Inka krastavac je navodno divlji krastavac i zovu ga još i Caigua, ili achocha. To je suptropska penjačica, vreže narastu i do 5 metara u visinu. meni uvek raste nedaleko od višenje i puže se uz mrežu a potom nastavi do vrha stabla :) Uzgaja se radi malih svetlo zelenih plodova koji se koriste kao povrće. Osim plodova još se koriste mladi izboji i lišće. važi za izuzetno lekovito povrće sa značajnim antioksidantnim delovanjem. Glavno lekovito delovanje je smanjenje nivoa «lošeg» holesterola, a ujedno se povećava nivo «dobrog» holeseterola. Smanjuje visoki krvni pritisak, i stablizuje ga. Utiče na smanjenje nivoa šećera u krvi. Čisti arterije i rešava problem loše cirkulacije krvi. Odličan je diuretik (izbacijanje raznih toksina), deluje kod zeludačno crevnih problema. Smatra se da je cyclanthera najefikasniji `upijač masti` i koristi se kod redukcije celulita. Najjednostavnije je korišćenje svežih plodova koji se mogu jesti kao sveža salata ili kuvani kao varivo. Plodovi se mogu samleti u sok i koristiti na taj način, mogu se sušiti, samleti i koristiti kao prah. Mlado lišće i izboji se mogu kuvati i jesti kao varivo ili se može napraviti čaj od sušenog lišća (diabetes). U tretmanu visokog pritiska koriste se osušene i samlevene semenke, koje se takođe mogu koristiti i kod pojave crevnih parazita. Pacijenti sa oštećenom jetrom ne bi trebali preterano koristiti cyclanthera-u. Kupujete 5 semenki.

Physalis Alkekengi je jedna od mnogobrojnih sorti fizalisa. Poznat je i pod nazivima kineski lampion ili ljoskavac. Spada u porodicu solanacea (kao paradajz, krompir ili patlidžan) i ubraja se u povrće iako se koristi kao voće. Alkekengi je jestiva sorta i jede se samo zreo plod, ostatak biljke je blago otrovan. Plod je narandžasta bobica veličine višnje koja se nalazi u omotacu oblika lampiona. Omotač se ne jede jer je toksičan i na taj nacin štiti bobice od štetočina. Zbog toga je svaka bobica savršeno zdrava. Poraste do visine od oko pola metra. Nije zahtevan sto se tice zemljišta i uspeva na skoro svim tipovima zemljišta a može se uzgajati i u saksijama. Traži dosta vlage. Ukus fizalisa je veoma specifičan i aromatičan ali i osvežavajuće prijatan. Za razliku od nekih drugih sorti ima kiselkast ukus jer je bogat vitaminom C, ima ga duplo vise nego u limunu. Plod se može jesti svež ili u voćnim salatama, moze se koristiti za pripremu kolača, torti, pita, džemova, kompota i slatka. Može se i sušiti i koristiti kao suvo grožđe. Plod ima i lekovito dejstvo i pomaže u problemima sa bubrezima i bešikom . Fizalis se lako uzgaja i ne traži mnogo pažnje. Višegodišnja je biljka i Alkekengi je nešto otporniji od Peruviane, koren prezimljava i do -23°C. U prirodi se razmnožava i rasejavanjem semena. Može se sejati direktno, ali mnogo je efikasnije ako se prvo uzgaja rasad pa se presadi na stalno mesto kad poraste oko 10 cm. Bitno je samo posejati ga prve godine što pre u proleće kako bi stigao da sazri do mraza, jer vegetacija moze potrajati i 5 do 6 meseci. Seje se identično kao paradajz ili paprika. Seme niče za 15-30 dana. Kupujete 60 semena.

Korijander je najbolji čistač otrova i teških metala iz organizma. Ovo je jednogodišnja biljka iz porodice štitara. Kao začin se od davnina koristi u gastronomiji, a odlikuje se i izuzenom lekovitošću. Korijander može da se koristi svež, kao i njegov osušen list i seme, tokom cele godine. Izuzetno je cenjen začin koji se dodaje mnogim jelima. U Evropi i Americi se više koristi seme, a u Aziji i Africi se koristi i list. Dodaje se u salate, supe, variva, rižota, jela od povrća, mesa, ribe, sosove. Suvo seme se dosta koristi u pekarstvu, konditorskoj proizvodnji, kod izrade kobasica i sireva, konzervisanja maslina, zimnice. Često se kombinuje sa drugim začinima poput kima, belog luka, majorana, čilija i anisa. List i seme korijandera koriste se za poboljšanje varenja, kod problema sa gastritisom i čirom na želucu i dvanaestopalačnom crevu, za iskašljavanje kod bronhitisa i upale pluća, kod upale bešike i mokraćnih puteva, reume i artritisa, za ublažavanje depresije, snižavanje krvnog pritiska, poboljšavanje sna. Korijander ima i ulogu u detoksikaciji organizma od nagomilanih otrova. Jača jetru i poboljšava apetit, ali se koristi i za mršavljenje zbog svoje osobine da pomaže izlučivanje vode i otrova iz organizma, poboljšava metabolizam. Ublažava alergije, reguliše šećer u krvi .

Višegodišnja začinska i lekovita biljka. Ima jak i prijatan miris. Lako se uzgaja, a na kvalitetnoj zemlji može da izraste i do metar. Odlično podnosi zatvoren prostor, kao jednogodišnja kultura može da se gaji i u saksiji. Za začinjavanje jela koristi se isključivo list. Ima miris sličan celeru i pomalo gorak ukus, pa se koristi u malim količinama. Dodaje se supama od povrća, jelima sa puno luka i prženom mesu. Ovaj deo biljke sadrži najviše eteričnog ulja, smole i vitamina C, najbolje je da se sveži listovi stave u sezonsku salatu.

Gledic ili trnovac (Gleditsia triacanthos) je drvo koje poraste oko 20 metara u visinu. Višenamensko je drvo i višestruko korisno. Cveta u maju mirisnim cvetovima i medonosno je. Dobro uspeva na siromašnom zemljištu i dosta dobro podnosi sušu. Raste relativno brzo i cesto se sadi kao dekorativno drvo, iako na granama ima krupno trnje, koje je retko rasporedeno. U jesen lišce dugo pre opadanja ima intenzivnu žutu boju. Sadi se zbog ucvršcivanja terena jer ga koren gledica dobro drži i cuva od vetra i erozije. Drvo kao materijal je visoko kvalitetno, izdržljivo je, dobro se polira i veoma teško trune. Daje veoma kvalitetnu gradu, a nameštaj od gledica je izuzetno cenjen i skup. Trnje se može koristiti umesto eksera. Drvo je pogodno i za dobijanje biomase, može se saditi gusto, a pogodno je i za brikete i pelet. Dugacke mahune sa semenom su jestive, sadrže slatku pulpu koja se može jesti sveža ili preraditi za sok ili džem. Dok je mahuna mlada i meka može se jesti cela, koristi se i kao stocna hrana. Rado ih jedu goveda, koze, ovce, zecevi, cak i živina. Od pulpe se dobija šecer a može se praviti i pivo. Semenke su jestive dok su zelene, imaju ukus slican grašku, a koriste se i kao zamena za kafu. Sadrže dosta proteina, vlakana, masnoca, ugljenih hidrata, kalcijuma, fosfora i nekoliko alkaloida, od kojih se stenokarpin koristi kao lokalni anestetik. Biljka se lako uzgaja iz semena uz jedan mali trik. Potrebno je semenku oštetiti necim, tj. uraditi skerifikaciju, recimo grickalicom za nokte. Dovoljno je odseci veoma tanko parce ljuske dužine oko 4-5 mm, tako da se ne ošteti jezgro. Zarez se pravi negde sa strane, tako da ako malo i oštetite jezgro nije problem, jer klica izbija na vrhu. Kad se to uradi upija vodu za kratko vreme, semenka nabubri i pocinje da klija za oko 48 sati na temperaturi od 20-25°C. Na slici možete videti kako sam ih ja naklijavao. Ako se ne uradi skerifikacija, semenka nice samo nakon hladne stratifikacije od oko 3-4 meseca. Količina: 10 semenki

Bela slačica (Sinapis alba ili Brassica alba) je najpoznatija vrsta slačice kod nas. Koristi se kao i druge vrste slačice samo što ima drugačiju aromu. Jedu se listovi, seme i cvet, sirovi ili obrađeni. Biljka je jednogodišnja i poraste do 70 cm u visinu. Seje se u proleće ili jesen i već za oko 30 dana list se može jesti. Tad je sitan ali je najmekši. Što je biljka starija lišće je krupnije ali postaje sve čvršće, sve dok ne postane žilavo nakon nekih 75 dana od setve. List se koristi kuvan, u čorbama ili kuvan sa mesom, svež list se koristi za salate. Ako je posejana u proleće tokom leta ide u seme koje ima široku upotrebu. Seme se koristi kao začin za zimnice, salate i jela i za izradu senfa. Može se koristiti sveže ili prženo, celo ili mleveno. I seme i list su bogati vitaminima i mineralima. Biljka se koristi i kao zeleno đubrivo, a kao i sve slačice, medonosna je. Cveta veoma brzo nakon nicanja, moguće su i dve medonosne paše ili žetve semena godišnje ako se poseje početkom marta. To je izvodljivo zato što joj ne smeta mraz. Seme je visoke klijavost.

5 organskih semenki od svojih biljaka. Jednogodisnja zeljasta biljka koja se moze gajiti i zimi pored prozora u toplom. Za ishranu se koristi gornja polovina biljke koja se moze sisati vise puta. Dodaje se senfu,majonezu,jajima...Ima blago ljutkast ukus.Cisti krv i jetru.

Vlašac je jedna od sorti divljeg luka koje uspevaju kod nas. Vlašac ima nežnu lukovicu iz koje izbijaju gusti, veoma ukusni cevasti listovi, plavozelene boje, visoki 15-30cm. Od maja do jula razvijaju se crvenkaste ili ljubičaste poluloptaste cvasti. Za jelo i začin upotrebljavaju se sitno iseckani listovi koji se beru od proleća do jeseni, pri čemu se snop listova reže makazama iznad zemlje, da bi se sačuvala lukovica za sledeću sezonu. Iz nje će kasnije poterati novi listovi. Zeleno lišće vlašca dodaje se mnogim jelima, salatama, pa čak i sendvičima za osveženje i prijatnu aromu. Vlasac je visegodisnja biljka koja se brzo bokori i vec u prvoj godini obrazuje 30-40 strukova luka. Moze se uzgojiti direktnom setvom semena, rasadom ili deljenjem busena. Krajem novembra busen se može izvaditi i presaditi u odgovarajuću saksiju i uneti u kuću. Brzo će krenuti novi listovi i tokom cele zime imaćete ukusan i svež vitaminski dodatak. Ako ostaje napolju niske temperature mu neće škoditi. Zbog visokog sadržaja gvožđa i vitamina C odlično je prirodno sredstvo protiv malokrvnosti i prolećnog umora. Zahvaljujući visokom sadržaju sluzastih materija u narodnoj medicini se koristi za suzbijanje crevnih parazita kao i za lečenje poremećaja digesivnog trakta. Broj semenki u pakovanju može da varira zbog različite veličine semenki. Prodaje se količina u gramima iz naslova a broj semenki je napisan orijentaciono.

Lekovita, začinska, medonosna i dekorativna višegodišnja žbunasta biljka miloduh (Hyssopus officinalis), ili izop, od davnina je poznat kao `lek za sve bolesti`. Njena postojbina vezuje se za Kavkaz, severozapadni Iran i jug Evrope. Dok je kod nas miloduh pomalo zaboravljen, u Iranu, Turskoj, Pakistanu, Finskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Albaniji, uzgaja se radi proizvodnje eteričnog ulja, ali se i suši. Za lekovite potrebe koriste se listovi i cvetovi, ali i cela biljka, ubrana u vreme cvetanja. Suši se oprezno u hladu, bez mnogo prevrtanja. Cveta do oktobra u klasastim cvastima plave boje, ali i ružičaste i bele. U narodnoj medicini preporučuje se za olakšavanje tegoba disajnih puteva, a posebno za bronhitis. Smatra se lekom izbora za hronični bronhijalni katar, astmu, jačanje želuca, ublažavanje kašlja. Kupujete 100 semena.

Krupnocvetni lan,biljka srednje veličine, ne prelazi 50 centimetara.Cvjetovi ove sorte su vrlo veliki,krupni uglavnom bele boje sa tamno-crvenim sredisnjim delom.Takva je biljka višegodišnja, ako joj se osiguraju povoljni uslovi za rast, tada se bez presađivanja na istom mjestu može uzgajati pet godina.Također, ova biljka je nezahtjevna prema sastavu tla. Može se uzgajati u gotovo bilo kojem tlu osim močvarnog tla.Međutim, ako želite da raste i razvija se u granicama normale,tada za sadnju odaberite isključivo otvoreno, sunčano područje, na kojem nema senke s drvećea ili s raznih zgrada. Seme lana se seje u proleće(nakon mrazeva) ili ukoliko se ima potreba za ranijim obilnim cvetanjem, u novembru mesecu pred početak zime,seje se plitko u grupama,ili na razmak 10-15 cm.

Komorač je lekovita i zacinska biljka(seme i list)najviše pomaže u probavi.Bogat je kalijumom,vitaminom C, sadrži 12 važnih elemenata u tragovima i 14 aminokiselina u idealnoj srazmeri. Zbog visokog sadržaja betakarotena koristi se preventivno kao delotvorno sredstvo protiv raka.Koren komorača ubraja se, pored korena celera, spargle i persuna, među 4 najlekovitija korena za probavu.Seme i list komoraca se koriste kao zacin u kuvanju.List se koristi svez ili suv.A stablo se koristi za spravljanje svezih salata ili se koriste na slican nacin kao luk pri pripremi jela.Organsko seme 100 semenki u pakovanju.*Uz semenke dobijate i uputstvo za sejanje + poklon semenke iznenadjenja*

Bosiljak sa svim osobinama klasicnog bosiljka uz jak miris limuna. Za one koji vole kombinaciju mirisa limun/bosiljak, prava biljka. Odlican zacin za paradajz salatu, ribu i sve vrste pecenja. prelive. Od lišća može da se skuva aromatičan čaj. Može da se gaji u bašti ili saksiji. Jednogodišnja je biljka. Seje se od februara do juna u posude. Seme se prekriva vrlo tankim slojem zemlje, održrva se umerema vlažnost. Isklija za 14 dana. Kupujete 60 semena

Ladolež je rod jednogodišnje biljke, osetljive na mraz. Vrlo brzo napreduje, lako raste ukoliko se obezbedi adekvatna nega. Obavijajuća, brzorastuća penjačica ima srcolike ili trodelne listove. Ladolež cveta u crvenoj, plavoj, beloj ili ljubičastoj boji. Koren je prilično razgranat, zbog čega je potrebna dublja žandinjera, ukoliko se sadi u saksije.Ladoležu odgovara osunčana ili polusenovita mesta u vrtu. Razmnožava se semenom. Najčešće se sadi direktno u baštu tokom aprila meseca. Preporučuje se razmak prelikom setve od 15-20 cm.

Ladolež je rod jednogodišnje biljke, osetljive na mraz. Vrlo brzo napreduje, lako raste ukoliko se obezbedi adekvatna nega. Obavijajuća, brzorastuća penjačica ima srcolike ili trodelne listove. Ladolež cveta u crvenoj, plavoj, beloj ili ljubičastoj boji. Koren je prilično razgranat, zbog čega je potrebna dublja žandinjera, ukoliko se sadi u saksije.Ladoležu odgovara osunčana ili polusenovita mesta u vrtu. Razmnožava se semenom. Najčešće se sadi direktno u baštu tokom aprila meseca. Preporučuje se razmak prelikom setve od 15-20 cm. Kupujete 20semena, mix boja.

Ruta je otporna, zimzelena višegodišnja biljka. Može da naraste u visinu preko 60 cm. Cvetovi su joj žuti i voštani sa 4-5 latica. Može da se gaji u bašti ili u saksiji. Ruta se koristi za lečenje umornih očiju i glavobolje uzrokovane iscrpljenim očima. Upotrebljava se za lečenje visokog krvnog pritiska, a jača i oslabljene krvne sudove. Kod rute se u lekovite svrhe koristi lišće i rascvetala biljka, bez korena. Lišće se suši u hladu. Kao lek, ruta se upotrebljava u obliku praška, čaja, tečnog ekstrakta i kao tinktura. U istoriji se koristila u narodnoj medicini u različite svrhe, ali i danas se upotrebljava za regulisanje probave, nervoznog lupanja srca, pri menstrualnim bolovima, uganuću zglobova, iščašenju, gihtu i kožnom osipu. Uzimanjem prevelikih količina rute pojavljuju se želudačne i crevne tegobe, oticanje jezika i jako curenje iz nosa. Njen jak miris odbija mačke i pse. Osušeni i mleveni listovi mogu da posluže kao dobar repelent za insekte, naročito muve. U kontaktu s rutom treba da budemo vrlo pažljivi jer jer lekovita, ali i opasna biljka. Pri berbi rute preporučljivo je nošenje rukavica jer ona može da izazove alergiju ili fitofotodermatitis. Rutu ne bismo trebali da mirišemo izbliza jer može da uzrokuje plikove na koži. Ukoliko se koristi za lečenje, potreban je nadzor lekara. Za trudnice je njena upotreba zabranjena. Kupujete 60 semena.

Kres salata je jednogodišnja je zeljasta biljka visine oko 20-60 cm, s tankom i čvrstom stabljikom. Kao salata gaji u mnogim povrtnjacima, a može se sejati svake dve nedelje i brati tokom cele godine. Mladi nadzemni delovi ili listovi imaju ukus senfa, koriste se kao začin u kulinarstvu, beru se pre cvetanja. Kres salata je pravi prirodni antibiotik koji pojačava otpornost organizma na neke bolesti, a neke čak i leci. Lako se uzgaja, a tokom zimskih meseci može se gajiti i u zatvorenom prostoru – na prozorskoj dasci. Kupujete 50 semena.

Kineski kupus je stara sorta izuzetno zahvala za uzgoj, koja se razlikuje znatno od domaceg kupusa, a u ishrani se koristi na iste nacine kao i obican kupus, sorta je jako ukusna. Seje se od marta do juna.

Ukrasne tikvice sade se kad vreme malo otopli. Obično se semenke stavljaju u hranljivu (humusnu) zemlju u bašti, ili u žardinjeru, a zatim dobro zaliju. Seme niče za sedam do deset dana i ukoliko svako nikne, biljčice treba razrediti. Preporučuje se da se ostave po dve na jedan dužni metar. Odmah im treba obezbediti oslonac uz koji će vreža da se penje. Mlade biljke treba da su dvadesetak centimetara odmaknute od oslonca ili zida, da bi se obezbedilo dovoljno mesta za razvoj plodova. Redovno ih zalivajte, a jednom u dve-tri nedelje u vodu za zalivanje dodajte malo tečnog mineralnog đubriva. Ponekad se dogodi da ukrasna tikva ne zametne plodove iako je cvetala. Jedan od razloga može biti taj što su cvetovi bili zatvoreni u vreme kada dolaze insekti koji ih oprašuju. Da vam se to ne bi dogodilo možete i sami da ih oprašite - u kasnim popodnevnim satima četkicom prenesite polen sa prašnika jednog cveta na tučak drugog. Ukoliko želite da plodove osušite i čuvate za ukras u stanu, oberite ih tek u oktobru, kada sasvim sazru, ili posle prvih mrazeva. Suše se na promajnom mestu, udaljeni jedan od drugog i mogu da traju duže od godinu dana. Tikvice možete zasaditi između žbunova bobičastog voća, ispod jabuke, uz žičanu ogradu, ili da ih vodite uz pergolu na terasi. 10 semena u pakovanju

LICITIRATE 10 SEMENA Paradajz je srednje rana i izuzetno produktivna sorta. Savršeno je pogodan za uzgoj u stakleniku i otvorenom polju.Daje veoma krupne plodove,koje teže i do 140 grama i poprimaju oblik kupaste paprike. Ovo voće je mesnato, živo crvene boje i odličnog slatkog ukusa ,isečeno u sendvičima ili salatama. Njihovo ukusno i kompaktno meso se takođe može koristiti i za preradu(mlevenje,przenje itd). Seje se(dubina 0.5-1 cm) u februaru – mart u tople leje, a u april-maj se rasadi na otvorenom. Rasadjivanje obavlja se po prestanku opasnosti od mraza. To je kraj aprila i prva polovina maja.Rasadjuje se na 80-90×30-40cm . Biljke se spuštaju u zemljište do prvog lista.Proizvodnja direktnom setvom semena,Optimalno vreme setve u našim klimatskim uslovima je od 10. do 20. aprila. Biljka niče krajem aprila i početkom maja kada je rizik od pojave kasnih prolećnih mrazeva mali. Setva se obavlja u redove na razmak 70 x 30cm ili dvorede trake 100-120×30-50cm.Dubina setve je 1-2 cm..

Neven se od davnina koristi kao ukrasna i lekovita biljka, pa se pominje i u mnogim narodnim pesmama. Ova biljka sadrži veoma korisne i lekovite sastojke, ali je poslednjih godina nepravedno zapostavljena i veoma se malo pominje njena lekovitost. Neven je jednogodišnja zeljasta i razgranata biljka, jakog mirisa, visine oko 50 centimetara. Biljka je obrasla dlačicama, a cvetovi su svetložuti ili jarkonarandžasti. Zbog svojih lekovitih sastojaka, koriste se cvet, listovi i stablo nevena. 50 semena u pakovanju

U pitanju je super otporna sorta španata mesnatih srcolikih listova. Raste pri zemlji i širi se kao puzavica, Najčešće se sama rasejava i niče gde joj se svidi :) Može se brati od ranog proleća do prvih mrazeva i zato je superzahvalna za uzgoj. Takođe ne zahteva nikakvu posebnu negu. Seme je od mojih biljaka gajenih po organskim principima, a sva semena, sadnice i biljke koje nudim možete videti ovde https://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=&CeleReci=0&Prodavac=stoperins&Grupa=40

Čubar je biljka koju ljudi ne poznaju dovoljno kao i njegova lekovita svojstva. Ipak čubar se u poslednje vreme sve više upotrebljava u pripremi hrane kao začin. Ima ukus veoma sličan biberu pa se dugo koristio kao zamena za biber. Najbolje razvija na punom suncu, mada može tolerisati kratku zasenu.Cveta od jula do septembra. Dostiže visinu do 45 cm. Može se gajiti i u zaštićenom prostoru. Potrebno je obezbediti kvalitetan supstrat ili baštensku zemlju i dosta sunčeve svetlosti. Ukoliko se gaji kao dekorativna vrsta nije potrebna nikakva mera nege, ali ukoliko se gaji zbog listova, potrebno je, kao što smo rekli, ukloniti cvetove, odnosno pupoljke. Čubar ima jako osetljiv korenov sistem te je potrebno ili proizvoditi direktnom setvom ili preko rasada, ali sa biorazgradivim saksijama jer će se na taj način izbeći vađenje biljke, a samim tim i mogućnost oštećenja korenovog sistema. Kupujete 50 semena.

Lobelija u našem klimatskom pojasu uzgaja se kao jednogodišnja biljka. Koristi se na sunčanim mestima za niske leje, bordure, ukrasne posude, balkonske žardinjere i viseće saksije. Od proleća do jeseni cveta mnoštvom sitnih cvetova. Uobičajenije je generativno razmnožavanje sjemenom. Kako je seme sitno (29.000 - 45.000 semenki u 1 gramu) ne pokriva se supstratom, nego se nakon setve lagano pritisne i navlaži prskalicom. Pri temperaturi od 21 do 24° C niču za 4 do 6 dana. Uspešan uzgoj lobelija moguć je uz održavanje supstrata vlažnim uz izbegavanje zasušivanja ili prekomernog natapanja. Lobelija voli šišanje nakon prvog talasa cvetanja. Ošišajte je par centimetara i ona će se obnoviti i cvetaće do duboke jeseni. Najmanje 200 semenki

Šafranika je biljka mediterana, a poreklom je iz Egipta. U 16. veku je prenesena u Englesku, a odatle se raširila i na druga područja. Šafranika je žbunolika jednogodišnja biljka, kožastih, jajolikih i nazubljenih tamno zelenih listova. Cvet je jarko žute do narandžaste boje, koji sušenjem prelazi u crvenu. Šafranika se upotrebljava u farmaceutskoj i prehrambenoj industriji kao i za bojanje tkanina u tekstilnoj industriji. Ulje šafranike se koristi u ishrani, ima visok sadržaj linolne kiseline i vitamina K i E. Semenke se koriste u ishrani kao začin, zamena za vrlo skupi šafran. Odgovara joj hranjivo, rastresito zemljište dobrih vodo-vazdušnih svojstava. Sadi se od marta na osunčana mesta i može narasti 60 - 130 cm. Kupujete 10 semena.

Spomenak je nežna biljka koja se sadi na rubu vrtne gredice ili između lala ili drugih visokih biljaka u vrtu da bi pokrio zemljište između njih. Širi se veoma brzo i dobar je izbor za ivičnjake. Posađen u žardinjeru ili saksiju sa drugim cvećem postaje zanimljiv detalj i na terasama i balkonima. Spomenak cveta u toku celog proleća, dok ne nastupe velike vrućine. Cvetovi su veoma brojni, sitni, petočlani, i najčešće plave boje, a mogu da budu i u beloj i ružičastoj boji. Njegove semenke se nalaze u malim mahunama, duž stabljike u cvetu.Samorasejava se, baca seme. Dvogodišnja je biljka. Seje se u junu, cveta narednog proleća. Ovo je mix tri boje - plave, bele i roze. Kupujete 50 semena.