Nana, Pitoma Nana, Metvica, Menta Seme (Mentha piperita) Cena je za pakovanje od 800 semena. Nana je bila poznata još 1.000 godina pre nove ere u starom Egiptu. Spominju je Hipokrat, Dioskorid, Plinije i drugi antički pisci kao lekovitu biljku, važnu za lečenje mnogih bolesti, pre svega organa za disanje i varenje. Arapska narodna medicina od davnina mentu slavi kao glasnika prijateljstva i vesnika ljubavi. Verovalo se da biljka otklanja i seksualnu nemoć. To je, navodno, znala i mudra Šeherezada. U viktorijansko doba nana je bila simbol čistote. Prema grčkom mitu, Minta je bila nimfa, ljupka ćerka rečnog božanstva podzemnog sveta, koju je bezuspešno progonio pohotni bog podzemlja Had. Zaslepio ju je svojim blještavim kolima, ali ju je iznenadila kraljica Perzefona, Hadova ljubomorna žena, rasparčavši Mentu na parčiće, od kojih je nastala nana (menta). Po drugim teorijama sam Had je svoju ljubimicu pretvorio u nanu (mentu) da bi je spasio od ljubomorne Perzofone. Po nekima se misli da potiče sa Dalekog istoka i da se koristi barem 10.000 godina. Postoji više vrsta i podvrsta mente, tako da imamo divlju nanu (mentha spicata – spermint), i njenu podvrstu ljutu mentu, pitoma nana (mentha piperita – pepermint), barska nana (mentha aquatica), poljačak (mentha pulegium), jabukova menta (mentha suaveolens), konjski bosiljak (mentha longofolia), poljska nana (mentha arvensis)… i svima je zajednički intenzivan miris na mentol. Nana se bere od juna do septembra, najbolje je brati pred svetanje i u početku cvata, a to je ovih dana. Izađite u prirodu, obiđite livade i pronađite ovu lepu biljku. Koje lekovite supstance ima nana (metvica)? Kod nane su lekoviti cvetovi, lišće i stablo, znači cela biljka, s tim što se tokom leta beru samo listovi i to sa vrha biljke, a u cvatu cela biljka. Leto je pravo vreme za branje nane i ako naiđete na polje divlje nane ispoštujte pravilo da se bere, maksimum jedna petina roda, dakle nemojte da ogolite prirodu. U listu ima uglenih hidrata (8%), proteina (4,8%). Biljka metvice sadrži: etarska ulja, tanin, holin, pektin, skrob, gorke materije, triptofan, mentol, menton, isomenton, mentil acetat, mentofuran, trans-karveol, α-terpinen, limonen, pulegon, cineol, β-kariofilen i dr. Koliko je lekovita nana? Ova lekovita biljka deluje antiseptički, analgetski, antibakterijski, antivirusno i umirujuće, kod nas se najčešće koristi za stomačne probleme, ali je nana blagotvorna za mnoge tegobe: bolesti disajnih puteva pomaže kod astme i alergija suzbija upale i infekcije bolesti zuba i usne duplje bolesti probavnih organa glavobolja gastritis smanjuje grčeve u želucu i materici smiruje živce bolesti žuči zujanje u ušima bolesti kože malaksalosti angina pektoris poboljšava imunitet migrene neuralgije noćno znojenje poboljšava cirkulaciju i krvotok pomaže za mršavljenje reumatizam groznica Jedno od važnih dejstava nane je ublažavanje stresa. Sadrži veće količine triptofana, koji podstiče stvaranje serotonina, odgovornog za raspoloženje. Predpostavlja se i da ima i antikancerogeno dejstvo, jer sadrži perililni alkohol, koji se pokazao zaslužnim za sprečavanje raka debelog crijeva, kože i pluća. Recepti od nane: Čaj od nane Čaj od nane se priprema tako što se uzme jedna kašika usitnjene nane na 2,5 dl ključale vode. Pije se više puta tokom dana, posle jela. Iako pitoma i divlja nana imaju slične lekovite osobine, neki daju prednost divljoj nani. Čaj se ne kuva, već preliva sa ključalom vodom. Sok od nane Svežu nanu operite hladnom vodom. Zatim je sitno isecite. Usitnjenu nanu pomešajte sa 5-6 kašika šećera i limuntusom i dobro izgnječite. Sve prelijte sa 3l vode i ostavite da odstoji 24h. Posle 24h procedite sok kroz gazu i u dobijenu tečnost dodajte 3kg šećera. Ostavite da odstoji još 24h kako bi se šećer istopio. Povremeno promešajte sok. Dobijeni sirup sipajte u staklene flaše ili u plastične ukoliko želite da ga zaledite. Van zamrzivača može sigurno stajati do 2 meseca na hladnom i tamnom mestu. Mojito, mohito, čarobno osveženje Rum i zeleni limun (lime), je kombinacija koja osvežava i podiže raspoloženje, i uz par listova sveže mente imate kubanski koktel Mojito (mohito). Pripremite dve čaše od 2 dl. Lime dobro operite, isecite na pola i iscedite. Kašikom istružite sve ostatke i koru izrežite u krug da se dobijete tanku spiralu. U svaku čašu dodajte kašiku šećera, zalijte sokom od lajma, dodajte malo izgnječenu nanau led, zalijte rumom i tonikom. Čaše ukrasite korom lajma.

Dren Seme (Cornus mas) Cena je za pakovanje od 10 Semena. Dren (Cornus mas) pripada porodici drenova i raste u južnoj Evropi i jugozapadnoj Aziji. Drugi narodni nazivi drena su: bila svibovina, drenak, drenić, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, drnjulić, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak. Plod drena se naziva i: drenka, drenjka, drenjula, drenjina. To je samonikli listopadni grm srednjeg ili velikog rasta, od 2 do preko 5 metara visine, sa gustom krošnjom koju čine tamno-braon grančice i zeleno lišće. Kora stabla je sivkasta do sivo-žuta, ispucala, grane rastu naspramno. Listovi su jajasti ili jajasto-eliptični, bez nazubljenja, zašiljeni, dugi 6-10cm, blago zakrivljeni i imaju karakteristične jake žile (po četiri sa obe strane lista). Cveta pre listanja, od februara do aprila (u zavisnosti od godine), a u blagim zimama čak i u decembru. Cvetovi su žuti, u štitastim skupinama od 10-25 komada, pravilni su i četvoročlani. Upotreba Plod Plod je koštunica, zvana drenjina ili drenjak, ovalnog oblika i crvene boje (kao mala šljiva), a unutar mesnatog omotača ima duguljastu košticu. Dok je nezreo, veoma je kiseo, a zreo je tek kad mu boja postane tamno-crvena i kad na dodir otpadne sa drveta. Tada je sadržaj šećera u plodu veliki i veoma je ukusan za jelo. Plod se može jesti svež, a može se i sušiti (zbog spremanja čaja). Od njega se pravi ukusna marmelada, slatko, kompot ili sok, a u Srbiji , Albaniji i Bosni i Hercegovini , posebno u Drvaru se od drena pravi i rakija. U Azerbejdžanu i Jermeniji se od njega dobija votka, dok se u Turskoj i Iranu jede sa solju preko leta, ili se od njega pravi hladan napitak (u Bosni takođe), koji se zove šerbe. U Ukrajini se gaje hibridi čiji plod raste do 4cm dužine. Cvet Biljka se zbog svog cvetanja na kraju zime često koristi kao ukrasna biljka u vrtovima. Drvo Veoma je velike gustine i, za razliku od većine ostalih drvenastih biljaka, ne pluta na vodi. Zbog velike gustine je veoma čvrsto, te se od davnina koristi za izradu držalica za alatke, delova za mašine i sl. Još od Stare Grčke je poznato da se koristilo za izradu lukova, strela i kopalja, a u narodnoj pesmi o Marku Kraljeviću, Marko proverava svoju snagu cedeći rukom vodu iz „suve drenovine“. Lekovitost Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog cega se sok, pekmez, čaj i drugi proizvodi spravljeni od zrelih drenjina daju kao lek za lečenje dijareje i drugih oboljenja organa za varenje. Sličnog je dejstva i kora. Prave se i slatko, kompot i džem. Dren - zdrav od semena do ploda dren pomaže u lečenju grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, dijabetesa, kod zarastanja rana. Svaki njegov deo je lekovit. Zdrav kao dren, kaže se za osobu koja nema nikakve tegobe. U našem narodu dobro je poznat značaj biljke dren (Corpus mas), koja je popularna još od antičkih vremena. Raste svuda, najviše na suvim, sunčanim i kamenitim stranama listopadnih šuma. Cveta u februaru i martu, a sazreva od jula do oktobra. Plodovi su tamnocrveni, slatko-kiselkastog ukusa. Sadrže veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektina, tanina i izuzetno mnogo vitamina C. U drenjinama ima dvostruko više askorbinske kiseline nego u pomorandži. Plodovi se jedu u svežem stanju, zamrzavaju se, suše ili prerađuju u pekmez, marmeladu, slatko, kompot, voćni sok. Međutim, uprkos tome, što se zna da je ovo šumsko voće ukusno, hranljivo i zdravo, u narodu se ne koristi dovoljno. U Francuskoj i Italiji se od drenjina masovno pravi vino i žele, a nedozreli plodovi konzerviraju se u slanoj vodi kao masline. U Nemačkoj se kuvaju sa šećerom i sirćetom, dodaju jelima od testa i krompira. U Rusiji prave ukusne supe i koriste se kao začin za specijalitete od mesa i ribe. Ovi narodi su istinski poštovaoci tradicionalne medicine i dobro znaju lekovita svojstva drena. Svaki njegov deo je lekovit - plod, list, kora, cvet, sveže i osušene koštice. Delotvoran je u lečenju grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, dijabetesa, za brže zaceljivanje rana. Ruski naučnici su ustanovili da drenjine, kora stabla i listovi poseduju antimikrobiološko svojstvo. Mesnati deo ploda i ulje iz semenki može da se koristi za regeneraciju kože i sluzokože. Sok, pekmez, čaj i drugi proizvodi od zrelih drenjina pomažu kod dijareje i drugih oboljenja organa za varenje. Ukoliko se uz poremećaj rada creva i dijareje javi i groznica, preporučuje se čaj od kore ove biljke. SOK OD DRENJINA Za pripremu je potrebno 4,5 litra vode, dva kilograma zrelih drenjina i kilogram šećera. Drenjine se operu, iseckaju i dodaju u tri litra provrele vode. Kuvaju se 20 minuta, zatim se sklone sa ringle, ostave da se ohlade i na kraju se ispasiraju. Ova masa u presi ili gazi prelije se ostatkom vode, vrati se na ringlu i kuva se još 15 minuta. Postupak sa hlađenjem i pasiranjem se ponavlja. Nakon toga pomeša se sve, doda se šećer i na niskoj temperaturi, uz neprekidno mešanje, sačeka da se šećer rastopi. Tek onda temperatura se pojača i sok kuva još 10 minuta. Zatim se sipa u oprane i vruće flaše, koje se potom hermetički zatvaraju. Kada se jednom flaša otvori, trebalo bi je držati u frižideru. Zbog jake koncentracije razblažuje se običnom ili kiselom vodom. PEKMEZ Pravi se uvek u istoj razmeri - na kilogram pasiranih drenjina ide kilogram šećera. Zreli plodovi se prvo operu, očiste od koštica, preliju vrelom vodom i ostave da odstoje pet minuta. Potom se izvade iz vode, propasiraju, stave u šerpu i pospu šećerom. Sadržaj se kuva tri časa na umerenoj temperaturi uz neprestano mešanje. Završeno je kada se masa zgusne. Vruć pekmez sipa se u čiste i tople tegle, koje se otvorene stavljaju u rernu zagrejanu na 100 stepeni, da odstoje petnaestak minuta. Pošto se izvade, stavlja se celofan ili hermetički zatvarač i odlažu se na suvo mesto.