Cena: 950 DIN Za članove Udruženja: 855 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Količina na lageru: 4 Zemlje isporuke: Srbija Opis: Lepljive ploče za insekte oblik pravougaonika – žute klopke za insekte Lepljive ploče za insekte koriste se kod kontrole insekata kod sobnih i vrtnih biljaka prirodnim ekološkim putem. Ploče privlače insekte svojom bojom i prilepljiju ih uz sebe lepljivim premazom oenmogućavajući im da se dalje kreću. Žuta boja privlači insekte Lepljive ploče za insekte oblik pravougaonika obojene su u žutu boju koja privlači insekte. Žuta boja je takvog spektra koji je najprivlačniji za većinu letećih i hodajućih insekata. Iz tog razloga ovakve ekološke klopke se izrađuju u žutoj boji. Lepljivi ekološki premaz za organsku kontrolu štetočina Ploče protiv insekata premazane su ekološkim premazom tako da su pogodne za upotebu u organskoj proizvodnji. Lepljive ploče za insekte oblik pravougaonika najviše se koriste u cvećarstvu i u kućnim uslovima za sobne biljke. Specifikacije Boja: Žuta Dimenzije: Broj komada ploča: 10 komada Oblik ploča: pravougaonik Napomena o isporuci: Proizvode šaljemo kurirskim službama na adresu kupca. Plaćanje pouzećem za porudžbine preko 1000 dinara. Lokacija prodavca: Ruma - Srbija Napomena prodavca: Ne šaljemo porudžbine ispod 800 dinara. Hvala na razumevanju.

Cena: 700 DIN Za članove Udruženja: 630 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Količina na lageru: 2 Zemlje isporuke: Srbija Opis: Lepljive ploče za insekte oblik leptira – žute klopke za insekte Lepljive ploče za insekte koriste se kod kontrole insekata kod sobnih i vrtnih biljaka prirodnim ekološkim putem. Ploče privlače insekte svojom bojom i prilepljiju ih uz sebe lepljivim premazom oenmogućavajući im da se dalje kreću. Žuta boja privlači insekte Lepljive ploče za insekte oblik leptira obojene su u žutu boju koja privlači insekte. Žuta boja je takvog spektra koji je najprivlačniji za većinu letećih i hodajućih insekata. Iz tog razloga ovakve ekološke klopke se izrađuju u žutoj boji. Lepljivi ekološki premaz za organsku kontrolu štetočina Ploče protiv insekata premazane su ekološkim premazom tako da su pogodne za upotebu u organskoj proizvodnji. Lepljive ploče za insekte oblik leptira najviše se koriste u cvećarstvu i u kućnim uslovima za sobne biljke. Specifikacije Boja: Žuta Dimenzije: Broj komada ploča: 10 komada Oblik ploča: leptir Napomena o isporuci: Proizvode šaljemo kurirskim službama na adresu kupca. Plaćanje pouzećem za porudžbine preko 1000 dinara. Lokacija prodavca: Ruma - Srbija Napomena prodavca: Ne šaljemo porudžbine ispod 800 dinara. Hvala na razumevanju.

U ponudi sadnice Philodendron Burgundy princess 40 cm u saksiji fi 12 cm. Šarenolika vrsta philodendrona, poznat i kao crvenolisni philodendron prelepe boje svojih listova. Ima tamne šare. Lisna ploča lista je srcastog oblika a može imati promenljive boje lista. Najbolje je pozicionirati ih na mesta sa slabijim (filtriranim) osvetljenjem. Neobična sobna biljka često gajena na našim prostorima.

Cena: 150 DIN Za članove Udruženja: 135 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: 1godina Količina na lageru: 11 Veličina: oko 1 cm ( nadzemni deo biljke ) Zemlje isporuke: Srbija Opis: Ova vrsta perene dostiže visinu 2 do 3 cm , pogoduje joj polusenovit ili sunčani položaj i umereno vlažno zemljište . Ima dug period cvetanja i to od maja do oktobra . Cvetovi su sitni zvezdasti , gusto rasprostranjeni u plavoj boji . Odličan je pokrivač tla te je stoga pogodan za sadnju između kamenih ploča , alpinetumima i td . Naša biljka je u saksiji 9x9 cm . Napomena o isporuci: Biljke šaljemo kurirskom službom City express -a , kupac plaća biljke pouzećem i snosi troškove isporuke . Molimo cenjene kupce da pre nego što se odluče za željene biljke pročitaju njihov opis i karakteristike . Lokacija prodavca: Valjevo - Srbija

Cena: 350 DIN Za članove Udruženja: 315 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Količina na lageru: 1 Veličina: 3lit. Zemlje isporuke: Srbija Opis: Vermikulit je mineral koji se ekspandiranjem obrađuje za hortikulturnu upotrebu. Cenjen je među uzgajivačima. Ovo je trajni supstrat, koji se ne raspada i ne razlaže. Njegova uloga je prvenstveno za naklijavanje semena, u čemu je pokazao izvanredne rezultate. Osim toga, koristi se sam ili pomešan sa drugim supstratima, kao što su kokos ili zemlja. Dobar je za održavanje zemlje rastresitom i vlažnom, za prenos mikroorganizama, povećava kapacitet vazduha i vode, zadražava vazduh, hranjive sastojke i vlagu, pa ih otpušta u trenutku kada je biljci to potrebno. Sposoban je za izmenjivanje katjona pa samim tim biljkama omogućava lakši pristup K, Ca i Mg. Ne napadaju ga glodari i insekti, ne buđa, ne trune. Postojan je i trajan. Pogodan je za sadnju kako sobnih tako i baštenskih biljaka. U obliku je granula 2-3mm sa puno slojeva tankih ploča. Ima neutralnu ph vrednost, a zahvaljujući prisustvu karbonata reakcija je uglavnom alkalna. Cena za pakovanje od 3lit. Napomena o isporuci: Saljem post expressom.Biljku i troskove slanja placa kupac prilikom preuzimanja.Rok isporuke 2-3 dana nakon porucivanja,pre isporuke bicete kontaktirani oko dogovora. Lokacija prodavca: Subotica - Srbija

Cumari ili Passarinho Seme Cena je za pakovanje od 5 Semena. extremno ljut Chili na skolvil skali od jedan do deset se nalaze na mestu 10 Roda : Capsicum chinense Lokacija: Puno sunce , delimična senka Prezimljavanje : u Centralnoj Evropi obično jednogodišnja biljka(iako je visegodisnja) Minimalna temperatura: 7 ° C Upotreba: saksija , balkon , vrt , spoljni + bašta , staklene bašte , zimska basta. Sadjedne tokom cele godine , a poželjno je od decembra do maja. Saveti za sadnju i uzgoj : Pre sadjenja u saksiju Potopiti seme u toplu vodu(2-3 sata) da malo nabubri zatim seme staviti u saksiju sa zemljom i sa mešavinom peska i zemlje samo lagano pokriti (ne vise od 0,6cm). Pokriti saksiju sa staklenom pločom ili folijom i ostaviti na toplo mesto (ne ispod 22 stepeni ( po mogućstvu 28) ako je ispod 22 stepena seme neklija nego istruli !) Klijanje traje 1-3,5 nedelje . presadjuje se kada su biljke oko 4cm visoke .

Seme belog bambusa (Dendrocalamus membranaceus) Cena je za pakovanje od 5 semena. Dendrocalamus membranaceus također poznat kao Bijeli bambus i ranije klasificiran kao "Bambusa membranacea" je srednje velik tropski bambus koji se skuplja podrijetlom iz jugoistočne Azije. Ova vrsta bambusa dobar je izvor papirne mase i ima jestive izdanke. Visina: 20 - 24 m Promer: 6 - 10 cm Navika rasta: skupljanje Otpornost: -4 ° C Poreklo: Jugoistočna Azija Culms Dendrocalamus membranaceus je umjerene veličine, jak bambus koji tvori labavu nakupinu. Kulme su ravne i obično su visoke između 20-24 m i promjera 6-10 cm. Internodije su duge 22-38 cm i u mladosti su prekrivene bijelim puderastim listopadnim grmom, ali u zrelosti zelene boje. Čvorovi su jako prstenasti, a bazalni čvorovi pokazuju korijene. Lišće Listovi u obliku koplja u prosjeku su dugi između 12-25 cm i široki 1,5-2,5 cm. Upotreba Ovaj se bambus koristi u građevinske svrhe, za namještaj, bambusovu ploču, poljoprivredne uređaje, zamke letvi, rogoze, štapiće, košare, rukotvorine i kao rekviziti za voćke. Također je jedna od najperspektivnijih vrsta za pulpu. Izbojci su jestivi i konzumiraju se kao povrće.

Kalifornijska lepezasta palma Seme (Washingtonia filifera) Cena je za pakovanje od 3 Semena. Končasta vašingtonija ili kalifornijska lepezasta palma (Washingtonia filifera) je vrsta palme koja veoma visoko raste i sa svojim lepezastim listovima, koji lelujaju i na najmanjem vetru, predstavlja ukras mnogih tropskih i mediteranskih gradova. Otporna je na napade crvenog palminog surlaša, koji poslednjih decenija desetkuje zasade palmi širom sveta, a retko je napadaju i drugi nametnici karakteristični za palme. Rod je dobio ime u čast Džordža Vašingtona, prvog predsednika Sjedinjenih američkih država. Rasprostranjenost Poreklom je iz Severne Amerike, iz severozapadnih oblasti Kolorada, južne Kalifornije i zapadne Arizone, a gaji se širom sveta. Često je gajena na Mediteranu. Izgled Ova palma može porasti u visinu do 30 m, sa prečnikom stabla od 80 cm. Stablo je nerazgranato, cilindričnog oblika, samo pri vrhu malo suženo. Krošnju obrazuju veliki listovi sa dugim i debelim drškama. Deblo je delimično prekriveno osušenim listovima koji, kada otpadnu, ostavljaju na kori prstenaste pruge. Listovi su veoma krupni. Lisna ploča je lepezastog oblika, izdeljena do 1/3 dužine, na 80-90 segmenata. Obodni segmenti dugi oko 80 cm, a središnji i do 150 cm. Sa rubova segmenata odvajaju se tanke, usukane niti. Listovi su na peteljkama dugim 1-1,5 m, na donjem delu prekrivena oštrim, žućkastim bodljama. Mladi listovi upereni su ka vrhu, dok je kod starijih lisna peteljka oborena. Tokom jednog vegetacionog perioda obrazuje se u proseku 13 listova čiji je životni vek 4 godine. Cvetovi su sitni, beli i neugledni. Skupljeni su u cvasti, metličaste razgranate klipove tankih i savitljivih ogranaka. Plod je jednosemena crna koštunica. Razmnožava se semenom koje prilično sporo klija. Stanište Washingtonia filifera raste u podnebljima sa blagom klimom, mada starije biljke mogu podneti i temperature do -8 °C ako nisu učestale i ne traju dugo. Mlađe jedinke su osetljivije. Upotreba Plod končaste vašingtonije može se jesti sirov, kuvan ili mleven u brašno za kolače. Pripadnici indijanskih plemena naročito su cenili ove plodove tokom godina u kojima je vladala glad. Koristili su i listove za izradu obuće, korpi, ali i slamnatih krovova. Upotreba u ozelenjavanju Washingtonia filifera česta je vrsta na zelenim površinama mediteranskih gradova. Posebno je značajna jer je ne napadaju najopasniji štetnici koji napadaju palme širom sveta, crveni palmin surlaš i palmin drvotočac. Često se sade kao drvored, uz ulice i pešačke staze u parkovima Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: Potopite u vodu i ostavite u vodi 3-4 sata Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: tokom cele godine Dubina Sejanja: do 1 cm Vrsta Substrata: Substrat br.1 Sejanje temperatura: Min. 20°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: zavisno od uslova Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.

Cena: 640 DIN Za članove Udruženja: 576 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Količina na lageru: 50 Zemlje isporuke: Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Slovenija Opis: Na dnu ove stranice mozete pogledati ostale moje oglase.Kupovinom od jednog prodavca stedite na postarini... Secerna Repa,Sorta formira izduzeno korenje belo zuti boje ,bogata je secerima,pektinom,melasom itd,Jako dobro utice na coveka odavnina se koristi za lecenje,glavobolje,zatvora,groznice.Prociscava telo,povecava nivo kiseonika u krvi,promovise stvaranje krvnih zrnaca cisti toksine.blagotvorno deluje na razne srcane bolesti.Koriste se svi delovi biljke. Koren je vretenast, sastoji se od glave (na njoj se oblikuju listovi), vrata, tela i repa. Telo korena najvažniji je deo korena, on se vadi i prerađuje, jer u njemu ima najviše šećera (15 – 20%). Debljine je 10 – 15 cm, a dugačko 20 – 25 cm i teško oko pola do 1 kg. Ploča lista je srcolikog, oblog ili zašiljenog vrha i neravne površine. Dužina liske veća je od peteljke i iznosi 20 – 30 cm. SETVA Šećerna repa seje u redove na međuredni razmak od 25 ili 30 cm. Razmak od semenke do semenke u redu iznosi 3-5 cm, a otimalna dubina setve je 2 – 3 cm. Seme se počinje sejati kada se zemljište na dubini od 5 cm ugreje iznad 6 °C. Optimalan agrotehnički rok je drugoj polovini marta i početku aprila. Setva se može produžiti do maja. Minimalna temperatura za klijanje je 2 – 3 °C, a kod temperature iznad 6 °C klijanje i nicanje brži su i potpuniji. Optimalna temperatura za klijanje je oko 25°C. U fazi kotiledona opasne su temperature ispod -3 °C. Šećerna repa treba puno svetlosti. Smanjeno osvetljenje prouzrokuje niži prinos korena i šećera. U vreme intezivnog nakupljanja šećera dobro je da se smenjuje sunčano i oblačno vreme. Tokom cele vegetacije šećerna repa treba biti dobro obezbeđena vodom. Najveće potrebe za vodom su u vreme intezivnog porasta (kraj jula, početak avgusta). Prodaje se oko 100+ semena,krupnije seme.. Napomena o isporuci: Poruceni artikli salju se 1-5 dana,od dana porucivanja(vazi za januar-april).Saljemo Post Exspresom, ptt oko 480-500 din, placanje posiljke prilikom preuzimanja(pouzecem).Moguce je slanje semena Vrednosnim Pismom ali je neophodna uplata na racun(pre slanja paketa),cena ptt-a 200-250 din+ iznos porudzbine(kada vas budemo kontaktirali,broj racuna dobicete ako zahtevate ovaj nacin slanja paketa).Nakon porucivanja dobicete sms(u najkracem roku)..UKOLIKO NA LAGERU NEMAMO NESTO OD PORUCENIH SEMENA,BICETE BLAGOVREMENO OBAVESTENI..Hvala sto kupujete kod nas,nadamo se da cemo opravdati vase poverenje... Lokacija prodavca: Opstina Smederevo - Srbija Napomena prodavca: Minimalni iznos porudzbine za slanje u Srbiji je oko 600 din..Van Srbije 1500 din ..Opcija 1.Saljemo Post Exspresom, ptt oko 480-500 din,Placanje posiljke prilikom preuzimanja(pouzecem)..........Opcija 2.Vrednosnim pismom,neophodna uplata na racun(pre slanja paketa),cena ptt 200-250 din(uplacijete iznos porudzbine + ptt)..

Cena: 220 DIN Za članove Udruženja: 198 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Količina na lageru: 49 Zemlje isporuke: Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Slovenija Opis: Na dnu ove stranice mozete pogledati ostale moje oglase.Kupovinom od jednog prodavca stedite na postarini... Blue Festuca je jedna od najlepših ukrasnih višegodišnjih trava. Biljke prave gusto zapakovane grozdove plavičasto-zelenog lišća koje rastu od 20 do 25 centimetara u visinu.Cveta od juna, grozdovi proizvode plavičasto-zelene oštrice sa srebrnim cvetovima. Trava je izvanredno ukrasna tokom zime, kada se grozdovi u velikoj meri razlikuju od belog snega.Plava vlasulja, koja se može koristiti kao pogranična biljka, pravi lepe kompozicije sa različitim sortama kada se uzgaja u niskim trajnicama.Potrebno je orezati suve delove pocetkom proleca. Setva.Posejati sjeme u kutije za sadnju ili u casama od aprila do maja. Nemojte pokrivati seme zemljom; Umesto toga, lagano ih pritisnite u zemlju pomoću male ploče. Seme klija u 2 do 3 nedelje na 16-22 ° C. Posadite sadnice u stalnu poziciju u razmacima od 25-30cm krajem leta. Ova sorta zahteva lagano propustljive peščane zemlje na sunčanim položajima. Prodaje se 30 semena.. Napomena o isporuci: Poruceni artikli salju se 1-5 dana,od dana porucivanja(vazi za januar-april).Saljemo Post Exspresom, ptt oko 480-500 din, placanje posiljke prilikom preuzimanja(pouzecem).Moguce je slanje semena Vrednosnim Pismom ali je neophodna uplata na racun(pre slanja paketa),cena ptt-a 200-250 din+ iznos porudzbine(kada vas budemo kontaktirali,broj racuna dobicete ako zahtevate ovaj nacin slanja paketa).Nakon porucivanja dobicete sms(u najkracem roku)..UKOLIKO NA LAGERU NEMAMO NESTO OD PORUCENIH SEMENA,BICETE BLAGOVREMENO OBAVESTENI..Hvala sto kupujete kod nas,nadamo se da cemo opravdati vase poverenje... Lokacija prodavca: Opstina Smederevo - Srbija Napomena prodavca: Minimalni iznos porudzbine za slanje u Srbiji je oko 600 din..Van Srbije 1500 din ..Opcija 1.Saljemo Post Exspresom, ptt oko 480-500 din,Placanje posiljke prilikom preuzimanja(pouzecem)..........Opcija 2.Vrednosnim pismom,neophodna uplata na racun(pre slanja paketa),cena ptt 200-250 din(uplacijete iznos porudzbine + ptt)..

Cena: 150 DIN Za članove Udruženja: 135 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Količina na lageru: 46 Veličina: Prodaje se 10 semena.. Zemlje isporuke: Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Slovenija Opis: Na dnu ove stranice mozete pogledati ostale moje oglase,Kupovinom od jednog prodavca stedite na postarini.. Američki rebrasti paradajz - ukrasiće svaki sto svojim izgledom i ukusom. Veoma dobar za preradu u sokove, paste i pire. Oblik ploda je spljošten, boja crvene kože je zasićena. Težina - u proseku oko 200-300 grama. Komore u paradajzu - 6-7. Plodovi se ne mogu dugo čuvati nakon berbe, tako da nisu pogodni za transport na velike udaljenosti,ali su odlicni za sopstvene upotrebe u domacinskvu. Po zrenju spada u srednje kasno sazrevanje, odnosno od sadnje rasada do prvih zrelih plodova prođe 115 dana. Ako se pravilno brine, onda sa jednog grma možete sakupiti 2,5-3.5 kg voća. Preporučena gustina sadnje za ovu vrstu je 3-4 biljke po kvadratnom metru. m., dakle, ide do 12 kg. Američki rebrasti paradajz je determinantna, standardna sorta paradajza. Sorta ima dobru otpornost na najčešće bolesti paradajza. U proseku, stabljika raste do 130-150 cm.U stakleniku, stabljika se može rastegnuti do 170 cm.Potrebni su oslonci u obliku žice ili rešetke. Paradajz se preporučuje da se uzgaja u 2 ili 3 stabljike. Recenzije iskusnih baštovana tvrde da će pri formiranju u 1 stabljiku plodovi biti veći. Stabljike su jake, ali ako ne vežete biljku, mogu se slomiti. Lišće je Američko rebrasto, ima prosek. Svi listovi su ravnomerno obojeni u svetlu zasićenu zelenu boju. Reljef listova je slabo izražen, žile su tanke i nalaze se u nivou lisne ploče. Seje se(dubina 0.5-1 cm)u februaru - mart u tople leje, a u april-maj se rasadi na otvorenom. Rasadjivanje obavlja se po prestanku opasnosti od mraza. To je kraj aprila i prva polovina maja. Visoke sorte rasađuju se na razmak 80×40-50cm ,Biljke se spuštaju u zemljište do prvog lista.Proizvodnja direktnom setvom semena,Optimalno vreme setve u našim klimatskim uslovima je od 10. do 20. aprila,Biljka niče krajem aprila i početkom maja kada je rizik od pojave kasnih prolećnih mrazeva ma Napomena o isporuci: Poruceni artikli salju se 1-5 dana,od dana porucivanja(vazi za januar-april).Saljemo Post Exspresom, ptt oko 480-500 din, placanje posiljke prilikom preuzimanja(pouzecem).Moguce je slanje semena Vrednosnim Pismom ali je neophodna uplata na racun(pre slanja paketa),cena ptt-a 200-250 din+ iznos porudzbine(kada vas budemo kontaktirali,broj racuna dobicete ako zahtevate ovaj nacin slanja paketa).Nakon porucivanja dobicete sms(u najkracem roku)..UKOLIKO NA LAGERU NEMAMO NESTO OD PORUCENIH SEMENA,BICETE BLAGOVREMENO OBAVESTENI..Hvala sto kupujete kod nas,nadamo se da cemo opravdati vase poverenje... Lokacija prodavca: Opstina Smederevo - Srbija Napomena prodavca: Minimalni iznos porudzbine za slanje u Srbiji je oko 600 din..Van Srbije 1500 din ..Opcija 1.Saljemo Post Exspresom, ptt oko 480-500 din,Placanje posiljke prilikom preuzimanja(pouzecem)..........Opcija 2.Vrednosnim pismom,neophodna uplata na racun(pre slanja paketa),cena ptt 200-250 din(uplacijete iznos porudzbine + ptt)..

Kakaovac - Kakao Seme (Theobroma cacao) Cena je za pakovanje od 2 semena. Kao što vidite sa naših slika, naša sorta kakaa je veća od svih ostalih. Kakaovac (Theobroma cacao) tropsko je drvo iz roda Theobroma, koje pripada porodici slezova (Malvaceae). Autohtona je vrsta tropskih kišnih šuma Centralne i Južne Amerike i jedna od najkomercionalnijih tropskih biljaka. Od njegovih plodova dobija se kakao, glavni sastojak kod pravljenja čokolade. Binomijalnu nomenklaturu vrste odredio je Karl fon Line 1753. godine. Najsličnija vrsta kakaovcu je kupuasu (Theobroma grandiflorum) od koje se dobija купулате чоколада. Ime vrste predstavlja kombinaciju imena roda Theobroma (od grčkih reči θεός i βρῶμα u značenju „hrana bogova”) i lokalnog imena za ovu biljku (cacahuatl na navatlu i kakaw na klasičnom majanskom jeziku). Opis taksona List i cvet kakaovca − ilustracija iz knjige „Köhler’s Medizinal-Pflanzen” (1887) Kakaovac je srednje visoko tropsko drvo koje može da naraste do visine od 12 m, iako su mu prosečne visine između 4 i 8 m. Kao divlja biljka raste u tropskim šumama Centralne i Južne Amerike. Listovi kakaovca se razvijaju sa čvorova na granama i imaju spiralan raspored. Lisna ploča je izduženo-elipsasta, a sam list je kompaktan sa ravnim ivicama i perastom nervnom strukturom koju u proseku čini oko desetak parova lisnih nerava. Listovi su oštri i zimzeleni, dužine između 10 i 40 cm, i širine od 5 do 20 cm. Cvetovi su jako sitni i izbijaju direktno iz stabla i iz većih grana u vidu snopića (ta pojava se naziva kauliflorija). Prosečan prečnih cveta je svega 1 do 2 centimetra, a cvetna čašica je u nijansama ružičaste i bele boje. Formula cveta kakaovca je: {displaystyle mathrm {ast ;Ca_{(5)};Co_{5};A_{5+5^{St}};G_{({underline {5}})}} } Kakaovac je specifičan po tome što se oprašivanje cvetova vrši preko biljnih vaši iz roda Forcipomyia. Plod je ovalan i krupan (ima oblik izdužene dinje) dužine od 15 do 30 cm, širine 8−10 cm i težine u proseku oko pola kilograma. Plod dozreva za branje nakon 4 meseca, a kada je zreo boja egzokarpa varira od žute do narandžaste. Unutar svakog ploda se nalazi između 20 i 60 krupnih semenki bubrežastog oblika raspoređenih u nekoliko redova i okruženih beličastom pulpom. Svaka semenka sadrži značajne količine biljnih masti (u proseku između 40 i 50 %) od kojih se dobija kakao maslac, a glavni hemijski sastojak je teobromin, organsko jedinjenje koje je po svom hemijskom sastavu dosta slično kofeinu. Osušene i mlevene semenke nazivaju se kakao prahom i jedan su od najvažnijih sastojaka u konditorskoj industriji (kod dobijanja čokolade). U nekim zemljama bela pulpa se koristi za pripremanje sokova, želea, a neretko se njenom fermentacijom dobija alkoholno piće sa ukusom kakaa.[3][4] Pržene semenke kakaa Presek ploda Cvetovi kakaovca Otvoren cvet u krupnom planu Kakao kroz istoriju Majanska posuda za kakao iz IV veka pre nove ere Hijeroglif koji predstavlja kakao u drevnom majanskom jeziku Prema nekim hipotezama kakaovac vodi poreklo iz vlažnih tropskih područja današnjeg jugoistočnog Meksika odakle se širio ka jugu do Amazonije. Prema drugim naučnim saznanjima proces širenja kakaovca tekao je u obrnutom smeru. Najnovije analize bazirane na DNK istraživanjima kao autohtono područje kakaovca navode tromeđu Brazila, Kolumbije i Perua, odakle se zahvaljujući ljudima širio u ostala tropska područja Panamerike.[5][6][7] Tokom poslednjeg ledenog doba pre oko 21.000 godina kada je životni prostor za ovu vrstu znatno redukovan, na pomenutom području su se održali uslovi za opstanak ove vrste i stvorio se njen prirodni refugijum. Upotreba kakaa u ljudskoj ishrani stara je koliko i ljudska civilizacija na području Mezoamerike, a dokaz tome su brojni arheološki artefakti pronađeni na tom području, a koji datiraju na period između 1900. i 900. godine pre nove ere. Jedna od posuda pronađena na arheološkom lokalitetu na obalama zaliva Verakruz datira iz 1750. godine pre nove ere i vezuje se za olmečku civilizaciju, a na njoj je predstavljen način pripreme pića od kakaa.[8] Na pacifičkoj obali Čijapasa pronađeni su brojni arheološki dokazi koji upućuju na činjenicu da su i predolmečki narodi koristili kakao u ishrani (period od oko 1900. pre nove ere, civilizacija Mokaha).[8] Početna upotreba verovatno se odnosila na korištenje fermentisanih plodova i pravljenje određene vrste alkoholnog pića.[9] U drevnim tekstovima pronađeni su brojni recepti sa detaljnim uputstvima za upotrebu ove biljke u verske, medicinske i kulinarske svrhe. U brojnim receptima kakao se često kombinuje sa kukuruzom, paprikom, vanilom i medom, a samo piće je bilo dostupno isključivo pripadnicima elite. Direktni dokazi o upotrebi kakaa potiču zahvaljujući analizama organskih ostataka iz keramičkih posuda, a u kojima su pronađeni tragovi jedinjenja teobromina i kofeina. A kako je kakaovac jedina vrsta sa tog područja koja sadrži oba pomenuta alkaloida, nije bilo sumnje da su pronađene posude korištene za pripremanje i čuvanje plodova i napitaka od kakaa. Na jednoj od vaza pronađenih na lokalitetu Rio Azul na severoistoku Gvatemale dešifrovan je hijeroglifski zapis koji se odnosi upravo na ovu biljku. Neka istraživanja upućuju na to da su Asteci kakao mešali sa listovima duvana i pravili cigarete. Veruje se da se napitak od fermentisanog kakao u pretkolumbovskom periodu Amerike koristio uglavnom tokom ritualnih ceremonija, što znači da je kakao bio jako cenjen i vredan proizvod. Postoje dokazi da se koristio i kao sredstvo plaćanja. Tako su Asteci svake godine od okolnih naroda dobijali danak od, između ostalog, 980 tovara semenki kakaa (navt.xiquipil), a svaki tovar je sadržavao po tačno 8.000 semenki.[10] Za 80 do 100 kvaitetnih semenki kakaa mogao se kupiti nov ogrtač. Zanimljivo je da su se u Astečkom carstvu, vezano za kakao kao sredstvo plaćanja, pojavili i prvi falsifikatori koji su koji su zrna kakaa zamenjivali za slične plodove.[11] Kakao u mitologiji Drevne Maje su verovale da su planinski bogovi koji sljudima podarili kakao (na majanskom jeziku se izgovarao kao kakaw) zajedno sa ostalim jestivim plodovima. Prema majanskoj mitologiji, nakon što je boginja majka Šmukane stvorila ljude od kukuruza, velika pernata zmija podarila je Majama kakao.[12] U znak zahvalnosti bogovima Maje su svakog aprila organizovali ceremonije na kojima su prinosili žrtvene darove bogovima, posebno božanstvu Ek Čuah koje je bilo zaštitnik kakaa. I Asteci su kakao smatrali „božijim darom” i verovali su da ga je ljudima lično podario bog Kecalkoatl, a zvali su ga kakahuatl ili „gorka voda”. Plodovi kakaa redovno su se prinosili kao žrtva bogovima, često pomešani sa ljudskom krvlju, a sveštenici su ukrašvali svoje uši kakaom. Alkoholno piće od kakaa u ritualne svrhe pili su samo muškarci, pošto se verovalo da je taj napitak otrovan za žene i decu. Evropljani i kakao Radnici iz Indije na plantaži kakaa na Trinidadu 1903. Prvi Evropljani koji su došli u kontakt sa biljkom kakaovca bili su članovi četvrte ekspedicije Kristifora Kolumba koji su se 1502. iskrcali na maleno ostrvo Gvanaha blizu obale današnjeg Hondurasa, gde su primetili „bademe čudnog oblika”. Do prvih stvarnih saznanja o kakau, odnosno o čokoladi, Evropljani su došli 1519. godine kada je konkistadoru Ernanu Kortezu tokom njegovog susreta sa Montezumom II u Tenočtitlanu poslužen napitak koji se, u astečkom društvu smatrao dostojnim bogova. Kortez je tom prilikom zapazio kako su sluge sa strahopoštovanjem pripremale napitak koji se pio u ogromnim količinama. Evropljani su po povratku sa sobom zajedno sa ostalim biljkama poneli i semenke kakaa. Napitak od kakaa na španskom dvoru prvi put je pretstavljen 1544. godine kada je jedan dominikanski sveštenih prilikom susreta sa kraljem Filipom II. Za kratko vreme čokolada se raširila po celoj zapadnoj Evropi, a nakon dodavanja šećera u čokoladni napitak postaje jednim od omiljenih osvežavajućih pića. Ubrzo su počele da niču i prve plantaže kakaovca. Francuzi podižu plantaže na Karibima, a Španci u svojim kolonijama u Venecueli i na Filipinima. Španska reč kakao zvanično ulazi u naučnu nomenklaturu nakon što je švedski prirodnjak Karl Line 1753. godine objavio svoj taksonomski binomijalni sistem u kom je kakaovac označio imenom Theobroma cacao. Zanimljivo je da se tradicionalno piće pripremljeno od kakaa i kukuruza koje datira još iz pretkolumbovskog perioda, i danas pije na području Centralne Amerike gde je poznato kao tehate. Komercijalna proizvodnja 20 najvećih svetskih proizvođača kakaa (u tonama) № Država 2010.[14] 2013.[15] 01. Obala Slonovače 1.301.347 1.448.992 02. Gana 632.037 835.446 03. Indonezija 844.626 775.500 04. Nigerija 399.200 367.000 05. Kamerun 264.077 275.000 06. Brazil 235.389 256.186 07. Ekvador 132.100 128.446 08. Meksiko 61.000 82.000 09. Peru 46.613 71.175 10. Dominikanska Republika 58.334 68.021 11. Kolumbija 39.534 46.739 12. Papua Nova Gvineja 39.400 41.200 13. Venecuela 20.955 31.236 14. Uganda 15.000 20.000 15. Togo 101.500 15.000 16. Sijera Leone 19.700 14.850 17. Gvatemala 10.713 13.127 18. Indija 12.900 13.000 19. Haiti 10.379 10.000 20. Madagaskar 10.000 9.000 Svetska produkcija po godinama (u tonama) 1965. 1.229.000 1970. 1.543.000 1975. 1.562.000 1980. 1.671.000 1985. 2.014.000 1990. 2.532.000 1995. 2.991.000 2000. 3.372.000 2005. 3.942.000 2006. 4.310.000 2007. 3.883.000 2008. 4.228.000 2009. 4.142.000 2010. 4.231.000 Kakaovac najbolje uspeva u tropskim područjima sa dosta vlage i bez direktnog izlaganja jakom suncu, u područjima između 20° severne i južne geografske širine. Iako su njegovo autohtono stanište tropi Centralne i Južne Amerike, nakon Velikih geografskih otkrića njegov areal proširio se na tropska područja i na ostalim kontinentima. Tako se danas gotovo 70 % svetske produkcije dobija na području supsaharske Afrike, a najveći svetski proizvođači na tom kontinentu su Obala Slonovače (sa trećinom ukupne svetske produkcije), Gana, Nigerija, Kamerun i Togo, odnosno područja uz obale Gvinejskog zaliva. Van Afrike najveći svetski proizvođači su Indonezija, Brazil, Ekvador, Meksiko i Peru. Prema nekim statističkim podacima, pod kakaovcem je danas zasađeno područje površine oko 17.000.000 ari,[16] a ukupna svetska produkcija je sa 1,5 miliona tona tokom 1984. godine porasla na oko 4,3 miliona tona 2010. godine. Kakao se danas uzgaja uglavnom na manjim plantažama i većina prinosa dolazi upravo sa manjih seoskih imanja.[17] Kultivisana biljka počinje da rađa nakon 4 ili 5 godina, a iako odrasla biljka godišnje proizvede oko 6.000 cvetova, prosek plodova po biljci je tek oko dvadesetak. A oko 40 zrelih plodova (1.200 semenki) je potrebno da bi se dobio jedan kilogram kakao maslaca. Svaka biljka redovno plodonosi u narednih 30 do 80 godina, a maksimalan rod daje nakon 12. godine. U proseku u plodu se nalazi oko pedesetak semenki, a prosečna težina ploda je oko pola kilograma. Berba se odvija dva puta godišnje, prvi put po okončanju kišne sezone, a drugi put pre nego što počne nova kišna sezona. Kvalitetnijim se smatraju plodovi koji se beru po okončanju kišne sezone. Ubrani plodovi se usitne mačetama i ostave se da stoje na suncu narednih desetak dana. U tom periodu šećer koji se nalazi u pulpi koja omotava semenke počinje da fermentira i dostiže temperature do 50 °С. Fermentacijom semenke gube gorčinu i dobijaju svoju preoznatljivu braon boju. Nakon sušenja semenke gube i do 50 % svoje prvobitne mase. Osušeni plodovi se dalje isporučuju ka proizvođačima, a najveći svetski uvoznici osušenog kakaa su Sjedinjene Države, Holandija i Ujedinjeno Kraljevstvo. Kod industrijske proizvodnje najcenjenije su tri sorte kakaovca. Najskuplja je sorta Criollo koju su koristili još drevne Maje, a koja ima najintenzivniju aromu i najmanju gorčinu. Od ove vrste kakaa danas se proizvodi tek oko 10% svetske produkcije čokolade, i uglavnom su to luksuzne varijante ovog proizvoda. Najcenjenija vrsta kriolo kakaa dolazi iz Venecuele, iz priobalnog dela države Aragva (oko sela Čuao), a koji od 2010. ima zaštićeno geografsko poreklo pod etiketom „kako iz Čuaa” (šp. Cacao de Chuao). Najraširenija je sorta Forastero koja je jako otporna na bolesti, pa je samim tim i najjevtinija i od nje se proizvodi oko 80% čokoladnih proizvoda. Peostalih 10% otpada na hibrid sorti Criollo i Forastero poznat kao Trinitario. Biljka koja odlicno uspeva u saksijama u stanu ili zimskoj basti! Probajte, posejite i imajte u svom stanu nesto sto zaista nema svako... http://www.youtube.com/watch?v=UYmWcRAs058&feature=youtu.be Razmnožavanje: Semenom Predtretman: Seme prvo potopiti u toplu-mlaku vodu na 2-3 sata. Bitno je jako da ostaci ploda na semenu budu skroz uklonjeni. Takodje je od velike pomoci da se pazljivo ukolni koza semena, jer se na taj nacin ubrzava klijanje Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: Tokom cele godine Dubina Sejanja: Na jednoj strani semena je jedna manja krivina, seme sa tom ‚‘krivinom‘‘ okrenuti na dole prema substratu i do polovine utisnuti u supstrat. Vrsta Substrata: Substrat br.1 (moze biti pomesan sa peskom ili perlitom) Sejanje temperatura: +25 - +28°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: zavisno od uslova 2-4 nedelje Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.