Tip: Povrća Kiwano – Cucumis metuliferus, rogata dinja je povrće “voćnog” ukusa iz porodice krastavaca. Kivano ili bodljikava afrička dinja ima ukus kombinacije dinje, limete, banane, dinje i krastavca. Poreklom je iz Afrike, a danas se uzgaja po celom svetu. Kivano obiluje vitaminom C i mineralima, kao što su kalijum i gvožđe, a sadrži još i fosfor, magnezijum, bakar, cink, natrijum i kalcijum. Dva antioksidansa prisutna u kiwanu imaju pozitivna delovanja na zdavlje kože, srca, mišića, živaca i crvenih krvnih zrnaca. Vitamin E također pomaže i neutralizuje štetne slobodne radikale, koji mogu uzrokovati hronične bolesti poput kardiovaskularnih bolesti i raka. Također postoje i neki dokazi koji sugerišu da vitamin E može pomoći u smanjenju rizika od obolevanja Alzheimerovom i Parkinsonovom bolesti. Uzgaja se isto kao i krastavci, sadi se tek krajem aprila početkom maja direktno u zemlju, jer je tropsko povrće osetljivo na niske temperature. Posadi se po 3-4 semenke u rupu dubine 1,5-2,5cm na rastojanju 40cm, ili po 1 semenku u liniju na rastojanju 10cm. Treba saditi uz prostor za penjanje kao što je žicana ograda, ili postavljena mreža za grašak i krastavc. Kiwano bolje uspeva kad ima prostor za penjanje, a plodovi se uglavnom razvijaju u podnožju biljke. Moje iskustvo je da je biljka kiwana bila razastrta posvud po mreži, plodovi su uglavnom bili u podnožju biljke. Seme bi trebalo da proklija za 2-3 nedelje. Seme takođe možete posaditi u saksiji ili kontejneru i rasaditi kada dođe u fazu dva lista i kada je temperatura napolju iznad 15 stepeni. Ako do prvih mrazeva plodovi ne budu žutonarandžasti , uberite ih i spremite ih na suvo mesto, najbolje negde na sobnu temperaturu, kao ukras na policama. Posle nekoliko dana dobiće narandžastu boju i biće spremni za konzumiranje. Plodovi mogu da stoje na polici na sobnoj temperaturi i nekoliko meseci pod uslovom da su plodovi na dovoljnom rastojanju da se međusobno ne povrede sa bodljama. Plodovi kivana su zreli za konzumiranje kada dobiju žuto naranžastu boju, ali mogu se jesti i poluzreli, tad su ukusom više slicni krastavcu.

Carska kruna je ukrasna baštenska biljka poreklom s Himalaja, koju su u Evropu preneli Turci. Ima snažno nadzemno stablo do metar visine. Donji listovi su jajasti, ali se postepeno prema vrhu biljke izdužuju i postaju linearni. Gornji deo stabla je bez listova, a sam vrh se završava vencem listova iz čijih pazuha se razvijaju krupni, upadljivi cvetovi okrenuti nadole. Period cvetanja je u martu i aprilu. Ova biljka ima skromne zahteve što se tiče nege i održavanja. Traži sunčana mesta, suvo i rastresito zemljište. Biljke se obično sade pored staza, ograda, soliterno ispred ukrasnog šiblja i drugih prolećnih cvetnica. Lukovice carske krune imaju veoma neprijatan miris pa razne štetočine, naročito miševi i krtice, izbegavaju vrtove u kojima uspeva. Sejanje: Seme rasporedite u posudi , prekrijte vrlo tankim slojem zemlje 1-2mm.Posudu držite na temp oko +5C - u frižideru (na vratima ili prednjem delu police). Održavajte vlažnost. Posle 60 dana stavite posudu na svetlo i toplo(preko +20C) mesto. Može da se desi da seme počne da klija dok je još u frižideru. Ako to primetite, odmah izvadite posudu i stavite na toplo i svetlo mesto. Kad biljčice ojačaju rasadite pojedinačno.

Tiny Tim je veoma zanimljiva sorta paradajza, sa možda najmanjom stabljikom na svetu. Biljka poraste samo oko 30 cm. Iz tog razloga se može uzgajati u saksijama tokom cele godine. Uglavnom nije potreban nikakav oslonac, mada se ponekad dešava da zbog obilnog roda pretegne na jednu stranu pa je potreban mali oslonac. Plod je sočan i veoma ukusan, težak je u proseku oko 10 grama, oko 2,5 cm je u prečniku i biljke prilično obilno rađaju. Prosečan rod mi je bio oko 200-250 grama po biljci. Možda na prvi pogled ne deluje mnogo, ali biljka zauzima površinu od oko 20x20 cm a visina sa saksijom je oko 45 cm. To znači da na kvadratni metar ide 25 biljaka, a ako ih uzgajate na polici, recimo u 4 reda, može se spakovati 100 biljaka po kvadratnom metru, što je rod od oko 25 kilograma po kvadratnom metru. Uz više pažnje verujem da se može postići i bolji rod. Veoma je praktičan za uzgoj na balkonima i terasama. Ne zahteva mnogo sunca za uzgoj a dobro podnosi i niže temperature u proleće. Koristan je za popunjavanje slobodnog prostora u baštama gde nema dovoljno mesta za krupnije biljke, a veoma je zanimljiv i kao dekorativna biljka, u saksijama, žardinjerama, visećim korpama itd.

Physalis Pruinosa je jedna od mnogobrojnih sorti fizalisa. Poznat je i pod nazivima jagoda paradajz ili zlatna jagoda. Veoma je sličan srodniku Physalis Peruviana, koji je poznat kao peruanska jagoda, tako da ne treba mešati ove dve sorte. Razlike između sorti Pruinosa i Peruviana: Pruinosa je jednogodišnja sorta a Peruviana višegodišnja. Pruinosa ima malo umereniji ukus i sadrži više šećera tako da je malo slađi. Pruinosa se teže čuva nakon branja, brzo gubi vodu i smežura se, tako da nije pogodan za transport i čuvanje na policama marketa, ali je veoma pogodan za sušenje i kandiranje. Iako je plod žut kao i Peruviana, razlikuju se po tome što Pruinosa ima tanju kožu pa se pod njom vide semenke. Fizalisi spadaju u porodicu solanacea (kao paradajz, krompir ili patlidžan) i ubraja se u povrće iako se koristi kao voće. Postoje sorte različitih boja, veličina i karakteristika. Pruinosa je jestiva sorta i jede se samo zreo plod, ostatak biljke je blago otrovan. Plod je žuta bobica prečnika 2-3 cm, koja se nalazi u omotaču oblika lampiona. Omotač se ne jede jer je toksičan i na taj način štiti bobice od štetočina. Zbog toga je svaka bobica savršeno zdrava. Sama biljka je žbunastog oblika, visine do 90 cm. Nije zahtevan sto se tiče zemljišta i uspeva na skoro svim tipovima zemljišta a može se uzgajati i u saksijama. Traži dosta vlage. Ukus fizalisa je veoma specifičan i aromatičan ali i osvežavajuće prijatan. Pruinosa je sorta slatkog ploda, sa ukusom koji podseća na miks ananasa i paradajza. Plod se može jesti svež ili u voćnim salatama, može se koristiti za pripremu kolača, torti, pita, džemova, kompota i slatka. Može se i sušiti i koristiti kao suvo grožđe. UZGOJ Fizalis se lako uzgaja i ne traži mnogo pažnje. Pruinosa je jednogodišnja biljka i u divljini se lako razmnožava rasejavanjem semena. Može se sejati direktno, ali mnogo je efikasnije ako se prvo uzgaja rasad pa se presadi na stalno mesto kad poraste oko 10 cm. Seje se identično kao paradajz ili paprika. Seme niče za 15-30 dana, dakle nešto duže od paradajza ili paprike, a plod stiže za berbu za oko 3 meseca od nicanja. Nema prirodnih neprijatelja i ne napadaju ga bolesti. Seme je moje proizvodnje i visokog je procenta klijavosti. 0,1 gram semena sadrži oko 150 semenki.