Odlicna chilli paprika za letnju konzumaciju i za ostavljanje... poreklom iz Juzne Koreje i jacinim od 30.000 skovila.... finog ukusa,mesnata,cvrsta i radja u velikom broju...dosta podseca na nase paprike ali je ukus razlicit...dosta se gaji u svetu i ima ujednacene prave plodove...odlicna za pecenje na rostilju... Seme je iz 2023 godine...SVEZE... kupujete 20 semena.... uz kupljeno seme dobijate i poklon iznenadjenja.. zaljutite svet oko vas...

Bishops Crown je papričica koja je poreklom sa Barbadosa. Plodovi papričice su veliki i izgledom podsećaju na biskupovu krunu, zbog čega papričica i ima ovakav naziv. U startu ima zelenu boju koja preko narandzaste dozreva do crvene, a zbog težine plodova grane su obešene. Zbog izrazito blage ljutine idealna je kad se napuni sirom i potom ispeče na roštilju. Slike su od mojih biljaka od kojih kupujete i seme Uplate na racun 205-9001019400297-73 komercijalna banka VAZNO !!!!!!!! NE SALJEM POUZECEM !!!!!!!!!!!!!!!!!! Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!!

Rukola (lat. Eruca Sativa) je mediteranska samonikla biljka zelenih listova i pomalo oporog ukusa, iz porodice brokolija, kupusa, kelerabe, kelja... U poslednjih nekoliko godina stekla je popularnost budući da je vrlo hranljiva i lekovita. Bogata je ugljenim-hidratima i belančevinama, kalcijumom, magnezijumom, gvoždem, kalijumom, fosforom i vitaminima A, K, C i B kompleksa. Sadrži aktivne sastojke koji imaju antikancerogena svojstva, pozitivno utiču na zdravlje, smanjuju rizik od mnogih bolesti. Rukola je posebno značajna u prevenciji raka dojke. Rukola je jednogodišnja zeljasta biljka, ali ako se poseje krajem godine cvetaće tek naredne, nakon zime. Gajenje rukole je veoma lako i brzo pristiže za berbu, za oko 40 dana od setve. Seje se direktnom setvom tokom cele godine, jer joj ne smeta smrzavanje. Imajte u vidu da ne raste dok je temperatura ispod nekih 5 stepeni. To je kultura koja nema ozbiljnijih problema sa bolestima i štetočinama. U svežem stanju najčešće se konzumira kao salata. Daje specifičan ukus supama i čorbama, rižotu, pastama i prelivima na bazi paradajza. Koristi se kao dodatak pinjolama, picama i specijalitetima od divljači, plodova mora i sa roštilja. Leti je posebno osvežavajuća u kombinaciji sa sirevima jake arome. Odlično se kombinuje za paradajzom i lukom.

Rukola (lat. Eruca Sativa) je mediteranska samonikla biljka zelenih listova i pomalo oporog ukusa, iz porodice brokolija, kupusa, kelerabe, kelja... U poslednjih nekoliko godina stekla je popularnost budući da je vrlo hranljiva i lekovita. Bogata je ugljenim-hidratima i belančevinama, kalcijumom, magnezijumom, gvoždem, kalijumom, fosforom i vitaminima A, K, C i B kompleksa. Sadrži aktivne sastojke koji imaju antikancerogena svojstva, pozitivno utiču na zdravlje, smanjuju rizik od mnogih bolesti. Rukola je posebno značajna u prevenciji raka dojke. Rukola je jednogodišnja zeljasta biljka, ali ako se poseje krajem godine cvetaće tek naredne, nakon zime. Gajenje rukole je veoma lako i brzo pristiže za berbu, za oko 40 dana od setve. Seje se direktnom setvom tokom cele godine, jer joj ne smeta smrzavanje. Imajte u vidu da ne raste dok je temperatura ispod nekih 5 stepeni. To je kultura koja nema ozbiljnijih problema sa bolestima i štetočinama. U svežem stanju najčešće se konzumira kao salata. Daje specifičan ukus supama i čorbama, rižotu, pastama i prelivima na bazi paradajza. Koristi se kao dodatak pinjolama, picama i specijalitetima od divljači, plodova mora i sa roštilja. Leti je posebno osvežavajuća u kombinaciji sa sirevima jake arome. Odlično se kombinuje za paradajzom i lukom.

Biker Bills Jalapeño Ova sorta je poznata po tome sto je navodno koristi motociklista i kuvar Bill Hufnagel poznatiji kao Biker Billy. Aromaticniji, mesnatiji i nesto veci od ostalih Jalapeno sorti sa niskim stepenom ljutine. Moze da se jede svez, da se pravi zimnica ili da se pece na rostilju. Zgodan i za punjenje, recimo sirom. Ljutina na skali od 1 do 10: 3 (Scoville scale 5.000 - 10.000) Zemlja porekla: Meksiko Sorta: Capsicum annuum Slike su od mojih paprika od kojih i dobijate seme. Ukratko o sadnji: Priprema semena za klijanje a kasnije za rasad chili paprike se ne razlikuje mnogo od proizvodnje uobicajene paprike za nase podneblje i veoma je jednostavno. Seme se seje u manje kontejnere i posle klijanja, kad se pojave prvi stalni listici rasadjuje se u vece posude, plastenik ili u bastu. Pri procesu klijanja bitno je da temperatura bude oko 25 stepeni, zemlja stalno vlazna ali ne i mokra. Pozeljno je da seme pre sadnje prenoci u caju od kamilice da omeksa i da se eventualno dezinfikuje. Veoma je bitno da zemlja u koju sadite seme bude kvalitetna i sterilisana i da seme ne sadite dublje od 0,5 cm. Mozete pronaci dosta informacija o gajenju na internetu. Najjeftiniji nacin slanja za vas je da uplatite za kupljeno seme na tekuci racun. Mozete uplatiti u bilo kojoj banci ili posti a najbolje u banci Intesa. Obavezno potvrdite vasu adresu i ostale podatke za slanje. Podaci za uplatu su: Boban Filipovic Banca Intesa 160-2500100083388-39 Uz uplatu za seme dodajete 100 dinara za preporuceno pismo. Znaci uplacujete kompletan iznos + 100 dinara. Postar vam donosi na kucnu adresu. Bez obzira koliko kupujete placate samo jednu postarinu. Pozeljno je da me porukom obavestite o uplati da bih mogao da je prepoznam na online racunu. Mogu poslati i kurirskom sluzbom ako vam tako vise odgovara i da sve platite kuriru kad donese paket ali imajte u vidu da su tada troskovi postarine znatno veci. Shodno kolicini kupljenog semena dobijate i poklon pakovanja po mom izboru. Seme pakujem u zip kesice, nije u originalnom pakovanju. Svako pakovanje je obelezeno. Svo seme koje prodajem je organskog porekla. Napomena: Semenke su zivi organizmi i klijanje i rast umnogome zavisi od fizickih okolnosti tako da garancija na klijanje i rast ne postoji, van je mog uticaja i iz tog razloga je nemoguca. Sve sto vam nije jasno slobodno pitajte.

Ovaj redak varijetet biljke Šiso (lat. Perilla Frutescens) ima dvobojni list, sa gornje strane je zelen a sa donje je crven, što biljku čini veoma dekorativnom i atraktivnom. Što se tiče lekovitih svojstava i primene skoro je identičan kao i zeleni ili crveni šiso. Perilla Frutescens je višegodišnja zeljasta začinska i lekovita biljka. Nije otporna na temperature ispod nule pa se na otvorenom uzgaja kao jednogodišnja biljka, iako uz određene uslove može preživeti i do -10°C. Pre svega ovu biljku ne treba mešati sa ukrasnom ili baštenskom koprivicom (Coleus). Iako su obe biljke deo porodice nana, pripadaju različitim rodovima, ali ljudi ih često mešaju zbog sličnog lista koji podseća na list koprive. Do nedavno nismo ni imali naziv za ovu biljku, ali sa popularizacijom japanske kulture i kuhinje preuzeli smo naziv Šiso, kao i mnoge druge zemlje. Šiso je važan deo savremene japanske i korejske kuhinje a prirodno stanište su mu i Kina i Indija. Biljka raste žbunasto i ako ima dovoljno prostora poraste do 70 cm u visinu i do 50 cm u širinu. Postoje zeleni, crveni ili ljubičasti i dvobojni šiso. Aromu biljke je najbolje opisati kao kombinaciju cimeta, narandže, korijandera pa čak pomalo i bosiljka. Kod svih varijeteta je sličan ukus i aroma. Upotreba biljke je zaista široka. Biljka je jestiva cela osim korena. Iako je poreklom sa dalekog istoka, najbolje se uklapa uz hranu koja se koristi na našim prostorima. Mlade biljke, svež ili sušen list se mogu dodavati u salate, zelene i voćne. Sušen list se dodaje u mikseve čajeva. Svež list se koristi kao začin za meso sa roštilja, svinjetinu i ribu, a naročito tunjevinu. Seckan list se od voća naročito uklapa sa šljivom, tako da pretpostavljam da bi se mogao dodavati i u slatko od šljiva, a dobro ide i uz citruse i bobičasto voće. Uklapa se sa grilovanim ili prženim povrćem, kajganom i sa jogurtom. Od povrća i drugih namirnica dobro se slaže sa šargarepom, pirinčem, avokadom, krastavcima, paradajzom, pečurkama, đumbirom, susamom i testeninama. Koristi se i za spremanje sirupa i sokova. Sirupi i list se koriste i za koktele, popularni su šiso vodka (sa sirupom od šisoa) i šiso mohito (sa listom šisoa umesto lista nane). Interesantno je što u koktelima sirup šisoa u kontaktu sa limunovim sokom brzo menja boju od ljubičaste do intenzivno crvene. Suv mleveni list se može mešati sa šećerom, kristal ili u prahu i tako se dobija šiso šećer, koji se koristi za dezerte, a može se mešati i sa makom. Nezrele cvasti se koriste kao dodatak supama i čorbama, a stariji cvetovi se mogu pržiti i pohovati. Seme se koristi kao začin za turšije, izuzetan je za kisele krastavčiće. Što se tiče lekovitih svojstava, tu je takođe široka primena u istočnoj narodnoj medicini. Sok iz lišća se spolja koristi za lečenje posekotina i rana. Interno se koristi za ublažavanje i lečenje astme, prehlada i nazeba, bronhitisa, mučnine, povraćanja, bolova u predelu abdomena, trovanja hranom i alergijskih reakcija, zatvora.. Interno se uglavnom koristi u obliku čajeva a zadnjih godina se u mnogim azijskim zemljama mogu naći komercijalni ekstrakti ove biljke kao prirodni lekovi protiv gripa, kašlja i alergija. Biljka ima izuzetna antibakterijska i antivirusna svojstva, jaku antioksidativnu aktivnost, što znači da sprečava oštećenja ćelija, hronične bolesti i usporava starenje. Deluje antiseptički i greje i opušta organizam. Sadrži do 1,3% eteričnih ulja. Trudnice bi trebale izbegavati ovu biljku. Lako se uzgaja, seje se po površini supstrata u kontejnerima ili čašama i prekrije veoma tankim slojem zemlje, jer je seme sitno. Održava se vlažnost, a kad biljke malo porastu rasađuju se u veće saksije ili na otvoreno. Može se uzgajati u stanu kao saksijska biljka preko cele godine. Slike su od mojih biljaka od kojih kupujete i seme Uplate na racun 205-9001019400297-73 komercijalna banka VAŽNO !!!!!!!! NE ŠALJEM POUZECEM !!!!!!!!!!!!!!!!!! Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!!

Kupujete 25 grama semena, dovoljno da se proizvede rasad za oko pola hektara. Perilla Frutescens je višegodišnja zeljasta začinska i lekovita biljka. Nije otporna na temperature ispod nule pa se na otvorenom uzgaja kao jednogodišnja biljka, iako uz određene uslove može preživeti i do -10°C. Pre svega ovu biljku ne treba mešati sa ukrasnom ili baštenskom koprivicom (Coleus). Iako su obe biljke deo porodice nana, pripadaju različitim rodovima, ali ljudi ih često mešaju zbog sličnog lista koji podseća na list koprive. Do nedavno nismo ni imali naziv za ovu biljku, ali sa popularizacijom japanske kulture i kuhinje preuzeli smo naziv Šiso, kao i mnoge druge zemlje. Šiso je važan deo savremene japanske i korejske kuhinje a prirodno stanište su mu i Kina i Indija. Biljka raste žbunasto i ako ima dovoljno prostora poraste do 70 cm u visinu i do 50 cm u širinu. Postoje zeleni, crveni ili ljubičasti i dvobojni šiso. Aromu biljke je najbolje opisati kao kombinaciju cimeta, narandže, korijandera pa čak pomalo i bosiljka. Kod svih varijeteta je sličan ukus i aroma. Kupujete ljubičasti (crveni) šiso. Upotreba biljke je zaista široka. Biljka je jestiva cela osim korena. Iako je poreklom sa dalekog istoka, najbolje se uklapa uz hranu koja se koristi na našim prostorima. Mlade biljke, svež ili sušen list se mogu dodavati u salate, zelene i voćne. Sušen list se dodaje u mikseve čajeva. Svež list se koristi kao začin za meso sa roštilja, svinjetinu i ribu, a naročito tunjevinu. Seckan list se od voća naročito uklapa sa šljivom, tako da pretpostavljam da bi se mogao dodavati i u slatko od šljiva, a dobro ide i uz citruse i bobičasto voće. Uklapa se sa grilovanim ili prženim povrćem, kajganom i sa jogurtom. Od povrća i drugih namirnica dobro se slaže sa šargarepom, pirinčem, avokadom, krastavcima, paradajzom, pečurkama, đumbirom, susamom i testeninama. Koristi se i za spremanje sirupa i sokova, za to je naročito pogodan ljubičasti šiso. Sirupi i list se koriste i za koktele, popularni su šiso vodka (sa sirupom od šisoa) i šiso mohito (sa listom šisoa umesto lista nane). Interesantno je što u koktelima sirup šisoa u kontaktu sa limunovim sokom brzo menja boju od ljubičaste do intenzivno crvene. Suv mleveni list se može mešati sa šećerom, kristal ili u prahu i tako se dobija šiso šećer, koji se koristi za dezerte, a može se mešati i sa makom. Nezrele cvasti se koriste kao dodatak supama i čorbama, a stariji cvetovi se mogu pržiti i pohovati. Seme se koristi kao začin za turšije, izuzetan je za kisele krastavčiće. Sirup se lako sprema, oko 150 grama svežeg lista se prokuva u jednom litru vode oko 5 minuta, a zatim se u proceđenu vodu doda oko 250 grama šećera. Što se tiče lekovitih svojstava, tu je takođe široka primena u istočnoj narodnoj medicini. Sok iz lišća se spolja koristi za lečenje posekotina i rana. Interno se koristi za ublažavanje i lečenje astme, prehlada i nazeba, bronhitisa, mučnine, povraćanja, bolova u predelu abdomena, trovanja hranom i alergijskih reakcija, zatvora.. Interno se uglavnom koristi u obliku čajeva a zadnjih godina se u mnogim azijskim zemljama mogu naći komercijalni ekstrakti ove biljke kao prirodni lekovi protiv gripa, kašlja i alergija. Biljka ima izuzetna antibakterijska i antivirusna svojstva, jaku antioksidativnu aktivnost, što znači da sprečava oštećenja ćelija, hronične bolesti i usporava starenje. Deluje antiseptički i greje i opušta organizam. Sadrži do 1,3% eteričnih ulja, tako da se koristi i za proizvodnju eteričnih ulja. Trudnice bi trebale izbegavati ovu biljku. Lako se uzgaja, seje se po površini supstrata u kontejnerima ili čašama i prekrije veoma tankim slojem zemlje, jer je seme sitno. Održava se vlažnost, a kad biljke malo porastu rasađuju se u veće saksije ili na otvoreno. Može se uzgajati u stanu kao saksijska biljka preko cele godine. Seme je moje proizvodnje i veoma dobre klijavosti. Prodajem i mala pakovanja od 0,5 grama za 100 dinara.

Ovaj redak varijetet biljke Šiso (lat. Perilla Frutescens) ima dvobojni list, sa gornje strane je zelen a sa donje je crven, što biljku čini veoma dekorativnom i atraktivnom. Što se tiče lekovitih svojstava i primene skoro je identičan kao i zeleni ili crveni šiso. Perilla Frutescens je višegodišnja zeljasta začinska i lekovita biljka. Nije otporna na temperature ispod nule pa se na otvorenom uzgaja kao jednogodišnja biljka, iako uz određene uslove može preživeti i do -10°C. Pre svega ovu biljku ne treba mešati sa ukrasnom ili baštenskom koprivicom (Coleus). Iako su obe biljke deo porodice nana, pripadaju različitim rodovima, ali ljudi ih često mešaju zbog sličnog lista koji podseća na list koprive. Do nedavno nismo ni imali naziv za ovu biljku, ali sa popularizacijom japanske kulture i kuhinje preuzeli smo naziv Šiso, kao i mnoge druge zemlje. Šiso je važan deo savremene japanske i korejske kuhinje a prirodno stanište su mu i Kina i Indija. Biljka raste žbunasto i ako ima dovoljno prostora poraste do 70 cm u visinu i do 50 cm u širinu. Postoje zeleni, crveni ili ljubičasti i dvobojni šiso. Aromu biljke je najbolje opisati kao kombinaciju cimeta, narandže, korijandera pa čak pomalo i bosiljka. Kod svih varijeteta je sličan ukus i aroma. Upotreba biljke je zaista široka. Biljka je jestiva cela osim korena. Iako je poreklom sa dalekog istoka, najbolje se uklapa uz hranu koja se koristi na našim prostorima. Mlade biljke, svež ili sušen list se mogu dodavati u salate, zelene i voćne. Sušen list se dodaje u mikseve čajeva. Svež list se koristi kao začin za meso sa roštilja, svinjetinu i ribu, a naročito tunjevinu. Seckan list se od voća naročito uklapa sa šljivom, tako da pretpostavljam da bi se mogao dodavati i u slatko od šljiva, a dobro ide i uz citruse i bobičasto voće. Uklapa se sa grilovanim ili prženim povrćem, kajganom i sa jogurtom. Od povrća i drugih namirnica dobro se slaže sa šargarepom, pirinčem, avokadom, krastavcima, paradajzom, pečurkama, đumbirom, susamom i testeninama. Koristi se i za spremanje sirupa i sokova, za to je naročito pogodan ljubičasti šiso, koji isto imam u ponudi. Sirupi i list se koriste i za koktele, popularni su šiso vodka (sa sirupom od šisoa) i šiso mohito (sa listom šisoa umesto lista nane). Interesantno je što u koktelima sirup šisoa u kontaktu sa limunovim sokom brzo menja boju od ljubičaste do intenzivno crvene. Suv mleveni list se može mešati sa šećerom, kristal ili u prahu i tako se dobija šiso šećer, koji se koristi za dezerte, a može se mešati i sa makom. Nezrele cvasti se koriste kao dodatak supama i čorbama, a stariji cvetovi se mogu pržiti i pohovati. Seme se koristi kao začin za turšije, izuzetan je za kisele krastavčiće. Što se tiče lekovitih svojstava, tu je takođe široka primena u istočnoj narodnoj medicini. Sok iz lišća se spolja koristi za lečenje posekotina i rana. Interno se koristi za ublažavanje i lečenje astme, prehlada i nazeba, bronhitisa, mučnine, povraćanja, bolova u predelu abdomena, trovanja hranom i alergijskih reakcija, zatvora.. Interno se uglavnom koristi u obliku čajeva a zadnjih godina se u mnogim azijskim zemljama mogu naći komercijalni ekstrakti ove biljke kao prirodni lekovi protiv gripa, kašlja i alergija. Biljka ima izuzetna antibakterijska i antivirusna svojstva, jaku antioksidativnu aktivnost, što znači da sprečava oštećenja ćelija, hronične bolesti i usporava starenje. Deluje antiseptički i greje i opušta organizam. Sadrži do 1,3% eteričnih ulja. Trudnice bi trebale izbegavati ovu biljku. Lako se uzgaja, seje se po površini supstrata u kontejnerima ili čašama i prekrije veoma tankim slojem zemlje, jer je seme sitno. Održava se vlažnost, a kad biljke malo porastu rasađuju se u veće saksije ili na otvoreno. Može se uzgajati u stanu kao saksijska biljka preko cele godine.

0,5 grama sadrži oko 500 semenki. Perilla Frutescens je višegodišnja zeljasta začinska i lekovita biljka. Nije otporna na temperature ispod nule pa se na otvorenom uzgaja kao jednogodišnja biljka, iako uz određene uslove može preživeti i do -10°C. Pre svega ovu biljku ne treba mešati sa ukrasnom ili baštenskom koprivicom (Coleus). Iako su obe biljke deo porodice nana, pripadaju različitim rodovima, ali ljudi ih često mešaju zbog sličnog lista koji podseća na list koprive. Do nedavno nismo ni imali naziv za ovu biljku, ali sa popularizacijom japanske kulture i kuhinje preuzeli smo naziv Šiso, kao i mnoge druge zemlje. Šiso je važan deo savremene japanske i korejske kuhinje a prirodno stanište su mu i Kina i Indija. Biljka raste žbunasto i ako ima dovoljno prostora poraste do 70 cm u visinu i do 50 cm u širinu. Postoje zeleni, crveni ili ljubičasti i dvobojni šiso. Aromu biljke je najbolje opisati kao kombinaciju cimeta, narandže, korijandera pa čak pomalo i bosiljka. Kod svih varijeteta je sličan ukus i aroma. Kupujete ljubičasti (crveni) šiso. Upotreba biljke je zaista široka. Biljka je jestiva cela osim korena. Iako je poreklom sa dalekog istoka, najbolje se uklapa uz hranu koja se koristi na našim prostorima. Mlade biljke, svež ili sušen list se mogu dodavati u salate, zelene i voćne. Sušen list se dodaje u mikseve čajeva. Svež list se koristi kao začin za meso sa roštilja, svinjetinu i ribu, a naročito tunjevinu. Seckan list se od voća naročito uklapa sa šljivom, tako da pretpostavljam da bi se mogao dodavati i u slatko od šljiva, a dobro ide i uz citruse i bobičasto voće. Uklapa se sa grilovanim ili prženim povrćem, kajganom i sa jogurtom. Od povrća i drugih namirnica dobro se slaže sa šargarepom, pirinčem, avokadom, krastavcima, paradajzom, pečurkama, đumbirom, susamom i testeninama. Koristi se i za spremanje sirupa i sokova, za to je naročito pogodan ljubičasti šiso. Sirupi i list se koriste i za koktele, popularni su šiso vodka (sa sirupom od šisoa) i šiso mohito (sa listom šisoa umesto lista nane). Interesantno je što u koktelima sirup šisoa u kontaktu sa limunovim sokom brzo menja boju od ljubičaste do intenzivno crvene. Suv mleveni list se može mešati sa šećerom, kristal ili u prahu i tako se dobija šiso šećer, koji se koristi za dezerte, a može se mešati i sa makom. Nezrele cvasti se koriste kao dodatak supama i čorbama, a stariji cvetovi se mogu pržiti i pohovati. Seme se koristi kao začin za turšije, izuzetan je za kisele krastavčiće. Sirup se lako sprema, oko 150 grama svežeg lista se prokuva u jednom litru vode oko 5 minuta, a zatim se u proceđenu vodu doda oko 250 grama šećera. Što se tiče lekovitih svojstava, tu je takođe široka primena u istočnoj narodnoj medicini. Sok iz lišća se spolja koristi za lečenje posekotina i rana. Interno se koristi za ublažavanje i lečenje astme, prehlada i nazeba, bronhitisa, mučnine, povraćanja, bolova u predelu abdomena, trovanja hranom i alergijskih reakcija, zatvora.. Interno se uglavnom koristi u obliku čajeva a zadnjih godina se u mnogim azijskim zemljama mogu naći komercijalni ekstrakti ove biljke kao prirodni lekovi protiv gripa, kašlja i alergija. Biljka ima izuzetna antibakterijska i antivirusna svojstva, jaku antioksidativnu aktivnost, što znači da sprečava oštećenja ćelija, hronične bolesti i usporava starenje. Deluje antiseptički i greje i opušta organizam. Sadrži do 1,3% eteričnih ulja. Trudnice bi trebale izbegavati ovu biljku. Lako se uzgaja, seje se po površini supstrata u kontejnerima ili čašama i prekrije veoma tankim slojem zemlje, jer je seme sitno. Održava se vlažnost, a kad biljke malo porastu rasađuju se u veće saksije ili na otvoreno. Može se uzgajati u stanu kao saksijska biljka preko cele godine. Seme je moje proizvodnje i veoma dobre klijavosti. Moguća je kupovina na veliko, pakovanja od 25 grama (za oko pola hektara) ili 50 grama (za jedan hektar).