Sremuš kapi u komovoj rakiji tinktura.100% prirodno i veoma lekovito.Ekstrakt sremuša ( Tinctura Alii ursini ) poboljšava cirkulaciju krvi, snižava krvni pritisak i povoljno deluje na različite parametre metabolizma masti. Poboljšava i simptome početne ili uznapredovane arterioskleroze. Prodaje se u flašici od 330ml.Višegodišnji rad preko aplikacije kupujem prodajem, preko sedamdeset pozitivnih i ni jedna negativna ocena. Za sve ostale informacije možete me kontaktirati na broj telefona, Whats App ili Viber. Za pojedine delove Beograda vršim dostavu na adresu.

Lopuh – Repuh Seme – cudotvorni lek za alergije i migrenu (Petasites hybridus) Cena je za pakovanje od 10 semena. Repuh ili lopuh (lat.: Petasites hybridus) je zeljasta biljka iz porodice Asteraceae, udomaćena u Europi i Sjevernoj Aziji. Cvate rano u proljeće. Cvijeće, koje je svijetlo roze boje, se pojavljuje prije listova. Lišće je veliko, kružno, visine stručka do 120 cm. Biljka se smatra ljekovitom. Lišće se u Austriji koristi kao čaj ili kao oblog, prije svega kod infekcija, groznice, prehlade, peludne groznice te alergija. Engleski travar Nicholas Culpeper zvao ga je velikim čuvarem srca te biljkom koja oživljava duh. Nadalje ga se rabi kao diuretik, sredstvo za opuštanje mišića, kod kašlja, groznice, glavobolja, migrene, astme i stresa. Samo je dio ovih djelovanja znanstveno dokazan. Biljka sadrži i pirolizinske alkaloide te se njena unutarnja uporaba ne može preporučiti, uz napomenu da dakako biljke ne sadrže samo jednu tvar već u pravilu veći broj djelotvornih tvari, koje pak mogu ili inhibirati ili aktivirati međusobno zajedničko djelovanje. Od biljke se danas proizvode i standardizirani gotovi pripravci. CLANAK SA SAJTA SNAGA BILJA: Momčilo Antonijević http://www.snagabilja.rs/mocne-biljke/lopuh-cudesna-lek-za-alergije-i-migrenu/ Kao i podbel lopuh je odličan čaj za lečenje astme, bronihitisa, kašlja i upale disajnih organa. Lopuh se toplo preporučuje svima koji pate od alergijskog rinitisa. Biljka se uzima preventivno da bi se sprečila reakcija na alergen. Lopuh veoma efikasno podstiče cirkulaciju i preporučuje se ljidima koji pate od proširenih vena. Najbolje rezultate daje u kombinaciji sa divljim kestenom, hajdučkom travom, nevenom i kokotcem. Lopuh je jedan od najboljih biljnih lekova za migrenu. I u ovom slučaju biljka se uzima preventivno. Dokazano je da ova biljka ublažava bol i deluje protivupalno. Travari preporučuju koren lopuh i za urinarne infekcije i iznenadne napade glavobolje. Biljka sadrži pirolizinske alkaloide (u minimalnoj količini) koji mogu biti opasni za jetru pa se ne preporučuje ljudima koji su preležali hepatitis ili su predisponirani na cirozu jetre. Čajna mešavina protiv migrene: Koren lopuha (Petasites hybridus) 50g Cvet vratića (Tanacetum officinale) 50g Biljke pomešati pa jednu kafenu kašičicu smeše preliti sa 250ml ključale vode. Promešati, poklopiti i ostaviti da stoji pola sata. Procediti i popiti. Maksimalna doza su dve šolje čaja na dan. Čaj se pije dve nedelje pa se nakon toga pravi pauza sedam dana. Čaj se pije preventivno. Tinktura protiv alergijskih reakcija: 50g korena lopuha Petasites Hybridus) 50g korena koprive (Urtica dioica) 20g ruse (Chelidonium majus) 20g dobričice (Glechoma hederacea) Sve biljke pomešati pa preliti sa pola litra jake rakije od jabuke. Sve dobro zatvoriti, promućkati i ostaviti da stoji na toplom i tamnom mestu dve nedelje. Procediti kroz sterilnu gazu i čuvati u dobro zatvorenoj flašici. Piti po jednu kafenu kašiku tri puta na dan u šolji čaja od bokvice. Tinktura za poboljšanje cirkulacije i protiv proširenih vena: Kokotac 20g (Melilotus officinalis) Cvet divljeg kestena 30g (Aesculus hippocastanum) Hajdučka trava 30g (Achilea millefolium) Lopuh 50g (Petasites hybridus) Neven 20g (Calendula officinalis) Sve biljke pomešati pa preliti sa pola litra jake rakije od jabuke. Sve dobro zatvoriti, promućkati i ostaviti da stoji na toplom i tamnom mestu dve nedelje. Procediti kroz sterilnu gazu i čuvati u dobro zatvorenoj flašici. Piti po supenu kašiku ujutro i uveče sa malo vode ili čaja od nevena. Pored ove tinkture koja se pije, korisno je i stavljati obloge od razblažene tinkture brđanke (Arnica montana).

Crna Malina Seme (Rubus occidentalis) Cena je za pakovanje od 40 (0,1g) Semena. Crna malina je veoma otporna na hladnocu (-40C), uspeva na različitim nadmorskim visinama (sadi se čak i na najmanjim nadmorskim visinama bez ikakvih problema) i otporna je na bolesti (Pepelnicu). Sadrži više ORAC jedinica od Aronije, a lekovitost joj se ogleda u visokom sadržaju antocijanina i dr. Plod je bogat antocijaninima, vrstom flavonoida koja može pomoći u borbi protiv raka. Zbog lekovitosti se naziva crni dragulj i bobičasta kraljica. Kada je 2009. godine časopis Cancer Prevention Research objavio studiju Univerziteta Ohajo po kojoj ekstrakt crne maline usporava razvoj raka dojke, grlića materice, creva i jednjaka, ovo ukusno voće doživelo je pravu ekspanziju širom planete. Pun naziv joj je crna američka crna malina (Rubus occidentalis), jer joj je postojbina Severna Amerika. U Srbiji je prvi počeo da je gaji Vučko Antonijević iz Bogatića kod Valjeva na svom imanju, uz ostale sorte jagodičastog voća. Sa površine od 20 ari, na koliko uzgaja crnu malinu, prošle sezone ubrao je oko dve tone ovog ukusnog voća, a očekuje da do kraja ove godine prinos bude i veći. Crnu malinu mnogi nazivaju crni dragulj, super bobica ili bobičasta kraljica i ona tu svoju lekovitost potvrđuje obiljem dragocenih sastojaka. Plod sadrži antocijanine, vrstu flavonoida koja pomaže u borbi protiv raka, a istraživanja su pokazala da od jagodičastog voća upravo crna malina sadrži najviše antioksidanasa. Naime, antocijanini usporavaju rast premalignih ćelija i čuvaju od formiranja novih krvnih sudova koji bi snabdevalibkancerogeni tumor. A ova vrsta maline ima ih čak tri puta više nego borovnica! Bogata je i elaginskom kiselinom, koja ima antiokancerogeno, antivirusno i antibakterijsko svojstvo - kaže za "Bilje i zdravlje" Vučko Antonijević. Naš sagovornik otkriva da je kultivizacija crne maline počela u trećoj deceniji 20. veka, a da danas ima nekoliko desetina sorti ove voćke. U Srbiji se prvi put pojavila sedamdesetih godina prošlog veka, ali je tada nisu prihvatili ni stručnjaci ni proizvođači, smatrajući da neće dobro uspevati, jer nije mnogo otporna na hladnoću. Uz to, njeni izdanci "naoružani" bodljama, poput divlje kupine, nisu bili zahvalni ni za uzgajanje, ni za berbu. Antonijević se ipak pre nekoliko godina osmelio da je uzgaja i nije se pokajao: - Dugogodišnje iskustvo gajenja crvene maline podstaklo me je da probam da gajim crnu malinu i prezadovoljan sam. Ovo voće je prava riznica vitamina i hranljivih materija, eliksir zdravlja. Otpornija je na bolesti od drugih, crvenih sorti, a razmnožava se kao kupina, polaganjem vrhova lastara. "Crna dama" po izgledu, hranljivosti I lekovitosti pripada samom plemstvu svoga roda. Jedinstvenog je ukusa, po koncentraciji antioksidanasa ne zaostaje za aronijom i naučnici je nazivaju "lovcem na slobodne radikale". Plodovima tamno plavi ili crni pigment daju antocijanini, a toliko su sočni da boje ruke pri branju i usnu duplju dok se jedu - kaže naš sagovornik. Ekstrakt iz ploda, navodi Antonijević, deluje protiv virusa, a ujedno i aktivira pankreas na lučenje insulina čime snižava šećer u krvi, pa je ova voćka višestruko lekovita. - Pomenuti antocijanini blagotvorno deluju na zdravlje srca i krvnih sudova, smanjuju rizik od hipertenzije, poboljšavaju vid i pamćenje, naročito kod starijih. U odnosu na ostale sorte maline, crna ima mnogo više suve materije, a lekovita je od semena do ploda: seme koristi farmaceutska industrija za pravljenje lekova, a u kozmetici je sastavni deo preparata za negu. List je u narodnoj medicini delotvoran za ispiranje usne duplje kod upale sluzokože, ždrela i protiv proliva i ulazi u sastav mnogih mešavina za lečenje bolesti srca i želuca, menstrualnih i hormonskih poremećaja, a dobar je i za čišćenje krvi. Ukusan, aromatičan i lako svarljiv plod može se koristiti svež ili smrznut, za pravljenje soka, sirupa, džema, sladoleda, vina...- kaže Antonijević. Od prvih plodova svoje crne maline, Vučko već pola godine pravi matični sok, koji je, kaže, pravi melem za zdravlje i vitalnost. Ceđen i pasterizovan, bez vode, konzervansa i šećera, ovaj sok je već u prvom naletu "planuo", a "flašicu više" tražili su čak i oni sa istančanim ukusom. U svetu trostruko skuplja od svojih crvenih "rođaka", crna malina rađa u junu, a plodovi ovog ukusnog voća ovih dana krasiće i malinjak familije Antonijević... HRANLJIVOST U 100 g crne maline ima: *72,54 kalorija *214-589 mg antocijanina *0,14 g masti *1,35 g proteina *1,68 g dijetalnih vlakana *2,36 mg vitamina C *32 mg kalcijuma *Seme ima i do 30 puta više vitamina i minerala nego plod *Štite ćelije *Predstavljaju superhranu Danijela Kljajić Tekst iz casopisa "Bilje i zdravlje".