Cena: 160 DIN Za članove Udruženja: 144 DIN Niste član Udruženja. Učlanite se u Udruženje Svet Biljaka Kupi na brzinu Količina na lageru: 50 Zemlje isporuke: Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Slovenija Opis: Na dnu ove stranice mozete pogledati ostale moje oglase.Kupovinom od jednog prodavca stedite na postarini... Ova biljka je zapravo dvogodisnja-višegodišnja biljka i poreklom je iz Evrope (sa Pirineja) koja lako dostiže 50 cm,Cvetovi su beli prilično su velike,zmeđu 2-5 cm u prečniku, i privlačni su za leptire i pčele,takođe ima centralno žuto dugme i bele latice,glava cveta se nocu potpuno zatvara a ujutru otvara.Biljci je potrebna puna sunceva svetlost,dobro podnose visoke temperature ali ne toliko niske.Nevoli zbijena zemljista,odgovara joj plodno tlo bogato hranljivim materijama koje ostaje vlažno.Umereno otporna na sušu ,Voli vodu, ali ne previše.Cveta od aprila do avgusta,,(u jesen obaviti orezivanje biljke) Lekovitost:Bellis perennis se upotrebljava i u homeopatiji za lečenje rana nakon određenih hirurških postupaka,kao i tupih ozleda kod životinja. Tipski,kod namene za upotrebu u homeopatiju, biljka se bere dok je u cvetu. Cvetovi Bellis perennis, u tradicijskoj austrijskoj medicini interno su se uzimali kao čaj (ili lišće kao salatu), za lečenje poremećaja gastrointestinalnog i respiratornog trakta. Razmnozavanje,semenom, rezanjem i deljenjem biljke.. Uzgoj: sejati seme u kutijama ili u paletama od juna do jula. Ova sorta cveta od aprila do jula. Pokrijte semena pola centimetarskog sloja zemlje. Seme klija za 7 do 14 dana na 20-25 ° C(pikirati biljke u zasebne saksice). Postavite u stalnu poziciju kada biljke ojacaju u razmacima od 10 x 15 cm u septembru. Biljke dobro rastu na osunčanim ili polusenitim pozicijama. Za rezani cvet posijte sjeme pod pokrivačem u rano proljeće. Prodaje se 30-50 semena. Napomena o isporuci: Poruceni artikli salju se 1-5 dana,od dana porucivanja(vazi za januar-april).Saljemo Post Exspresom, ptt oko 480-500 din, placanje posiljke prilikom preuzimanja(pouzecem).Moguce je slanje semena Vrednosnim Pismom ali je neophodna uplata na racun(pre slanja paketa),cena ptt-a 200-250 din+ iznos porudzbine(kada vas budemo kontaktirali,broj racuna dobicete ako zahtevate ovaj nacin slanja paketa).Nakon porucivanja dobicete sms(u najkracem roku)..UKOLIKO NA LAGERU NEMAMO NESTO OD PORUCENIH SEMENA,BICETE BLAGOVREMENO OBAVESTENI..Hvala sto kupujete kod nas,nadamo se da cemo opravdati vase poverenje... Lokacija prodavca: Opstina Smederevo - Srbija Napomena prodavca: Minimalni iznos porudzbine za slanje u Srbiji je oko 600 din..Van Srbije 1500 din ..Opcija 1.Saljemo Post Exspresom, ptt oko 480-500 din,Placanje posiljke prilikom preuzimanja(pouzecem)..........Opcija 2.Vrednosnim pismom,neophodna uplata na racun(pre slanja paketa),cena ptt 200-250 din(uplacijete iznos porudzbine + ptt)..

Perilla Frutescens ili Šišo je višegodišnja zeljasta zacinska i lekovita biljka. Nije otporna na temperature ispod nule pa se na otvorenom uzgaja kao jednogodišnja biljka, iako uz odredene uslove može preživeti i do -10°C. Pre svega ovu biljku ne treba mešati sa ukrasnom ili baštenskom koprivicom (Coleus). Iako su obe biljke deo porodice nana, pripadaju razlicitim rodovima, ali ljudi ih cesto mešaju zbog slicnog lista koji podseca na list koprive. Do nedavno nismo ni imali naziv za ovu biljku, ali sa popularizacijom japanske kulture i kuhinje preuzeli smo naziv Šiso, kao i mnoge druge zemlje. Šiso je važan deo savremene japanske i korejske kuhinje a prirodno stanište su mu i Kina i Indija. Biljka raste žbunasto i poraste do 60 cm u visinu i oko 30 cm u širinu. Postoji zeleni i crveni ili ljubicasti šiso. Aromu biljke je najbolje opisati kao kombinaciju cimeta, korijandera i citrusa, pa cak i bosiljka. Izmedu zelenog i crvenog postoje male razlike u aromi ali u suštini je slican ukus. Kupujete ljubicasti šiso. Upotreba biljke je zaista široka. Biljka je jestiva cela osim korena. Iako je poreklom sa dalekog istoka, najbolje se uklapa uz hranu koja se koristi na našim prostorima. Mlade biljke, svež ili sušen list se mogu dodavati u salate, zelene i vocne. Sušen list se dodaje u mikseve cajeva. Svež list se koristi kao zacin za meso sa roštilja, svinjetinu i ribu, a narocito tunjevinu. Seckan list se od voca narocito uklapa sa šljivom, tako da pretpostavljam da bi se mogao dodavati i u slatko od šljiva, a dobro ide i uz citruse i bobicasto voce. Uklapa se sa grilovanim ili prženim povrcem, kajganom i sa jogurtom. Od povrca i drugih namirnica dobro se slaže sa šargarepom, pirincem, avokadom, krastavcima, paradajzom, pecurkama, dumbirom, susamom i testeninama. Koristi se i za spremanje sirupa i sokova, za to je narocito pogodan ljubicasti šiso. Sirupi i list se koriste i za koktele, popularni su šiso vodka (sa sirupom od šisoa) i šiso mohito (sa listom šisoa umesto lista nane). Suv mleveni list se može mešati sa šecerom, kristal ili u prahu i tako se dobija šiso šecer, koji se koristi za dezerte, a može se mešati i sa makom. Nezrele cvasti se koriste kao dodatak supama i corbama, a stariji cvetovi se mogu pržiti i pohovati. Seme se koristi kao zacin za turšije, izuzetan je za kisele krastavcice. Što se tice lekovitih svojstava, tu je takode široka primena u istocnoj narodnoj medicini. Sok iz lišca se spolja koristi za lecenje posekotina i rana. Interno se koristi za ublažavanje i lecenje astme, prehlada i nazeba, bronhitisa, mucnine, povracanja, bolova u predelu abdomena, trovanja hranom i alergijskih reakcija, zatvora.. Interno se uglavnom koristi u obliku cajeva a zadnjih godina se u mnogim azijskim zemljama mogu naci komercijalni ekstrakti ove biljke kao prirodni lekovi protiv gripa, kašlja i alergija. Biljka ima izuzetna antibakterijska i antivirusna svojstva, jaku antioksidativnu aktivnost, što znaci da sprecava oštecenja celija, hronicne bolesti i usporava starenje. Deluje antisepticki i greje i opušta organizam. Sadrži do 1,3% etericnih ulja. Trudnice bi trebale izbegavati ovu biljku. Lako se uzgaja, seje se po površini supstrata u kontejnerima ili cašama i prekrije veoma tankim slojem zemlje, jer je seme sitno. Održava se vlažnost, a kad biljke malo porastu rasaduju se u vece saksije ili na otvoreno. Može se uzgajati u stanu kao saksijska biljka preko cele godine.

Šiso Seme (Perilla frutescens, var.crispa) Cena je za pakovanje od 50 (0,09g) Semena. Perilla Frutescens je višegodišnja zeljasta začinska i lekovita biljka. Nije otporna na temperature ispod nule pa se na otvorenom uzgaja kao jednogodišnja biljka, iako uz određene uslove može preživeti i do -10°C. Pre svega ovu biljku ne treba mešati sa ukrasnom ili baštenskom koprivicom (Coleus). Iako su obe biljke deo porodice nana, pripadaju različitim rodovima, ali ljudi ih često mešaju zbog sličnog lista koji podseća na list koprive. Do nedavno nismo ni imali naziv za ovu biljku, ali sa popularizacijom japanske kulture i kuhinje preuzeli smo naziv Šiso, kao i mnoge druge zemlje. Šiso je važan deo savremene japanske i korejske kuhinje a prirodno stanište su mu i Kina i Indija. Biljka raste žbunasto i poraste do 60 cm u visinu i oko 30 cm u širinu. Postoji zeleni i crveni ili ljubičasti šiso. Aromu biljke je najbolje opisati kao kombinaciju cimeta, korijandera i citrusa, pa čak i bosiljka. Između zelenog i crvenog postoje male razlike u aromi ali u suštini je sličan ukus. Kupujete ljubičasti šiso. Upotreba biljke je zaista široka. Biljka je jestiva cela osim korena. Iako je poreklom sa dalekog istoka, najbolje se uklapa uz hranu koja se koristi na našim prostorima. Mlade biljke, svež ili sušen list se mogu dodavati u salate, zelene i voćne. Sušen list se dodaje u mikseve čajeva. Svež list se koristi kao začin za meso sa roštilja, svinjetinu i ribu, a naročito tunjevinu. Seckan list se od voća naročito uklapa sa šljivom, tako da pretpostavljam da bi se mogao dodavati i u slatko od šljiva, a dobro ide i uz citruse i bobičasto voće. Uklapa se sa grilovanim ili prženim povrćem, kajganom i sa jogurtom. Od povrća i drugih namirnica dobro se slaže sa šargarepom, pirinčem, avokadom, krastavcima, paradajzom, pečurkama, đumbirom, susamom i testeninama. Koristi se i za spremanje sirupa i sokova, za to je naročito pogodan ljubičasti šiso. Sirupi i list se koriste i za koktele, popularni su šiso vodka (sa sirupom od šisoa) i šiso mohito (sa listom šisoa umesto lista nane). Suv mleveni list se može mešati sa šećerom, kristal ili u prahu i tako se dobija šiso šećer, koji se koristi za dezerte, a može se mešati i sa makom. Nezrele cvasti se koriste kao dodatak supama i čorbama, a stariji cvetovi se mogu pržiti i pohovati. Seme se koristi kao začin za turšije, izuzetan je za kisele krastavčiće. Što se tiče lekovitih svojstava, tu je takođe široka primena u istočnoj narodnoj medicini. Sok iz lišća se spolja koristi za lečenje posekotina i rana. Interno se koristi za ublažavanje i lečenje astme, prehlada i nazeba, bronhitisa, mučnine, povraćanja, bolova u predelu abdomena, trovanja hranom i alergijskih reakcija, zatvora.. Interno se uglavnom koristi u obliku čajeva a zadnjih godina se u mnogim azijskim zemljama mogu naći komercijalni ekstrakti ove biljke kao prirodni lekovi protiv gripa, kašlja i alergija. Biljka ima izuzetna antibakterijska i antivirusna svojstva, jaku antioksidativnu aktivnost, što znači da sprečava oštećenja ćelija, hronične bolesti i usporava starenje. Deluje antiseptički i greje i opušta organizam. Sadrži do 1,3% eteričnih ulja. Trudnice bi trebale izbegavati ovu biljku. Lako se uzgaja, seje se po površini supstrata u kontejnerima ili čašama i prekrije veoma tankim slojem zemlje, jer je seme sitno. Održava se vlažnost, a kad biljke malo porastu rasađuju se u veće saksije ili na otvoreno. Može se uzgajati u stanu kao saksijska biljka preko cele godine.

Ovaj redak varijetet biljke Šiso (lat. Perilla Frutescens) ima dvobojni list, sa gornje strane je zelen a sa donje je crven, što biljku čini veoma dekorativnom i atraktivnom. Što se tiče lekovitih svojstava i primene skoro je identičan kao i zeleni ili crveni šiso. Perilla Frutescens je višegodišnja zeljasta začinska i lekovita biljka. Nije otporna na temperature ispod nule pa se na otvorenom uzgaja kao jednogodišnja biljka, iako uz određene uslove može preživeti i do -10°C. Pre svega ovu biljku ne treba mešati sa ukrasnom ili baštenskom koprivicom (Coleus). Iako su obe biljke deo porodice nana, pripadaju različitim rodovima, ali ljudi ih često mešaju zbog sličnog lista koji podseća na list koprive. Do nedavno nismo ni imali naziv za ovu biljku, ali sa popularizacijom japanske kulture i kuhinje preuzeli smo naziv Šiso, kao i mnoge druge zemlje. Šiso je važan deo savremene japanske i korejske kuhinje a prirodno stanište su mu i Kina i Indija. Biljka raste žbunasto i ako ima dovoljno prostora poraste do 70 cm u visinu i do 50 cm u širinu. Postoje zeleni, crveni ili ljubičasti i dvobojni šiso. Aromu biljke je najbolje opisati kao kombinaciju cimeta, narandže, korijandera pa čak pomalo i bosiljka. Kod svih varijeteta je sličan ukus i aroma. Upotreba biljke je zaista široka. Biljka je jestiva cela osim korena. Iako je poreklom sa dalekog istoka, najbolje se uklapa uz hranu koja se koristi na našim prostorima. Mlade biljke, svež ili sušen list se mogu dodavati u salate, zelene i voćne. Sušen list se dodaje u mikseve čajeva. Svež list se koristi kao začin za meso sa roštilja, svinjetinu i ribu, a naročito tunjevinu. Seckan list se od voća naročito uklapa sa šljivom, tako da pretpostavljam da bi se mogao dodavati i u slatko od šljiva, a dobro ide i uz citruse i bobičasto voće. Uklapa se sa grilovanim ili prženim povrćem, kajganom i sa jogurtom. Od povrća i drugih namirnica dobro se slaže sa šargarepom, pirinčem, avokadom, krastavcima, paradajzom, pečurkama, đumbirom, susamom i testeninama. Koristi se i za spremanje sirupa i sokova. Sirupi i list se koriste i za koktele, popularni su šiso vodka (sa sirupom od šisoa) i šiso mohito (sa listom šisoa umesto lista nane). Interesantno je što u koktelima sirup šisoa u kontaktu sa limunovim sokom brzo menja boju od ljubičaste do intenzivno crvene. Suv mleveni list se može mešati sa šećerom, kristal ili u prahu i tako se dobija šiso šećer, koji se koristi za dezerte, a može se mešati i sa makom. Nezrele cvasti se koriste kao dodatak supama i čorbama, a stariji cvetovi se mogu pržiti i pohovati. Seme se koristi kao začin za turšije, izuzetan je za kisele krastavčiće. Što se tiče lekovitih svojstava, tu je takođe široka primena u istočnoj narodnoj medicini. Sok iz lišća se spolja koristi za lečenje posekotina i rana. Interno se koristi za ublažavanje i lečenje astme, prehlada i nazeba, bronhitisa, mučnine, povraćanja, bolova u predelu abdomena, trovanja hranom i alergijskih reakcija, zatvora.. Interno se uglavnom koristi u obliku čajeva a zadnjih godina se u mnogim azijskim zemljama mogu naći komercijalni ekstrakti ove biljke kao prirodni lekovi protiv gripa, kašlja i alergija. Biljka ima izuzetna antibakterijska i antivirusna svojstva, jaku antioksidativnu aktivnost, što znači da sprečava oštećenja ćelija, hronične bolesti i usporava starenje. Deluje antiseptički i greje i opušta organizam. Sadrži do 1,3% eteričnih ulja. Trudnice bi trebale izbegavati ovu biljku. Lako se uzgaja, seje se po površini supstrata u kontejnerima ili čašama i prekrije veoma tankim slojem zemlje, jer je seme sitno. Održava se vlažnost, a kad biljke malo porastu rasađuju se u veće saksije ili na otvoreno. Može se uzgajati u stanu kao saksijska biljka preko cele godine. Slike su od mojih biljaka od kojih kupujete i seme Uplate na racun 205-9001019400297-73 komercijalna banka VAŽNO !!!!!!!! NE ŠALJEM POUZECEM !!!!!!!!!!!!!!!!!! Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!!

Alepski hrast seme (Quercus infectoria) Cena je za pakovanje od 5 semena. Quercus infectoria, alepski hrast, vrsta je hrasta koja nosi galice koje se tradicionalno stoljećima medicinski koriste u Aziji. Manjakani je naziv koji se u Maleziji koristi za gale; oni se stoljećima koriste za omekšavanje kože i izradu crne boje i tinte. U Indiji se galice među mnogim drugim nazivima nazivaju majufalnim. Quercus infectoria je malo drvo porijeklom iz Grčke i Male Azije, visine od jednog do dva metra (četiri do šest stopa). Stabljike su iskrivljene, grmolike, glatkih i svijetlozelenih listova na kratkim peteljkama dužine 3 do 4 cm (1 do 1,5 inča). Listovi su tupo mukronatni, zaobljeni, glatki, u osnovi nejednaki, a na gornjoj strani sjajni. Gali nastaju na mladim granama stabla Quercus infectoria kada osi žuči bodu hrast i odlažu ličinke, kemijska reakcija uzrokuje abnormalnost na hrastu i uzrokuje stvaranje tvrdih kuglica. Izgled su valoviti. Quercus infectoria može se koristiti kao zgušnjivač u varivima ili pomiješati sa žitaricama za izradu kruha. U indijskoj tradicionalnoj medicini poznat i pod nazivom Majuphal, manjakani se koristi kao zubni prah te u liječenju zubobolje i gingivitisa. Takozvani "alepski tanin" je taninska kiselina dobivena iz hrastovih galopa iz Alepa, koja pokazuje jedinstvena kemijska svojstva bitna u pripremi zlatnih zlatnika (koloida) koji se koriste kao markeri u imunocitokemiji. U današnje vrijeme ekstrakti žučnog voća također se široko koriste u farmaceutskim proizvodima, dodacima hrani i hrani za životinje, bojama, tintima i metalurgiji. Majuphal Manjakani jedno je od najjačih prirodnih biljaka u Ayurvedi, a popularan je zbog svojih prednosti kod zatezanja tkiva kod žena te se koristi kao zaštitna biljka za dojenčad ubrzo nakon rođenja. Majuphal Manjakani smatra se najboljim lijekom za prolaps rodnice ili maternice, abnormalna krvarenja iz maternice, abnormalni iscjedak iz rodnice i leukoreju. Majuphal Manjakani za urinarnu infekciju, Majuphal Manjakani pomaže u ublažavanju infekcija mokraćnog sustava. Njegovo adstrigentno svojstvo pomaže u prevladavanju infekcije u mokraćnim putovima, osim što liječi oštećenja u tkivima i pomlađuje zdravlje kože i tkiva u rodnici. Njegova interna konzumacija preporučuje se zajedno s ostalim biljem kako bi bila učinkovita, ali njegovo adstrigentno svojstvo čini ga najboljim rješenjem za vanjsko čišćenje kako bi se riješili čireva i oštećenja tkiva u rodnici. Majuphal Manjakani Upotreba za stezanje vagine, Majuphal Manjakani ima mnogo koristi i zdravstvene koristi za žene. Ima svojstvo zatezanja kože i tkiva. Majuphal Manjakani smatra se najboljim lijekom protiv prolapsa rodnice ili maternice, abnormalnih krvarenja iz maternice, abnormalnih iscjedaka iz rodnice, leukoreje. Njegova uporaba kao topikalnog podnositelja zahtjeva u obliku paste ili njezine otopine u prahu koja se koristi u rutini njege pomaže zacjeljivanju tkiva i brzom prevladavanju stanja prolapsa. Koristi se s drugim biljem i daje ženama nakon poroda kako bi se obnovila elastičnost stjenke maternice. Njegovo prirodno adstringentno svojstvo vraća zdravlje, tonus i energiju rodnici što će rezultirati boljim i ugodnijim seksom, kao i povećanjem seksualnih osjećaja i užitka kako za ženu tako i za njezinog partnera. Majuphal Manjakani poznat je pod nazivom „biljna magija“ sadrži bogate taninima za stezanje mišića rodnice, vitamine A i C, kalcij, proteine ​​i sadrži adstrigentni element za uklanjanje bakterija koje uzrokuju iscjedak iz rodnice te povećava gustoću i pomaže u sprečavanju daljnjih starenje rodnice koje je rezultat rađanja, vaše dobi, vaših spolnih partnera tijekom godina i cjelokupnog zdravlja.

Seme Kantariona (Hypericum perforatum) Cena je za pakovanje od 1000 (0.1g) Semena. U našoj zemlji se kantarion uglavnom sakuplja iz prirode, ali se može gajiti i u plantažnoj proizvodnji na domaćinstvima kao usev za dodatni prihod. Kantarion nema velike zahteve u pogledu klime i zemljišta. Dobro podnosi niske temperature , ali traži dosta svetlosti. Za vodom nema veće potrebe, jer u korenu zadržava rezervu. Uspešno se može gajiti na svim zemljištima osim zabarenim. Gaji se u monokulturi i na istom zemljištu može ostati i do 10 godina. Zasad se formira setvom semena. Setva za rasad izvodi se u maju, a obavlja se u hladnim lejama. Minimalna temperatura za nicanje mora biti 11 ° C. Pošto biljke bolje klijaju na svetlu, seme se ne pokriva slojem zemlje, već se blago pritisne radi boljeg kontakta sa zemljišnom vlagom. U toku leta iznikle biljčice se zalivaju, pleve i prihranjuju. Za setvu 1 m2 potrebno je oko 0,5 g semena, što daje oko 300-400 sadnica. Kantarion se rasađuje u jesen. Biljke se sade po šemi 50-70 x 30-40 cm. U prvoj godini rasta biljka uglavnom uspostavlja korenov sistem. Zrelost dostiže i počinje da plodonosi sa dve godine. U starim zasadima izvode se 2-3 okopavanja godišnje. Prihranjivanje se obavlja unošenjem KAN-a u količini od 100-150 kg / ha. Žetva se izvodi mašinski. Zbog svog lekovitog svojstva upotrebljava se: - Za lečenje anksioznosti (unutrašnji strah), nervoze, nemira, lakših depresija, poremećaja spavanja i drugih psihovegetativnih smetnji - Za lečenje smetnji koje imaju žene u menopauzi - Kod lečenja čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, - Kod noćnog mokrenja dece, - Za lečenje opekotina I stepena (jer deluje stimulativno na regenerativne procese), nedovoljno zaraslih rana posle operacije, ozledene kože, podliva, uboja, uganuća i nagnječenja, - Kod lečenja viralnih i retroviralnih infekcija HIV / AIDS - Kod lečenja proliva, - Kod lečenja upalnih procesa u stomatologiji, - Kod upalnog, degenerativnog i metaboličkog reumatizma (giht), artritisa, te bolnih sindroma kukova, kolena, ramena i krsta, - Protiv crevnih parazita, - Kod neuralgije nerva lica, - Protiv natečene jetre, bolesti slezene i lošeg rada žuči, - Kod lečenja genitalnog i labijalnog herpesa, - Za zaštitu kože (utrljavanje kod suve kože, ragade, ljuskave kože, bubuljica, akni i čireva) Kantarion se koristi kao začin, čaj, vino od kantariona i kao kantarionovo ulje. Začin: Koristi se kao začin za ribu, jela od mesa i povrća. Nalazi primenu u prehrambenoj industriji. Popravlja ukus i boju, pa se zajedno sa drugim začinskim travama koristi u aromatizaciji tonika. Čaj od kantariona: U 2 dl vrele vode stavi se 1 kašika isitnjenenog suvog cveta kantariona, pomeri se sa vatre i poklopljeno ostavi da odstoji 10-15 minuta. Proceđeno se pije 3 puta dnevno kod: gastritisa, čira na želucu, proliva, kod bolesti jetre, žutice, upale mokraćne bešike, nervnih bolesti, glavobolje, bubrežnih tegoba, menstrualnih tegoba, slabokrvnosti, kašlja i dr.. Može se koristiti u kombinaciji sa drugim travama i lekovima. Vino od kantariona: Za lekovito vino potrebno je 40 grama cvetova koji se preliju litrom kvalitetnog vina, i smeša pusti da odstoji na toplom mestu 30 dana. Posle toga vino treba dobro ocediti i malo zasladiti. Za bolje varenje piju se 2 čašice dnevno pre jela. Kantarionovo ulje: 250g svežih cvetova kantariona potopiti u 1 litar hladno ceđenog maslinovog ulja, dodati 60g sasitnjenog natrijumsulfata, ostaviti na suncu 6 nedelja, uz povremeno mućkanje, pa prcediti kroz gazu. Kantarionovo ulje. poslednjih godina zvanično nalazi primenu u naučnoj medicini, veterini, kozmetici i farmaciji. Primenjuje se lokalno (najviše za masaže, obloge) i oralno (začin, piće i lek). Ono je najbolji lek protiv opekotina dobijenih od sunca, pa čak i kod težih oblika opekotina. Kantarionovo ulje se posebno preporučuje u nezi i zaštiti osetljive kože. Toksičnosti Kantarion je davno poznat kao lekovita biljka. Ipak on u sebi sadrži dve hemijske supstance: hipericin i hipericium, koje izazivaju otrovno delovanje. Pretpostavlja se da su nedozrele bobice najotrovniji deo kantariona . Zato ga ne treba sakupljati kad precvetaju. Kantarion ne treba koristiti za vreme trudnoće i laktacije (dojenja). Dugotrajna interna upotreba kantariona u obliku čaja ili ulja može dovesti do preosetljivosti kože na sunce. hipericin izaziva fotosenzibilnost ( pojačava dejstvo ultravioletnog zračenja) pa se na koži lica svetlijeg tena mogu javiti opekotine. Kao nuspojava prvo se javlja otečenost usana. Zato tokom terapije kantarionom treba izbegavati sunčanje ili odlazak u solarijum. WIKIPEDIA: Kantarion (kantarijon, bogorodicna trava, gospino zelje, sentjanzovka, sentjanzevka ili lat. Hypericum perforatum) је visegodisnja zeljasta biljka iz istoimene porodice (Hypericaceae). Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim korenom. Stabljika je uspravna, gola, visine od 20 do 100 cm. Cvetovi su žuti, dok je plod bradavičasta čaura. Cveta od maja do septembra. Uslovi za život: Zemljišta srednje bogata hranljivim materijama , umereno topla i umereno svetla staništa. Stanište: Predeli umerene i suptropske klime širom sveta. Sastav biljke: hipericin, pseudohipericin, izohipericin (u cvastima), hiperozid, kvercetin, rutin, kvercitrin, biapigenin, amentoflavon, katehin, epikatehin, hlorogenska kiselina, kafena kiselina, hiperflorin, karotenoidi, steroli, leukoantocijani, etarsko ulje. Lekovita svojstva Kantarion se koristi kao antidepresiv, sedativ, antibiotik, koristi se spolja i iznutra. Aktivna supstanca je hiperflorin. Ekstrakt kantariona povisuje koncentraciju neurotransmitera serotonina i noradrenalina na sinapsama. Kantarionovo ulje (Oleum hyperici) je naširoko poznato i koristi se za ublažavanje i lečenje opekotina. Dobija se prelivanjem (maceracijom) svežih cvetova kantariona maslinovim uljem. Kantarionovo ulje se može koristiti za spoljašnju upotrebu i za jelo. Odlično je za kožu pa se može koristiti za nanošenje. Štiti kožu i sprečava upalne procese na njoj. Pomaže i neguje osetljivu, suvu i ispucalu kožu. Može se upotrebljavati i za masažu. Koristi se za opuštanje mišića i pomaže kod slabije cirkulacije. Ulje od kantariona ne treba upotrebljavati kao zaštitu od sunca, jer je fotoosetljivo i može izazvati promene na koži, ali ukoliko imate opekotine od sunca onda je korisno. Kantarionovo ulje je podjednako dobro za mordice, opekotine i za zarastanje rana, a maže se i kod ujeda insekta. Nanosi se na lice kao prirodno sredstvo protiv akni, a pomaže i kod reume. Ulje se koristi i za lečenje hemoroida. Kantarion se koristi i u kozmetičkoj industriji, a vi ćete sa svojim uljem biti obezbedjeni, da godinu dana održavate kožu zdravom. Može se koristiti i za negu kose. Antidepresivno dejstvo je poznavao već u srednjem veku Paracelzus, a školska medicina ga je 70-tih godina prošlog veka potvrdila. Kaže se da kantarion koji cveta u sred leta skuplja sunčeve zrake da bi ih ljudima dao za vreme tamnih meseci. Interakcija sa lekovima Treba biti oprezan pri korišćenju ove biljke jer interaguje sa velikim brojem lekova. Na neke lekove deluje povećavanjem metabolizma i brzine izbacivanja tih lekova, čime se smanjuje njihova koncentracija u plazmi krvi, i samim tim i njihovo dejstvo. Tu spadaju grupe lekova: benzodiazepini (za smirenje i anksioznost); antiretroviralni lekovi; hormonski kontraceptivi; imunosupresanti; antiaritmici, beta-blokatori i blokatori kalcijumovih kanala (lekovi za srce i pritisak); statini (za smanjivanje holesterola i trigicerida). Takođe deluje i na pojedinačne lekove kao što su digoksin, metadon, omerazol, fenobarbital, teofilin, varfarin, levodopa i drugi. Sa lekovima koji deluju na centralni nervni sistem interakcija može biti opasna po život. Tu spadaju antidepresivi, opijati uključujući tramadol, stimulansi, litijum i drugi.