Drvo Cetkica za Zube Seme (Woody) (Salvadora persica) Cena je za pakovanje od 5 Semena. AFRIKA je kontinent na kom mnogi ljudi imaju predivne zube iako možda nemaju četkicu za zube! Kako je to moguće? Tajna mnogih koji imaju bele zube leži u jednom jednostavnom parčencetu drveta — štapiću za žvakanje! Štapiće za žvakanje su najpre koristili Vavilonci, a kasnije i Egipćani, Grci i Rimljani. Ove male drvene „četkice za zube“ takođe su bile rasprostranjene u Arabiji u vreme pre nastanka islama. Evropljani su pre oko 300 godina prestali da koriste štapiće za žvakanje, ali su oni i dan-danas popularni u mnogim delovima Afrike, Azije i Bliskog istoka. Na Bliskom istoku se za dobijanje štapića za žvakanje najčešće koristi drvo iz porodice Salvadora persica. U zapadnoj Africi se koristi drvo limuna i pomorandže, a na Indijskom poluostrvu drvo margose. Ovi štapići se u istočnoj Africi prave od skoro 300 različitih vrsta drveta i žbunova. Kako ovaj štapić čisti zube? Prilikom žvakanja, vlakna na krajevima štapića omekšaju i formiraju hrapavu „četkicu“. Daljnjim žvakanjem istiskuju se ostaci hrane koji se nalaze između zuba i stimuliše se cirkulacija krvi u desnima. Takođe se pospešuje lučenje pljuvačke, koja deluje kao prirodno sredstvo za ispiranje usta jer uklanja bakterije i sprečava njihovo širenje.* Međutim, štapić za žvakanje nije samo jedna vrsta četkice za zube. Grančice i korenje nekih biljaka sadrže i jedinjenja koja usporavaju stvaranje zubnog kamenca. Pokazalo se da ekstrakti koji se dobijaju iz nekih štapića imaju antibakterijska i antigljivična svojstva. Grančice pomenutog drveta Salvadora persica čak mogu pomoći da se spreči nastanak čireva. U Namibiji se od biljke iz porodice Diospyros lycioides prave štapići koji onemogućavaju razmnožavanje mikroorganizama koji prouzrokuju karijes, bolesti desni i upalu grla. Ovo prirodno sredstvo za čišćenje zuba može sprečiti pojavu karijesa, ali i ojačati desni i koren zuba. Neke kompanije proizvode paste za zube koje sadrže vlakna i smole tih biljaka. Naravno, neki više vole da koriste uobičajenu četkicu za zube. Bilo da se odlučite za nju ili za ovakav štapić poput nekih ljudi iz prošlosti, jedna stvar je sigurna — higijena zuba je veoma važan deo lične higijene. SAVET: Na našim prostorima pojavio se novi proizvod,priznat od strane svetske zdravstvene organizacije,Woody. Woody je biljka, (Salvadora persica) koja predstavlja najveći poklon iz prirode koji nam pomaže u očuvanju zdravog i lepog osmeha. Woody je odlična alternativa za konvecionalne obične plastične četkice za zube, jer je poznata po brojnim lekovitim dejstvima za celu usnu duplju i šire. Ona sadrži, prirodne sokove koji su se pokazali efikasno u borbi protiv bakterija i minerale koji jačaju zubnu gleđ i sprečavaju propadanje zuba bez korišćenja paste za zube. Sa sigurnošću : efikasno uklanja naslage jača desni efikasno čisti prostore izmedju zuba čisti jezik sprečava propadanje zuba(karijes) prirodno beli zube odklanja bol u zubima eliminiše loš zadah u ustima poboljšava čulo ukusa stimuliše izlučavanje pljuvačke i odklanja problem suvih usta. Uklonite pulpu pre setve.

Limun Seme (Citrus x limon) Cena je za pakovanje od 4 ili 10 semena. Limun (lat. Citrus x limon) je drvo iz roda Citrus (porodica Rutaceae) i njegov plod. Rezultat je davnog ukrštanja po svoj prilici pomela i citrona, ali već vjekovima uspijeva kao samostalno drvo koje se razmnožava reznicama ili kalemljenjem. Varijacije Limun se širom svijeta uzgaja u nebrojenim varijacijama koje, navodno, više niti botaničari ne registruju. Razlike između novih varijacija su samo u spoljašnjem izgledu, dok njihova prehrambena svojstva i privredni značaj ostaju nepromijenjeni. Naime, limun se vrlo rijetko koristi kao svježe voće, tako da manje promjene ukusa nisu previše važne. Za industrijsku upotrebu je dobra bilo koja varijacija osim, možda, onih koje nisu dovoljno trajne, pa ih se mora vrlo brzo nakon branja iskoristiti. Takve su, na primjer, gotovo nepoznate varijacije crvenih i slatkih limuna čiji su plodovi doduše kiseli, ali su istovremeno i slatki, pa ih uzgajivači koriste kao svježe voće. Njihov plod, kad se ubere, mora se potrošiti u dva-tri dana, pa je zbog toga gotovo nepoznat. Limune uglavnom dijelimo na žute i zelene, no to je samo komercijalna podjela, jer rastu na istom drvetu. Zeleni limun se razvija iz proljetnog cvijeta drveta veštački izazvanom sušom koja mora trajati četrdeset dana između juna i jula. Tako dobijen proljetni plod ima tanku, zelenu koru i vrlo sočno „meso". Takav plod podnosi duga putovanja i skladištenje pa je moguć izvoz po cijelom svijetu. Uobičajeni na tržištu žuti plodovi, rastu na istom drvetu, samo što sazrijevaju zimi. Ovaj način korišćenja drveta značajno skraćuje njegov životni vijek, ali kako je vrlo isplativ, vrlo često se koristi. Opis Limun je manje drvo, visoko od 3 do 6 metara. Mladi izboji i cvjetni listići su ljubičasti. Plod je žute boje, unutrašnjost mu je bezbojna, ovalnog do gotovo okruglog oblika, obično uz peteljku malo udubljen sa šiljastim završetkom na suprotnom kraju. Kora može biti lagano hrapava ili glatka, a s unutrašnje strane obložen je bijelom sunđerastom ovojnicom koja se zove albedo i nije jestiva. Biljka se ponekad uzgaja kao ukras, ali uopšte nasadi se uzgajaju radi dobijanja plodova. U odgovarajućem podneblju limunovo drvo rodi dva put godišnje. Proljetna cvatnja iz koje izrastaju najbolji plodovi traje najmanje dva mjeseca. Isto toliko dugo zreli plodovi mogu čekati branje na grani, što dozvoljava neprekidno branje tokom cijele zime, od novembra pa do aprila ili maja. Druga cvetnja, koja se u komercijalnim nasadima izaziva prisilno, traje u avgustu i septembru, a plodovi se počinju brati u svibnju, odmah nakon što se uberu zadnji zimski plodovi. Jedan limun ima oko 57% jestive tvari, na koru otpada 40% a na sjemenke oko 3%. Naravno, pri tome se mora uzeti u obzir da su to prosječne vrijednosti i da razni varijeteti mogu značajno odstupati od navedenog. Iz toga proizlazi da se limun ne koristi samo za dobijanje soka i limunske kiseline. Od kore se radi kandirano voće i dobivaju esencije i pektin. Od sjemenki se dobija ulje, a ostatak se prerađuje za životinjsku hranu. Jedno odraslo drvo u povoljnim klimatskim uslovima daje 600 do 800 plodova godišnje. Sok i esencija Plod limuna sadrži od 40 do 50% soka. Boja soka je žuta do blijedo zelena, a ukus kiseo. Sadrži do 8% limunske kiseline, manje količine drugih organskih kiselina, oko 3% šećera i puno vitamina, prije svega C-vitamin. Prije upotrebe ga se pasterizuje ili koncentriše. Pasterizovani sok koji je i bez konzervansa trajan najmanje jednu godinu, koristi se kao dodatak jelima i pićima. Koncentrisani sok se obično koristi za dalju industrijsku preradu za gotova jela i pića. Limunsko eterično ulje je žuta tekućina s izrazitim mirisom na limun, i potpuno je topivo u alkoholu. Sastoji se pretežno (oko 90%) od limunina. Industrijski ga deterpeniraju vakuumskom destilacijom ili uz pomoć otapala. Tako pročišćeno ulje koristi se prije svega u prehrambenoj industriji (likeri, kolači) i za izradu parfema. Industrija sredstava za čišćenje i deterdženata koristi ulje prije deterpenacije i čak ga razrjeđuje s jeftinijim proizvodima, kao npr. s parafinskim uljem. Još puno prije moderne faramakologije se limun koristio kao lijek. Kad se još nije znalo za vitamine i koliko su korisni za zdravlje, limun je korišten kao lijek. Prije svega, smatralo ga se učinkovitim sredstvom protiv krvarenja otvorenih rana i za čišćenje zagnojenih rana. Limun je nezamjenjiv kod liječenja skorbuta što su znali još antički pomorci koji su na svako daleko putovanje uzimali sa sobom velike zalihe limuna. Na Siciliji, koja je imala velike probleme sa snadbevanjem pitkom vodom, oduvijek se u sve zalihe pitke vode stavljalo svježe polovine limuna. Ljudi su iz iskustva znali da limun dezinfikuje vodu, a moderna nauka je to potvrdila. Možda iz tog prastarog običaja proizlazi današnja navika da poslužujemo vodu s režnjem limuna.

Cena: 200 DIN Za članove Udruženja: 180 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Količina na lageru: 3 Zemlje isporuke: Srbija Opis: nisko tropsko drvo vrlo lepih sjajnih listova i zutih plodova bogatih vitaminima,pri nicanju dobija se biljka koju je pozeljno kalemiti u neku hibridnu sortu Napomena o isporuci: saljem postom postarina je 108din Lokacija prodavca: paracin - srbija

Cena: 250 DIN Za članove Udruženja: 225 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Starost: Ovogodišnje Količina na lageru: 3 Veličina: 15 semenki Zemlje isporuke: Srbija Opis: Trnovit zimzeleno drvo radja sitne plodove vrlo otporne na hladnoću Seme je ovogodišnje Napomena o isporuci: Šaljem poštom kao vrednosno pismo Poštarina je oko 200dinara koju plaća kupac po prijemu Lokacija prodavca: paracin - srbija

Palestinska Slatka Limeta Seme (Citrus limettioides) Cena je za pakovanje od 2 semena. Citrus limettioides, Palestinska Slatka Limeta ili indijski slatka limeta ili uobičajeno slatka limeta, koji se alternativno smatra sortom Citrus × limon, C. × limon „Indijska limeta“, je limeta sa niskom kiselinom koji se u Palestini koristi za hranu, sokove... Indijska slatka limeta je malo zimzeleno drvo sa nekoliko bodlji, koje raste 4 - 6 metara visoko. Drvo se ponekad gaji zbog jestivog voća, posebno u Indiji, mediteranskom regionu, Vijetnamu i tropskoj Americi Pripadnik je slatkih limeta. Poput Meier limuna, rezultat je ukrštanja limuna (Citrus medica) i hibrida mandarine / pomela koji se razlikuje od slatko kisele pomorandže. Jestiva upotreba Voće - sirovo, kuvano ili konzervirano. Sočna, kiselo-slatka pulpa. Od soka se pravi bezalkoholno piće. Medicinski Plod ima lekovita svojstva. Citrusi sadrže širok spektar aktivnih sastojaka, a istraživanja su još uvek u toku kako bi se pronašla njihova upotreba. Bogate su vitaminom C, flavonoidima, kiselinama i isparljivim uljima. Takođe sadrže kumarine kao što je bergapten koji kožu senzibilizira na sunčevu svetlost. Bergapten se ponekad dodaje preparatima za sunčanje, jer pospešuje pigmentaciju kože, mada kod nekih može izazvati dermatitis ili alergijske reakcije. Neke od biljaka novije primene koriste se kao izvori antioksidanata i hemijskih pilinga u specijalizovanoj kozmetici. Other Uses Eterično ulje se dobija iz kore ploda. Biljka se koristi kao podloga za druge vrste citrusa.

Tamarind Seme (Tamarindus indica) Cena je za pakovanje od 5 semena. Tamarind je drvo koje moze da dostigne visinu i do 25 metara ali normalno mu je visina od 10 do 15 metara. To je drvo koje ima kratko stablo. Uvek zeleno drvo ali ako mu fali voda moze i da odbaci lisce. Misli se da potice iz zapadne Azije. Kada posejete seme i ono nikne vodite racuna da zemlja uvek bude malo vlazna ali ne i mokra jer nepodnosi previse vodu. Mlade biljke ne podnose zimu i zeto im je potrebno obezbediti prezimljavanje u sobi na mestu(prozoru) gde ima puno svetlosti i temperatura ne bi trebala biti ispod 15 stepeni. Plod obicno ima najmanje 4 semena i seme je zrelo kada kada su tamne do crne boje. Semena bi tebalo pre sejanja potopiti u vodu jedan dan i lagano skinuti opnu , Semena mogu stajati i godinu dana nakon berbe i imati jedan procenat klijanja od preko 95 procenata. Klijanje nastupa izmedju 2 i 8 nedelja obicno, ali ako se predhodno pokvasi u vodu i oguli zastitna opna skracuje se vreme klijanja . Za sejanje se preporucuje kokos substrat. Seme staviti u saksiju i tek prekriti zemljom i pritisnuti odgore, zatim politi i ostaviti na toplo mesto, koje nemora biti svetlo nego slobodno saksiju mozete postaviti i na tamno mesto. Tamarin ukus se može podeliti u dve grupe . Slatki tamarind voce ima braonkasto meso i voma je ukusan , kiseli tamarind je skoro crn i sličan u konzistentnosti i boji grožđa . Zrelo tamarind voce sadrži ne samo šecer ( 35 do 50 % ), nego i velike količine vinske kiseline ( do 20 %). Ukus kiselog soka Tamarind podseca na sok od limuna,sok od tamarinda može zameni sok od limuna. Vi ovde kupujete seme SLATKOG TAMARINDA Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: Prelijte seme vrucom vodom i ostavite u vodi 24-48 sati Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: tokom cele godine Dubina Sejanja: 1 cm Vrsta Substrata: Mi uvek preporucujemo substrat br.1 Sejanje temperatura: 25-28 ° C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: zavisno od uslova obicno 2-4 nedelje a i duze Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.

"GDE GOD NAĐEŠ ZGODNO MESTO TU DRVO POSADI" Kako podići kvalitetan Voćnjak i Vinograd ? Velika prolećna ponuda svih vrsta VOĆNIH SADNICA (jabuka, šljiva, kajsija, trešnja, višnja, kruška, dunja, breskva, nektarina, badem, mušmula, orah, lešnik...). STUBASTE I PATULJASTE sadnice. JAGODIČASTO VOĆE (kupina, malina, jagoda...). BOBIČASTO VOĆE ( borovnica, ogrozd, ribizla, brusnica, aronija, godži, dren ...). EGZOTIČNO VOĆE ( kumkvat, jap. jabuka, jap. kruška, kivi, limun, nar, crna kajsija itd.) . LOZNI KALEM (stone i vinske sorte). RUŽE itd. Po veoma povoljnim cenama. Manje porudžbine šaljemo BRZOM POŠTOM, veće porudžbine lično DOSTAVLJAMO. Obezbedite sadni materijal i za jesenju sadnju. Izaberite kvalitet. 065 88 750 88 ili 063 762 51 91 " Rasadnik Čolić ".

"GDE GOD NAĐEŠ ZGODNO MESTO TU DRVO POSADI" Kako podići kvalitetan Voćnjak i Vinograd ? Velika prolećna ponuda svih vrsta VOĆNIH SADNICA (jabuka, šljiva, kajsija, trešnja, višnja, kruška, dunja, breskva, nektarina, badem, mušmula, orah, lešnik...). STUBASTE I PATULJASTE sadnice. JAGODIČASTO VOĆE (kupina, malina, jagoda...). BOBIČASTO VOĆE ( borovnica, ogrozd, ribizla, brusnica, aronija, godži, dren ...). EGZOTIČNO VOĆE ( kumkvat, jap. jabuka, jap. kruška, kivi, limun, nar, crna kajsija itd.) . LOZNI KALEM (stone i vinske sorte). RUŽE itd. Po veoma povoljnim cenama. Manje porudžbine šaljemo BRZOM POŠTOM, veće porudžbine lično DOSTAVLJAMO. Obezbedite sadni materijal i za jesenju sadnju. Izaberite kvalitet. 065 88 750 88 ili 063 762 51 91 " Rasadnik Čolić ".

Bazga ili Zova Seme (Sambucus nigra) Cena je za pakovanje od 100 semena. Bazga ili zova (Sambucus) raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlosmedja, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavicasta. Vec u blizini zemlje izbijaju postrane krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje plutasta, bela i veoma lagana srž. Nasuprotni listovi ne-pravilno su perasti s jajastim, zašiljenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene. Cvetovi su sakupljeni u plosnati paštitac, a boja im je bela do žuckasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobe, u pocetku zelene, zatim crveno-smedje i naposletku sjajnocme. Bobe su male i socne. Cvetovi su jakog i veoma ugodnog mirisa, koji u suvom stanju postaju blaži. Ukus cvetova je gorkast i aromatican. Sirove bobe (plodovi) imaju neprijatan ukus, dok su pripremljeni kao kompot ukusni. ... , Stanište: raste na rubovima šuma i osuncanim šumskim krcevinama. na zapuštenim mestima i u blizini naselja. . Lekoviti deo biljke: mladi izboji i mladi listovi sabiru se u prolece, cvetovi za vreme cvatnje, plodovi nakon dozrevanja, a kora od od februara do novembra. .. Lekovito delovanje: caj od listova i mladica zovine ili bazge koristi se za pospešivanje izlucivanja mokrace, nakupljene tecnosti u telu, za lecenje šeceme bolesti kao i za cišcenje i poboljšanje krvi. caj od cvetova bazge koristi se u lecenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripe, pocetne upale pluca, jake kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod pocetne tuberkuloze i kod svih reumaticnih bolesti. Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje caja kojim se odstranjuju poteškoce kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mehura, leci vodenu bolest, razne edeme te tvrdu stolicu. Kod nje su korisni i cvet, i kora, i plod, i list, i koren. Neka u vašoj kuci uvek bude zove. Caj od njenih cvetova pomoci ce da se preznojite kod bilo koga oblika prehlade ili gripa, što je znatno olakšati bolest. Suština je u tome što se sa znojem izbacuju sve štetne materije koje su bolesti doprinele. Zova spira bolesti i tako što pospešuje mokrenje i olakšava ga. Cajevi od kore pomažu kod regulacije stolice i olakšavaju mokrenje, ali se mora pomno i pažljivo dozirati, jer preterane kolicine mogu biti opasne. Upotrebljava se jedna manja, i to ravna (nikako napunjena!) kafena kašicica za jednu šolju. U toku dana sme da se popije samo jedna kafena šoljica - maksimalno dve - i to u vecim razmacima, gutljaj po gutljaj. Zreli plodovi zove su takode vrlo korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje važnih materija, ove bobice, naravno kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego i jedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveži, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot, bilo kao džem. Lekovito deluju protiv nesanice. Sok od svežih boba koristi se u lecenju neuralgije trigerninusa (neurlagija licnog živca), za jacanje, za blago regulisanje stolice, cišcenje krvi, umirenje trbušnih grceva i crevnih kolika, za apetit i poboljšanje cirkulacije krvi . Recept za sok od zovinih cvetova: U 1 litar vode stavite 24 cveta zove I neka tako stoji 24 casa, zatim procedite sok kroz gazu ili nesto drugo. U cist I procedjen sok dodajte 0,5 kilograma secera I 2 iscedjena limuna, promesajte sa vremena na vreme da bi se secer dobro rastvorio. Sirup sipajte u flase I drzite na hladnom mestu, najbolje frizider… Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: 0 Stratifikacija: 2 meseca u vlažnom substratu u frižideru Vreme Sejanja: Tokom cele godine Dubina Sejanja: Seme samo lagano prekrijte supstratom. Vrsta Substrata: Mi uvek preporucujemo substrat br.1 Sejanje temperatura: oko 18-22 ° C. Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: zavisno od uslova. Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.

Obicna Musmula Seme Izdrzava -30 ° C (Mespilus germanica) Cena je za pakovanje od 10 Semena. Obicna musmula (lat. Mespilus germanica) je zbunasta vrsta iz roda musmula (Mespilus), koja se uzgaja kao vocka. Prirodni areal obicne musmule obuhvata oblasti oko Crnog mora – padine Kavkaza, severni Iran, srednju i Malu Aziju, jugoistocnu Evropu (planina Strandza u Bugarskoj) Opis Obicna musmula je listopadni zbun ili nisko drvo, visine do 6 m. Listovi su prosti, siroko lancetasti i izduzeni, retko nazubljeni, sa zaliscima. Duzina lista je 6–12 cm, a sirina 3–5 cm. Cvetovi su pojedinacni, bele boje i krupni. Plod je pomum, na kome su uocljivi casicni listici. Mušmula, zlatni dar jeseni Sa bogatom istorijom, blagotvornim učinkom na digestivni trakt i širokom primenom u kulinarstvu, mušmula je ukusan dar jeseni i odličan saveznik u borbi za bolje zdravlje. U obilju jesenjih darova valja obratiti posebnu pažnju na često nepravedno zapostavljeno voće poput mušmula. Iako latinski naziv Mespilus germanica znači nemačka mušmula, ovo voće potiče iz jugozapadne Azije i jugoistočne Evrope, a u Nemačku su je doneli Rimljani, koji su među prvima otkrili blagodeti tog voća iz porodice ruža. Kada se oberu, što se preporučuje tek kada lišće počne da opada, čak i posle prvih mrazeva, tvrde su i opore, pa ih treba ostaviti nekoliko nedelja da zru. Meso tada postaje meko, sočno, kiselkasto i kremasto, kao puter od jabuke. Neki ljubitelji smeđe lepotice kažu da ih njen ukus podseća na jabukovaču, drugi, pak, na aromatično vino. Bila je posebno popularna u srednjem veku, a kao voće koje istrune pre nego što je zrelo i spremno za jelo – mušmula je u književnosti često upotrebljavana kao simbol za prostituciju. Od davnina su cenjene kao prijatno sredstvo za jačanje organa za varenje, protiv dijareje (zbog tanina, pektina i drugih sastojaka). Oni koji žude za alternativnim izvorom vitamina C mogu da privedu svoju potragu kraju kada na pijaci naiđu na mušmule. Iako se uglavnom konzumira sveža, što nutricionisti ističu kao najkorisnije za organizam, od ovog voća mogu se napraviti razne poslastice: marmelada, liker, rakija, ali i sir. Ukus smeđih plodova odlično se slaže sa puterom, cimetom, karanfilićem, slatkom pavlakom, limunom, suvim grožđem i vinom, te ostavlja prostora za širok dijapazon kulinarskih varijacija. Osušeno lišće mušmule, sakupljeno u doba cvetanja biljke koristi se za spravljanje čaja koji se u narodnoj medicini opisuje delotvorno sredstvo za ispiranje grla, za lečenje zapaljenja desni i usta. Lišće i kora, takođe, imaju korisnu stranu – daju lepu mrku i žutu boju tkaninama. Uputstvo za Sejanje Razmnožavanje: Semenom Predtretman: Opnu semena predhodno smirglom stanjiti zatim drzati u vodi 24 sata. Stratifikacija: 1. Posejano seme drzite prvo na sobnoj temperaturi 2 nedelje. 2. Zatim stavite u frizider na 60 dana. 3. Izvadite iz frizidera i drzite na svetlom mestu 20-25°C (ne direktno na suncu) Vreme Sejanja: tokom cele godine Dubina Sejanja: 1-3mm. Takodje se mogu naci podaci da klija na svetlu tj. da netreba pokrivati seme Substratom. Vrsta Substrata: Mi uvek preporucujemo substrat br.1 Sejanje temperatura: 20-25°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro. Vreme Klijanja: zavisno od uslova obicno izmedju 4 do 12 nedelja. Ponekada i par meseci. Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.