Bosiljak Crveni Rubin Seme (Ocimum basilicum rubrum) Cena je za pakovanje od 50 Semena. Drugi nazivi: bosiljak, bosiok, bosilje, faslidjan, maslidjan. Latinski naziv: ocimum basilicum .- asea aranion - athelas Opis biljke: bosiljak je jednogodišnja mirisava, zeljasta biljka koja izraste 30 do 40 cm sa razgranjenom stabljikom. Listovi su jajoliki i na kraju šiljasti. Mali, beli, dvousnati cvetovi nalaze se u gornjem delu stabljike .Listovi su jajolikog oblika na dugim peteljkama. Cvetovi se razvijaju u velikom broju u gornjem delu stabiljke. Višebojni su, beli, ružicasti ili purpurni. Cela biljka ima ugodan miris i aromu , Stanište: Pradomovina bosiljka ja Indija. Davno, vec pre oko 5500 godina poznavali su ga Egipcani, o cemu govore ostaci biljaka pronadjeni u grobnicama piramida iz toga razdoblja. Bosiljak je poznata i cenjena lekovita i zacinska biljka . Prema nekim starim zapisima na prostoru srednje Evrope preneli su ga monasi u 12. veku. Na novim prostorima vrsta se udomacila i uzgaja se u vrtovima. U južnim delovima Evrope ponegde se može naci i van vrtova. Za uzgoj bosiljka potrebna su gnojena tla bogata humusom, te suncana i od vetra zašticena staništa. Biljka je narocito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalevanje hladnom vodom.bosiljak se uzgaja u vrtovima i loncima. Cela biljka je veoma ugodna mirisa. Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava cela biljka sa semenom Dosada utrvdjene lekovite i delotvorne materija su: etericna ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih materija. Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lecenja ljudi i životinja. Primenjuje se kod lecenja upala (želuca, creva), kod kaslja, pocetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokracnih organa (bubrega, mehura). Najcešce se primenjuje u obliku cajeva. Lekovito delovanje: bosiljak se koristi za umirenje živaca, grceva u želucu,lakše mokrenje, lecenje astme i zapaljenje bubrega. Koristi se, takodje, za poboljšanje apetita i protiv nesanice. Semenkama bosiljka lece se mokracni organi. Dosada utrvdjene lekovite i delotvorne materija su: etericna ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih materija. Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lecenja ljudi i životinja. Primenjuje se kod lecenja upala (želuca, creva), kod kaslja, pocetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokracnih organa (bubrega, mehura). Najcešce se primenjuje u obliku cajeva.. Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: 0 Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: tokom cele godine Dubina Sejanja: Klija na svetlu ! Samo pospite po površini supstrata + blago pritisnite Vrsta Substrata: Substrat br.1 Sejanje temperatura: Min. 20°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: zavisno od uslova 7-14 dana Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved. UZGOJ BOSILJKA: Zemljište - najbolje uspeva na humusnim, dubokim zemljištima. Povoljno reaguje na navodnjavanje, pogotovo u drugom delu leta, i tada redovno daje dve žetve. Plodored - obavezno se gaji u plodoredu, najbolje nakon đubrenih okopavina ili jednogodišnjih leguminoza. Na istu parcelu može doći nakon 2-3 godine. Obrada zemljišta - Zemljište treba poorati u jesen na dubinu od 30 - 35 cm. U proleće je potrebno obaviti predsetvenu pripremu, tj. zemljište izravnati i usitniti. Đubrenje - poželjno je sejati na parceli na kojoj je prethodna kultura bila đubrena stajnjakom. Povoljno reaguje na đubrenje mineralnim đubrivima, a količine treba utvrditi na osnovu analize zemljišta. Razmnožavanje - može se razmnožavati direktnom setvom semena ili proizvodnjom rasada u toplim lejama. Razmnožavanje rasadom je sigurniji i bolji način koji sigurno daje dve žetve. Rasad se proizvodi u toplim lejama. Setva se obavlja krajem februara ili početkom marta. Temperatura u toploj leji ne sme da se spusti ispod 15 ºC. Posejano seme proklija za 5-6 dana. Sa 1m² dobije se 1000 do 1200 biljaka. Biljke se rasađuju početkom maja. Razmak između redova je 50 cm, a između biljaka 30 cm. Nega - okopavanje je obavezna mera nege. Ova mera se izvodi 2-3 puta u toku vegetacije u zavisnosti od zakorovljenosti zemljišta. Prihranjuje se dva puta u toku vegetacije sa azotnim đubrivima. Prvo prihranjivanje je pre prvog okopavanja, drugo nakon prve žetve. Berba – kosi se kad je u punom cvijetu na visini 8 - 10 cm od zemlje. U našim uslovima prva žetva je u julu, a druga u septembru. Prinos - Sa 1 ha se dobije 2000 - 3000 kg suve mase ili 8 - 12 kg ulja.

Bosiljak Seme Ocimum basilicum Cena je za pakovanje od oko 600 (1g) Semena. Drugi nazivi: bosiljak, bosiok, bosilje, faslidjan, maslidjan. Latinski naziv: ocimum basilicum .- asea aranion - athelas Opis biljke: bosiljak je jednogodišnja mirisava, zeljasta biljka koja izraste 30 do 40 cm sa razgranjenom stabljikom. Listovi su jajoliki i na kraju šiljasti. Mali, beli, dvousnati cvetovi nalaze se u gornjem delu stabljike .Listovi su jajolikog oblika na dugim peteljkama. Cvetovi se razvijaju u velikom broju u gornjem delu stabiljke. Višebojni su, beli, ružicasti ili purpurni. Cela biljka ima ugodan miris i aromu , Stanište: Pradomovina bosiljka ja Indija. Davno, vec pre oko 5500 godina poznavali su ga Egipcani, o cemu govore ostaci biljaka pronadjeni u grobnicama piramida iz toga razdoblja. Bosiljak je poznata i cenjena lekovita i zacinska biljka . Prema nekim starim zapisima na prostoru srednje Evrope preneli su ga monasi u 12. veku. Na novim prostorima vrsta se udomacila i uzgaja se u vrtovima. U južnim delovima Evrope ponegde se može naci i van vrtova. Za uzgoj bosiljka potrebna su gnojena tla bogata humusom, te suncana i od vetra zašticena staništa. Biljka je narocito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalevanje hladnom vodom.bosiljak se uzgaja u vrtovima i loncima. Cela biljka je veoma ugodna mirisa. Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljava cela biljka sa semenom Dosada utrvdjene lekovite i delotvorne materija su: etericna ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih materija. Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lecenja ljudi i životinja. Primenjuje se kod lecenja upala (želuca, creva), kod kaslja, pocetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokracnih organa (bubrega, mehura). Najcešce se primenjuje u obliku cajeva. Lekovito delovanje: bosiljak se koristi za umirenje živaca, grceva u želucu,lakše mokrenje, lecenje astme i zapaljenje bubrega. Koristi se, takodje, za poboljšanje apetita i protiv nesanice. Semenkama bosiljka lece se mokracni organi. Dosada utrvdjene lekovite i delotvorne materija su: etericna ulja, cineol metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor, jedan glikozid i kiseli saponin, kao i niz drugih još nedovoljno istraženih materija. Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lecenja ljudi i životinja. Primenjuje se kod lecenja upala (želuca, creva), kod kaslja, pocetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokracnih organa (bubrega, mehura). Najcešce se primenjuje u obliku cajeva.. Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: 0 Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: tokom cele godine Dubina Sejanja: Klija na svetlu ! Samo pospite po površini supstrata + blago pritisnite Vrsta Substrata: Substrat br.1 Sejanje temperatura: Min. 20°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: zavisno od uslova 7-14 dana Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved. UZGOJ BOSILJKA: Zemljište - najbolje uspeva na humusnim, dubokim zemljištima. Povoljno reaguje na navodnjavanje, pogotovo u drugom delu leta, i tada redovno daje dve žetve. Plodored - obavezno se gaji u plodoredu, najbolje nakon đubrenih okopavina ili jednogodišnjih leguminoza. Na istu parcelu može doći nakon 2-3 godine. Obrada zemljišta - Zemljište treba poorati u jesen na dubinu od 30 - 35 cm. U proleće je potrebno obaviti predsetvenu pripremu, tj. zemljište izravnati i usitniti. Đubrenje - poželjno je sejati na parceli na kojoj je prethodna kultura bila đubrena stajnjakom. Povoljno reaguje na đubrenje mineralnim đubrivima, a količine treba utvrditi na osnovu analize zemljišta. Razmnožavanje - može se razmnožavati direktnom setvom semena ili proizvodnjom rasada u toplim lejama. Razmnožavanje rasadom je sigurniji i bolji način koji sigurno daje dve žetve. Rasad se proizvodi u toplim lejama. Setva se obavlja krajem februara ili početkom marta. Temperatura u toploj leji ne sme da se spusti ispod 15 ºC. Posejano seme proklija za 5-6 dana. Sa 1m² dobije se 1000 do 1200 biljaka. Biljke se rasađuju početkom maja. Razmak između redova je 50 cm, a između biljaka 30 cm. Nega - okopavanje je obavezna mera nege. Ova mera se izvodi 2-3 puta u toku vegetacije u zavisnosti od zakorovljenosti zemljišta. Prihranjuje se dva puta u toku vegetacije sa azotnim đubrivima. Prvo prihranjivanje je pre prvog okopavanja, drugo nakon prve žetve. Berba – kosi se kad je u punom cvijetu na visini 8 - 10 cm od zemlje. U našim uslovima prva žetva je u julu, a druga u septembru. Prinos - Sa 1 ha se dobije 2000 - 3000 kg suve mase ili 8 - 12 kg ulja.

Kikiriki Seme (Arachis hypogaea) Cena je za pakovanje od 10 (7g), 20 (14g) semena. Kikiriki je jednogodišnja biljka zanimljiva po tome što poput krompira, plodove razvija pod zemljom. Naraste od 30 do 50 cm. Iako bi ga mnogi svrstali u orašaste plodove, botanički, kikiriki pripada porodici mahunarki zajedno s graškom, sočivom, pasuljem i drugim. Još jedna zanimljivost je i ta da se cvetovi biljke razvijaju iznad zemlje, a zatim se zbog svoje težine savijaju prema zemlji i ulaze u nju gde se razvijaju i sazrevaju mahune kikirikija. Svetlosmeđa ljuska s uspravnim linijama sadrži dva ili tri zrna kikirikija. Svako otalasno zrno sastoji se od dve polovine koje su prekrivene crveno-smeđom tankom kožicom. S obzirom na količinu belančevina i masti, kikiriki se prerađuje i u maslac, ulje, brašno i pahuljice. Agroekološki uslovi za gajenje kikirikija Temperatura, svetlost i voda Kikirikiju odgovaraju topla, sunčana podneblja s umerenom količinom padavina. Za klijanje je potrebna temperatura od 21 °C. Da bi kikiriki dobro uspevao, potrebno mu je obilje svetlosti i toplote. Ako mu se osim toga osigura dovoljno visoka vlažnost vazduha, izrasće u vrlo lepu, bujnu biljku. Takve idealne uslove za rast osigurava gajenje u klijalištu, ali će uspešno rasti i na nekom zaštićenom mestu na otvorenome. Oplođeni cvetovi savijaju cvetne drške prema zemljištu i uvlače se u zemlju gde se iz njih razvijaju plodovi. Zemljište Kikiriki traži rastresito, dobro usitnjeno i plodno zemljište. Ova biljka ne podnosi suviše vlažna, zbijena i kisela zemljišta, već mu odgovaraju ona dobro propustljiva s normalnim sadržajem kreča. Voli sunčane i tople položaje. Agrotehnika za gajenje kikirikija Najbolje predkulture su mu okopavine (povrće, šećerna repa, kukuruz). Zemljište za setvu priprema se u jesen, tako što se ore na dubini 30 - 35 cm i izdrlja (na manjoj površini). U proleće se zemljište isitni i poravna kultiviranjem. Seje se krajem aprila ili početkom maja, kada se zemljište zagreje iznad 12 °C. Seje se širokoredno, na međurednom razmaku 70 - 80 cm, a u redu na razmaku oko 10 cm ili po četiri semena u kućice na razmaku od 30 cm. Dubine setve je od 6 - 8 cm. Za setvu je potrebno 60 - 70 kg/ha čistog semena. Nega useva Nega kikirikija obuhvata kultiviranje, ogrtanje, prihranjivanje i navodnjavanje. Kultivira se tri puta. Prvi put nedelju dana po nicanju, a drugi i treći put u toku vegetacije, u razmaku od po 15 dana. Za vreme drugog i trećeg kultiviranja kikiriki se ogrće rastresitom zemljom u kojoj će se na dugim rastućim tučkovima žutih cvetova formirati valjkaste izrasline 'ginofori', iz kojih nastaju plodovi (mahune). Kikiriki se prihranjuje fosfornim i kalijumovim đubrivima ili pepelom od drveta. Usev se navodnjava tokom jula i avgusta. Sadnja kikirikija Velike semenke kikirikija pojedinačno se sade u tresetne lončiće ispunjene peskovitim supstratom i pokrivaju slojem zemlje debljine prsta. Najlakše će proklijati u grijanom klijalištu. Mladim biljčicama održavati umjerenu vlažnost, a veće biljke zalivati tek kada se zemlja dobro osuši. Između dva zalivanja poprssprati biljku mlakom vodom. Prihranjuju se samo starije biljke, nakon što su se dobro zakorenile. Budući da je kikiriki jednogodišnja biljka u pravilu ga se ne treba presađivati. Samo mlade biljčice presaditi jednom u veće cvetne lonce. Berba kikirikija Od setve do ubiranja plodova može proći 4 do 5 meseci, zavisno od sorte kikirikija i vremenskih prilika. Kod berbe se mora iskopati čitava biljka. Potrebno je okrenuti je naglačke i ostaviti da se prosuši kako uskladišteni plodovi kasnije ne bi trunuli. Danas mnogi uzgajivači koriste savremene poljoprivredne mašine koje ne samo da iskopaju biljku nego odmah i otresu s nje zemlju kao i je okrenu naglavačke. Prosečni prinos je oko 100 mahuna po kućici ili oko 3 000 kg/ha. Plodovi kikirikija vade se pre jesenjih mrazeva, po suvom i sunčanom vremenu. Zrelost kikirikija, tj. vreme vađenja, poznaje se po lišću koje dobije žućkastu boju. To je najčešće oko 10. oktobra. Skladištenje kikirikija Kikiriki se može kupiti u rinfuzi ili se pakuje u plastičnoj prozirnoj ambalaži, u ljusci ili oljušten, gramature od 200 - 250 g. Ako ga kupujete u rinfuzi, svakako obratite pažnju da je kikiriki pokriven zaštitnom folijom ili u odgovarajućim posudama s poklopcem i da dugo ne stoji. Uopšteno, bez obzira na način prodaje, proverite da na ljuskama nema znakova vlage ili oštećenja od insekata. Ako je moguće, kikiriki pomirišite kako biste se uverili da nije užegao ili ustajao. Neoljušteni kikiriki čuvajte na hladnom, suvom i tamnom mestu. Njegovu trajnost možete povećati na devet meseci ukoliko ga čuvate u frižideru. Očišćena zrna kikirikija držite u dobro zatvorenoj posudi u frižideru ili zamrzivaču jer izlaganje toploti, vlazi ili osvetljenu može dovesti do užeglosti zrna. Čuvajte ih u frižideru oko tri meseca, a u zamrzivaču do šest meseci. Pre spremanja nemojte ih usitniti, već to učinite neposredno pre konzumacije ili upotrebe u pripremi jela.

Mirisni Jasminski Pirinac (riza ili oriz) Seme Cena je za pakovanje od 20 semena. Jasminski pirinač (takođe mirisni pirinač ili siamski pirinač) se uglavnom sadi na severu Tajlanda, ali iu Laosu, Vijetnamu i Italiji. Zove se "mirisni pirinač" jer prijatno mirise na jasmin dok se kuva. Pirinač (riža ili oriz) seme je trave vrste Oryza sativa (Azijski pirinač) ili Oryza glaberrima (Afrički pirinač). Ova žitarica je u veoma šikokoj upotrebi širom sveta kao osnovna hrana za veliki deo ljudske populacije, a posebno u Aziji. To je poljoprivredna roba sa trećom po veličini proizvodnjom u svetu (pirinač, 741,5 miliona tona u 2014), nakon šećerne trske (1,9 milijardi tona) i kukuruza (1,0 milijardi tona). S obzirom na to da se značajni delovi šećerne trske i kukuruznog useva koriste u druge svrhe osim ljudske konzumacije, pirinač je najvažnija žitarica u pogledu ljudise ishrane i kalorojskog unosa. On pruža više od petine kalorija koje ljudi konzumiraju širom sveta.[2] Pstoji mnoštvo varijeteta pirinča i kulinarske preferencije ispoljavaju regionalne varijacije. Monokotni pirinač se normalno uzgaja kao godišnja biljka, mada u tropskim oblastima može da preživi višegodišnja kultura i dati rasad se može koristiti i od 30 godina.[3] Uzgoj pirinča je dobro prilagođen zemljama i regionima sa niskim troškom radne snage i velikom količinom padavina, popto je uzgoj radno intenzivan i zahteva velike količine vode. Međutim, pirinač se može uzgajati skoro svuda, čak i strmim brdskim i planinskim područjima uz upotrebu terasastih sistema kojima se kontroliše dovod vode. Iako je pirinač potekao iz Azije i pojedinih delova Afrike, vekovi trgovine i izvoza su ga učinili uobičajenim usevom u mnogim kulturama širom sveta. Tradicionalna metoda za uzgajanje pirinča je poplavljivanje polja pri, ili nakon setve mladih sadnica. Ova jednostavna metoda zahteva dobro planiranje i servisiranje sistema brana i kanala za navodnjavanje, ali redukuju rast manje robusnih korova i štetočinskih biljki koje ne mogu da rastu u potopljenom stanju. Ovim pristupom se takođe odvraćaju životinjske štetočine. Iako poplave nisu obavezne za kultivaciju pirinča, sve druge metode navodnjavanja zahtevaju veće napore u pogledu suzbijanja korova i štetočina tokom perioda rasta i drugačiji pristup za đubrenjenju zemljišta. Naziv divlji pirinač se obično koristi za vrste iz rodova Zizania i Porteresia, nezavisno od toga da li su divlje ili domestikovane, mada se termin može koristiti za primitivne i nekultivisane varijetete roda Oryza. Etimologija Naziv je privi put korišten u engleskom jeziku sredinom 13. veka. Reč rice je izvedena iz starofrancuske reči ris, koja potiče iz italijanske riso, koja je proistekla iz latinske oriza, koja je izvdena iz grčke reči ὄρυζα (oruza). Grčka reč je izvor svim evropskim rečima (cf. velškog reis, nemačkoj Reis, litvanskoj ryžiai, srpskohrvatskoh riža, poljskoj ryż, holandskoj rijst, mađarskoj rizs, rumunskoj orez). Poreklo grčke reči je nejasno. Ponekad se smatra da potiče iz Tamilske reči (arisi), ili rdije starotamilske reči arici.[7][8] Međutim, autori poput Krišnamurtija[9] se ne slažu sa stanovištom da je starotamilska reč arici izvor grčkog termina, već smatraju da je pozajmljena iz pradravidske reči -{*wariñci}. Majrhofer[10] smatra da su neposredni izvor grčke reči staroiranske reči tipova *vrīz- ili *vrinj- (koje su izvor moderne persijske reči Berenj), mada se one ultimatno mogu povezati sa Indo-arijskim izvorima (kao što je Sanskritska reč vrīhí-) i naknadno sa dravidijanskim rečima. Karakteristike Biljka pirinča može da poraste 1–1,8 m u visinu, ponekad i više u zavisnosti od soja i plodnosti zemljišta. Ona ima dugačko, vitko lišće koje je 50–100 cm dugačko i 2–2,5 cm široko. Mali vetrom oprašeni cvetovi se formiraju u razgranatim lučnim do visećih cvasti koje su 30–50 cm duge. Jestivo seme su zrna (krupa) 5–12 mm duga i 2–3 mm debela. Kuvanje Sorte riže su tipično klasifikuju kao dugo, srednje, i kratko zrnaste.[11] Zrna dugozrnog pirinča (sa visokim sadržajem amiloze) imaju tendenciju da ostanu netaknuta nakon kuvanja; zrna pirinča srednje dužine (bogata amilopektinom) postaju lepljiva. Zrna srednje dužine se koriste u slatkim jelima, za rižoto u Italiji, i mnogim drugim jelima od pirinča, kao što je arròs negre u Španiji. Neke sorte riže dugog zrna imaju visok sadržaj amilopektina, kao što je tajlandski lepljivi pirinač, se obično kuvaju na pari.[12] Lepljivi pirinač srednje dužine se koristi za suši; lepljivost omogućava pirinču da zadržava oblik nakon oblikovanja. Pirinač kratkog zrna se obično koristi za sutlijaš. Instantni pirinač se razlikuje od onog kuvanog parom po tome što je u velikoj meri kuvan i zatim osušen. On ima znatno degradirani ukus i teksturu. Boje za pirinač i skrob se često koriste pri pravljenju tečnog testa i hlebne mase radi povećanja hrustljavosti. Priprema Riža se obično ispira pre kuvanja kako bi se uklonio višak skroba. Pirinač proizveden u SAD obično je pojačan vitaminima i mineralima, i ispiranje bi dovelo do gubitka hranljivih materija. Pirinač može se više puta ispirati, sve dok voda za ispiranje nije čista, da bi se poboljšala tekstura i ukus. Pirinač se može natopiti u vodi da bi se skratilo vreme kuvanja, sačuvalo gorivo, svelo na minimum izlaganje visokim temperaturama, i redukovala lepljivost. Kod nekih sorti, natapanje poboljšava teksturu kuvanog pirinča putem povećane ekspanzije zrna. Natapanje pirinča može da traje od 30 minuta do nekoliko sati. Smeđi pirinač se može natopiti u vrućoj vodi tokom 20 sati radi stimulacije klijanja. Tim procesom, zvanim germinacija smeđeg pirinča (GBR),[13] se aktiviraju enzimi i povećava sadržaj amino kiselina uključujući gama-aminobuterna kiselina, čime se poboljšava nutriciona vrednost smeđeg pirinča. Ovaj metod je rezultat istraživanja sprovedenih tokom Međunarodne godine pirinča Ujedinjenih Nacija. Pirinač se kuva u ključaloj vodi ili pomoću pare, i pri tom apsorbuje vodu. Putem apsorptivnog metoda pirinač se može kuvati u zapremini vode sličnoj zapremini pirinča. Putem metoda brzog ključanja, pirinač se može kuvati u velikoj količini vode koja se iscedi pre serviranja. Priprema brzim ključanjem nije poželjna za obogaćeni pirinač, popto se znatan deo aditiva gubi u odačenoj vodi. Električni lonac za pirinač, koji je popularan u Aziji i Latinskoj Americi, pojednostavljuje proces kuvanja pirinča. Pirinač (ili bilo koja druga zrna) se ponekad brzo peku na ulju ili masnoći pre kuvanja (na primer safronski pirinač ili rižoto); to čini kuvani pirinač manje lepljivim. Taj način pripreme se obično naziva pilaf u Iranu i Avganistanu ili birijani (dam pukt) u Indiji i Pakistanu. Jela U Arapskoj kuhinji, pirinač je sastojak mnogih supa i jela sa ribom, živinom, i drugim tipovima mesa. On se takođe koristi za punjenje povrća ili za omotavanje u lišću grožđa (dolma). U kombinaciji sa mlekom, šećerom i medom, on se koristi za pravljenje deserata. U nekim regionima, kao što je Tabaristan, hleb se pravi od pirinčanog brašna. Srednjevekovni islamski tekstovi govore o medicinskim upotrebama biljke.[14] Od pirinča se isto tako može praviti kaša (takođe poznata kao pirinčana kulja ili pirinčana cicvara) dodavanjem više vode nego obično, tako da se kuvani pirinač zasiti vodom, obično do te mere da se dezintegriše. Pirinčana kaša se obično jede za doručak, a isto tako je tradicionalna hrana za bolesnike. Ishrana Kuvani, obogaćeni, beli, dugozrni pirinač se sastoji od 68% vode, 28% ugljenih hidrata, 3% proteina, i zanemarljivih količina masti. U 100 grama porcije, pirinač pruža 130 kalorija i ne sadrži mikronutrijente u znatnim količinama, sa ukupno manje od 10% dnevne vrednosti (DV). Kuvani, beli, kratkozrni pirinač takođe pruža 130 kalorija i sadrži umerene količine B vitamina, gvožđa, i mangana (10–17% DV) po količni od 100 grama. Detaljna analiza sadržaja nutrijenata pirinča pokazuje da njihove vrednosti variraju usled brojnih faktora. Sadržaj nutrijenata zavisi od tipa pirinča. Beli, smeđi, crveni, i crni (ili purpurni) varijeteti pirinča su prevalentni u različitim delovima sveta. Sadržaj nutrijenata takođe zavisi od kvaliteta zemljišta u kome se pirinač uzgojen, da lije i na koji način pirinač poliran ili obrađen, načina obogaćivanja, i načina pripreme za jelo. Pirinač je osnovna hrana više od polovine svetske populacije. On je predominantni prehrambeni izvor enerigije za 17 zemalja Azije i Pacifika, 9 zemalja u Severnog i Južnoj Americi i 8 zemalja u Africi. Pirinač priža 20% prehrambenog snabdevanja energijom u svetu, dok pšenica doprinosi sa 19% a kukuruz sa 5%. Arsenik Arsenik je prirodni element u zemljištu, vodi i vazduhu. Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) prati nivoe arsenika u hrani, posebno u pirinču koji se koristi u hrani za bebe.[18] Dok rastu, biljke pirinča imaju tendedenciju da apsorbuju arsenik lakše od drugih prehrambenih kultura, i stoga je neophodno ekstenzivno testiranje mogućeg rizika uzrokovanog arsenikom pri konzumiranju pirinča.[18] Aprila 2016, FDA je predložila limit od 100 delova po milijardi (ppb) za neorganski arsenik u pirinču i drugoj hrani za bebe da bi se minimizovalo izlaganje arseniku.[18] Za kontiminaciju vode arsenikom, Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država je postavila niži standard od 10 ppb.[19] Arsenik je karcinogen grupe 1 na IARC spisku.[18][20] Količine arsenika u pirinču široko variraju, pri čemu su najveće koncentracije nađene u smeđem pirinču i onom koji se gaji na zemljištu koje je prethodno korišteno za uzgoj pamuka, kao što to slučaj sa delom zemljišta u Arkanzasu, Luizijani, Misuriju, i Teksasu.[21] Beli pirinač koji se uzgaja u Arkanzasu, Luizijani, Misuriju i Teksasu, što kolektivno sačinjava oko 76 procenata pirinča proizvedenog u Americi, ima više nivoe arsenika od drugih regiona sveta, verovatno zato što su u prošlosti korišteni pesticidi bazirani na arseniku za kontrolu pamučnog surlaša.[22] Jasmin pirinač sa Tajlanda i Basmati pirinač iz Pakistana i Indije sadrže najmanje količine arsenika među studiranim sojevima pirinča.[23] Kina je postavila limit od 150 ppb za arsenik u pirinču. Bacillus cereus Kuvani pirinač sadrži Bacillus cereus spore, koje proizvode emetički toksin kad se ostave na 4–60 °C . Prilikom skladištenja kuvanog pirinča za sledeći dan, rizik od produkcije toksina se može redukovati brzim hlađenjem. Jedan od enterotoksina koje proizvodi Bacillus cereus je otporna na toplotu; ponovno zagrevanje kontaminiranog pirinča ubija bakterije, ali ne uništava toksin koji je već prisutan. Okruženja za uzgoj pirinča Pirinač se može uzgajati u različitim okruženjima, u zavisnosti od dostupnosti vode. Generalno, močvarne oblasti nisu podesne za uzgoj pirinča, mada on može da opstane i raste u njima, a isto tako može da preživi poplave. Brdski pirinač je poznat po svojoj tolerantnosti suša.

Lubenica Seme "Crimson Sweet" Cena je za pakovanje od 400 Semena. Plod je okrugao do ovalno okrugao, svetlozelene boje sa tamnozelenim prugama, krupan.Masa ploda je od 9-14 kg. Meso je svetlocrveno, nežno i slatko, sa oko 11 % šećera. Uzgaja se direktnom setvom ili iz rasada. Srednje kasna, bujna sorta. Lubenica je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Cucurbitaceae. Razvija snažni korenov sistem koji se najvećim delom razvija u zoni do 40 cm zemljišta, a glavni koren dopire u dužinu od 2-3 m. Stablo je razgranato, snažno, na njemu se nalaze puzeće vreže, a u zavisnosti od sorti mogu narasti 3-4 m. Cvetovi su razmešteni pojedinačno i izrazito su žute boje. Otvaraju se u jutarnjim satima i cvetaju samo jedan dan, a neoplođeni ženski cvetovi ostanu otvoreni i sledećih dana. Lubenica je stranooplodna biljka i proizvodi se najčešće iz rasada, ali može i direktno iz semena. Gaji se na otvorenom polju, u plastenicima i kombinovano. Rana proizvodnja uspešna je u plastenicima bez ili s povremenim grejanjem. Agroekološki uslovi Temperatura Minimalna temperatura za klijanje semena je oko 15 °C, a optimalna oko 30 °C. Ako temperature tokom gajenja padnu ispod 10 °C, biljka počinje žuteti i vrlo teško se oporavlja čak i ako su kasnije temperature povoljne. Lubenice su biljke intezivnog svetla. Oblačno vreme, naročito u vreme rasta plodova, nepovoljno utiče na njihov porast. Voda Snabdevanje vodom treba biti dovoljna naročito u fazama razvoja vreže, u cvetanju i zametanju plodova. Za rast i razvoj lubenice potrebno je 300-400 m3 vode/ha, što zavisi od vremena (suša ili ne). Vlažnost je izuzetno važna u vremenu rasta plodova, ali 15-20 dana pred zrenje navodnjavanje se prekida. Zemljište Zemljište za gajenje lubenica mora biti rastresito, dobre strukture, duboko poorano u jesen, na oceditom terenu. Idealna su aluvijalna zemljišta gde se voda ne zadržava i glinasto-peskovita zemljišta. Hladno, zbijeno, vlažno zemljište nije dobro za ovu proizvodnju. Koren lubenice je dug, ponekad i više od 2 m, ali u sloju 40-50 cm od površine je najveća masa. Za rast i plodonošenje kiselost zemljišta treba biti pH 5,0 – 5,5. Agrotehničke mere Plodored Za lubenice, kao i karastavce dobar predusev može biti paprika, paradajz, krompir, leguminoze i trave. Poželjno je menjati plodored svake 4 godine, ali od toga se može i delimično odstupiti. Obrada zemljišta Zemljište za gajenje treba da ima najmanje 2,5 % humusa, tako da zaoravanje 30-50 t/ha stajskog đubriva u osnovnom đubrenju treba biti neizostavna agrotehnička mera. Neposredno pre setve ili sadnje, potrebno je gornji sloj zemlje usitniti u manje grudice pomoću vrtne freze. Rastresit sloj sačinjen od sitnih grudvica zadržava vlagu u zemljištu, daje posađenim biljkama oslonac i pogoduje dobrom razvoju korenja i zdrav rast biljke. Kako bi poboljšali rast biljke, sprečili rast korova i omogućili da u vreme setve i ubiranja plodova zemlja dobije dovoljno vlage, zemljište je potrebno redovno sitniti. Đubrenje Osnovnom obradom unosi se stajsko đubrivo i kompost 30-40 t/ha i ako je moguće, unošenje zrelog stajskog đubriva u toku sadnje u kućice. Treba voditi računa da stajsko đubrivo koji se unosi u toku sadnje ili setve bude humificirano, tj. dobro zrelo jer u suprotnom mladi koren ili klica mogu izgoreti i ceo trud je uzaludan. Ako se stajsko đubrivo unosi u kućice potrebno je oko 2 kg po kućici, stavlja se na dno, a iznad stajskog đubriva nanosi se tanki sloj zemlje. U osnovnoj obradi unosi se 400-500 kg mineralnog đubriva NPK u odnosu 1:2:1. Fosfor je vrlo značajan za dobar prinos. Prihrana lubenice (ako nema preporuke i analize zemljišta) vrši se 10 dana od presađivanja do 50 % težine prva dva ploda. Važno je pratiti razvoj biljke kao i u vreme stvaranja vreže (grana, loze), treba prihraniti sa KAN-om 150-170 kg/ha u dva ponavljanja. Prihrana se izvodi pre navodnjavanja, treba paziti da đubrivo ne padne na list, kako ne bi došlo do paleži. Ovo nije važno ako je sistem zalivanja kap po kap, pa se đubrivo zajedno sa vodom unosi u zonu korena. Ujedno to je i najbolja metoda. Praksa je pokazala da 3-4 prihranjivanja u razmacima od osam dana kristalinskim oblicima đubriva pojačanim s mikroelementima (magnezijumom, bakrom i gvožđem), daju odlične rezultate u kvalitetu i prinosu lubenica. Kristalinska đubriva mogu se i folijarno primeniti u koncentraciji od 0,1-0,2 %, s tim što se mora pratiti uputstvo za tu vrstu primene. Folijarnu prihranu treba vršiti kasno posle podne, rano u jutro ili za vreme oblačnih dana. Setva i sadnja Poznato je nekoliko načina gajenja lubenica, a najčešći su: Gajenje u niskim tunelima - Na pripremljenu zemlju (stajsko đubrivo, đubrivo, dezinsekcija i dr.) se postavlja crna folija koja mora dobro prijanjati uz zemljište. Na razmak 70-80 cm u redu naprave se otvori u koje se seje seme ili sade sadnice lubenice. Posejane ili posađene lubenice pokriju se plastičnom folijom u vidu niskog tunela visine 50-70 cm. Red od reda udaljen je 80-100 cm. Viša temperatura zemljišta pod crnom folijom, dovoljno vlage, pojačana mikrobiološka aktivnost u zemljištu, daju dobre uslove za rast i razvoj biljke. Ako su dani topli, tunele treba na krajevima otvarati i vršiti provetravanje zasada da se spreči rana pojava bolesti. Polovinom maja kada je biljka zaštićena od mrazeva, folija se skida. Ovo gajenje omogućuje 10-15 dana ranije plodonošenje i biljke su otpornije na štetočine i bolesti. Iz rasada - Setva semena za gajenje rasada lubenica koje trebaju biti spremne za sadnju za kraj aprila vrši se 10. - 15.03. u zaštićenom prostoru (plastenik, staklenik, topla leja). Seme se seje u tresetne kocke ili kontejnere prečnika 8-10 cm ili Jiffi kocke. Do nicanja temperatura treba biti 22-25 ºC, a posle nicanja temperatura se snižava nekoliko dana na 15-16 ºC kako bi se razvilo čvrsto i kratko stablo. U fazi 2-3 lista temperatura se ponovo podiže na 20-23 ºC, ali tokom noći treba ostati na 15-16 ºC. U fazi 6-8 listova i kada koren omota tj. ispuni prostor u loncu, biljka je spremna za presađivanje. Nekoliko dana pre presađivanja temperature se postepeno snižavaju, ventilacija i krovni prozori ostaju otvoreni i preko noći, a biljke se obilno zaliju dan pre presađivanja. Sadnice se ručno ili sadilicama sade u pripremljene rupe, treba paziti da se ne posade dublje nego što su bile u lončiću. Posle sadnje biljke treba obilno zaliti s 25-30 l vode/m2. Sadnja bujnih sorata treba biti na razmak 100 cm u redu, a 150 cm između reda, dok kod sorata sa manje lista sadnja može biti 100 x 100. Na većim površinama na svakih 80-100 m ostave se putevi širine 3 m za prolaz mehanizacije. Danas je uglavnom ceo ciklus mehanizovan, tako da se u jednom prohodu postavlja sistem za navodnjavanje na zemljište, zatim crna folija s rupama za rasad, odmah se vrši sadnja, a na rasad se navlači zaštitni perforirani pokrivač (agril i sl.). Nega zasada Međuredno kultiviranje nije potrebno ako je sadnja na foliji, ali ako je u zemljištu tada je ova mera moguća sve dok se redovi ne zatvore s lozom i lišćem. Od početka plodonošenja zaliva se svaki nedelju. Bolje je jedno obilno zalivanje nego svaki dan po malo ako je navodnjavanje putem rotirajućih dizni, iz razloga što svakodnevno vlaženje lista ima za posledicu pojavu bolesti. Ako je navodnjavanje metodom kap po kap, treba ga obavljati svakodnevno jer se na taj način ne ugrožava nadzemni deo biljke. Berba i prinosi Lubenica je zrela 80-95 dana od dana sadnje. Danas je na tržištu prisutno puno sorata različitih dužina vegetacije, a porast i zrenje direktno je vezana za broj sunčanih dana. Bere se ujutro, odsecanjem drške nožem ili mehanički. Prinos zavisi od sorte, a kreće se od 20-60 t/ha. Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: 0 Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: tokom cele godine Dubina Sejanja: 0,5-1 cm Vrsta Substrata: Mi uvek preporucujemo substrat br.1 Sejanje temperatura: min. 20°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: 1-6 nedelja, obicno 10-14 dana Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.