Ukrasne tikvice sade se kad vreme malo otopli. Obično se semenke stavljaju u hranljivu (humusnu) zemlju u bašti, ili u žardinjeru, a zatim dobro zaliju. Seme niče za sedam do deset dana i ukoliko svako nikne, biljčice treba razrediti. Preporučuje se da se ostave po dve na jedan dužni metar. Odmah im treba obezbediti oslonac uz koji će vreža da se penje. Mlade biljke treba da su dvadesetak centimetara odmaknute od oslonca ili zida, da bi se obezbedilo dovoljno mesta za razvoj plodova. Redovno ih zalivajte, a jednom u dve-tri nedelje u vodu za zalivanje dodajte malo tečnog mineralnog đubriva. Ponekad se dogodi da ukrasna tikva ne zametne plodove iako je cvetala. Jedan od razloga može biti taj što su cvetovi bili zatvoreni u vreme kada dolaze insekti koji ih oprašuju. Da vam se to ne bi dogodilo možete i sami da ih oprašite - u kasnim popodnevnim satima četkicom prenesite polen sa prašnika jednog cveta na tučak drugog. Ukoliko želite da plodove osušite i čuvate za ukras u stanu, oberite ih tek u oktobru, kada sasvim sazru, ili posle prvih mrazeva. Suše se na promajnom mestu, udaljeni jedan od drugog i mogu da traju duže od godinu dana. Tikvice možete zasaditi između žbunova bobičastog voća, ispod jabuke, uz žičanu ogradu, ili da ih vodite uz pergolu na terasi. 10 semena u pakovanju

Ovaj redak varijetet biljke Šiso (lat. Perilla Frutescens) ima dvobojni list, sa gornje strane je zelen a sa donje je crven, što biljku čini veoma dekorativnom i atraktivnom. Što se tiče lekovitih svojstava i primene skoro je identičan kao i zeleni ili crveni šiso. Perilla Frutescens je višegodišnja zeljasta začinska i lekovita biljka. Nije otporna na temperature ispod nule pa se na otvorenom uzgaja kao jednogodišnja biljka, iako uz određene uslove može preživeti i do -10°C. Pre svega ovu biljku ne treba mešati sa ukrasnom ili baštenskom koprivicom (Coleus). Iako su obe biljke deo porodice nana, pripadaju različitim rodovima, ali ljudi ih često mešaju zbog sličnog lista koji podseća na list koprive. Do nedavno nismo ni imali naziv za ovu biljku, ali sa popularizacijom japanske kulture i kuhinje preuzeli smo naziv Šiso, kao i mnoge druge zemlje. Šiso je važan deo savremene japanske i korejske kuhinje a prirodno stanište su mu i Kina i Indija. Biljka raste žbunasto i ako ima dovoljno prostora poraste do 70 cm u visinu i do 50 cm u širinu. Postoje zeleni, crveni ili ljubičasti i dvobojni šiso. Aromu biljke je najbolje opisati kao kombinaciju cimeta, narandže, korijandera pa čak pomalo i bosiljka. Kod svih varijeteta je sličan ukus i aroma. Upotreba biljke je zaista široka. Biljka je jestiva cela osim korena. Iako je poreklom sa dalekog istoka, najbolje se uklapa uz hranu koja se koristi na našim prostorima. Mlade biljke, svež ili sušen list se mogu dodavati u salate, zelene i voćne. Sušen list se dodaje u mikseve čajeva. Svež list se koristi kao začin za meso sa roštilja, svinjetinu i ribu, a naročito tunjevinu. Seckan list se od voća naročito uklapa sa šljivom, tako da pretpostavljam da bi se mogao dodavati i u slatko od šljiva, a dobro ide i uz citruse i bobičasto voće. Uklapa se sa grilovanim ili prženim povrćem, kajganom i sa jogurtom. Od povrća i drugih namirnica dobro se slaže sa šargarepom, pirinčem, avokadom, krastavcima, paradajzom, pečurkama, đumbirom, susamom i testeninama. Koristi se i za spremanje sirupa i sokova. Sirupi i list se koriste i za koktele, popularni su šiso vodka (sa sirupom od šisoa) i šiso mohito (sa listom šisoa umesto lista nane). Interesantno je što u koktelima sirup šisoa u kontaktu sa limunovim sokom brzo menja boju od ljubičaste do intenzivno crvene. Suv mleveni list se može mešati sa šećerom, kristal ili u prahu i tako se dobija šiso šećer, koji se koristi za dezerte, a može se mešati i sa makom. Nezrele cvasti se koriste kao dodatak supama i čorbama, a stariji cvetovi se mogu pržiti i pohovati. Seme se koristi kao začin za turšije, izuzetan je za kisele krastavčiće. Što se tiče lekovitih svojstava, tu je takođe široka primena u istočnoj narodnoj medicini. Sok iz lišća se spolja koristi za lečenje posekotina i rana. Interno se koristi za ublažavanje i lečenje astme, prehlada i nazeba, bronhitisa, mučnine, povraćanja, bolova u predelu abdomena, trovanja hranom i alergijskih reakcija, zatvora.. Interno se uglavnom koristi u obliku čajeva a zadnjih godina se u mnogim azijskim zemljama mogu naći komercijalni ekstrakti ove biljke kao prirodni lekovi protiv gripa, kašlja i alergija. Biljka ima izuzetna antibakterijska i antivirusna svojstva, jaku antioksidativnu aktivnost, što znači da sprečava oštećenja ćelija, hronične bolesti i usporava starenje. Deluje antiseptički i greje i opušta organizam. Sadrži do 1,3% eteričnih ulja. Trudnice bi trebale izbegavati ovu biljku. Lako se uzgaja, seje se po površini supstrata u kontejnerima ili čašama i prekrije veoma tankim slojem zemlje, jer je seme sitno. Održava se vlažnost, a kad biljke malo porastu rasađuju se u veće saksije ili na otvoreno. Može se uzgajati u stanu kao saksijska biljka preko cele godine. Slike su od mojih biljaka od kojih kupujete i seme Uplate na racun 205-9001019400297-73 komercijalna banka VAŽNO !!!!!!!! NE ŠALJEM POUZECEM !!!!!!!!!!!!!!!!!! Ako vam to ne odgovara, molim vas da ne kupujete kod mene !!!!!!!!!!!