Sibirska borovnica( Lonicera caerulea Kamtschatica) Jedno je od najranijih voća u sezoni, vrlo ukusnih i zdravih bobica bigatih mineralima (Ca, P,Mg) i vitaminima (C, B). Imaju antioksidativno dejstvo. Plodovi se mogu koristiti i kao prerađeno voće za džem i sirup. Otporna je na bolesti i štetočine.

Za prihranu svih vrsta sobnog, balkonskog i dekorativnog cveća Utiče na broj, veličinu i boju cvetova Obezbeđuje pravilan razvoj korenovog sistema Primena: 15 ml preparata u 2 litara vode Prva primena u martu, druga primena pred cvetanje i treća primena nakon precvetavanja Sastav. Azot N (%) 6 Fosfor P2O5 (%) 8 Kalijum K2O (%) 8 Bakar Cu (%) 0,05 Bor B (%) 0,015 Gvožđe Fe (%) 0,02

*** Goji berry, Godji bobice, Wolfberry, Black goji, Crni godži *** - PRODAJA SADNICA ZA OKUĆNICE KAO I ZA FORMIRANJE PLANTAŽA GODŽIJA - PRODAJA SVEZEG PLODA GODŽI BOBICA SADNICE (cene za manje količine): Crveni godzi - Lycium barbarum (Ningxia No1): 5 eur Zuti godzi - Lycium barbarum: 20 eur CRNI GODŽI - Lycium ruthenicum: 30 eur Zuti i Purpurni godzi - Lycium ruthenicum: 20 eur SVEZE ORGANSKE GODZI BOBICE za konzumiranje: Crvene bobice: 1kg - 2000 din Crne bobice: 100 g - 3000 din SLATKO I DŽEM od godzi bobica: 1000 din ________________________________________________________ G O J I - L J U B A I S I N O V I Ljubiša Jovanovic i sinovi agronomi vocarstva: Nemanja i Nikola Radivoja Dinulovica 4, Naselje 9. Maj - 18250 Niš 060/4262-990, 018/4262-990. sajt: www.sadnicegoji.com e-mail: sadnicegoji@gmail. com fejs: GOJI bobice skype: sadnicegoji ________________________________________________________ Odlicne sertifikovane i zdrave sadnice jednogodisnje, dvogodisnje, drvenaste, zeljaste u kontejnerima preko 1m visine sa razvijenim korenovim sistemom. Sadnja se vrsi tokom cele godine, u jesen i prolece drvenastim sadnicama golog korena a na leto sadnicama iz kontejnera. Godži bobice koji nasa firma prodaje su krupnog ploda, slatkog ukusa, biljka je stubasta i cim se usadi nakon par meseci grananja pocinje da radja. Sveze bobice koje se naruce od nas su sa nase organske plantaze, veoma slatkog ukusa. SALJEMO BRZOM POSTOM, VRLO BEZBEDNO PAKUJEMO SADNICE, uz sadnice se dobija upustvo o gajenju i sadnji. Placanje pouzecem. ________________________________________________________ GOJI-LJUBA I SINOVI doo Nis je jedina firma na nasim prostorima koja se bavi proizvodnjom sertifikovanog i zdravog sadnog materijala biljke Goji berry (Lycium barbarum) - Ningxia No1 (NQ1) - crveni dijamant, a nedavno i proizvodnjom Black goji berry (Lycium ruthenicum) - crni godzi i to u jos dva varijeteta zuti i purpurni. Posedujemo fitosanitarni sertifikat iz Kine za proizvodnju i reprodukciju vrste i sorte Lycium barbarum - godzi bobica - Ningxia No1 (NQ1). Preduzece je nosioc projekta pod nazivom ``Hiljadu plantaza godzija za bolji zivot u Srbiji``. Projekat ima za cilj da poboljsa organsku proizvodnju u Srbiji i to sa vrlo profitabilnom i lekovitom biljkom koja ulozena sredstva visestruko i neverovatno brzo vraca. Vrsimo edukaciju plantazera od formiranja plantaže do rezidbe, zastite, prihrane, berbe, skladistenja i preradu obih lekovitih bobica. Cena sadnica za vece kolicine odnosno plantažno gajenje se smanjuje. U P O T R E B A G O D Z I B O B I C A : Godži bobice mogu da se konzumiraju u svežem i u sušenom stanju. Dnevna doza crvenih godzi bobica je 20-50 g. Ne treba preterivati. - Najbolje je miksati sveže bobice sa ostalim vocem i povrcem, praviti razne kombinacije nutritivno bogate sastojcima i piti kao ‘ ’ smoothie’ ’ mix u Nutribulletu. Tako se najbolje svi sastojci oslobadaju i apsorbuju u naš organizam i dolazi do lekovitog delovanje. - Godži bobice se dodaju kao ukusni i aromaticni dodatak u jela od kuvanog pirinca, u osvežavajuce supe, jela sa svinjetinom, piletinom i povrcem. Specijalitet je dodati ih u jagnjecu corbu. Kao dodatak kolacima, sladoledu, slatkišima, hlebu… Koriste se za pravljenje džemova, marmelada, slatka, sokova, jogurta, kao zacin (mlevene sušene bobice) i kao sos. Caj sa godži bobicama je bogat antioksidantima, podstice imunitet i dovodi u ravnotežu stresom napadnut organizam. - Kafa (2 in 1) sa šakom godži bobica i kašicicom meda, fantastican ukus. C R N I G O D Z I - BLACK GOJI (Lycium ruthenicum) VRH LEKOVITOSTI: Najbolje ih je rastvoriti u 2 dl vode, istiskati i popiti. Mogu i u caju. PREPORUCUJEMO: najbolji napitak jutarnji je: kasika meda, limun, djumbir, crni godzi 10-tak bobica i beo luka. Napitak koji pomaze neverovatnom brzinom celom nasem organizmu. Antocijani, proantocijanidi i bioflavanoidi su poznati kao snažni zaštitnici krvnih žila. Antocijani i OPC u crnom godžiju spadaju u najjace antioksidante protiv djelovanja slobodnih radikala koji dovode do oštecenja krvnih sudova. Oligomerni proantocijanidini (OPC) mogu se koristiti u prevenciji i kao dodatak u terapiji malignih bolesti. DNEVNA DOZA - od 10 do 15 bobica (6-9g). Bobice se beru iskljucivo pincetom sa peteljkom. Zdrastveni potencijal ovih bobica je zaista neverovatan jer sadrži velike kolicine proantocijanida ili OPC, i ima efikasnost 50 puta vecu od vitamina C i 20 puta od vitamina E. Sadržaj OPC u BLACK WOLFBERRY je 3690 mg u 100 g bobica, najviši na svetu, cak 10 puta veci od borovnice. Ove bobice takode sadrže velike kolicine esencijalnih masnih kiselina (neuobicajene za voce), karotenoide, vita

Hrastova Sjajnica Gljiva - Micelijum - Seme (Ganoderma lucidum) Cena je za pakovanje od 10 Civija. GLJIVA BESMRTNOSTI Hrastova sjajnica (lat. Ganoderma lucidum) je lekovita gljiva. Nije jestiva, jer je previše drvenasta (za razliku od većine gljiva koje imaju oko 90% vode, ona ima oko 75%) i nema neki naročit ukus. Raste na hrastovom drvetu (ali i na panjevima drugih vrsta) tokom cele godine. Na kineskom ling-ći znači sveta gljiva. Gljiva daje mali rod u prirodnim uslovima, pa je u svetu sve više uzgajaju. Šešir gljive sadrži ugljene hidrate, aminokiseline, malu količinu proteina, neorganskih jona, steroida, triterpena, lipida, alkaloida, zatim glikozide, kumarin glikozid, riboflavin (B2) i askorbinsku kiselinu (C). U dršci su nađeni minerali: Mg, Ca, Zn, Mn, Fe, Cu i Ge. Osim bakra, svi ovi minerali su nađeni i u kožici šešira. U sporama ima holina, betaina, tetrakozanske, stearinske i palmitinske kiseline, ergosterola i dr. Nauka još uvek istražuje ovu gljivu. Primena Danas se u svetu proizvode mnogi preparati od ove gljive. Koristi se kod lečenja alergija, astme, kod bakterijskih i virusnih infekcija, kao tonik za jetru i bubrege, kao pomoćno sredstvo u lečenju raznih tumora, za snižavanje holesterola i krvnog pritiska i opšte jačanje imuniteta. U kućnoj apoteci se može koristiti kao dekokt ili usitnjena i samlevena u medu. Dekokt se u slučaju preventive i manjih zdravstvenih smetnji pravi u razmeri 10 g suve gljive na 2 dl vode dnevno i koristi tokom kraćeg perioda. U slučaju akutnih bakterijskih ili virusnih infekcija, doza se može za kratko povećati na 30 g dnevno, a kod tumora se preporučuju dnevne doze od 30 do 100 g. Ove visoke doze treba veoma oprezno primenjivati, jer veoma brzo dolazi do pada krvnog pritiska, što je glavna kontraindikacija kod primene ove gljive. Utvrđeno je da samo zrela plodna tela imaju sve neophodne lekovite sastojke u dovoljnim količinama. Zato je preporuka da se mlada i nezrela plodna tela ne koriste u svrhu lečenja. Jednom plodnom telu je potrebno 30-60 dana da sasvim sazri i tek tada je spremno za upotrebu. Za lečenje hronično povišenog holesterola i krvnog pritiska preporučuje se duga terapija sa trajanjem 6-9 meseci sa 10 g suve gljive dnevno. Pacijenti koji uzimaju uporedo i lekove moraju biti veoma oprezni, jer je moguć nagli pad krvnog pritiska nakon izvesnog vremena. Prepisanu lekarsku terapiju nije poželjno odbaciti u trenutku kada se počne dodatno lečenje gljivom, nego je nakon izvesnog vremena uz stalne kontrole kod kardiologa, treba smanjivati i lagano povlačiti iz upotrebe. Može se koristiti i kao antidot u slučaju trovanja gljivama, tada se koristi dekokt od 120-200 g suve gljive i ta količina se pije 2-3 dana 3-5 šolja dnevno. Slična dejstva i primenu imaju i ostale gljive ovoga roda, poznate kao gljive Ganoderma kompleksa. Kod nas je veoma česta, naročito u planinskom pojasu Ganoderma Applanatum. Njeno meso je tvrđe i teže ju je usitniti. Zato je bolja za pravljenje dekokta nego za ostavljanje u medu. Aktivni sastojci ganoderične kiseline A, B, C, D (triterpeni), i oleinska kiselina inhibiraju oslobađanje histamina (antialergisko delovanje); nepoznati alkaloid i nepoznati polisaharid deluju kardiotonično; nepoznati glikoprotein deluje kao inhibitor tumora; razni polisaharidi, (ß-D-glukan, GL-1, FA, FI, FI-1a) imaju imunostimulativno i antitumorno dejstvo; polisaharid ß-D-glukan D-6 poveæava sintezu proteina i metabolizam nukleinskih kiselina; protein Ling-Zhi-8 ima širok antialergijski spektar i deluje kao imunomodulator; steroid ganodosteron i triterpeni R, S deluju antihepatotoksično; triterpeni B, D, F, H, K, S, Y i triterpen ganodermadiol deluju na sniženje krvnog pritiska; triterpen ganodermièka kiselina deluje kao inhibitor sinteze holesterola.

Cena: 640 DIN Za članove Udruženja: 576 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Količina na lageru: 19 Zemlje isporuke: Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Slovenija Opis: U srodstvu sa crvenim Godzijem,raste u Aziji.Spada medju najredje i najlekovitije vrste.Plodovi se mogu jesti svezi ili suseni ili se od njih pravi caj.Sadrze 18 aminokiselina,21 mineral,comlex vitamina B,A,C,E,nivo secera je jako mali-dobar za dijabeticare,procianidin jak antioksidant 50x efikasniji od vitamina C,Kalcijum,Gvozdje,Fosfor,Bakar,Cink.Jaca imuni sistem,poboljsanje vida,snizavanje krvnog pritiska,antitumor,snizavanje holesterola.Biljka otporna na susu i niske temperature(-21C).Uzimati 3-6g dnevno.50 svezih semenki.*Uz semenke dobijate i uputstvo za sejanje + poklon semenke iznenadjenja* Napomena o isporuci: Saljem postexpresom placanje pouzecem ili postom preporuceno posle uplate na racun u vrednosti artikla + 70ptt. Slanje vrednosnim pismom bez prethodne uplate iznosi 140din (sa povracajem novca) za minimalnu tezinu posiljke. Slanje postexpresom iznosi 200-230din. Ukoliko nije drugacije naznaceno u komentaru saljem kao vrednosno pismo. Slanje u inostranstvo moguce na vlastitu odgovornost, cena postarine je 340din. Porucite vise artikla na ovoj stranici (artikli do dna strane na kojoj se trenutno nalazite) i postarinu platite samo jednom. Po slanju dobijate obavestenje na email da je porudzbina poslata. Lokacija prodavca: Novi Sad - Srbija Napomena prodavca: Saljemo i u inostranstvo porudzbine u vrednosti od preko 4000din uz prethodnu uplatu preko Medjunarodne postanske uputnice (PostCash), Payoneer, Paypal ili Westernuniona! Licno preuzimanje moze u Novom Sadu.

Cena: 790 DIN Za članove Udruženja: 711 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: 2019. Količina na lageru: 10 Zemlje isporuke: Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Slovenija Opis: U srodstvu sa crvenim Godzijem,raste u Aziji.Spada medju najredje i najlekovitije vrste.Plodovi se mogu jesti svezi ili suseni ili se od njih pravi caj.Sadrze 18 aminokiselina,21 mineral,comlex vitamina B,A,C,E,nivo secera je jako mali-dobar za dijabeticare,procianidin jak antioksidant 50x efikasniji od vitamina C,Kalcijum,Gvozdje,Fosfor,Bakar,Cink.Jaca imuni sistem,poboljsanje vida,snizavanje krvnog pritiska,antitumor,snizavanje holesterola.Biljka otporna na susu i niske temperature(-21C).Uzimati 3-6g dnevno.100 svezih semenki.*Uz semenke dobijate i uputstvo za sejanje + poklon semenke iznenadjenja* Napomena o isporuci: Saljem postexpresom placanje pouzecem ili postom preporuceno posle uplate na racun u vrednosti artikla + 70ptt. Slanje vrednosnim pismom bez prethodne uplate iznosi 140din (sa povracajem novca) za minimalnu tezinu posiljke. Slanje postexpresom iznosi 200-230din. Ukoliko nije drugacije naznaceno u komentaru saljem kao vrednosno pismo. Slanje u inostranstvo moguce na vlastitu odgovornost, cena postarine je 340din. Porucite vise artikla na ovoj stranici (artikli do dna strane na kojoj se trenutno nalazite) i postarinu platite samo jednom. Po slanju dobijate obavestenje na email da je porudzbina poslata. Lokacija prodavca: Novi Sad - Srbija Napomena prodavca: Saljemo i u inostranstvo porudzbine u vrednosti od preko 4000din uz prethodnu uplatu preko Medjunarodne postanske uputnice (PostCash), Payoneer, Paypal ili Westernuniona! Licno preuzimanje moze u Novom Sadu.

Cena: 800 DIN Za članove Udruženja: 720 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: 1-2 gogine Količina na lageru: 0.5g - 5000 semenki Veličina: 2 m Zemlje isporuke: Srbija Opis: Ova stara sorta se seje u SAD već decenijama , i daje odlične prinose čak i u severnim državama gde su lepi dani veoma retki. On je visoko cenjen zbog finog ukusa ! Brzo sazrevanje u 69 dana. Visok prinos ! Seme prvobitno potiče iz Viskonsina , u Tenesija , Gruzija, Severna i Južna Carloina . Ovo je sorta koja daje dobar prinos , najkvalitetnijeg žutog duvana ! izuzetno je otporna prema bolestima . Ovo je sorta koja se dosta koristi kao osnovna u industrijskoj proizvodnji cigareta u Americi a koristi se i za tompuse i cigarilose. Energična biljka koja lako raste . Duvan sa gustom teksturom dostižu visinu do 5 m i više . Inače sorta koja extremno otporna i na suše I visoke temperature. Listovi dostižu duzinu i do 40 centimetara, i debele teksture. Inače je u Americi popularniji od Virdžinije ! Seme se prvo seje po površini, nikako ne prekrivati zemljom, samo održavati zemlju vlažnom (ne mokrom). Idealna temperatura za klijanje je 20 stepeni. Nakon 4-5 dana pojavljuju se klice koje počinju da rastu. B da ne koristite bilo kakvu zemlju već rastresit supstrat za uzgoj cveca. Kasnije presađivati po potrebi. Na otvoreno može kad su najveci listovi duzine oko 5cm. Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: 0 Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: Tokom cele godine Dubina Sejanja: Klija na svetlu ! Samo pospite po površini supstrata i blago pritisnite. Vrsta Substrata: Substrat br.1 Sejanje temperatura: Min. 20°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: zavisno od uslova Zalivanje: redovno tokom vegetacije Probajte i posejte ovaj duvan vrhunskog kvaliteta. Lokacija prodavca: Potočac - Srbija

Čičoka Krtole - Gomolji (Helianthus tuberosus) Cena je za pakovanje od 5 Gomolja. Čičoka (lat. Helianthus tuberosus) je biljka koja pripada porodici glavočika. U narodu je poznata i kao divlji krumpir, gomoljasti suncokret, jeruzalemska artičoka, nahod, morski krumpir, morska repa, suncogled. Prepoznatljiva je po velikim žutim cvjetovima i visokoj stabljici, koja nerijetko naraste čak do tri metra u visinu. Čičoka potječe iz Sjeverne Amerike, a danas se uzgaja širom svijeta. Najraširenija je u Južnoj Americi, Aziji, Europi i na Novom Zelandu. Prvotno je uzgajana kao botanička biljka, no sredinom 18. stoljeća njeni jestivi gomolji djelomično su zamijenili krumpir i postali osnovna hrana u mnogim srednjoeuropskim zemljama. Korijen biljke je pomalo neugledan, gomoljastog, nepravilnog oblika i veličine. No, upravo u tim neprivlačnim i neuglednim gomoljima krije se pravo bogatstvo energije i zdravlja. Lekovitost neuglednog korijena čičoke Ova biljka je izuzetno korisna u liječenju dijabetesa i pretilosti, jer ima nizak glikemijski indeks - tijekom razgradnje inulina u organizmu ne dolazi do rasta glukoze u krvi. Ima pozitivne učinke u prevenciji i liječenju reumatskih bolesti, poput kostobolje, artritisa i reumatoidnog artritisa. Na glasu je kao izuzetan afrodizijak, jer pomaže u jačanju libida, potencije i plodnosti. Poznato je i njeno snažno antibakterijsko, antioksidativno i diuretsko djelovanje. Korisna je u prevenciji i liječenju alergija, osteoporoze, anemije te bolesti krvi i krvnih žila. Jača imunitet, štiti srce i pomaže u prevenciji zloćudnih crijevnih bolesti. Zahvaljujući kaliju u svom sastavu pomaže u regulaciji tlaka. Čičoka za razliku od krumpira ne sadrži škrob pa se predviđa da će zbog sve većeg broja pretile populacije i dijabetičara ova biljka u budućnosti postati zamjena za krumpir. Ovu biljku odlikuje vrlo niska kalorijska vrijednost (79kcal na 100g), ali i obilje neophodnih nutrijenata. Odličan je izvor važnih minerala - kalija, fosfora, kalcija, magnezija, željeza. Obiluje i vitaminima C, D, A(beta-karoten) te vitaminima B skupine Sadrži važne i za organizam neophodne esencijalne aminokiseline. Njen najvrjedniji sastojak, kojem znanstvenici pridaju najveću pažnju je inulin. Blagotvorno djelovanje inulina na zdravlje Inulin je polisaharid koji ima snažno pozitivno djelovanje na ljudski organizam. Inulin se ne razgrađuje i ne apsorbira u želucu, jer ga želučani enzimi ne mogu u potpunosti probaviti. Nakon konzumacije on iz želuca nepromijenjen odlazi u crijeva gdje potiče rast dobrih crijevnih bakterija zaduženih za eliminaciju štetnih mikroorganizama i za pravilan rad crijeva. Inulin smanjuje koncentraciju kancerogenih enzima pa je njegova uloga posebno značajna u prevenciji i liječenju zloćudnih bolesti crijeva. Blagotvorno djelovanje inulina je višestruko: smanjuje razinu kolesterola i triglicerida suzbija infekcije pomaže u regulaciji tjelesne težine sprječava zatvor normalizira probavu čuva imunitet jača potenciju sprječava infekcije Upotreba čičoke u kulinarstvu Čičoka je povrće koje se može jesti sasvim sirovo i nije ju potrebno termički obrađivati. Kao i kod svakog drugog povrća, sve njene blagodati i ljekovitost najbolje se mogu iskoristiti ako se ne izlaže termičkoj obradi. U sirovom obliku pogodna je za konzumaciju u obliku salate. Ako se pak termički obrađuje može se pirjati, kuhati, peći ili pržiti. Odlična je za obogaćivanje juha i variva. Vrlo je ukusna u obliku savijače, a u tom slučaju priprema se gotovo isto kao i savijača od krumpira. Uzgoj čičoke Čičoka je biljka koja dobro uspijeva u našim krajevima. Dobro podnosi hladnoću, a jedina opasnost koja joj prijeti su glodavci. Sadi se u kasnu jesen ili početkom proljeća. Gomolje čičoke sadite na dubinu od 6 do 10 cm, a razmak među njima neka bude 50-70 cm. Gomolji čičoke se vade od kraja listopada do početka proljetne vegetacije. Vadite ih prema potrebi, jer gomolji na zraku se brzo isušuju. Tijekom zime, pokrijte zemlju oko biljaka slamom čim ćete spriječiti smrzavanje tla. Tako čete moći čičoku vaditi tijekom cijele zime.

Cvekla Seme 'Egipatska' Cena je za pakovanje od 1400 semena (20g). Cvekla (Beta vulgaris) spada u korenasto povrće. To je dvogodišnja biljka iz familije Chenopodiaceae. Za ishranu i preradu koriste se zadebljali korenovi raznih sorti cvekle. Koren cvekle je građen tako da se naizmenično smenjuju oplutalo tkivo i parenhim sa prstenovima ksilema i floema. U zavisnosti od ekoloških uslova pojedini elementi se mogu jače ili slabije razviti. Tako se u zemlji sa dosta vlage dobro razvija parenhimsko tkivo a slabije sprovodni elementi drvenastog dela. Cvekla se po obliku korena deli na tri grupe i to: • loptasti tip (bordo, eklipsa), • elipsasti (egipatska) i • izduženi (Formanova). Najbolja je egipatska pljosnata (elipsasta) sa korenom skoro iznad zemlje. Iz osnovne biljke, kojoj je pradomovina obala Sredozemnog mora proizašle su mnoge kulturne sorte repe. Iz početnog tankog korena, dugogodišnjim uzgajanjem dobijen je gomoljasti podzemni deo biljke. Tabela 1. Osnovne karakteristike nekih sorti cvekle. Sorta Koren-oblik Koren-boja mesa Dužina vegetacije Namena Egipatska Pogačast Crvene Rana Univerzalna Detroitska Okruglast Crvena Srednje rana Univerzalna Bicor Okrugla Crvena Srednje rana Industrija Dweringa Okrugla Crvena Srednje rana Industrija Erfurska Cilindričan Tamno crvena Kasna Sveža Bordo Okruglast Tamno ljubičasta Srednje rana Univerzalna Ruby queen Okruglast Crvena Rana Industrija Ruby detroit Okrugla Tamno crvena Srednje rana Univerzalna Nero detroit Okrugla Tamno crvena Srednje rana Univerzalna Cylindra Cilindričan Tamno crvena Kasna Univerzalna PROIZVODNJA CVEKLE U zapadnoj Evropi se godišnje proizvede više od 200.000 tona cvekle (Beta vulgaris L. ssp. Vulgaris, Chenopodiaceae), od čega se 90% konzumira kao povrće, dok se preostali deo prerađuje u sok i prehrambenu boju (Schieber et al., 2001). Najbolje prinose cvekla daje na plodnim, dubokim zemljištima, bogatim organskim materijama. Pogodna su aluvijalna zemljišta i černozem, dok na teškim, zbijenim zemljištima prisutna je pojava deformacije korena, slabiji prinos i pogoršan kvalitet. Cvekla je osetljiva i na reakciju zemljišta, najviše joj odgovara pH 6,5-7,0. Na kiselim zemljištima prinos je mali, a kvalitet pogoršan (Lazić i sar., 1998). Obrada zemljišta za prolećnu setvu započinje dubokim oranjem u jesen i prolećnom obradom sa predsetvenom pripremom u proleće. Za letnju setvu obrada je plitka i istovremena sa predsetvenom pripremom. Ova obrada se obavlja odmah po skidanju prvog useva. Koren cvekle je kvalitetan ako je njegovo formiranje ravnomerno, ako nema zastoja ili poremećaja u razvoju. S toga je neophodno da hraniva budu u lako pristupačnoj formi i u dovoljnim količinama. U grupi korenastih kultura cvekla ima najveće zahteve prema hranivima, ali visoke količine azota povećavaju sadržaj NO3. Cvekla zahteva puno kalijuma. Na nekim zemljištima dolazi do izvesnih poremećaja u razvoju cvekle usled nedostatka bora, naročito ako je godina sa malo padavina. Ti nedostaci manifestuju se pojavom crnih pega na listu i korenu. Cvekla se može proizvesti na dva načina: direktnom setvom i iz rasada. Najčešće se primenjuje direktna setva, dok se rasad koristi samo za ranu prolećnu proizvodnju. Setva se obavlja u dva osnovna roka, prolećnom i letnjem. Prolećna setva namenjena je za tzv. zelenu pijacu i uglavnom se primenjuje u baštenskoj proizvodnji, a nešto ređe na većim površinama. Optimalni rok za prolećnu setvu je prva dekada aprila. Letnja setva obavlja se nakon skidanja prethodnih useva, a optimalan agrotehnički rok je 1-15 jula. Ubiranje (vađenje) cvekle se obavlja u fazi obrazovanog zadebljalog korena (prečnik 4-5 cm) i to postepeno ili za industrijsku preradu jednokratno, a pre nastupa jačih mrazeva. Vađenje može biti ručno ili mehanizovano. Koren cvekle se dobro čuva u podrumu, trapu, spremištu pri temperaturi od 0-2oC i značajna je hrana u toku zime i ranog proleća (Lazić i sar., 1998). HEMIJSKI SASTAV Koren cvekle je bogat ugljenim hidratima, posebno saharozom. Sadržaj proteina nije izražen ali su zastupljene najznačajnije aminokiseline. Sadrži betaine značajne za sintezu holina u čovečjem organizmu. Ističe se bogatstvo mineralnih materija, posebno Fe, K, Mn, Zn. Takođe je bogata folatima, rastvorljivim i nerastvorljivim vlaknima i antioskidantima. (www.wikepedia.org). Ugljeni hidrati su posle vode najzastupljeniji sastojci namirnica biljnog porekla. Čine 80% suve materije voća i povrća te predstavljaju važan izvor energije i rezervnu hranu organizma. Svi ugljeni hidrati se dele na monosaharide ili proste šećere, oligosaharide – koji se sastoje od dva ili više monosaharida i polisaharide čiji se molekuli sastoje od mnogo molekula monosaharida. Monosaharidi se prema broju ugljenikovih i kiseonikovih atoma dele na trioze, tetroze, pentoze, heksoze itd. Od šestočlanih monosaharida u ljudskom organizmu se mogu naći: glukoza (grožđani šećer) kao najvažniji monosaharid, fruktoza (voćni šećer), galaktoza i manoza. Od oligosaharida sa stanovišta ishrane, najbitniji su disaharidi: maltoza, laktoza saharoza i celobioza. Tabela 2. Sadržaj šećera (Rodríguez-Sevilla et al., 1999): Šećer g/100g sirovine Fruktoza 0,127 Glukoza 0,488 Saharoza 6,68 Ukupni šećeri 7,14-7,30 Od polisaharida najvažniji su skrob koji se kao rezerva ugljenih hidrata nalazi u biljkama (zrna žitarica, krtole, podzemna stabla, korenje i sl.) i glikogen (životinjski skrob) koji se kao rezerva nalazi u animalnim, pa i u ljudskim ćelijama. Sa fiziološkog aspekta, bitno je napomenuti da u polisaharide spadaju i celuloza, hemiceluloza, agar-agar kao i mnogi drugi. Dijetetska vlakna (DV) se sastoje od biljnih jestivih polisaharida, lignina i srodnih supstanci rezistentnih na varenje osnovnim enzimima ljudskog digestivnog trakta. Dijetetska vlakna obuhvataju sve nesvarljive polisaharide, kao i voskove i lignin. Uz nova saznanja i proširenu listu DV, odbor naučnika American Association of Cereal Chemist (AACC) dozvolio je novu definiciju DV. Definicija uključuje nekoliko komponenata, koje prema AOAC metodi ne pripadaju DV, a koje pokazuju slične fiziološke efekte. Dozvoljena AACC definicija glasi: DV su jestivi delovi biljaka ili analogni ugljeni hidrati koji su rezistentni na varenje i apsorpciju u tankom crevu čoveka, sa komplektnom ili delimičnom fermentacijom u debelom crevu. DV obuhvataju polisaharide, oligosaharide, lignin i srodne biljne supstance. DV pokazuju pozitivna fiziološka dejstva kao što su laksacija, i/ili smanjenje holesterola u krvi, i/ili smanjenje glukoze u krvi. Komponente koje su definisane ovom definicijom su celuloza, hemiceluloza, lignin, inulin, gume, modifikovana celuloza, sluzi, oligosaharidi, pektini, voskovi, kutin i suberin. Tabela 3. Sadržaj dijetetskih vlakana u cvekli (Vollendorf & Marlett, 1993) Sveža cvekla SM (%) 12,3 TDF (AOAC metod) (g/100g) 2,5 TDF (Uppsala metod) (g/100g) 2,1 IDF (Uppsala metod) (g/100g) 1,4 SDF (Uppsala metod) (g/100g) 0,7 Kuvana cvekla (Uppsala metod) SDF Hemiceluloza (g/100g SM) 2,3 Pektin (g/100g SM) 3,6 IDF Hemoceluloza (g/100g SM) 4,2 Celuloza (g/100g SM) 5,7 Pektin (g/100g SM) 1,5 Lignin (g/100g SM) 0,2 TDF (Total Dietary Fibre) – ukupna rastvorljiva vlakna SDF (Soluble Dietary Fibre) – rastvorljiva vlakna IDF (Insoluble Dietary Fibre) – nerastvorljiva vlaka Sadržaj ukupnih ugljenih hidrata je 6,9g/100g sveže cvekle. Tabela 4. Nutritivni sastav cvekle* Nutritivne komponente Sadržaj Makro komponente Energetska vrednost (kJ) 141 Slobodni ugljeni hidrati (g) 6,9 Ukupne masti (g) 0,1 Ukupni proteini (g) 1,0 Ugljeno-hidratne komponente Ukupne organske kiseline (g) 0,2 Skrob (g) 0,1 Ukupni šećeri (g) 6,8 Saharoza (g) 6,5 Fruktoza (g) 0,1 Ukupna vlakna (g) 2,5 Vlakna liposolubilna (g) 1,2 Polisaharidi, ne-celulozni, hidroslubilni (g) 1,3 Glukoza (g) 0,2 Masti Ukupne masne kiseline 0,2 Ukupne masne kiseline (g) 0,2 Ukupne zasićene masne kiseline (g) < 0,1 Ukupne, monozasićene cis masne kiseline (g) < 0,1 Ukupne, polizasićene masne kiseline (g) 0,2 Masne kiseline 18:2 cis, cis n-6 (linolna kiselina) (mg) 131 Masne kiseline 18:3, n-3 (α-linolna kiselina) (mg) 22 Ukupni steroli (mg) 17,1 Minerali Natrijum (mg) 40,0 Soli (mg) 101,9 Kalijum (mg) 450,0 Magnezijum (mg) 20,0 Kalcijum (mg) 14,0 Fosfor (mg) 40,0 Gvožđe (mg) 0,9 Cink (mg) 0,5 Jod (μg) 1,0 Selen (μg) 0,4 Vitamini Vitamin A (μg) 0,6 Vitamin E (mg) < 0,1 Vitamin K (μg) 3,0 Vitamin C (mg) 10,0 Folna kiselina (HPLC) (μg) 150,0 Niacin (mg) 0,4 Riboflavin (mg) 0,05 Tiamin (B1) (mg) 0,03 Piridoksin (mg) 0,05 Karotenoidi (μg) 11,4 * Vrednosti se odnose na 100g sirove cvekle Mineralne materije su neophodne za održavanje života i izgradnju svakog organizma te s toga predstavljaju veoma bitan sastojak svake namirnice. Voće i povrće se smatra veoma bogatim izvorom ovih korisnih materija (0,3-2%), što im uz bogat vitaminski sastav daje posebnu fiziološku vrednost. Sastav mineralnih materija voća i povrća čine pre svega metali: K, Ca, Na, Mg, Fe, Mn, Al, zatim u manjoj meri: Cu, Zn, Mo, Co i još neki oligoelementi kao i nemetali: S, P, Si, Cl, B, F. Pored navedenih „korisnih“ metala i nemetala, u sastav mineralnih materija voća i povrća ulaze i tzv. toksični metali (Pb, As, Cd i Hg), koji u namirnice mogu dospeti preko sredstava za zaštitu bilja, u toku tehnološkog procesa prerade i zbog reakcije sadržaja sa neispravnom ambalažom. Maksimalno dozvoljena koncetracija toksičnih metala je regulisana zakonskim procesima. Sadržaj mineralnih materija u svežoj cvekle je 627,3 mg/100g, najviše su zastupljeni natrijum, kalijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe, fosfor, cink, jod i selen. Vitamini su organska jedinjenja koja ljudski organizam ne sintetiše a koja su neophodna za održavanje života. Nemaju gradivnu niti energetsku ulogu, ali učestvuju u pretvaranju energije i regulaciji metabolizma strukturnih jedinjenja. Vitamini su veoma važni sastojci voća i povrća i u kombinaciji sa mineralnim materijama čine ove namirnice fiziološki veoma vrednim. Zadatak svakog tehnološkog procesa je da ih sačuva u najvećoj mogućoj meri. Prema rastvorljivosti, vitamini se dele u dve grupe: rastvorljivi u vodi (hidrosolubilni) i rastvorljivi u mastima (liposolubilni). Vitamini koji se najčešće nalaze u voću i povrću su: vitamin C (L-askorbinska kiselina), vitamin A (β-karoten), B1 (tiamin), B2 (riboflavin), B6 (piridoksin), B3 (pantotenska kiselina), H (biotin), PP (nikotinska kiselina), D, E itd. Cvekla sadrži vitamin C u korenu (10 mg/100g), dok je nadzemni deo odličan izvor vitamina A, sadrži još vitamin E, K, B1, B2 i B6. Sadržaj ukupnih vitamina je 13,7914 mg/100g sveže cvekle. Lipidi su organska jedinjenja čija karakteristika je da se rastvaraju u organskim rastvaračima. U analitici životnih namirnica, pod pojmom lipidi se podrazumevaju sve materije koje se iz nekog materijala ekstrahuju bezvodnim etrom, a koje posle jednočasovnog sušenja u sušnici ne ispare (Vračar, 2001). Ekstrakt lipida sadrži masti i druge slične supstance (voskovi, složeni lipidi, slobodne masne kiseline, steroli, vitamin, eterična ulja, plastidni pigmenti i sl.). Kod većine namirnica sadržaj lipida praktično odgovara sadržaju masti s obzirom na neznatan sadržaj pratećih sličnih supstanci. Na osnovu sadržaja masti namirnica ocenjuje se njihova energetska vrednost. Izuzev semena i nekih plodova koji sadrže znatne količine masti, namirnice biljnog porekla koje se koriste u ishrani, sadrže malu količinu masti (0,1-1%). Sadržaj lipida je 0,1 g/100g sveže cvekle. Proteini su visokomolekularna, kompleksna organska jedinjenja, sastavljena od velikog broja aminokiselina i predstavljaju najvažniji sastojak žive materije. Aminokiseline delimo na esencijalne (organizam ih ne može sintetisati) i neesencijalne (organizam ih sintetiše). Biološka vrednost namirnice se ceni po sadržaju esencijalnih aminokiselina. Fiziološka uloga im je pre svega gradivna. Ako u ishrani nedostaje samo jedna aminokiselina, sinteza proteina je onemogućena. Najčešće se određuje ukupan sadržaj proteina, a samo u nekim slučajevima sadržaj pojedinih proteina. Sadržaj proteina u svežoj cvekli je 1,0g/100g FENOLNA JEDINJENJA Poznato je da fenolna jedinjenja imaju višestruko biološko delovanje, uključjući antioksidativnu aktivnost. Sirovi ekstrakti voća, povrća, začina, cerealija i drugih biljnih materijala bogatih fenolima su od posebnog značaja za prehrambenu industriju pošto usporavaju oksidativnu degradaciju lipida i na taj način poboljšavaju kvalitet i nuritivnu vrednost hrane. S obzirom da je trend u prehrambenoj industriji i nauci usmeren ka funkcionalnoj hrani sa specijalnim zdravstvenim efektima, takođe, raste zainteresovanost istraživača, proizvođača hrane i potrošača prema antioksidativnim sastojcima biljnog porekla u održavanju zdravlja i zaštiti od koronarnih oboljenja i kancera (Kähkönen et al., 1999). Ekstrakti cvekle i pokožice cvekle u polarnim rastvaračima, pokazuju relativno veliku antioksidativnu aktivnost u poređenju sa ostalim povrćem (Vinson et al., 1998; Kähkönen et al., 1999; Miller et al., 2000). Na osnovu antioksidativne aktivnosti, cvekla se nalazi među prvih 10 vrsta povrća (Kähkönen et al., 1999; Vilson et al., 1998; Cao et al., 1996); prema Vilson et al. (1998), na osnovu sadržaja ukupnih fenola u suvoj materiji, cvekla zauzima prvo mesto, dok na osnovu ukupnog fenolnog antioksidativnog indexa (PAOXI) po suvoj materiji zauzima deseto mesto (od 23 ispitane vrste povrća). Najveća koncentracija fenolnih jedinjenja u cvekli je između tkiva korteksa i ljuske (50 % ukupnih fenola), dok koncentracija preostalih fenola opada prema središtu korena (Friedman, 1997; Kujala et al., 2000). Fenolna jedinjenja u ljusci cvekle čine L-triptofan, p-kumarinska i ferulna kiselina, kao i ciklodopa glukozid derivati (Kujala et al., 2001). Sadržaj polifenola se obično određuje metodom Folin-Ciocalteau (FC) (Waterhouse, 2001). Istraživanja Čanadanović-Brunet i sar. (2007) pokazala su da je u ekstraktu sadržaj polifenola identifikovanih visokopritisnom tečnom hromatografijom (HPLC) bio niži od sadržaja određenog Folin-Ciocalteau metodom. Razlog tome je što upotrebom metode po Folin-Ciocalteau dolazi do smetnji koje mogu uzrokovati šećeri ili askorbati . BOJENE MATERIJE CVEKLE Jedan od najvažnijih zadataka pri preradi povrća jeste očuvanje prirodne boje. Na osnovu boje, potrošač bira određeni proizvod, a tek kasnije taj odabir utiče na ostale osobine proizvoda. Većina hrane danas se u manjoj ili većoj meri prerađuje u prehrambenoj industriji i proizvođači imaju potrebu da očuvaju u što većoj meri boju koja se može promeniti prilikom proizvodnje ili da ih oboje prirodnim ili sintetskim bojama. U tom slučaju proizvodi mogu biti neprirodno obojeni i vizuelno neprihvatljivi. Prirodna boja voća i povrća menja se pod uticajima enzimatskih i neezimatskih reakcija koje su uslovljene nizom faktora (pH, temperature, vrste enzima, kiseonik, supstrat, metali itd.). Bojene materije voća i povrća dele se na dve grupe: nerastvorljive i rastvorljive u vodi i u ćelijskom soku. Nerastvorljivi pigmenti (plastidi), vezani su za organele biljnih ćelija, ne rastvaraju se u vodi, odnosno soku iz vakuola. Nerastvorljivi pigmenti su hlorofil i karotenoidi. Sirovina koja kao dominantne pigmente sadrži plastidne pigmente (breskva, mrkva, kajsija), ne može se koristiti za proizvodnju bistrih sokova jer je nemoguće postići karakterističnu boju sirovine. Rastvorljivi pigmenti se nalaze u vakuolama biljnih ćelija, a kod prerade voća i povrća prelaze u tečnu fazu (sok) kao rastvor. U tu grupu biljnih materija spadaju flavonoidi i betalaini. Flavonoidi su žuti, narandžasti, crveni i plavi pigmenti. Oni su odgovorni za intezivnu boju brojnog povrća, cveća i voća. Flavonoidi se nalaze u ćelijama pokožice (grožđe, šljiva) ili u samom mesu (malina, ribizle, maline, borovnice, cvekle). Sva jedinjenja flavonoida sadrže flavansku strukturu i lako se izdvajaju iz vakuola razgradnjom tonoplasta. U industrijskoj preradi voća i povrća ova jedinjenja imaju višestruku ulogu; to su prirodne obojene komponente, prekursori neenzimatskog tamnjenja i jedinjenja koja mogu da izazovu pojavu taloga u sokovima, koncentratima sokova i sirupima. Antocijani imaju dugu istoriju u ljudskoj ishrani. Antocijani i drugi flavanoidi su privukli veliku pažnju jer imaju lekovita svojstva. Antocijani uglavnom asociraju na voće, ali ih ima i u povrću, cveću, lišću, delovima biljaka. U toku prerade gube se antocijani, koji su odlika svežeg voća, pa postoji potreba da se gotovim proizvodima dodaju ekstrakti antocijana kako bi se korigovala senzorska svojstva gotovih proizvoda. Slobodni radikali i reaktivna oksidaciona sredstva izazivaju poremećaje u ljudskom organizmu koji mogu da dovedu do pojave kancera, oštećenja krvnih sudova i arteroskleroze. Studije pokazuju da flavonoidi (antocijani) i srodni polifenoli doprinose antioksidativnoj aktivnosti unutar organizma, a nalaze se u većini voća i povrća. Istraživanja su potvrdila da antocijani nisu samo netoksični i nemutageni, nego imaju i lekovita svojstva (Einbond, 1996).