Opis Spanać Matador podnosi niske temperature te je pogodan za jesenju i prolećnu setvu. Seje se u martu direktno u zemlju, seme klija od 12-15 dana. Biljka ima polu-uspravne rozete, krupnih, ovalnih, lako naboranih listova, lisne drške srednje dužine, tamno zelene boje listova. Koristi se u industrijsku preradu - smrzavanjem i svežu potrošnju. MATADOR je najpoznatija sorta spanaća za sve moguće rokove setve, u zaštićenom prostoru ili na otvorenom polju. Sukcesivnom setvom od marta do novembra, na svakih mesec dana, u navodnjavanju, omogućava se kontinuirana berba preko cele godine i snabdevanje tržišta mladim lišćem spanaća. Lišće matadora je mesnato, krto i sočno, nežno i ukusno, kvalitetno, sa blago izraženim centralnim nervom. MATADOR je klasična sorta spanaća za jesenju i prolećnu setvu. Biljke su tamno zelene, sa debelim i sočnim listovima čiji prinos zavisi od momenta berbe. Spanać je jestiv od nicanja pa do pojave cvetonosnih stabala. Može se podbirati, vršiti probirna berba čupanjem krupnih biljaka i jednofaznom žetvom. Seje se gusto, 20 x 3-4 cm, u plitko iskopane brazdice, svakih mesec dana tokom proleća, leti u navodnjavanju i tokom jeseni.

Opis Novi hibrid spanaća odličnih karakteristika, naslednik poznatog hibrida Mariška. SV 1714 VC je spanać nove selekcije za jesenju, zimsku i ranu prolećnu setvu. Adaptibilan hibrid, pogodan kako za plasteničku proizvodnju tako i za proizvodnju na otvorenom polju. List je krupan, ujednačen, glatke površine i tamno zelene boje. Rozeta je uspravna, pogodna za ručnu i mašinsku berbu. Vrlo brz porast u kombinaciji sa visokim prinosom i kvalitetom čine ga idealnim izborom za naše proizvodne uslove. Savremen hibrid odlične rezistencije na plamenjaču. Visoka rezistencija HR: Plamenjača spanaća (Peronospora farinosa f.sp Spinaciae) rase 1-13. Solomon F1 je spanać iz novije selekcije pogodan za prolećnu i jesenju setvu. Savremen hibrid odlične rezistencije na plamenjaču. List je srednje zelene boje, rozeta je uspravna, pogodna za ručnu i mašinsku berbu. Vrlo je ran i odlično podnosi zimske uslove gajenja. Rezistencija: plamenjača rase 1-9, 11-13.

Indijski Spanac, Malabarski Spinat seme (Basella alba) Cena je za pakovanje od 10 semena. Indijski ili malabarski špinat (Basella alba L.) je zeljasta biljka (odlicna i kao ukrasna biljka) iz porodice bazeljka (Basellaceae). Stabljika je zelena, može dosegnuti 10 metra u dužinu. Listovi su naizmjenični tamnozeleni, srcoliki, cjelovitog ruba. Plojke su mesnate, velike 5-15 cm. Kultivar Basella alba Rubra ima crvenkaste stabljike i listove. Cvjetovi su mali, dvospolni, gusto skupljeni u cvatove duge do 10 cm. Cvatu od svibnja do Septemba (rujna). Plodovi su sjajne crne bobe, dozrijevaju od Jula (srpnja) do Novembra (listopada). STANIŠTE Rasprostranjena je na području tropske južne i jugoistočne Azije (Indija, Tajland, Malezija…). Danas se smatra udomaćenom ponegdje u dijelovima tropske Afrike i u Južnoj Americi (Brazil, Kolumbija). Kod nas je razmjerno rijetka, premda nije posve nepoznata. U uzgoju traži dugu vegetaciju, no stabljike brzo rastu. Pogoduje mu položaj punog sunca, toplo mjesto te visoka vlažnost zemlje. Tlo treba biti rahlo i dobro drenirano, ukoliko je teško dobro je dodati malo pijeska. ETIMOLOGIJA Na stranim jezicima nazivi su pui, vine spinach, red vine spinach, climbing spinach, creeping spinach, Malabar spinach, Ceylon spinach (eng.), Indische Spinat, Malabarspinat, Ceylonspinat (njem.), épinard de Malabar (fr.), espinaca de Malabar, espinaca china (špa.), bertalha, espinafre-indiano (port.), cejlonska špinača (slo.). UPOTREBA Jestivi su listovi, upotrebljavaju se sirovi u salati ili se pripremaju kuhanjem kao špinat. Bogati su vitaminom A i C, te mineralima (željezo, kalcij).

Prodajem japanske prepelica stare tri meseca koje su odbranjena, i hrane se, raznovrsnom zdravom zrnastom xranom, bez koncentrat, a dobiju svaki dan i sveže, sitno seckane, trave i raznog povrća, kupusa, spanać, blitve... Imam i veću količinu mužjaka (uvezeno iz Mađarske) pogodnih i za rasplod, a i za klanje, može i očišćeno. Cena prepelica je 500din., mužjaka 400din., čišćenje je 100din/kom., a zdrava jaja od tako negovanih prepelica su 30din/kpm.

Tomsin doo Šabac nastoji da bude što precizniji u opisu svih proizvoda, ali ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. Sve cene su sa uračunatim popustima i PDV-om. Na iskazane cene dodaje se cena isporuke, koja će biti obračunata po važećem cenovniku kurirske službe. Klasa: Insekticidi Opis: Insekticid sa kontaktnim i digestivnim delovanjem za suzbijanje štetočina u voćarstvu i povrtarstvu Proizvođač: Galenika-Fitofarmacija Aktivne Materije: Piriproksifen Formulacija: koncentrat za emulziju Delovanje Piriproksifen pripada grupi regulatora rasta i razvića insekata. Direktno utiče na hormonski disbalans kod insekata što rezultira sprečavanjem embriogeneze, metamorfoze i formiranje imaga. Najbolja efikasnost se postiže kada se depozit preparata nanese na biljku pre polaganja jaja ili na sveže položena jaja. Karenca 3 dana – paradajz (zaštićen prostor), plavi patlidžan 7 dana – kelj, karfiol, keleraba, brokoli, prokelj, rotkva, rotkvica, slačica, boranija, pasulj, bob, sočivo, grašak, stočni grašak, borovnica 14 dana – kajsija, zelena salata, spanać, zelje, rukola, endivija, motovilac 28 dana – jabuka, kruška, breskva Koncentracija 0.04-0.15% Primena jabuka, kruška, breskva, kajsija, borovnica, paradajz (u zaštićenom prostoru), plavi patlidžan, boranija, pasulj, bob, sočivo, grašak, stočni grašak, kelj, karfiol, keleraba, brokoli, prokelj, rotkva, rotkvica, slačica, zelena salata, spanać, zelje, rukola, endivija, motovilac Pakovanje: 100 ml, 1 l, 5 l

Informacije o proizvodu Klasa: Insekticidi Opis: Kontaktni i digestivni insekticid širokog spektra delovanja Proizvođač: Galenika-Fitofarmacija Aktivne Materije: Deltametrin Formulacija: koncentrat za emulziju Delovanje: Deltametrin odlikuje veoma brz efekat, tj. Trenutno delovanje na ciljane štetočine. Modulirajući natrijumove kanale nervnih vlakana, prouzrokuje poremećaj u protoku nervnih impulsa, usled čega nastaje uginuće tretiranih jedinki. Ovaj insketicid deluje kontaktnim putem na pokretne stadijume insekata. Kada se primeni u preporučenim količinama nivo njegovih ostataka obezbeđuje povoljnu dugotrajnost delovanja. Karenca: 3 dana - plavi patlidžan, tikva, bundeva, tikvica, dinja, lubenica, jagoda 7 dana - jabuka, kruška, krompir, paradajz, krastavac, praziluk, vlašac, mrkva, peršun, celer, paštrnak, boranija, pasulj, bob, sočivo, radič, grašak, stočni grašak, zelena salata, spanać, blitva, zelje, rukola, endivija, motovilac, kelj, karfiol, keleraba, brokoli, prokelj, rotkva, rotkvica i slačica 14 dana - breskva, trešnja, višnja, šljiva, kukuruz, hmelj 21 dan - vinova loza 28 dana - maslina i duvan 30 dana - orah, leska, kesten, cvekla 35 dana - strna žita 42 dana - uljana repica / - šumske sastojine Koncentracija: 0,2-0,7 l/ha Primena: jabuka, kruška, breskva, trešnja, višnja, šljiva, jagoda, vinova loza, orah, leska, kesten, krompir, paradajz, krastavac, plavi patlidžan, tikva, bundeva, tikvica, dinja, lubenica, praziluk, vlašac, mrkva, peršun, celer, paštrnak, boranija, pasulj, bob, sočivo, radič, grašak, stočni grašak, zelena salata, spanać, blitva, zelje, rukola, endivija, motovilac, kelj, karfiol, keleraba, brokoli, prokelj, rotkva, rotkvica, slačica, cvekla, maslina, strna žita, kukuruz, hmelj, duvan, uljana repica, šumske sastojine DETALJI UPUTSTVO BEZBEDNOSNI LIST Proizvođač: Galenika Fitofarmacija Uvoznik: Galenika fitofarmacija doo Zemlja porekla: Srbija

Tomsin doo Šabac nastoji da bude što precizniji u opisu svih proizvoda, ali ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. Sve cene su sa uračunatim popustima i PDV-om. Na iskazane cene dodaje se cena isporuke, koja će biti obračunata po važećem cenovniku kurirske službe. Klasa: Insekticidi Opis: Kontaktni i digestivni insekticid širokog spektra delovanja Proizvođač: Galenika-Fitofarmacija Aktivne Materije: Deltametrin Formulacija: koncentrat za emulziju Delovanje Deltametrin odlikuje veoma brz efekat, tj. Trenutno delovanje na ciljane štetočine. Modulirajući natrijumove kanale nervnih vlakana, prouzrokuje poremećaj u protoku nervnih impulsa, usled čega nastaje uginuće tretiranih jedinki. Ovaj insketicid deluje kontaktnim putem na pokretne stadijume insekata. Kada se primeni u preporučenim količinama nivo njegovih ostataka obezbeđuje povoljnu dugotrajnost delovanja. Karenca 3 dana – plavi patlidžan, tikva, bundeva, tikvica, dinja, lubenica, jagoda 7 dana – jabuka, kruška, krompir, paradajz, krastavac, praziluk, vlašac, mrkva, peršun, celer, paštrnak, boranija, pasulj, bob, sočivo, radič, grašak, stočni grašak, zelena salata, spanać, blitva, zelje, rukola, endivija, motovilac, kelj, karfiol, keleraba, brokoli, prokelj, rotkva, rotkvica i slačica 14 dana – breskva, trešnja, višnja, šljiva, kukuruz, hmelj 21 dan – vinova loza 28 dana – maslina i duvan 30 dana – orah, leska, kesten, cvekla 35 dana – strna žita 42 dana – uljana repica / – šumske sastojine Koncentracija 0,2-0,7 l/ha Primena jabuka, kruška, breskva, trešnja, višnja, šljiva, jagoda, vinova loza, orah, leska, kesten, krompir, paradajz, krastavac, plavi patlidžan, tikva, bundeva, tikvica, dinja, lubenica, praziluk, vlašac, mrkva, peršun, celer, paštrnak, boranija, pasulj, bob, sočivo, radič, grašak, stočni grašak, zelena salata, spanać, blitva, zelje, rukola, endivija, motovilac, kelj, karfiol, keleraba, brokoli, prokelj, rotkva, rotkvica, slačica, cvekla, maslina, strna žita, kukuruz, hmelj, duvan, uljana repica, šumske sastojine Pakovanje: 50 ml, 200 ml, 1 l

Tomsin doo Šabac nastoji da bude što precizniji u opisu svih proizvoda, ali ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. Sve cene su sa uračunatim popustima i PDV-om. Na iskazane cene dodaje se cena isporuke, koja će biti obračunata po važećem cenovniku kurirske službe. Klasa: Insekticidi Opis: Sistemični insekticid širokog spektra delovanja za suzbijanje štetočina u povrtarstvu, voćarstvu i duvanu. Proizvođač: Galenika-Fitofarmacija Aktivne Materije: Acetamiprid Formulacija: vodorastvorljivo prašivo Delovanje Kao i ostali neurotoksični insekticidi iz hemijske grupe neonikotinoida i acetamiprid deluje kontaktno i digestivno. Na biohemijskom nivou deluje kao agonist neurotransmitera acetilholina u sinapsama centralnog nervnog sistema insekata. Vezujući se za receptorna mesta za acetilholin ova supstanca prouzrokuje prekid procesa prenošenja nervnih impulsa, što u krajnjem ishodu dovodi do uginuća tretiranih insekata. Sa stanovišta neposredne primene, vrlo povoljne fizičko-hemijske osobine ovog molekula utiču na njegovo izrazito usvajanje i pokretljivost u biljci. Karenca 3 dana – tikva, bundeva, tikvica, dinja, lubenica, 7 dana – plavi patlidžan, zelena salata, spanać, blitva, zelje, rukola, radič, endivija, motovilac, kelj, karfiol, keleraba, brokoli, prokelj, rotkva, rotkvica, slačica 14 dana – krompir, kupus, duvan, paprika, crni luk, višnja, boranija, pasulj, bob, sočivo, grašak, stočni grašak, breskva, kajsija, malina, jagoda 28 dana – leska, jabuka, lucerka Koncentracija 0,2-0,4 kg/ha Primena višnja, breskva, kajsija, malina, jagoda, leska, jabuka, krompir, kupus, duvan, paprika, boranija, pasulj, bob, sočivo, grašak, stočni grašak, crni luk, lucerka, tikva, bundeva, tikvica, dinja, lubenica, plavi patlidžan, zelena salata, spanać, blitva, zelje, rukola, radič, endivija, motovilac, kelj, karfiol, keleraba, brokoli, prokelj, rotkva, rotkvica, slačica Pakovanje: 2,5 g, 25 g, 100 g, 250 g, 1 kg

Tomsin doo Šabac nastoji da bude što precizniji u opisu svih proizvoda, ali ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. Sve cene su sa uračunatim popustima i PDV-om. Na iskazane cene dodaje se cena isporuke, koja će biti obračunata po važećem cenovniku kurirske službe. Klasa: Insekticid Aktivna materija: Spinetoram 25 g/l Formulacija: SC – koncentrovana suspenzija Pakovanje: 50 ml, 250 ml, 1 l Proizvođač: Corteva Agriscience Karenca: 3 dana – dinja, lubenica, tikva, malina, ribizla, borovnica, krastavac, kornišon, tikvica, paradajz, plavi patlidžan, paprika, paprika ljuta, jagoda, zelena salata, matovilac, rukola, spanać, cvekla, bosiljak, celer lišćar, luk za salatu, estragon, lovorov list, peršun, ruzmarin, čaj, matičnjak; 7 dana – kupus, prokelj, karfiol, brokoli OVP – ukrasne biljke (drveće i žbunje, ukrasne biljke lukovice, cvetnice i zelene biljke, ruže) MBT: kupus, prokelj, karfiol, brokoli, dinja, lubenica, tikva, malina, ribizla, borovnica – 1; krastavac, kornišon, tikvica, paradajz, plavi patlidžan, paprika, paprika ljuta, jagoda, zelena salata, matovilac, rukola, spanać, cvekla, bosiljak, celer lišćar, luk za salatu, estragon, lovorov list, peršun, ruzmarin, čaj, matičnjak, ukrasne biljke (drveće i žbunje, ukrasne biljke lukovice, cvetnice i zelene biljke, ruže) – 1 (na otvorenom), 3 (zatvoren prostor); Primena: USEV / ZASAD – KUPUS (na otvorenom), PROKELJ, KARFIOL, BROKOLI (na otvorenom), KRASTAVAC, KORNIŠON, TIKVICA, PAPRIKA, PAPRIKA LJUTA, PARADAJZ, PLAVI PATLIDŽAN, DINJA, LUBENICA TIKVA, MALINA (na otvorenom), JAGODA, RIBIZLA, BOROVNICA (na otvorenom), ZELENA SALATA MATOVILAC RUKOLA, SPANAĆ, CVEKLA (na otvorenom, ZELENA SALATA MATOVILAC RUKOLA (u zatvorenom), BOSILJAK, CELER LIŠĆAR, LUK ZA SALATU (mladi luk) ESTRAGON LOVOROV LIST PERŠUN, RUZMARIN ČAJ MATIČNJAK, UKRASNE BILJKE (DRVEĆE I ŽBUNJE, UKRASNE BILJKE, LUKOVICE, CVETNICE I ZELENE BILJKE, RUŽE) KOLIČINA PRIMENE – KUPUS (na otvorenom) (2,0 (20 ml na 100m²)), PROKELJ, KARFIOL, BROKOLI (na otvorenom) (2,0 (20 ml na 100m²)), KRASTAVAC, KORNIŠON, TIKVICA (2 – 2,4 (20-24 ml na 100m²)), PAPRIKA, PAPRIKA LJUTA (2 – 2,4 (20-24 ml na 100m²)), PARADAJZ, PLAVI PATLIDŽAN (2 – 2,4 (20-24 ml na 100m²)), DINJA, LUBENICA TIKVA (2 – 2,4 (20-24 ml na 100m²)), MALINA (na otvorenom) (2 – 2,4 (20-24 ml na 100m²)), JAGODA (2,0 (20 ml na 100 m²)), RIBIZLA, BOROVNICA (na otvorenom) (2 – 2,4 (20-24 ml na 100m²)), ZELENA SALATA MATOVILAC RUKOLA, SPANAĆ, CVEKLA (na otvorenom, ZELENA SALATA MATOVILAC RUKOLA (u zatvorenom) (2,0 (20 ml na 100m²)), BOSILJAK, CELER LIŠĆAR, LUK ZA SALATU (mladi luk) ESTRAGON LOVOROV LIST PERŠUN, RUZMARIN ČAJ MATIČNJAK (2,0 (20 ml na 100m²)), UKRASNE BILJKE (DRVEĆE I ŽBUNJE, UKRASNE BILJKE, LUKOVICE, CVETNICE I ZELENE BILJKE, RUŽE) (2,0 l/ha (20 ml na 100m²)) VREME PRIMENE – KUPUS (na otvorenom) (Kada su kotiledoni potpuno razvijeni – vidljiva vegetaciona kupa ili početak pravog lista, pa do faze kada je glavica tipične veličine, oblika i čvrstoće (BBCH 10-49)), PROKELJ, KARFIOL, BROKOLI (na otvorenom) (Kada su kotiledoni potpuno razvijeni – vidljiva vegetaciona kupa ili početak pravog lista, pa do faze kada je glavica karfiola i brokolia tipične veličine, oblika i čvrstoće, a vršni pupoljci prokelja još uvek zatvoreni (BBCH 10-49)), KRASTAVAC, KORNIŠON, TIKVICA (Na otvorenom: od razvijenog 4. pravog lista na glavnom stablu do pune zrelosti, kad plodovi imaju boju zrelosti (BBCH 14-89); U zatvorenom: od razvijenog 1. pravog lista glavnog stabla do pune zrelosti, kad plodovi imaju boju zrelosti (BBCH 11-89)), PAPRIKA, PAPRIKA LJUTA (Od faze kada je prvi pravi list glavnog stabla razvijen, pa do pune zrelosti, kad plodovi imaju tipičnu boju zrelosti (BBCH 14-89)), PARADAJZ, PLAVI PATLIDŽAN (Od faze kada je razvijen četvrti pravi list pa do pune zrelosti (BBCH 14-89)), DINJA, LUBENICA TIKVA (Od faze kada je potpuno razvijen četvrti pravi list na glavnom stablu, pa do pune zrelosti, kada plodovi imaju karakterističnu boju zrelosti (BBCH 14-89)), MALINA (na otvorenom) (Od faze kada je prvi list razvijen, pa do druge berbe: većina plodova je obojena (BBCH 11-89)), JAGODA (Od faze kada je prvi list razvijen, pa do druge berbe: većina plodova je obojena (BBCH 11-89)), RIBIZLA, BOROVNICA (na otvorenom) (Od faze kada je prvi list razvijen, pa do druge berbe: većina plodova je obojena (BBCH 11-89)), ZELENA SALATA MATOVILAC RUKOLA, SPANAĆ, CVEKLA (na otvorenom, ZELENA SALATA MATOVILAC RUKOLA (u zatvorenom) (Od faze kada je prvi pravi list razvijen, pa do faze kada je dostignuta karakteristična veličina (BBCH 11-49)), BOSILJAK, CELER LIŠĆAR, LUK ZA SALATU (mladi luk) ESTRAGON LOVOROV LIST PERŠUN, RUZMARIN ČAJ MATIČNJAK (Od faze kada je prvi pravi list razvijen, pa do faze kada je dostignuta karakteristična veličina (BBCH 11-49)), UKRASNE BILJKE (DRVEĆE I ŽBUNJE, UKRASNE BILJKE, LUKOVICE, CVETNICE I ZELENE BILJKE, RUŽE) (U svim fenofazama razvoja biljke) DELOVANJE aktivna materija Spinetoram pripada grupi Spinosina, i deluje na nikotinske receptore insekata na drugačiji način od neonikotinoida ili drugih nikotinskih aktivnih supstanci. Efekti primećeni kod insekata izloženih Spinetoramu uključuju progresivne simptome koji počinju kontrakcijama mišića, podrhtavanjem, nedostatkom koordinacije, zamorom mišića, prostraciju i paralizu, što na kraju dovodi do smrti insekata. SPEKTAR DELOVANJA Veliki kupusar (Pieris brassicae), pamukova-kukuruzna sovica (Helicoverpa armigera), kupusni moljac (Plutella xylostella), sovice iz roda Spodoptera spp., kupusna sovica (Mamestra brassicae) u usevu kupusa, karfiola, brokolija i prokelja; trips (Thrips spp.) kalifornijski trips (Frankliniella occidentalis), pamukova sovica (Helicoverpa armigera), sovice iz roda Spodoptera spp. u usevu krastavca, kornišona, dinja, lubenica, tikvi i tikvica, paradajza i plavog patlidžana, paprike, peršuna, paprike ljute, zelene salate, matovilca, rukole, spanaća, cvekle, bosiljka, celera za list, luka za salatu, estragona, lovora za list, perušuna, ruzmarina, čaja, matičnjaka, kao i u zasadu ukrasnih biljaka (drveće i žbunje, ukrasne biljke lukovice, cvetnice i zelene biljke, ruže, i u zasadu maline; moljac paradajza (Tuta absoluta) u usevu paradajza i plavog patlidžana, paprike i paprike ljute; azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) u zasadima ribizle, borovnice, maline i jagode; PREPORUKE I NAPOMENE preparat primeniti u usevima kupusa, prokelja, karfiola, brokolija, dinje, lubenice, tikve, krastavca, kornišona, tikvice, zelene salate, matovilca, rukole, spanaća, cvekle, bosiljka, celera lišćara, luka za salatu, estragona, lovorovog lista, peršuna, ruzmarina, čaja, matičnjaka i u zasadima ukrasnih biljaka uz upotrebu 30 do 100 litara vode na 1000 m2, a u usevima paprike, paprika ljute, paradajza, plavog patlidžana, i zasadima ribizle, borovnice, jagode i maline sa 20 do 100 litara vode na 1000 m2.

Bela tikvica jako ukusna. Organsko seme od mojih biljaka. Kupujete 100 kom. semena. Bela tikvica u narodu poznatija kao Beogradska tikvica. Tikvice su idealna namirnica jer nisu kalorične, a bogate su vitaminima i ostalim nutrijentima. Budući da ih možete pripremiti na bezbroj načina, šteta bi bila ne iskoristiti ih u sezoni. Naša današnja topla preporuka za vas je naša domaća bela Tikvica, i ovu sortu koristimo i reprodukujemo više od 40 godina. Tikvica je rana sorta belih i svetlo zelenih plodova. Biljka je rodna robusna i raste u grmu, otporna na bolesti i stresove. Ima mnoštvo ženskih cvetova, što daje visok prinos plodova koji se beru dok su mladi, tako da se u sezoni obavi od 15 do 20 berbi. Tikvice su jedna od najzahvalnijih letnjih namirnica budući da ih možete spremati na mnogo načina, hranljive su i pune minerala i vitamina, a dostupne su i tokom čitave letnje sezone. Spektar nutrijenata koji se nalaze u ovom povrću poprilično je bogat. Naime, tikvice su izvanredan izvor mangana i vitamina C, zatim magnezijuma, vitamina A, kalijuma, vlakana, folne kiseline, fosfora, bakra i vitamina B2. Jednom rečju, tikvice povoljno utiču na celokupno zdravlje organizma. Održavaju liniju vitkom zbog niske kalorijske vrednosti, poboljšavaju koncentraciju, blagotvorno utiču na nervni sistem, ojačavaju mišiće i srce, a utiču i na izbacivanje vode i štetnih materija iz tela. Setva Tkvice za ranu poljsku proizvodnju proizvode se uglavnom iz rasada, u Martu-Aprilu u zatvorenom prostoru, a polovinom Aprila ili pocetkom Maja kada prođe opasnost od mrazeva presađuju se u baštenske gredice ili baštu. Moguća je i direktna setva od pocekta Maja, na dubini 2-4 cm, po 2 – 3 semenke, na razmak red od reda 150 – 200 , i biljka od biljke 80- 100 cm. Optimalnim temperaturama od 22 – 24 ° C tikve niknu za 3 do 7 dana. Dobri susedi su visoki pasulj, kukuruz, spanać i dragoljub. U toku rasta, važne mere su navodnjavanje i okopavanje koje se izvode 2 – 3 puta… Prodaje se 100 kom semena. . (organsko seme iz nase baste)

Kakaovac - Kakao Seme (Theobroma cacao) Cena je za pakovanje od 2 semena. Kao što vidite sa naših slika, naša sorta kakaa je veća od svih ostalih. Kakaovac (Theobroma cacao) tropsko je drvo iz roda Theobroma, koje pripada porodici slezova (Malvaceae). Autohtona je vrsta tropskih kišnih šuma Centralne i Južne Amerike i jedna od najkomercionalnijih tropskih biljaka. Od njegovih plodova dobija se kakao, glavni sastojak kod pravljenja čokolade. Binomijalnu nomenklaturu vrste odredio je Karl fon Line 1753. godine. Najsličnija vrsta kakaovcu je kupuasu (Theobroma grandiflorum) od koje se dobija купулате чоколада. Ime vrste predstavlja kombinaciju imena roda Theobroma (od grčkih reči θεός i βρῶμα u značenju „hrana bogova”) i lokalnog imena za ovu biljku (cacahuatl na navatlu i kakaw na klasičnom majanskom jeziku). Opis taksona List i cvet kakaovca − ilustracija iz knjige „Köhler’s Medizinal-Pflanzen” (1887) Kakaovac je srednje visoko tropsko drvo koje može da naraste do visine od 12 m, iako su mu prosečne visine između 4 i 8 m. Kao divlja biljka raste u tropskim šumama Centralne i Južne Amerike. Listovi kakaovca se razvijaju sa čvorova na granama i imaju spiralan raspored. Lisna ploča je izduženo-elipsasta, a sam list je kompaktan sa ravnim ivicama i perastom nervnom strukturom koju u proseku čini oko desetak parova lisnih nerava. Listovi su oštri i zimzeleni, dužine između 10 i 40 cm, i širine od 5 do 20 cm. Cvetovi su jako sitni i izbijaju direktno iz stabla i iz većih grana u vidu snopića (ta pojava se naziva kauliflorija). Prosečan prečnih cveta je svega 1 do 2 centimetra, a cvetna čašica je u nijansama ružičaste i bele boje. Formula cveta kakaovca je: {displaystyle mathrm {ast ;Ca_{(5)};Co_{5};A_{5+5^{St}};G_{({underline {5}})}} } Kakaovac je specifičan po tome što se oprašivanje cvetova vrši preko biljnih vaši iz roda Forcipomyia. Plod je ovalan i krupan (ima oblik izdužene dinje) dužine od 15 do 30 cm, širine 8−10 cm i težine u proseku oko pola kilograma. Plod dozreva za branje nakon 4 meseca, a kada je zreo boja egzokarpa varira od žute do narandžaste. Unutar svakog ploda se nalazi između 20 i 60 krupnih semenki bubrežastog oblika raspoređenih u nekoliko redova i okruženih beličastom pulpom. Svaka semenka sadrži značajne količine biljnih masti (u proseku između 40 i 50 %) od kojih se dobija kakao maslac, a glavni hemijski sastojak je teobromin, organsko jedinjenje koje je po svom hemijskom sastavu dosta slično kofeinu. Osušene i mlevene semenke nazivaju se kakao prahom i jedan su od najvažnijih sastojaka u konditorskoj industriji (kod dobijanja čokolade). U nekim zemljama bela pulpa se koristi za pripremanje sokova, želea, a neretko se njenom fermentacijom dobija alkoholno piće sa ukusom kakaa.[3][4] Pržene semenke kakaa Presek ploda Cvetovi kakaovca Otvoren cvet u krupnom planu Kakao kroz istoriju Majanska posuda za kakao iz IV veka pre nove ere Hijeroglif koji predstavlja kakao u drevnom majanskom jeziku Prema nekim hipotezama kakaovac vodi poreklo iz vlažnih tropskih područja današnjeg jugoistočnog Meksika odakle se širio ka jugu do Amazonije. Prema drugim naučnim saznanjima proces širenja kakaovca tekao je u obrnutom smeru. Najnovije analize bazirane na DNK istraživanjima kao autohtono područje kakaovca navode tromeđu Brazila, Kolumbije i Perua, odakle se zahvaljujući ljudima širio u ostala tropska područja Panamerike.[5][6][7] Tokom poslednjeg ledenog doba pre oko 21.000 godina kada je životni prostor za ovu vrstu znatno redukovan, na pomenutom području su se održali uslovi za opstanak ove vrste i stvorio se njen prirodni refugijum. Upotreba kakaa u ljudskoj ishrani stara je koliko i ljudska civilizacija na području Mezoamerike, a dokaz tome su brojni arheološki artefakti pronađeni na tom području, a koji datiraju na period između 1900. i 900. godine pre nove ere. Jedna od posuda pronađena na arheološkom lokalitetu na obalama zaliva Verakruz datira iz 1750. godine pre nove ere i vezuje se za olmečku civilizaciju, a na njoj je predstavljen način pripreme pića od kakaa.[8] Na pacifičkoj obali Čijapasa pronađeni su brojni arheološki dokazi koji upućuju na činjenicu da su i predolmečki narodi koristili kakao u ishrani (period od oko 1900. pre nove ere, civilizacija Mokaha).[8] Početna upotreba verovatno se odnosila na korištenje fermentisanih plodova i pravljenje određene vrste alkoholnog pića.[9] U drevnim tekstovima pronađeni su brojni recepti sa detaljnim uputstvima za upotrebu ove biljke u verske, medicinske i kulinarske svrhe. U brojnim receptima kakao se često kombinuje sa kukuruzom, paprikom, vanilom i medom, a samo piće je bilo dostupno isključivo pripadnicima elite. Direktni dokazi o upotrebi kakaa potiču zahvaljujući analizama organskih ostataka iz keramičkih posuda, a u kojima su pronađeni tragovi jedinjenja teobromina i kofeina. A kako je kakaovac jedina vrsta sa tog područja koja sadrži oba pomenuta alkaloida, nije bilo sumnje da su pronađene posude korištene za pripremanje i čuvanje plodova i napitaka od kakaa. Na jednoj od vaza pronađenih na lokalitetu Rio Azul na severoistoku Gvatemale dešifrovan je hijeroglifski zapis koji se odnosi upravo na ovu biljku. Neka istraživanja upućuju na to da su Asteci kakao mešali sa listovima duvana i pravili cigarete. Veruje se da se napitak od fermentisanog kakao u pretkolumbovskom periodu Amerike koristio uglavnom tokom ritualnih ceremonija, što znači da je kakao bio jako cenjen i vredan proizvod. Postoje dokazi da se koristio i kao sredstvo plaćanja. Tako su Asteci svake godine od okolnih naroda dobijali danak od, između ostalog, 980 tovara semenki kakaa (navt.xiquipil), a svaki tovar je sadržavao po tačno 8.000 semenki.[10] Za 80 do 100 kvaitetnih semenki kakaa mogao se kupiti nov ogrtač. Zanimljivo je da su se u Astečkom carstvu, vezano za kakao kao sredstvo plaćanja, pojavili i prvi falsifikatori koji su koji su zrna kakaa zamenjivali za slične plodove.[11] Kakao u mitologiji Drevne Maje su verovale da su planinski bogovi koji sljudima podarili kakao (na majanskom jeziku se izgovarao kao kakaw) zajedno sa ostalim jestivim plodovima. Prema majanskoj mitologiji, nakon što je boginja majka Šmukane stvorila ljude od kukuruza, velika pernata zmija podarila je Majama kakao.[12] U znak zahvalnosti bogovima Maje su svakog aprila organizovali ceremonije na kojima su prinosili žrtvene darove bogovima, posebno božanstvu Ek Čuah koje je bilo zaštitnik kakaa. I Asteci su kakao smatrali „božijim darom” i verovali su da ga je ljudima lično podario bog Kecalkoatl, a zvali su ga kakahuatl ili „gorka voda”. Plodovi kakaa redovno su se prinosili kao žrtva bogovima, često pomešani sa ljudskom krvlju, a sveštenici su ukrašvali svoje uši kakaom. Alkoholno piće od kakaa u ritualne svrhe pili su samo muškarci, pošto se verovalo da je taj napitak otrovan za žene i decu. Evropljani i kakao Radnici iz Indije na plantaži kakaa na Trinidadu 1903. Prvi Evropljani koji su došli u kontakt sa biljkom kakaovca bili su članovi četvrte ekspedicije Kristifora Kolumba koji su se 1502. iskrcali na maleno ostrvo Gvanaha blizu obale današnjeg Hondurasa, gde su primetili „bademe čudnog oblika”. Do prvih stvarnih saznanja o kakau, odnosno o čokoladi, Evropljani su došli 1519. godine kada je konkistadoru Ernanu Kortezu tokom njegovog susreta sa Montezumom II u Tenočtitlanu poslužen napitak koji se, u astečkom društvu smatrao dostojnim bogova. Kortez je tom prilikom zapazio kako su sluge sa strahopoštovanjem pripremale napitak koji se pio u ogromnim količinama. Evropljani su po povratku sa sobom zajedno sa ostalim biljkama poneli i semenke kakaa. Napitak od kakaa na španskom dvoru prvi put je pretstavljen 1544. godine kada je jedan dominikanski sveštenih prilikom susreta sa kraljem Filipom II. Za kratko vreme čokolada se raširila po celoj zapadnoj Evropi, a nakon dodavanja šećera u čokoladni napitak postaje jednim od omiljenih osvežavajućih pića. Ubrzo su počele da niču i prve plantaže kakaovca. Francuzi podižu plantaže na Karibima, a Španci u svojim kolonijama u Venecueli i na Filipinima. Španska reč kakao zvanično ulazi u naučnu nomenklaturu nakon što je švedski prirodnjak Karl Line 1753. godine objavio svoj taksonomski binomijalni sistem u kom je kakaovac označio imenom Theobroma cacao. Zanimljivo je da se tradicionalno piće pripremljeno od kakaa i kukuruza koje datira još iz pretkolumbovskog perioda, i danas pije na području Centralne Amerike gde je poznato kao tehate. Komercijalna proizvodnja 20 najvećih svetskih proizvođača kakaa (u tonama) № Država 2010.[14] 2013.[15] 01. Obala Slonovače 1.301.347 1.448.992 02. Gana 632.037 835.446 03. Indonezija 844.626 775.500 04. Nigerija 399.200 367.000 05. Kamerun 264.077 275.000 06. Brazil 235.389 256.186 07. Ekvador 132.100 128.446 08. Meksiko 61.000 82.000 09. Peru 46.613 71.175 10. Dominikanska Republika 58.334 68.021 11. Kolumbija 39.534 46.739 12. Papua Nova Gvineja 39.400 41.200 13. Venecuela 20.955 31.236 14. Uganda 15.000 20.000 15. Togo 101.500 15.000 16. Sijera Leone 19.700 14.850 17. Gvatemala 10.713 13.127 18. Indija 12.900 13.000 19. Haiti 10.379 10.000 20. Madagaskar 10.000 9.000 Svetska produkcija po godinama (u tonama) 1965. 1.229.000 1970. 1.543.000 1975. 1.562.000 1980. 1.671.000 1985. 2.014.000 1990. 2.532.000 1995. 2.991.000 2000. 3.372.000 2005. 3.942.000 2006. 4.310.000 2007. 3.883.000 2008. 4.228.000 2009. 4.142.000 2010. 4.231.000 Kakaovac najbolje uspeva u tropskim područjima sa dosta vlage i bez direktnog izlaganja jakom suncu, u područjima između 20° severne i južne geografske širine. Iako su njegovo autohtono stanište tropi Centralne i Južne Amerike, nakon Velikih geografskih otkrića njegov areal proširio se na tropska područja i na ostalim kontinentima. Tako se danas gotovo 70 % svetske produkcije dobija na području supsaharske Afrike, a najveći svetski proizvođači na tom kontinentu su Obala Slonovače (sa trećinom ukupne svetske produkcije), Gana, Nigerija, Kamerun i Togo, odnosno područja uz obale Gvinejskog zaliva. Van Afrike najveći svetski proizvođači su Indonezija, Brazil, Ekvador, Meksiko i Peru. Prema nekim statističkim podacima, pod kakaovcem je danas zasađeno područje površine oko 17.000.000 ari,[16] a ukupna svetska produkcija je sa 1,5 miliona tona tokom 1984. godine porasla na oko 4,3 miliona tona 2010. godine. Kakao se danas uzgaja uglavnom na manjim plantažama i većina prinosa dolazi upravo sa manjih seoskih imanja.[17] Kultivisana biljka počinje da rađa nakon 4 ili 5 godina, a iako odrasla biljka godišnje proizvede oko 6.000 cvetova, prosek plodova po biljci je tek oko dvadesetak. A oko 40 zrelih plodova (1.200 semenki) je potrebno da bi se dobio jedan kilogram kakao maslaca. Svaka biljka redovno plodonosi u narednih 30 do 80 godina, a maksimalan rod daje nakon 12. godine. U proseku u plodu se nalazi oko pedesetak semenki, a prosečna težina ploda je oko pola kilograma. Berba se odvija dva puta godišnje, prvi put po okončanju kišne sezone, a drugi put pre nego što počne nova kišna sezona. Kvalitetnijim se smatraju plodovi koji se beru po okončanju kišne sezone. Ubrani plodovi se usitne mačetama i ostave se da stoje na suncu narednih desetak dana. U tom periodu šećer koji se nalazi u pulpi koja omotava semenke počinje da fermentira i dostiže temperature do 50 °С. Fermentacijom semenke gube gorčinu i dobijaju svoju preoznatljivu braon boju. Nakon sušenja semenke gube i do 50 % svoje prvobitne mase. Osušeni plodovi se dalje isporučuju ka proizvođačima, a najveći svetski uvoznici osušenog kakaa su Sjedinjene Države, Holandija i Ujedinjeno Kraljevstvo. Kod industrijske proizvodnje najcenjenije su tri sorte kakaovca. Najskuplja je sorta Criollo koju su koristili još drevne Maje, a koja ima najintenzivniju aromu i najmanju gorčinu. Od ove vrste kakaa danas se proizvodi tek oko 10% svetske produkcije čokolade, i uglavnom su to luksuzne varijante ovog proizvoda. Najcenjenija vrsta kriolo kakaa dolazi iz Venecuele, iz priobalnog dela države Aragva (oko sela Čuao), a koji od 2010. ima zaštićeno geografsko poreklo pod etiketom „kako iz Čuaa” (šp. Cacao de Chuao). Najraširenija je sorta Forastero koja je jako otporna na bolesti, pa je samim tim i najjevtinija i od nje se proizvodi oko 80% čokoladnih proizvoda. Peostalih 10% otpada na hibrid sorti Criollo i Forastero poznat kao Trinitario. Biljka koja odlicno uspeva u saksijama u stanu ili zimskoj basti! Probajte, posejite i imajte u svom stanu nesto sto zaista nema svako... http://www.youtube.com/watch?v=UYmWcRAs058&feature=youtu.be Razmnožavanje: Semenom Predtretman: Seme prvo potopiti u toplu-mlaku vodu na 2-3 sata. Bitno je jako da ostaci ploda na semenu budu skroz uklonjeni. Takodje je od velike pomoci da se pazljivo ukolni koza semena, jer se na taj nacin ubrzava klijanje Stratifikacija: 0 Vreme Sejanja: Tokom cele godine Dubina Sejanja: Na jednoj strani semena je jedna manja krivina, seme sa tom ‚‘krivinom‘‘ okrenuti na dole prema substratu i do polovine utisnuti u supstrat. Vrsta Substrata: Substrat br.1 (moze biti pomesan sa peskom ili perlitom) Sejanje temperatura: +25 - +28°C Sejanje Lokacija: svetlo + držati stalno vlažno ne mokro Vreme Klijanja: zavisno od uslova 2-4 nedelje Zalivanje: redovno tokom vegetacije Copyright © 2012 Seeds Gallery - Saatgut Galerie - Galerija semena. All Rights Reserved.