uzgaja iz semena, preporucujem da se prvo seje u kontejnere ili manje saksije, pa kad biljka poraste oko 15 cm da se rasadi na stalno mesto. Voli rastresitu i vlaznu zemlju. Seje se u prolece. Kolicina: 50 semenki

U kulinarstvu se koristi veoma zadebljana glavica pri dnu stabljike, stabljika, lisce i seme. Listovi i stabljika dodaju se kao dodatak salatama, a nezreli zeleni listici za pripremu kiselih krastavcica, povrca i kiselog kupusa. Glavica se koristi za jelo pojedinacno ili u kombinacijama, odlican je dodatak salatama, a kuvana se obicno jede s nekim prelivom. Koren sadrži oko 18% biljnog ulja, 5% secera i 20% proteina. Listovi su slatkastog i veoma aromaticnog ukusa. Koriste se kao zacin sirovi ili kao dodatak kuvanim jelima, za umake, supe i marinade. Seme se koristi kao dodatak sirovoj hrani, hlebu i pecivima, konzervisanom povrcu, dajuci im slatkastu osvezavajucu aromu. Dodaje se plodovima mora, ribi, umacima, hlebu i td. Svi delovi imaju sladak ukus i prijatan miris koji poticu od fenolnog jedinjenja anetola koji ima antisepticno dejstvo. Lekoviti su koren, nadzemni deo biljke u leto, a seme kad dozri. Lekovita svojstva komoraca osvezava, pospesuje probavu, jaca apetit. Koristi se u lecenju kaslja, bolova u prsima, grceva, vetrova, prehlade i gripa. Delotvoran je kod nadutosti, zatvora, problema sa crevima, disajnih organa (razredjuje sluz). Koristan je kod lecenja bolesti bubrega i zeluca. Pojacava stvaranje mleka. Komorac se lako uzgaja, seje se direktno nakon opasnosti od mraza tako sto se prekrije tankim slojem zemlje, ili iz rasada, sto je bolja varijanta, da bi se postigla veca klijavost. Ako se uzgaja rasad, seje se u neko rastresito zemljiste pa kad biljke porastu oko 10 cm presadjuje se sve sa zemljom iz case ili kontejnera na stalno mesto. Biljke nicu brzo, za oko 7-10 dana. Klija vec na 5 stepeni C a optimalno je oko 20 stepeni. Najbolji prinos se ostvaruje na rastresitom, humusom bogatom zemljistu.Komorc je dvogodišnja bilja i druge godine daje seme. Seje se u šestom mesecu. Kolicina 30 semenki – od kojih možete da proizvedete oko 10 glavica i masu semena. Što je dovoljno za jedno domaćinstvo

Opšte karakteristike: ova biljka je jednogodišnja polegnuta puzavica, veoma bogato razgranata sa izrazito debelim i socnim(biljka nije za jelo) stablom i listovima. Zbog niskog i razgranatog rasta koristi se kao prekrivac na kamenitim i zidnim podlogama na kojima se Šire.Biljka svake godine baca seme,i svake godine se sve više širi.Biljka se seje u maju.Seme od ove biljke je sitno i neprekrivase nikako zemljom kada se sije,samo se ravnomjerno razbaca,po povrsini zemlje.Najbolje je sejati u jeseni rano prolece. Kasnije se biljka svake godine samorasejava. Kolicina 500 semenki

Valerijana ili Odoljen (Valeriana officinalis) je višegodišnja zeljasta lekovita biljka. Poznata je po svom sedativnom dejstvu a takode deluje i protiv anksioznosti. Koren valerijane se posebno preporucuje za suzbijanje nervne napetosti, uznemirenosti, razdražljivosti i protiv nesanice. Preporucuje se i za lecenje bolesti zavisnosti a narocito je korisna za odvikavanje od pušenja. Naime, caj od valerijane cini da miris duvanskog dima bude neugodniji. Koren se koristi u obliku ekstrakata, tinktura ili caja. Caj od valerijane priprema se tako što se jedna mala kašika korena ove biljke prelije sa 2 dl kljucale vode i nakon 5 minuta procedi. Preporucena dnevna doza je 2-3 šolje u toku dana, od kojih obavezno jedna uvece, pola sata pre spavanja, sto je idealno za lecenje nesanice. Treba znati da valerijana ima dovoljno jako sedativno dejstvo, tako da je ne treba koristiti sa drugim biljkama slicnog dejstva, niti u kombinaciji sa sintetickim sredstvima za smirenje. Preporuka je da se nakon tri nedelje upotrebe valerijane napravi pauza, da ne bi došlo do ispoljavanja eventualnih neželjenih efekata kao što su: mucnina, glavobolja, pa cak i uznemirenost. Ova biljka nije za decu i trudnice. Podrazumeva se da je poželjno konsultovati se sa lekarom ili farmaceutom. Valerijana se lako uzgaja iz semena. Seme se seje u kontejnere ili manje saksije, prekriva se tankim slojem supstrata i održava se vlažnost. Kad biljke malo porastu rasaduju se. Za stalno mesto je najpovoljnija bašta da bi se koren dobro razvio, ali može se uzgajati i u velikim saksijama. Kolicina: 100 semenki – dobre klijavosti valerijana može biti belog ili rozog cveta koju budete dobili

Perilla Frutescens ili Šišo je višegodišnja zeljasta zacinska i lekovita biljka. Nije otporna na temperature ispod nule pa se na otvorenom uzgaja kao jednogodišnja biljka, iako uz odredene uslove može preživeti i do -10°C. Pre svega ovu biljku ne treba mešati sa ukrasnom ili baštenskom koprivicom (Coleus). Iako su obe biljke deo porodice nana, pripadaju razlicitim rodovima, ali ljudi ih cesto mešaju zbog slicnog lista koji podseca na list koprive. Do nedavno nismo ni imali naziv za ovu biljku, ali sa popularizacijom japanske kulture i kuhinje preuzeli smo naziv Šiso, kao i mnoge druge zemlje. Šiso je važan deo savremene japanske i korejske kuhinje a prirodno stanište su mu i Kina i Indija. Biljka raste žbunasto i poraste do 60 cm u visinu i oko 30 cm u širinu. Postoji zeleni i crveni ili ljubicasti šiso. Aromu biljke je najbolje opisati kao kombinaciju cimeta, korijandera i citrusa, pa cak i bosiljka. Izmedu zelenog i crvenog postoje male razlike u aromi ali u suštini je slican ukus. Kupujete ljubicasti šiso. Upotreba biljke je zaista široka. Biljka je jestiva cela osim korena. Iako je poreklom sa dalekog istoka, najbolje se uklapa uz hranu koja se koristi na našim prostorima. Mlade biljke, svež ili sušen list se mogu dodavati u salate, zelene i vocne. Sušen list se dodaje u mikseve cajeva. Svež list se koristi kao zacin za meso sa roštilja, svinjetinu i ribu, a narocito tunjevinu. Seckan list se od voca narocito uklapa sa šljivom, tako da pretpostavljam da bi se mogao dodavati i u slatko od šljiva, a dobro ide i uz citruse i bobicasto voce. Uklapa se sa grilovanim ili prženim povrcem, kajganom i sa jogurtom. Od povrca i drugih namirnica dobro se slaže sa šargarepom, pirincem, avokadom, krastavcima, paradajzom, pecurkama, dumbirom, susamom i testeninama. Koristi se i za spremanje sirupa i sokova, za to je narocito pogodan ljubicasti šiso. Sirupi i list se koriste i za koktele, popularni su šiso vodka (sa sirupom od šisoa) i šiso mohito (sa listom šisoa umesto lista nane). Suv mleveni list se može mešati sa šecerom, kristal ili u prahu i tako se dobija šiso šecer, koji se koristi za dezerte, a može se mešati i sa makom. Nezrele cvasti se koriste kao dodatak supama i corbama, a stariji cvetovi se mogu pržiti i pohovati. Seme se koristi kao zacin za turšije, izuzetan je za kisele krastavcice. Što se tice lekovitih svojstava, tu je takode široka primena u istocnoj narodnoj medicini. Sok iz lišca se spolja koristi za lecenje posekotina i rana. Interno se koristi za ublažavanje i lecenje astme, prehlada i nazeba, bronhitisa, mucnine, povracanja, bolova u predelu abdomena, trovanja hranom i alergijskih reakcija, zatvora.. Interno se uglavnom koristi u obliku cajeva a zadnjih godina se u mnogim azijskim zemljama mogu naci komercijalni ekstrakti ove biljke kao prirodni lekovi protiv gripa, kašlja i alergija. Biljka ima izuzetna antibakterijska i antivirusna svojstva, jaku antioksidativnu aktivnost, što znaci da sprecava oštecenja celija, hronicne bolesti i usporava starenje. Deluje antisepticki i greje i opušta organizam. Sadrži do 1,3% etericnih ulja. Trudnice bi trebale izbegavati ovu biljku. Lako se uzgaja, seje se po površini supstrata u kontejnerima ili cašama i prekrije veoma tankim slojem zemlje, jer je seme sitno. Održava se vlažnost, a kad biljke malo porastu rasaduju se u vece saksije ili na otvoreno. Može se uzgajati u stanu kao saksijska biljka preko cele godine.

Ruzmarin (lat. Rosmarinus officinalis) je višegodišnji zimzeleni mediteranski žbun, koristi se u lekovite svrhe i kao zacin. U našim uslovima prezimljava bez problema. Ruzmarin stimuliše pamcenje i poboljšava koncentraciju, odstranjuje glavobolju, a mozak cuva od moždanog udara i neurodegenerativnih promena. U hrani, ruzmarin povoljno deluje na metabolizam, cineci teška i masna jela lakše svarljivim. Na taj nacin povoljno deluje na žuc, kao i na nadimanje. U narodnoj medicini list ruzmarina koristi se kao sastojak cajeva za lecenje kože, kao i za rast kose. Svež ruzmarin u starom vinu predstavlja dobar tonik za srce i posebno povoljno deluje na sniženi krvni pritisak. Ruzmarinov ekstrat dobr je i kod upale bubrega, a korisno je za anemicne, slabe i stare ljude. Koristi se svež ili sušen list, u obliku caja, tinkture ili kao zacin. Kao zacin, ruzmarin se dobro slaže sa sušenim origanom, timijanom, majoranom i cilijem. Ova mediteranska kombinacija najcešce se koristi u pripremi variva i jela sa paradajzom. Slaže se sa pecenim mesom, narocito piletinom i jagnjetinom, i naravno ribom. Kada se sprema jagnjetina, grancice ruzmarina se obmotavaju oko mesa, dok se kod piletine i ribe stavljaju unutra. Mesa mogu usitnjenim ruzmarinom i da se natrljavaju pomešani sa uljem i zacinom C. Posebnu aromu ruzmarin daje i pecenom ili kuvanom paradajzu, bundevi, krompiru, plavom patlidžanu, grašku. Seje se u kontejnere ili manje saksije tako što se seme prekrije veoma tankim slojem supstrata i održava se vlažnost. Zaliva se nekom prskalicom, bez jakog mlaza. Kad biljke malo porastu rasaduju se u vece saksije ili na stalno mesto. Pre sejanja seme potopite u vodu 3 dana.Isklija za oko 30 dana. Količina: od 13 do 18 semenki

Gavez (Symphytum officinale) je višegodišnja zeljasta biljka i jedna je od najdragocenijih lekovitih biljnih vrsta. Kod gaveza su lekoviti listovi i koren, koji se skuplja u proleće i kasnu jesen. Koren se iskopa i opere, a da ne bi izgubio delotvoran sluzavi sok, prvo se osuši, izreže na komadiće i dalje suši na toplom mestu. Za razliku od korena, listovi se suše na senovitim mestima. Koristi se u obliku čajeva, tinktura, masti i obloga. Gavez deluje na stvaranje novih ćelija tamo gde postoje rane i ozlede, posekotine, ispucalost, sportske povrede… Njegova delotvornost potvrđena je u lečenju istegnuća i iščašenja, reumatskih deformiteta ručnih i nožnih zglobova, delotvoran je i kod posekotina, modrica, posle ujeda insekata, ubrzavanja srašćivanja kod preloma kostiju. Takođe, za spoljašnju upotrebu kod gihta i kostobolje nema boljeg leka od sveže nastruganog gaveza kojim se oblažu bolna mesta. Koristi se još kod bronhijalne astme, čira na želucu i katara želuca, za pospešivanje mokrenja. Tinktura se pokazala izvanrednom i kod lečenja upala nerava i za regeneraciju kože lica. Ostarelu, naboranu kožu, pogotovo oko očiju, posle duže primene vraća u normalno stanje. Pogotovo, ukoliko su promene na koži nastale usled upotrebe različitih kozmetičkih preparata. Tinktura se preporučuje i protiv upale vena. Posebno je delotvorna ukoliko se kombinuje sa kantarionovim uljem ili još bolje sa tinkturom od kantariona. Lišće se koristi i kao dodatak kupkama kod reumatskih bolova, kostobolje, diskopatije i slabe cirkulacije. Gavez snažno deluje na centralni nervni sistem, treba ga uzimati isključivo u malim dozama. Preparati od gaveza ne smeju da se prave i drže u metalnom posuđu. Prilikom sušenja korena treba voditi računa da se ne uplesnivi jer je onda toksičan. Od gaveza se prave i preparati za prihranu i zaštitu biljaka. Količina: 10 semenki – od kojih mozete imati oko 5 ili 6 kvalitetnih biljka. Par biljka je dovoljno, jer se gavez brzo žiri i formira busene. Seme je otprilike veličine bibera. Može se sejati u kontejnere pa rasaditi. Lako se uzgaja i lako niče, ali je potrebno malo strpljena jer mu treba oko 40 dana, najmanje do klijanja. Seme prvo posejati u čaše da se izvede rasad.Konstantna temperatura za klijanje je između 20 i 25 C

Crni slez u sebi sadrži vitamine A, B, C, E, inulin, vlakna, kalcijum, magnezijum, cink, selen i kalijum. Ova biljka odlična je pri lečenju raznih vrsta upalnih procesa, posebno kod crevnog i urinarnog trakta i kod disajnih organa.Trudnicama i dojiljama preporučuje se čaj od lišća jer je bogat gvožđem i nizom drugih vitamina. Upotrebljava se u narodnoj medicini, gde se koriste cvetovi i listovi, obično osušeni. Najčešće se koriste za pripremu čaja. Čaj od crnog sleza efikasan je, pre svega kod upala sluznica raznih organa u unutrašnjosti organizma. Delotvoran je kod gastritisa, upala sluznica bešike, želudačno-crevnog kanala i usne šupljine, kao i kod čira na želucu i crevima. U ovom slučaju se od listova crnog sleza i ječma pravi čorba, i to tako što se ječam prvo skuva, pa prohladi a tek potom se dodaju listovi crnog sleza. Veliki broj biljaka iz porodice slezova su jestive, i odlične su za sprečavanje iritacije ili osipa koju su izazvale biljke iz porodice ljutića. Kod nedostatka suzne tečnosti izvanredno su se pokazale kupke i obloge s mlakim čajem od crnog sleza. Kreativni kuvari mogu da koriste listove crnog sleza umesto spanaća u mnogim jelima. Odlični su u supama, salatama i njokama. Cvet sleza odličan je kao grickalica, kada se ubaci u vrelo ulje na jednu sekundu. U Izraelu se svake godine praktikuje zajedničko branje ove biljke. Naime ova biljka je pomogla da se pobedi glad pri opsadi Jerusalima 1948. godine, i na dan nezavisnosti sprema se jelo od listova sleza. Korenje sleza često se koristi u Kini i to za pravljenje odličnih supi, bujona i čorbi. Čorba se posebno preporučuje kod pluća punih sluzi, kod katara bronhija i kašlja, kao i kod promuklosti, ali i kada je reč o upali grla i krajnika ili o suvoći usta. Crni slez se koristi u lečenju izuzetno upornog i naizgled neizlečivog emfizema pluća koji često izaziva jako gušenje. Takođe se preporučuje stavljanje, obloga tokom cele noći, preko pluća i bronhija od poparenih i dobro ugrejanih listova i cvetova ove lekovite biljke. Količina: 100 semenki Seme se seje u martu ili aprili i neophodno je prvo izvesti rasad u kontejnere. Kada ga jednom posejete, kasnije se samorasejava na tom emstu.

Jednogodišnja cvetnica , može se uzgajati u bašti ili u saksiji . Seje se direktnom setvom od sredine aprila ili od marta u posudama – rasadjuje se kada dobije prave listove.Cveta bujno od maja do oktobra . Cvet je dupli žute boje , samorasejava se . Sadi se i izmedju povrća jer odbija štetočine , azotofiksator je tako da može da se sadi na siromašnom tlu . tkdj je i lekovita. Mislim da je ovo kadifa sa njakrunijim cvetom, sa jako žutom bojom. Biljka je visine oko 30 cm, zna biti jako bujna. Fotografija sa kadifom je isključivo iz moje proizvodnje. Količina: 50 semenki – može se direktno sejati početkom aprila ali je bolje prvo izvesti rasad

Radi se o staroj sorti cveca koja cveta u proljece. Cvece je veoma lepo i dekorativno obicno se sadi uz staze. Provo se poseje, seme pa se onada rasadi. Biljka je višegodišnja, kasnje mozete da je razmnozavate korenjem. SEJANJE: Seme ravnomjerno posejati u saksiju ili kontejnere i neprekrivati zemljom, zatim staviti najlon radi zadrzavlja vlage i toplote do klijanja, kada krene da klija skinite najlon, vlaga ispod najlona mora biti konstantna. Najlon obavezno koristite. Prvo se proizvede rasad pa se presaljuje. Kolicina 100 semenki

Stara sorta poreklom sa juga to jest Makedonije. Kod njih se zove “ Vezeni Piperki “ . Odavno je zastupljena na jugu Srbije, a posebno u okolini Leskovca. Za razliku od njene rođake “ Puckave duge “ ona je kraća kao sto joj ime govori ali znatno ljuća . Koristi se za pravljenje ljuće aleve paprike i turšije. Izuzetno je aromatična i od nje se dobija odlična tucana ili aleva paprika. Suši se na venc, zatim dosušuje u rerni a onda se melje i pravi aleva ili se tuca. Kolicina 10 semenki

Od ove biljke se uglavnom koristi seme i dodaje se u hleba i kolace.List se koisti u variva i druga jela kao aromatik,takode i seme se koristi u variva.Ova biljka je specificna zpog široke primjene semena,poznata je i kao dobar lek protiv astme.Seje se od treceg do kraja petog meseca.Ima izuzetno jak,aromatican miris Kolicina 60 semenki DOSTAVA: Pošiljke šaljem iskljucivi kurirskim službom.

Gledic ili trnovac (Gleditsia triacanthos) je drvo koje poraste oko 20 metara u visinu. Višenamensko je drvo i višestruko korisno. Cveta u maju mirisnim cvetovima i medonosno je. Dobro uspeva na siromašnom zemljištu i dosta dobro podnosi sušu. Raste relativno brzo i cesto se sadi kao dekorativno drvo, iako na granama ima krupno trnje, koje je retko rasporedeno. U jesen lišce dugo pre opadanja ima intenzivnu žutu boju. Sadi se zbog ucvršcivanja terena jer ga koren gledica dobro drži i cuva od vetra i erozije. Drvo kao materijal je visoko kvalitetno, izdržljivo je, dobro se polira i veoma teško trune. Daje veoma kvalitetnu gradu, a nameštaj od gledica je izuzetno cenjen i skup. Trnje se može koristiti umesto eksera. Drvo je pogodno i za dobijanje biomase, može se saditi gusto, a pogodno je i za brikete i pelet. Dugacke mahune sa semenom su jestive, sadrže slatku pulpu koja se može jesti sveža ili preraditi za sok ili džem. Dok je mahuna mlada i meka može se jesti cela, koristi se i kao stocna hrana. Rado ih jedu goveda, koze, ovce, zecevi, cak i živina. Od pulpe se dobija šecer a može se praviti i pivo. Semenke su jestive dok su zelene, imaju ukus slican grašku, a koriste se i kao zamena za kafu. Sadrže dosta proteina, vlakana, masnoca, ugljenih hidrata, kalcijuma, fosfora i nekoliko alkaloida, od kojih se stenokarpin koristi kao lokalni anestetik. Biljka se lako uzgaja iz semena uz jedan mali trik. Potrebno je semenku oštetiti necim, tj. uraditi skerifikaciju, recimo grickalicom za nokte. Dovoljno je odseci veoma tanko parce ljuske dužine oko 4-5 mm, tako da se ne ošteti jezgro. Zarez se pravi negde sa strane, tako da ako malo i oštetite jezgro nije problem, jer klica izbija na vrhu. Kad se to uradi upija vodu za kratko vreme, semenka nabubri i pocinje da klija za oko 48 sati na temperaturi od 20-25°C. Na slici možete videti kako sam ih ja naklijavao. Ako se ne uradi skerifikacija, semenka nice samo nakon hladne stratifikacije od oko 3-4 meseca. Količina: 10 semenki

Radi se o cvecu koje cveta od juna do oktombra.U pitanju je veoma dekorativno cveće,koje se koristi za suve aranžmane.Odnosno u pitanju je cveće suvog tipa,koje moze da stoji kao buket ili venac preko citave godine da nemenja boju.U bastama je veoma dekorativno i bujan.Moze da se seje i u saksiji.Seje se direktnom setvom od marta do maja,prekriva se sa jako tankim slojm zemlje.Za pocetak najbolje je seme posejati u neke plasticne manje saksije da bi se izvele sadnice.Kasnije se svake godine samorasejava,kada ga jednom posadite imacete svake godine to cvece,samoniklo.Danas je ovo cveće jako retko kod nas,dok je nekada bilo veoma zastupljeno. Količina 50 semenki – prvo izvesti rasad u čaše ili kontejnere

Suva paprika za punjenje Slatka Mlevena - 500din = 1kg Ljuta Mlevena - 500din = 1kg Ljuta (slatka) Tucana - 500din = 1kg kontakt : 069/1-730-765 Extra Ljuta - 750 din = 1kg Začinska slatka, ljuta mlevena i gruvana PAPRIKA, proizvedena na tradicionalan način koji se praktikuje preko 350god. u crvenom selu "Donja Lokošnica" kod Leskovca. Ovo je jedino mesto na kojem uspeva začinska paprika koju zovemo "NIZAČA" . Od nje se pravi slatka mlevena , ljuta mlevena i tucana ili gruvana paprika , izuzetnog je ukusa a gaji se isključivo na otvorenom prostoru. . Kad sazri niže se iglom na konac i prave se venci koji bivaju okačeni o zidove kuća, pa tako u jesen selo Donja Lokošnica dobije svoj jedinstveni crveni sjaj koji privlači mnogobrojne turiste. . . Kad se osuši ide u sušarama gde se dosušuje i onda se melje u krupnijoj ili sitnijoj granulaciji.......

Rosopas ili rusa, lastina trava ili lisavica (lat. Chelidonium majus). Visegodisnja je biljka i poraste od 30 do 100 cm u visinu a voli plodna i senovita mesta. Svi delovi biljke, ukljucujuci i koren, sadrže žuti, mlecni sok, koji je veoma oštrog, nagrizajuceg ukusa. Biljka sadrzi mnoge lekovite sastojke. U soku rosopasa nalazi se cak 20 razlicitih alkaloida. Jedan od njih je citotoksican, otrovan za celije, zato se listovi i stabljike rosopasa ne smeju žvakati. Rosopas se vec dugo koristi za lecenje najrazlicitijih tegoba. Koristi se za probleme sa želucem, žuci, crevima, za uklanjanje bradavica, ekcema, oboljenja kože, astmu… Caj od rosopasa je delotvoran kod grceva u želucu, crevima ili žuci, i protiv astme, a spolja se primenjuje za tretman kožnih bolesti. Sok od biljke uklanja bradavice tako sto se maze na bradavice svaka 3 sata tokom 3-4 dana. Tinktura se koristi za bolesti jetre i za lecenje zutice. Rosopas deluje i na bakterije, narocito gram pozitivne. Postoje i podaci o citostatickom dejstvu ove biljke. U narodnoj medicini se koristi i kao sredstvo za lecenje tumora, kao caj i kao sredstvo za ispiranje. Rosopas se koristi i za lecenje ociju, uklanja sivu mrenu i pege sa roznjace a pomaze i kod krvarenja mreznjace. Recepte za spremanje preparata mozete pronaci na internetu. Treba biti oprezan i informisati se o nacinu primene, narocito za unutrasnju upotrebu i za oci. Pre primene bilo kog preparata posavetujte se sa vašim lekarom narocito kod unutrašnje primene. Ukoliko se rosopas biljka pravilno primenjuje i dozira, propratnih nuspojava nema. Kolicina: 50 semenki – Najbolje je sejati ga prvo u kontejnere tako da ga prekrije veoma tanak sloj supstrata,toliko koliko da se nevidi seme.Površina zemlje treba da ima konstantnu vlagu.Kada sadnice porastu jedno 10 cm,možete ih presaditi na želejno mesto,najbolje senovito.Svake godine se samorasejava.

Ova vocka je tek 1930. godine napustila Afriku i rodni Zimbabve, „preselila“ se prvo na Novi Zeland, pa u Australiju. Danas se najviše uzgaja u Cileu i Kaliforniji, a u manjim kolicinama i u Evropi.Kivano je svetlo zelene boje, zbog cega najviše lici na kivi, ukus je kombinacija banane, dinje, krastavca i limete. Hranljivo voce dostupno je tokom cele godine i jede se sirovo.Obiluje vitaminom C i mineralima kalijumom i gvoždem, a sadrži i fosfor, magnezijum, bakar, cink, natrijum i kalcijum.Izuzetno je delotvorno protiv prehlade.Semenke obiluju masnim kiselinama, medu kojima su najznacajnije linolna i oleinska. Linolna je narocito važna, kao jedna od omega-6 masnih kiselina. Oleinska pomaže u borbi sa visokim krvnim pritiskom. Žuckasto-zelene semenke sadrže karotenoid (beta karotin, provitamin A), koji je važan za imuni sistem, zdravlje kože i ociju.Antioksidansi a-tokoferol i y-tokoferol su organski oblici vitamina E, a on je neophodan za dobro zdravlje, pre svega za srce, mišice, nerve, crvena krvna zrnca, hormone i kožu. Vitamin E neutrališe štetne slobodne radikale, uzrocnike kancera, kardiovaskularnih i drugih hronicnih bolesti. Dokazano je da ovaj vitamin smanjuje rizik od pojave Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Jede se tako što se presece na pola, zatim kašicicom izvadi mesnati deo. Plodovi su zreli kada zelena nijansa prede u žutonarandžastu. Semenke su ukusne, posebno u kombinaciji sa sladoledom ili jogurtom. Africka dinja se dobro slaže i sa slanim sirevima, krastavcem i paradajzom. Kivano kod nas može da se nabavi u bolje VITAMINSKA BOMBA SOK od kivana okrepljuje organizam, a sprema se tako što se 4 africke dinje preseku na pola, iz njih se kašicicom izvadi mesnati deo i ispasira u blenderu. Zatim se procedi i tako odvoji od semenki. Buduci da je veoma gust, doda se ceo limun i 3 do 4 dl vode. Zasladi se po želji, sa površine skine pena, doda led i spreman je za konzumiranje. Umesto limuna, može da se doda i sok od crnog grožda, a sve vocne kombinacije cine pravu vitaminsku bombu za organizam. Seje se i uzgaja na isti nacin kao krastavac. Kolicina: 10 semenki

U pitanju je mak poznat kao „plavi ili jestivi mak“.Danas se uglavnom koristi za spremanje kolača i štrudli.Neradi se o hibridu već o staroj originalnoj sorti „jestivog plavog maka“. Biljka je jednogodisnja. Seje se u prolece direktnom setvom u redove sa razmakom oko 40 cm. Seje se u plitke kanalice a zatim se prekrije tankim slojem zemlje. Tokom klijanja zemljiste mora biti vlazno a kasnije zalivanje nije potrebno. Kad nikne prvo se proredi motikom da vam ostanu grupice biljaka na svakih 30ak cm, a zatim se posle nekoliko dana rascupavanjem ostavi samo najjaca biljka iz tih grupica. Posle cvetanja na vrhu stabljike se formira caura sa semenom koja raste do precnika od oko 7-8 cm. Mak se bere tokom leta kad se biljke potpuno osuse i suvo seme slobodno zvecka unutar caure. Količina: 100 semenki Pošiljke se šalju na dva nacina: 1) kao preporucena pošiljka, cena poštarine je 50 do 140 din, u zavisnosti od težine pošiljke. Potrebno je unapred izvršiti uplatu na broj racuna: 205-9001019973203-98, na ime: Nikola Antic. Pošiljka stiže za 2-5 radna dana, zavisi od brzine pošte. 2) kurirskom službom, cena poštarine je 320 din, bez obzira na težinu pošiljke. Pošiljka stiže za jedan radni dan. Kad vam kurir donese pošiljku na licu mesta placate i preuzimate. Pre slanja trebate mi poslati adresu i br. telefona, kao i da naglasite na koji od ova dva nacina želite da šaljem pošiljku. Seme šaljem i u inostranstvo,uplata se vrši preko PeyPal ili Western union-a.

Jako retka sorta nauta koja je poreklom iz Afganistana,koja fenomenalno uspeva kod nas i veoma je rodna.Sadrži visok procenat antocijanana,vise od borovnice.Plod je skroz crne boje,u ishrani se koristi,nezreo ili zreo.Od njega se spremaju razni specilajiteti,a najpoznatiji su Humus(biljna pašteta,izuzetnog ukusa i hranjivosti) koristi se kao varivo na razlicite nacine i mnogim drugim specijalitetima.U zemljama bliskog istoka melju ga u brašno i od tog brašna,prave vrhunaska peciva.Medutim kod nas,naut se uglavnom pece ili prži i koristi se kao grickalica.Na internetu se može naci na desetine nacina,kako se sprema naut. U semenu nauta je sva energija tako da je veoma hranjiv,odlican je izvor energije pri psihickim naprezanjima i kod povišenih intelektualnih aktivnosti kao npr kod studenata.Semenje generalno sadrži visok procenat fosfora, cak 20 puta više od ribljeg mesa, koje je poznato po visokom sadržaju fosfora.Sadrži:20% belancevina, oko 60% ugljenih hidrata, 5% biljnog ulja, 5% celuloze. Jedna izuzetno zdrava namirnica. Seje se od polovine aprila do pocetka juna,može da se seje na klasican nacin kao pasulj na kuce ili u redu.Uglavnom princip sejanja je isti kao,grašak ili pasulj.S tim da je bolje da se seje u redu vec na kuce. Kolicina: 20 semenki rasad proizvedite prvo u kontjenere

Ovo je jedna stara sorta,koja raste do 2 metra u visinu.Za ovaj grasak je potrebno obavezno visoko granje ili mreza,koja se koristi za krastavce.Grasak ima crveno-belu boju cvetova i visoko je prinosan i nije puno zahtjeva.Od sejanja do branja prode oko 30 do 45 dana zavisi od vremena.Ovaj grasak ima crvene graške,ali se koriste u ishrani mahune koje jos nisu formirale graške,jer su jako ukusne.U ishrani mogu da se koriste i grašci koji su mladi,ali mahune koje jos nisu formirale kuglice su dosta ukusnije.Jos jednom da napomenem sorta je jako zahvalna i prinosna.Seje se krajem aprila i moze da se bere više puta,ova sorta takodje moze da se seje i ujesen, jako je otporna na mraz.U slucaju suše grasak je potrebno povreneno zalivati.Kada se seje ovaj grasak,u kucu se stavljaju samo po 3 graska,ne vise jer se dosta grana(preporucljivo bih bilo da se u kucu prije sejanaj stavi malo stajnjaka). Kolicina 20 semenki DOSTAVA: Pošiljke šaljem iskljucivi kurirskim službom, odnosno pouzecem. Poštarina je 320 din bez obzira na kolicinu semena. Znaci kupite šta želite i ostavite mi adresu ja spakujem seme i pošaljem vam. Kada vam stigne platite poštaru navedeni iznos pošiljke i pošatrinu. Seme stiže najdalje za dva dana od dana slanja.