Lepo očuvano Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950. COBISS.SR-ID - 133303047 (https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/133303047) Садржај 1 ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ 2 ПЕЧАЛБАРСКЕ ПЕСМЕ 3 ПОРОДИЧНЕ ПЕСМЕ 3.1 А) УСПАВАНКЕ 3.2 Б) ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ 3.3 В) ЉУБАВ МАЈКЕ И ДЕЦЕ 4 СТАРЕ РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ 5 УМЕТНИЧКЕ ПЕСМЕ И НАРОДНЕ ПЕСМЕ СА СЛИКОВИМА 6 ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ 6.1 А) СВАДБЕНЕ ПЕСМЕ 7 Референце ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ[уреди] 1. Ај, висока си, висока планино 2. Што имаш косе, љат, мори љаљо 3. Шта ћу, боже, шта ћу, боже, дика ми не може 4. Бога моли младо ђаче 5. Ангелина воду лила 5. Ангелина воду лила (Варијанта) 6. Служим цара три године дана 7. На две грањке две јабуке 8. Долетеше два сокола 9(а). Ој, јабуко зеленико, зеленико 9(б). Ој, јабуко зеленико, зеленико 9(в). Ој, јабуко зеленико, аман 9(г). Ој, јабуко зеленико 10. Оре, аго, аго, буљукбашо 11. Од кати сом, маје, бећар било 12. Симбил цвеће, море, симбил цвеће 13. Побратаме, ти видоф дивојка 14. Каранфиле, цвеће моје 15(а). Што тај сокак на каранфил мирише 15(б). Што тај сокак, аман 16. Љубичице, љуби ме за драго 17. Љубичице, љубичице 18. Невен вене 19(а). На миндер ми до три Анке сеђау, сеђау 19(б). Под пенџер јој до три цвета цветау, Лено 20. Синоћ ми драги долази 21. Мајко мила 22. Коња ми јаше, бре џанум 23. Савила се бела лоза винова 24. Ја посади виту јелу 25. Сади ружу 26. Сиви сокол долетео 27(а). Прелетеше тице ластавице 27(а). Једва чекам да недеља дође 27(б). Једва чекам да недеља дође 28. Мара ми шета 52. Разболе се Ванка 53. Разболе се дилбер Тута 54. Болна љуба, болна љуба 55. Џанум, зађе слунце 55. Ајде, слунце зађе (Варијанта) 56. Волело се двоје млади 57. Разболе се Ленче 58(а). И! Под ноћ ти пођо 58(б). Под ноћ пођо на воду, лале лако 59. Порани рано на воду 60. Љуљанка ми се љуљаше, море, јагње бело 61. Умре и загина, мајчице милале 62(а). Кој ће ти купи ал канаринче 62(б). Кој ће ти купи ал канаринче 63. Варај, Стамено 64(а). Ој, Като, Като, мори Пећанке 64(б). Ој, Като, Като, мори Пећанке 65. Да л’ си месила, мори, белу погачу 66. Девојче, девојче, девојче шарено 67. Ори Лешо, Лешо, Лешо, бе дејче 68. Шарено пиле, џанум 69. Донке, мори, Донке девојке 69. Жени ме, мaјко, жени ме 70. Ти сом сакала шес године 71. Мене мајка једну има 72(а). Три девојке запојале 72(б). Три девојке запевале 73. А што ми се памет померава 74(а). Шта се оно зелени 74(б). Шта се оно зелени 74(в). Шта се оно зелени 75(а). Иди, дојди, Асан-ага, на пенџера 75(б). Иди, дојди, Асан-ага, на пенџера 76(а). Ој, весело, веселице 76(б). Ој, весело, веселице 77. А што ти је, када Коцо 78. Ил ми грми, ил ми грми 79. Назли Петко, богме, офце чува 80(а). Шта се сјаји тамо горе 80(б). Што засјајна тамо горе 80(в). Што засјајна тамо горе 81. Аман, мајка Нацу 82. Алтано кад’но мори, припни на колена 83. На три гранће, јадо, три јабуће 84. Зора руди, ај, зора руди 85(а). Џан’м, Имер-ага, Имер-паша 85(б). Џан’м, Имер-ага, Имер-паша 86. Текст код мелодије. Певао Зарије Зарковић, шофер (Гњилане, 1947). 87(а). Аман, воденичаре, стар пријателе 87(б). Кузум, воденичар, море, воденичар 88. Аој коњче, добро моје, а шта ти се додијало 88. Ој, коњићу, добро моје (Варијанта) 89(а). Вино пије Дојчин Петар 89(б). Опио се Дојчин Петар 90. Ево, већ је трећа вечер 91. Кара-Алија, кара ли те мати 92. Мајчице, мори, мила, премила 93. Ој, девојко, сас мајку вечерај 94. Ој, девојко, кара коса 95(а). Ој, девојко, те обрве твоје 95(б). Ој, девојко, те обрве твоје 96. Пала је магла, море, над Рајановце 97. Разболе се, мајко 98. У колибу пудар, мори 99. Чија ли је оно девојка 100. Која беше синоћ на вратима, неверо 101. Никнало, никнало, бело цветиче 102. Зар ја немам русе косе 103. Жалос моја, и! 104(а). Ветар душе 104(б). Ветар душе 104(в). Ветар душе 105(а). Чарна горо 105(б). Чарна горо, чарна горо 106(а). Месечина, месечина 106(б). Месечина сву недељу дана 106(в). Месечина сву недељу дана 107. Пала магла кроз махалу 107. Пала магла кроз махалу Пуховац 108. Развило се бадем дрво, мила нано 109. Ситна киша заросила, нане 110(а). Ај, дошла Дрина 110(б). Дошла Дрина 111(а). Не чудим се шиби у планини 111(б). Не чудим се шиби у планини 112(а). А што ми се бунар вода мути 112(б). А што ми се бунар вода мути 112(в). А што ми се бунар вода мути 113. Девојка изашла 114. Друг се другу, море, друг се другу 115(а). Листај ми, горо зелена 115(б). Лиснај се, горо 116. Чуј, драгане, одо за другога 117. Мајчице, мила, премила 118(а). Чарне очи у драгана мога 118(б). Чарне очи у драгана мога 118(в). Чарне очи у драгана мога 119(а). Сунце јарко, не сијаш једнко 119(б). Сунце јарко, не сијаш једнко 120. Мерак имам, море, мерак имам 121. Киша пада, трава расте 122. Пуче пушка више града 123. Мурсел ми седи више село, ајде 124. Тамна ноћи 125. Карала мајка Фанију 126(а). Мајкале Назу, еј, Назо 126(а). Мајкале Назу, еј, Назо (Варијанта) 126(б). Ај, мајка Мару 126(б). Мајка Мару на вечеру звала (Варијанта) 127. Кој те даде, мори, Лизуле 128. Назли јеленче, злато моје 129. Добро вече, мила моја 130. Не плачи, Стано мори 131. Имам мужа великога 132(а). Имам мужа ка пужмужа, бре! 132(б). Имам мужа ка пужмужа 132(б). Имам мужа ка пужмужа (Варијанта) 132(б). Имам мужа ка пужмужа (Варијанта) 133. Лешо пиле, лешо ћеро, мајкина калешо 134. Срце ми болује 135. Ој, Ајшо, Ајшо, момиче младо 136. Кад сам била девојана 137. Двоје су се заволели млади 138. Еј, жалос моја, и! 139. Дај девојко, дај девојко, мама и помама 140. Ружа сам, ружа 141. Ранио сам јутрос рано 142. Тресну девојче јабуку 143. Текла вода текелија 144. Текла ми је ладна вода Бистрица, Бистрица 145(а). Да ја знајем, мори мајкеле 145(б). Да знам јадна ја, да знам, јадна 145(в). Еј, да знам, јадна, море 146(а). Саба зора, сунце огрејало 146(а). Девојка је у гори стајала (Варијанта) 146(б). Саба зора је 147. Дајте ми, моми, една чаша вода 148. Бре девојко, душо моја 149. Излези, старо Сајдиче, леле 150. Ај, јадан Мујо, што те паша кара 151(а). Бостан саде, море, бостан саде 151(б). Девојке су бостан посејале 151(в). Три девојке башчу заградише 152. Де си била, Недо, Недо чанаклијо 152. Што си дошла, Вето, Вето Ћор-Лекина (Варијанта) 153. Горанине, ћафанине 154. Еј, црне очи, да вас бог убије 155. Ћеро мила, ћеро мила 156. Из Јањева пођо, море, из Јањева пођо 157{а). Ја прошета доле, горе сокаке 157(б). Ја прошета горе ми, доле 158(а). Лепа Цанка двори мела 158(б). Лепа Цанка двори мела 158(в). Лепа Цанка двори мела 158(г). Лепа Цанка двори мела 159. Обложи се момче и девојче 160. О, мој Мијо 161. Расла је јела, јелика, вај, вај! 162. Које ли је доба ноћи, вај! 163. Чарне очи 164. Што л’ га снађе 165. Еј у Призрену ПЕЧАЛБАРСКЕ ПЕСМЕ[уреди] 166. На гурбет ће идем 167. Мело, мело, Себуранче два равни дворои 168. Гледај ме, гледај, бре гледанице 169. Бре, угурола, сирома 170. Зора зори, дан се бели 171. Мој се драги на пут спрема 172. Како ће се одвојиме, еј, моме! 173. Ја ти бринем твоју бригу 174. Ја сум се напроменило 175(а). Босиоче мој зелени 175(б). Босиоче мој зелени 175(в). Босиоче мој зелени 175(г). Босиоче мој зелени 176. Ој, ти, тице ластавице 177. Туђа земљо, туго моја 178. Киша пада, трава расте 179(а). Ја се диго јутрос рано 179(б). Ја урани јутрос рано 179(в). Ја ураних јутрос рано 180. Што ти лика 181. Ај, бели лице Призренка девојка 182. Туђа земљо, земљо клета 183. Пошла је Борка уз брдо, низ брдо 184(а). Синоћ стиже младо момче 184(б). Синоћ ми стигла ситна књига 185. Драга моја, јеси л’ ми заспала 185. а Драга моја, јеси л’ се удала (Варијанта) 185. б Кад се Јово из Стамбола врати (Варијанта) 186. Кад се Јово из Стамбола врати 187. Се заженило спаиче, леле ПОРОДИЧНЕ ПЕСМЕ[уреди] А) УСПАВАНКЕ[уреди] 188. Нани, нани 189. Нина мајка сина да ми спава 190. Сан заспа ђузел Марче у башче Б) ДЕЧЈЕ ПЕСМЕ[уреди] 191. Зунзар ми менту женише 192(а). Три кутије из чаршије 192(б). Оће јежо да се жени 192(в). Оће јежо да се жени 192(г). Оће јежо да се жени 192(д). Оће јежо да се жени 192(ђ). Оће јежо да се жени 193. Пошла Ђурђа на пазар В) ЉУБАВ МАЈКЕ И ДЕЦЕ[уреди] 194. Прошетај ми, злато * 194. Прошетај ми, драга (Варијанта) 195. Свуноћ виле прооде 196. Стојан свири, посвиркује 197(а). Навали се Шар Планина 197(б). Растури се Шар Планина 198(а). Возила се по мору галија 198(б). Возила се по мору галија 199. Рани мајка, чујте, почујте! 200. Пију вино два Јакшића млада 201. Што се бели, бабо мори 202. И, роса паде 203. И, висока је 204. Дошла је сестра Јелена 205. Пошла Бојана, море 206(а). Што Морава мутна тече, ај, вај! 206(б). Што Морава 207. Сеја брата на вечеру звала 207(б). Наградила сестра бареницу 208. Чудно чудо с’м видела 209(а). Имала мајка 209(б). Имала мајка 210. Офце чува Јован и Јованка СТАРЕ РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ[уреди] 211. Браћо и господо 212. Везден (ми) веза свилено марамче 213. Зејнелова мајка, нано 214. Јани коња, Омер-аго 215. Маријо, дели, бела кумријо, мори! 216. Митровице, скоро начињена 217. Не седи, Ђемо, не седи, синко 218. Недо, Недо, Недо 219. Ој, ти, дрво, високо ли растеш 220. Прошета се Гајка 221. Пуче пушка, Јагодо 222. Соко бира где ће наћи мира 223. Соко бира где ће наћи мира 224. Што ти чело невесело УМЕТНИЧКЕ ПЕСМЕ И НАРОДНЕ ПЕСМЕ СА СЛИКОВИМА[уреди] 240. Ој, девојко ђаволе, ђаволе 241. Кажи мала 242. Створићу се мрена риба 243. Шетао сам свуд по свету 244(а). Штуца ми се, помиње ме мајка 244(б). Штуца ми се, помиње ме мајка ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ[уреди] А) СВАДБЕНЕ ПЕСМЕ[уреди] 245. За град зађо, и! 246(а). Девојка је зелен бор садила 246(б). Девојка је, девојка је 246(в). Девојка је зелен бор садила 246(г). Девојка је, сеф да га 246(д). 247(а). Дуни ми, дуни, лађане 247(б). Дуни ми, дуни, лађане 248. Играло коло под Видин 249(а). Што је лепо рано уранити 249(б). Ај, што је лепо рано подранити 250. Излегни, Марче, излегни 251. За градом, за градом вода студена 252(а). Сади ружу 252(б). Сади ружу 253(а). Три путника, лале мој 253(б). Три путника путом путоваше 254. Што ту нема Цвета, мила нано 255. Стојна мома бразду копа, дадо 256. Ајде, Стамено, бела румено 257. Ајде, бе, Лешо, да бегаме није 258. Атиџиче, отвори вратиче 259. Атинџче, бело, црвено 260. Ори Пембе, пембе Дуде 261. Се валила, џанум 262. Ке сом сакало, мила нанице 263. Ој девојко, боју ти турамо 264. Смиљ Смиљана 265. Мара девојка три венца плела 266. И! бричи ми се, и! в1. Дзвездо дано, не огреј ми рано в2. Кујунџија, тако ти заната 267. Колико су шарке 268. Густа ми магла паднала, море 269. Текла вода студена 270. Заспа, задрема 271. Еј, што настаде ова добра година 272. Зора зори 273. Редом, по редом, јасење 273(в). Редом, по редом, јасење 274. Ђуљ Ђулија под ђуља заспала 275. Луг се зелењаше 276. Препојало мор пиленце 277. Свуноћ ми биљбиљ препева 278. Прелетеше, аман, два бијела 278(б). Ај, прелетела два млада биљбиља 279. Бре девојко, девојко 280(а). Свуноћ ми санак не дође 280(б). Певала Добрила Столић (Велика Хоча, 1946). 281(а). Славељ тица запојала 281(б). Ајде, Като, ајде, злато 281(в). Устај Като, устај злато 282(а). Два билбила свуноћ препојала 282(б). Певао Стеван Живковић, столар (Вучитрн, 1947). 282(в). Певала Крстана Николић (Ораховац, 1946). 283. Девојчице, турунжице 284. Расти, расти, мој боре зелени 284(в). Ој убава, убава девојко 285. Покрај пута родила јабука 286. Девојка се, ај, девојка се 287. Берите се, мори, мило свује 288. Купала се Дреновка девојка 289. Ој девојко, ој неверо 290. Ој девојко, невернице Narodne igre jugoslavije srbije srpske srpski folklor

Садржај Реч уредника A word from the Editors,9 Увод / Introduction, 12 1. Лична карта Парка природе „Шарган - Мокра Гора” About Nature Park “Šargan - Mokra Gora” gp Драгана Остојић Dragana Ostojić, PhD, 17 2. Географски положај Geographical Position gp Драган Нешић Dragan Nešić, PhD, 31 3. Рељеф и геоморфолошке карактеристике Relief and Geomorphological Characteristics gp Драган Нешић Dragan Nešić, PhD, 35 4. Геолошке карактеристике Geological Characteristics Мирјана Николић, Срђан Маринчић Mirjana Nikolić, Srđan Marinčić, 45 5. Сеизмолошка обележја терена и минералне сировине Seismological Characteristics and Mineral Resources Мирјана Николић Mirjana Nikolić, 59 6. Хидрогеолошке карактеристике Hydrogeological Characteristics Мирјана Николић Mirjana Nikolić, 63 7. Воде - Хидрографске и хидролошке карактеристике Water - Hydrographic and Hydrological Characteristics, 69 gp Драган Нешић Dragan Nešić, PhD, 69 8. Климатске карактеристике Climate др Бошко Миловановић Boško Milovanović, PhD, 73 9. Педолошке карактеристике Pedological Characteristics др Драгана Остојић, Биљана Крстески Dragana Ostojić, PhD, Biljana Krsteski, 77 10. Флора и вегетација Flora and Vegetation мр Верица Стојановић, gp Ивана Јелић, gp Бојан Златковић Verica Stojanović, MSc, Ivana Jelić, PhD, Bojan Zlatković, PhD Шумска вегетација Парка природе „Шарган - Мокра Гора” Forest Vegetation of Nature Park “Šargan - Mokra Gora” gp Драшна Остојић, мср Владимир Николић Dragana Ostojić, PhD, Vladimir Nikolić, MSc, 83 11. Фауна/ Fauna: Инсекти / Insects Драган Павићевић Dragan Pavićević Рибе / Fish др Ненад Секулић Nenad Sekulić, PhD Водоземци и гмизавци Amphibians and Reptiles мр Данко Јовић, Миливоје Крвавац Danko Jović, MSc, Milivoje Krvavac Птице / Birds Братислав Грубач, Милош Радаковић Bratislav Grubač, Miloš Radaković Сисари и ловна дивљач Mammals and Game Animal Владан Бједов Vladan Bjedov, 117 12. Културно-историјско наслеђе, становништво, традиција и предеоне одлике Cultural and Historical Heritage, People, Tradition and Landscape Features Наташа Панић, Мила Ристић Nataša Panic, Mila Ristić, 171 13. Вредновање и функција природног добра Valorization and Function of Protected Area gp Драгана Остојић Dragana Ostojić, PhD, 197 14. Концепт заштите и развоја Concept of Protection and Development gp Драгана Остојић, мср Владимир Николић Dragana Ostojić, PhD, Vladimir Nikolić, MSc Смернице / Guidelines Драгана Петраш Dragana Petraš, 201 15. Могуће перспективе одрживог развоја Possible Perspectives of Sustainable Development gp Драгана Остојић Dragana Ostojić, PhD, 225 16. Управљач / Manager gp Драгана Остојић Dragana Ostojić, PhD, 237 Литература / References, 243 Рецензија / Reviews, 251 Реч уредника Монографија Парк природе „Шарган ‒ Мокра Гора” представља синтезу свега што је с аспекта заштите природе урађено и написано о природним и створеним вредностима простора Шаргана и Мокре Горе. Издавањем монографије желели смо да се одужимо многим стручњацима и научницима који су својим радом и ентузијазмом, уз пуно одрицања, допринели заштити, препознатљивости и откривању значаја подручја Шарган ‒ Мокра Гора, смештеног у најзападнијем делу општине Ужице дуж границе Републике Српске ‒ Босне и Херцеговине. Захваљујући положају између Таре, Златибора и Шарганског превоја, у прошлости, а и данас ово подручје усмерава кретања на правцу Србија‒БиХ преко Мокре Горе, као планинског села дајући му посебан географско-саобраћајни значај. Да је ово подручје спона, прелаз и „превага“ између две планине и да се састоји од природних вредности Златибора и Таре, поред положаја, потврђују и друге природне вредности: геологија, рељеф и живи свет. У геолошком смислу, подручје Мокре Горе претежно је изграђено од кредних седимената, који су уклопљени у серпентински масив Златибора. Посебан изглед рељефа резултат је дугог времена тектонског мировања, од горње креде до миоцена, што је око 40 милиона година. Зато се подручје одликује веома динамичном морфологијом у којој доминирају комбинације фрагмената високих површи на развођима и дубоко усечених речних долина, које су прекривене густим столетним четинарским шумама и пашњацима. Цело подручје има изразиту посебност и специфичну лепоту високе атрактивности. Међу шумским екосистемима Мокре Горе истичу се шуме белог и црног бора, којима ово подручје представља део природног ареала у Србији, што, између осталог, доприноси њиховом успешном одржавању и обнављању. Отуда, последице великих сеча шума, које су вршене за време Другог светског рата, данас нису видљиве. Те шуме, као и мозаично распоређене планинске ливаде и пашњаке, насељава разноврстан биљни и животињски свет, у ком се налазе многе ретке и угрожене врсте заштићене по неком од законских основа. Данас простор Шаргана и Мокре Горе, с очуваним природним пејзажима, представља препознатљив амбијент кроз који пролази пруга уског колосека „Шарганска осмица”, надалеко позната по свом изузетном техничком решењу савладавања великог успона на малом одстојању. Дуж пруге се налази и више експоната ‒ старих локомотива и вагона који су заштићени као споменици техничке културе, што овај простор чини јединственим музејом под отвореним небом и изузетном туристичком атракцијом. Још једна изузетна културолошка вредност овог краја настала у новије време, према идеји нашег чувеног филмског режисера Емира Кустурице, јесте бајковито етно-насеље „Дрвенград” на Мећавнику. Специфично споменичко наслеђе и традиционалан начин живота у амбијенту очуваних борових шума с локалитетима настањеним ретким и атрактивним врстама флоре и фауне детерминишу овај простор као посебан за трајну заштиту и одређују правце његовог развоја. Ове 2017. године навршава се век и по од првих истраживања и откривања значаја природе Мокре Горе, које је спровео Јосиф Панчић, а резултате је објавио 1874. године у капиталном делу „Флора Кнежевине Србије“. Од ових првих активности на заштити Шаргана и Мокре Горе прошло је много времена. Новији покушаји заштите извршени су тек 2005. године на основу иницијативе житеља Мокре Горе. Тада је Завод за заштиту природе Србије, након спроведених мултидисциплинарних истраживања израдио Студију заштите, а Влада Републике Србије донела је одлуку о заштити. У исто време на Мокру Гору дошао је Емир Кустурица, који је ту снимио филм „Живот је чудо”. Чудо се догодило и у режисеровом односу према тој планини. Мокра Гора је за њега постала велики изазов, а тим поводом је у једној својој изјави рекао: „Не личи ми на Сарајево, али ми личи на дивну комбинацију Швајцарске и Алпа. По свему је овај крај необичан и занимљив, и био је неоткривен из идеолошких разлога, јер је напетост између четника и партизана довела до тога да се ови предели заобилазе. Фабрике су политички размештали у градове. Све је било тако „недођијски”, био сам фасциниран природом. Овде се примењује суштинска идеја о заштити животне средине. Простор је прво искоришћен за снимање филма, па је активирана стара пруга, а онда смо постигли историјску победу заштиту овог тла од експлоатације никла. Сарадња са државом резултирала је запошљавањем око 130‒140 људи за четири године. Тако је овде реконструисан живот.” Овај великан, који је уложио све своје знање, креативност, неизмеран труд и пожртвовање, непроцењиво је допринео да Мокра Гора, коју је открио Панчић као значајан део природног добра Кнежевине Србије, добије равноправно место и у данашњем свету. Редитељ по позиву, природњак по наклоности, као неуморни путник са својим пионирским темељитим радом на интересовању и стицању знања о природи и њеној важности за опстанак човека, Кустурица је отргао из заборава и ставио заштиту природне вредности Шаргана и Мокре Горе на пиједестал природног блага, које је препознао као бренд од националног значаја. Завод за заштиту природе Србије и даље континуирано ради на истраживању и заштити Шаргана и Мокре Горе, њихове бујне природе која спаја дух прохујалих времена и модерног доба. A Word From The Editors The monograph – Nature Park “Šargan – Mokra Gora” represents the synthesis of everything that has been done and written about the natural and man made values of the area of Šargan and Mokra Gora from the aspect of nature protection. By publishing this monograph, we wanted to express our gratitude to a great number of experts, scientists who, through their work, enthusiasm and enormous sacrifice, contributed to protecting, recognizing and highlighting the importance of the area of Šargan – Mokra Gora which is located in the westernmost part of the Municipality of Užice along the border between Republika Srpska and Bosnia and Herzegovina. Since it is located between Tara and Zlatibor, with the Šargan Saddle as a link between the two moun tains, this area has directed the movement of people on the Serbia – Bosnia and Herzegovina route over Mokra Gora as a mountain village, giving it a special geographical and transportation importance. Aside from its location, other natural values like ge ology, relief and the living world are a confirmation that the aforementioned area is a link, saddle and “point of balance” between two mountains and that it consists of the natural values of Zlatibor and Tara. In a geological sense, the area of Mokra Gora is formed of cretaceous sediments which are incorpo rated into the serpentine massif of Zlatibor. The special occurrence of the relief is the result of a long period of tectonic quiescence from “the Late Cretaceous to the Miocene epoch” which is about 40 million years. Therefore, the area is characterized by a very dynamic morphology dominated by the combinations of fragments of high plateaus on watersheds and deeply-incised river valleys covered with thick centuries-old coniferous forests and pastures. The entire area is extremely important and of specific and spellbinding beauty. The Scots and Austrian pine forests stand out among the forest ecosystems of Mokra Gora which represents a part of their natural distribution area in Serbia which, inter alia, has contributed to better management and reforestation. Hence, the effects of large-scale deforestation carried out during the Second World War are not visible today. These forests, as well as mosaically arranged mountain meadows and pastures are home to a diverse flora and fauna which includes numerous legally protected rare and endangered species. Today, the area of Šargan and Mokra Gora with preserved natural landscapes represents a distinctive environment through which the narrow-gauged railway the “Šargan Eight (Serb. Šarganska osmica)” passes which is widely known for its exceptional technical solution to overcome a high gradient at a small distance. Numerous exhibits are located along the railway line – old locomotives and railway wagons protected as technical monuments making this area a unique open-air museum and an exceptional tourist attraction. The newly-built fairytale ethno village of “Drvengrad” at Mećavnik based on the idea of famous director Emir Kusturica is another extraordinary cultural value of this region. The specific monumental heritage and traditional way of life in the ambient of preserved pine forests with sites inhabited by rare and attractive species of flora and fauna make this area special and worthy of protection and determine the direction of its development. The year of 2017 marks one and a half centuries of the first exploration and shedding light on the im portance of nature of Mokra Gora carried out by Josif Pančić who published the results in the major work the “Flora of the Principality of Serbia” published in 1874. Long time has passed since the initial attempts to put the area of Šargan and Mokra Gora under protection. There was a recent push towards acquiring protection status by the local residents of Mokra Gora in 2005. In the same year, the Institute for Nature Conservation of Serbia drafted a con servation study after conducting multidisciplinary research which was the basis for the Decree on Conservation passed by the Government of the Republic of Serbia. At the same time, Emir Kusturica visited Mokra Gora where he shot the film “Life Is a Mira cle”. A true miracle also occurred in Kusturica’s rela tionship with the mountain. Mokra Gora became a great challenge for him which is why he once stated: “It does not resemble Sarajevo, but it looks like a wonderful combination of Switzerland and the Alps. This region is unusual and interesting for all of its characteristics, and was undiscovered for ideologi cal reasons because the tensions between the Chet niks and the Partisans had caused this area to be avoided by many. Factories were moved to towns on political orders. Everything was so “neverlandish”, I was fascinated with nature. The essential idea about environmental protection is applied here. The area was first used for the purpose of shooting a film, af ter which the old railway was put into use, and then we achieved a historic victory – we protected the soil from nickel strip mining. The cooperation with the state resulted in the employment of 130-140 people in four years. Thus life was restored here”. This renowned man who invested his knowledge, creativity, immense effort and sacrifice has made an invaluable contribution to Mokra Gora, which was uncovered by Pančić as an important part of the nat ural resources of the Principality of Serbia, earning international recognition. Director by vocation, naturalist by affection, as a tireless traveler with his thorough pioneering work on sparking interest and acquiring knowledge about nature and its importance for the survival of man kind, Kusturica has saved from oblivion and put the nature protection of Šargan and Mokra Gora on a pedestal of natural treasure, recognized as a brand of national importance. The Institute for Nature Conservation of Serbia has continued its work on the research and protection of Šargan and Mokra Gora, and their exuberant na ture which marries the spirit of bygone times and the modern era. Наслов: Шарган - Мокра Гора: парк природе / Šargan - Mokra Gora: nature park Издавач: Завод за заштиту природе Србије Страна: 255 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 29 cm Година издања: 2017 ИСБН:

Капитално дело владике Николаја писано у виду писама, одговара на многа духовна питања која нас све муче: шта је духовни живот, шта је најважније за спасење душе, зашто православље нема свог папу..., о пролазности, о молитви, о циљу живота… Многе људе, вероватно све, муче многа духовна питања. А најчешће им се чини да на њих одговора нема. То је заблуда; Владика Николај Велимировиц у виду писама одговара на сва та питања. САДРЖАЈ Писмо 1. Раднику који пита: Шта је то духовни живот Писмо 2. Човеку који каже да верује у Бога али му се не моли Писмо 3. Једној образованој жени, којој се подсмевају што ходи у Цркву Писмо 4. Богослову који се жали на неверовање неких људи Писмо 5. Мајци која није могла да нађе гроб погинулог сина Писмо 6. Пострадалом трговцу кога су сви напустили Писмо 7. Девојци која не може да се реши ни за брак ни за манастир Писмо 8. Попу Карану: О светској кризи Писмо 9. Ковачу Кости о значењу Христових речи: Нисам дошао да донесем мир него мач Писмо 10. Младоме учитељу који пита: Има ли данас правих хришћана Писмо 11. Здравку Т., тежаку, који пита: Шта означавају речи Христове: Ја сам дошао да бацим огањ на земљу Писмо 12. Једној госпођи о томе: Како се мртви свете Писмо 13. Чиновнику који мисли да народ светкује сувише много празника. Писмо 14. Хаџи Јовану који пита: Шта је најважније за спасење душе Писмо 15. Једном патриоти који каже: Довољно је бити добар Србин а вера је споредно Писмо 16. Једноме младићу који страда и овако и онако Писмо 17. Једној жени коју мори тешка жалост Писмо 18. Господину П. Ј. који пита: Зашто се пали кандило пред иконом Писмо 19. Сину који је пао под родитељску клетву Писмо 20. Студенту који пита: Ко су то нишчи духом Писмо 21. Удовици која тугује и брине Писмо 22. Пензионеру С. П. који на свој начин тумачи кинеско-јапански рат. Писмо 23. Раднику Јовици Н. који прича о свом обећању вери Божијој Писмо 24. Једној побожној породици која пита: Како је Христос васкрсао Писмо 25. Једном руском ветерану који плаче над распетом домовином својом Писмо 26. Скромном чиновнику Т. који се жали на охолог пријатеља Писмо 27. Пријатељима у једној болници о томе ко мени сведочи да је Христос васкрсао Писмо 28. Једном православном сестринству: О седам речи Христових са крста Писмо 29. Школованој девојци: о пет рана Исусових Писмо 30. Из Јерусалима на Велики Петак Писмо 31. Из Јерусалима на Велику Суботу Писмо 32. О Васкршњој служби у Јерусалиму Писмо 33. Професору М. М. који не слави крсну славу због жалости Писмо 34. Капетану Петру Ј. који пита: Шта Срби дугују Христу Писмо 35. Тежаку Станоју И. који се жали да га напада дух страха Писмо 36. Теологу Б. Р. који пита: Како разумете речи: Ја сам у Оцу и Отац у Мени Писмо 37. Сестри која тугује због покварености брата Писмо 38. Двојици другова који се препиру око тога, да ли треба причешћивати болеснике Писмо 39. Судији С. В. који пита како да се одужи своме добротвору Писмо 40. Монаху Авакуму: О мисленим гресима Писмо 41. Писару Веселину Г. који се чуди зашто Свети Сава није писао књиге Писмо 42. Једном ревносном читаоцу Светог Писма који пита: Зашто се Дух Свети јавио у виду огња Писмо 43. Црквењаку Драгићу М. који се понекад осети сасвим другим човеком Писмо 44. Мисионару Петру С. који пита: Шта је то хула на Духа Светога Писмо 45. Машиновођи Стамену И. који се жали на досаду свога посла Писмо 46. Господину Скоту, американском унитаријанцу, који се буни против Свете Тројице Писмо 47. Једноме брату из Сарајева који пита нешто о Побусаном понедеонику Писмо 48. Једном ученом православцу који пита: Зашто Православље нема свога папу Писмо 49. Новинару И. Т. који пита: О спаљивању мртваца Писмо 50. Кафеџији С. Б. који је имао да бира између самоубиства и просјаштва Писмо 51. Занатлији Сими М. кога мучи слутња као да је овај живот Суд Божији Писмо 52. Опет ратнику Јовици: Потврда његовог доживљаја Писмо 53. Девојци Марији Ж. која тражи значење јеванђелске приче о десет девојака Писмо 54. Браћи Радосаву и Милосаву који питају о камењу што виче Писмо 55. Школованом човеку који је дошао до уверења да "има нешто" Писмо 56. Књигопродавцу Светолику М.: О најновијим јеретицима Писмо 57. Деловођи Браниславу Н. који пита: Је ли добра изненадна смрт Писмо 58. Монахињи Варвари у Јерусалим: О три хаљине Исусове Писмо 59. Американцу Џону Девису кога страши множење рода људског Писмо 60. Свештенику Петру Ђ. који се љути што не зна зашто народ светкује Петак Писмо 61. Пиљару Мелентију Џ. који пита шта значи: Вјечнаја памјат. Писмо 62. О монаху светогорцу: О заштитници Свете Горе Писмо 63. Једној Српкињи која пита: Зашто Руси толико славе Богородицу Писмо 64. Сликару Павлу И. који пита: По чему се познаје православна икона Свете Богородице Писмо 65. Једној учитељици: О јављању Мајке Божије Писмо 66. Чиновнику Јовану Ј.: О три највеће ствари у животу Писмо 67. Једној пензионерки која се жали на моду у ношњи Писмо 68. Братству "Светог Илије": О једном сејачу кукоља Писмо 69. Кашикару Маринку који пита: Да ли је Господ укорео своју Мајку Писмо 70. Неправославном свештенику који пита: Зашто Бог кажњава православну Русију Писмо 71. Једном скромном човеку који се каје због неких својих речи Писмо 72. Једној образованој жени која се жали што није одликована за доброчинство Писмо 73. Осамљеној и болесној жени: О самоубиству Писмо 74. Политичару Н. Н. који пита о политичком моралу Писмо 75. Богомољцу коме се сви укућани ругају Писмо 76. Човеку који се жали да не верује у Бога Писмо 77. Човеку који је дошао до високог звања али не и до среће Писмо 78. Економу Спаси С. који пита: Зашто неправедници напредују Писмо 79. Једном православцу у Америци кога је збунио неки књижевник Писмо 80. Болесници Станији Ђ. која пита: Шта је то завет Писмо 81. Једном Рентијеру који пише како је осигурао себе и своје Писмо 82. Служитељу Глигору И. који пита: О значењу јарма и бремена Писмо 83. Једном јуначном Херцеговцу који каже да без вере нема јунаштва Писмо 84. Једном младићу који се забринуо за свога сујетног пријатеља Писмо 85. Човеку коме враћају зло за добро Писмо 86. Занатлији Паји Ћ.: О исповести Писмо 87. Студенту И. К. који пита: О књизи Проповедника Писмо 88. Бугарском свештенику Ивану Џ. који очајава због безбожника Писмо 89. Једној сиротици која пита: Зашто се у Јеванђељу не говори о срећи Писмо 90. Енглеском бојару Чарлсу Б. који пита: Шта означава радост Гандиа Индијца Писмо 91. Братству "Рождества Христова" о томе зашто се поздрављамо са: Христос се роди Писмо 92. Једном малом бати који жели једну Божићну причу Писмо 93. Учитељу Николи С. о томе: Зашто се Христос морао родити а не просто јавити Писмо 94. Једном будућем поклонику: О Витлејемској пећини Писмо 95. Једној усамљеници: О Јованкином Божићу Писмо 96. Мисионару Данилу М.: О словима на венцу Христовом Писмо 97. Војнику ђачке чете Светиславу К. који пита: Како је то Бог унутра у човеку Писмо 98. Раднику Митру Ф. о томе зашто се Спаситељ родио у пећини Писмо 99. Једном немачком теологу: О Цркви православној и светскоме миру Писмо 100. Шумару Манојлу: О крилима светог Јована Писмо 101. Господину К. К. о томе да ли се може гатати с крстом Писмо 102. Учитељици В. Ш. о томе: Ко нам сведочи да постоји Бог Писмо 103. Удовици која пита: Да ли да иде у манастир Писмо 104. Тежаку Остоји Р. који пита: Да ли има благословених и неблагословених људи Писмо 105. Једној мајци: О краљицама лепоте Писмо 106. Једном шегрту који тражи савета за духовни живот Писмо 107. Фабричној радници Станки К. која пита шта означавају речи: Тебје Господи Писмо 108. Шећерџији Ставри И. о томе: Треба ли се страшити смрти Писмо 109. Командиру Шћепану Ђ. који пита: Шта да радимо да нам буде боље Писмо 110. Монахињи која пита о квасу и три копања брашна (Мт. 13, 33) Писмо 111. Оцу који се жали на неблагодарног сина Писмо 112. Столару Илији С: О речима Христовим из Мк. 9, 1. Писмо 113. Једном књижевнику о томе: Шта да урадимо у овој години за мир у свету Писмо 114. Осуђенику П. Ј. који се жали на неправду људску Писмо 115. Братству "Светога Јована": О апокалиптичним појавама у наше време Писмо 116. Рентијеру Момчилу Н. који пита: Шта је било пре Христа Писмо 117. Хаџији Младену С: О реду заповести у закону Писмо 118. Трговцу Станимиру И. који пита: Да ли је уторник несрећан дан Писмо 119. Једном осуђенику који пита: О кривој клетви Писмо 120. Једном богослову: О значењу речи Еф. 5, 16 Писмо 121. Поштару Илији К.: О доказу бића Божијега Писмо 122. Оцу који је свуда тражио лека сину Писмо 123. Правнику Ђорђу М.: О другој заповести Писмо 124. Једном домаћину који се жали на "гладан хлеб" Писмо 125. Трговцу С. Т. кога "Бог не слуша" Писмо 126. Једном господину који се жали на неразумну жену Писмо 127. Пензионеру П. Н.: О једној визији Писмо 128. Брату Здравку Т. који пита: О вазнесењу Господа Писмо 129. Искушенику Гаврилу Ј.: Зашто је Христос отишао Писмо 130. Чика Пери богомољцу: О жалости ради Христа Писмо 131. Ђакону П. Н.: О сујеверју безбожника Писмо 132. Родитељу који пита: Има ли духова Писмо 133. Старици: О васкрсењу тела Писмо 134. Професору Милану И. који пита: О 1 Кор. 3, 18 Писмо 135. Чиновнику монопола С. П.: Прича о усиновљенику Писмо 136. Једном частољубцу: О Клеветницима Писмо 137. Газди Н. Н.: О прекршеном завету Писмо 138. Једном бакалину: О правој мери Писмо 139. Једном унијату: О промени вере Писмо 140. Лимару Стојимиру П.: О литијама Писмо 141. Једном родитељу: О злокобном миразу Писмо 142. Тежаку Николи Ћ.: О унутарњој милости Писмо 143. Једном болесном војсковођи: О вечној награди Писмо 144. Судији Петру П.: О молби одбаченој Писмо 145. Бојаџији Љубисаву И.: О Божјем дану Писмо 146. Студенту који пита: О утицају онога света на овај Писмо 147. Гвожђару Радосаву И.: О Јуди издајнику Писмо 148. О спасењу свих грешника Писмо 149. Једном тутору: О свештенству Писмо 150. Сиротој жени: О успешној молитви Писмо 151. Носачу Бранимиру И.: О Гал. 3, 27 Писмо 152. Руском васпитанику К. Т.: О Руској трагедији Писмо 153. Једном свештенику: О спољашњим "ситницама" Писмо 154. Једном наставнику: О Веронауци Писмо 155. О монаху Симеону: О дану и ноћи (Лк. 17) Писмо 156. Господину Јоксиму П.: О Злом слуги Писмо 157. Тежаку Предрагу А.: О Три страха демонска Писмо 158. О осамљеној госпођи Писмо 159. Штампару Ј. К.: О Целивању свештеника Писмо 160. Љубитељу Светог Писма: О мирису и мирису (2 Кор. 2, 14-16) Писмо 161. Монаху Сави: О нападима на монаштво Писмо 162. Почетнику у вери: О Повратку к вери Писмо 163. Професору Владимиру В.: На речима Мк. 4, 12 Писмо 164. Једној жени: О полуделим Писмо 165. Председнику Војину В.: О Трупу и орловима Писмо 166. Бравару Јоси Т.: О животу грешника Писмо 167. Једном Славенофилу: О глади у "Рају" Писмо 168. Свештенику Драгутину Д.: О два сведока Божија Писмо 169. На једно безимено писмо о томе: Шта је Христос чудно учинио Писмо 170. Уметнику С. 3.: О простом народу Писмо 171. Начелнику Петру И.: О вери у природу Писмо 172. Лекару Т.: О путовима промисла Писмо 173. Једном занатлији: О правом господству Писмо 174. Јови К. Американцу о томе: Коме треба веровати Писмо 175. Господину штедиши: О црквеном сјају Писмо 176. Опет господину штедиши: О црквеном сјају Писмо 177. Госпођи Ј.: О страдању необјашњивом Писмо 178. Безименом дописнику: О главној разорној догми Писмо 179. Адвокату Сими М.: О Каиновом страху Писмо 180. Једној побожној души: О најважнијем вежбању Писмо 181. Возару Јоци К.: О лудој заклетви Писмо 182. Непознатом човеку: О помоћи Божијој Писмо 183. Господину Милији Џ.: О недовољној вери Писмо 184. Фабриканту четака С. С.: О празнини душе Писмо 185. Господину Томи О.: Има ли судбине Писмо 186. Једном новом утописти: О страним посетиоцима Писмо 187. Шваљи Ђ.: О победи зла Писмо 188. Братству "Св. Стевана": О благом дану Писмо 189. Братству "Св. Јована": О миру Божијем Писмо 190. Човеку удаљеном од народа: О Обичајима Писмо 191. Братству "Св. Илије": Исаија ликуј! Писмо 192. Старинару Аџему С.: О гладноме Христу Писмо 193. Младом наследнику: О последњој жељи Писмо 194. Богослову К. И.: О противницима вере Писмо 195. Безименом дописнику: О Пресветој Деви Писмо 196. Једном револуционару: О сажаљењу Писмо 197. Русу у изгнанству: О једином непостидном Писмо 198. Професору В. В.: О свецима на коцки Писмо 199. Разним лицима: О разним предметима Писмо 200. Једној мајци: О вечном животу Писмо 201. Брату Живану А.: О добром капетану Писмо 202. Железничару Миливоју М.: О речи у Откривењу 1, 6 Писмо 203. Књижевнику С. К.: О домаћину Писмо 204. Ратару Филипу М.: О трсци и лану Писмо 205. Новообраћеном у веру: О плодовима вере Писмо 206. Бугарском професору Христи Ј.: О миру и братољубљу Писмо 207. Љубитељу истине: О злим духовима Писмо 208. Винару С.: О брату "небрату" Писмо 209. Брату Ј. С.: О плачу Христовом Писмо 210. Ученику учитељске школе Н. П.: О новом Човеку Писмо 211. Једном ревнитељу вере: О најсиромашнијем Писмо 212. Председнику Х. З. Ђорђу П. о речима: Господе помилуј! Писмо 213. Раднику Мати С.: О братству људи Писмо 214. Братству "Светих апостола": О промени светаца Писмо 215. Тежаку Манојлу Ј.: Ко има даће му се Писмо 216. Господину Стевану И.: Мера за меру Писмо 217. Имућној госпођи: О незапосленом раднику Писмо 218. Начелнику К. П.: О познању Христа Писмо 219. Продавцу новина Јовану: О мукама живота Писмо 220. Свештенику Авраму Ј.: О примању и непримању Христа Писмо 221. Хришћанину П. Т. у Лозници: О секташкој милостињи Писмо 222. Кожарском трговцу М. С.: И слуга је човек Писмо 223. Вођи једне групе: О молитви за гонитеље Писмо 224. Изгнаницима из Раја: О васкрсу мртвих Писмо 225. Једном усамљенику: О немиру душевном Писмо 226. Братству у Даљу: О онима што отпадају. Писмо 227. Књижевнику Васи Д.: Како се мотика руга ковачу Писмо 228. Госпођи Раносави 3.: О култури и човеку Писмо 229. Једном Мачванину који пита нешто што је ван питања Писмо 230. Читачу без разумевања: О небеској милости Писмо 231. Једном оштром партизану: О хришћанском општежићу Писмо 232. Ревизору Марку Н.: О васпитању старих и младих Писмо 233. Тежаку Светолику Ђ.: О потреби једнога духа Писмо 234. Истраживачу истине: О Духу Светоме Писмо 235. Монаху Варахилу: О старцу Михаилу Писмо 236. Младом свештенику о највећем друштву Писмо 237. Хаџи А. Васићу: О испуњеном предсказању Писмо 238. Професору Јовану П.: Молитва за умножавање љубави и искорењење мржње Писмо 239. Човеку који не види себе: О страстима Писмо 240. Брату Чеди М.: О херцеговачким соколима Писмо 241. Човеку са три ордена: О милости према немуштим Писмо 242. Тежаку Браниславу СТ.: О Христу у Павлу Писмо 243. Једном из себичних: О срећи опасној Писмо 244. Свештенику Станку С.: О зидању и рушењу Писмо 245. Песнику С. С.: Како људи умиру Писмо 246. Хаџи Саватију Н.: О новим и старим ревнитељима Писмо 247. Кујунџији А. П. у Призрену: О боловању пред смрт Писмо 248. Једном Подрињцу: О сијању праведника Писмо 249. Преписачу Наркису П.: О исправљању грешника Писмо 250. Проти Душану Т.: О Трећој Раваници Писмо 251. Господину Павлу А.: О стражењу над благом Писмо 252. Старцу Јоксиму Б.: О истини и дисциплини Писмо 253. Једној сили сарајевској: О "гресима" народне вере Писмо 254. Писмоноши из Загреба: О тајној молитви Писмо 255. Доброј супрузи: О мужу секташу Писмо 256. Учитељу Славку М.: О највећем преокрету Писмо 257. Једном Светогорцу: О општежићу Писмо 258. Тежаку Миловану М.: О јефтиној књизи Писмо 259. Старом професору: О Пилатовом царству Писмо 260. Једном читаоцу: О води живој (Јн. 4.) Писмо 261. Господину Радоју И.: О суштини ствари Писмо 262. Једној жалосној матери: О опакој деци Писмо 263. Пчелару М. А.: О поуци од пчела Писмо 264. Судији М. Д.: О ретком проналаску Писмо 265. Православном Словенцу у Цељу: О светој Цркви у Русији Писмо 266. Братству "Светог Петра": О Крштавању Писмо 267. Председнику Павлу Н.: О материјалистима Писмо 268. Кафеџији Ј. у Мостару Писмо 269. Једном пензионеру у Нишу: О многим храмовима Писмо 270. Једном простом човеку: О исповедању вере Писмо 271. Гимназисту П. у Зајечару: О виђењу Христа Писмо 272. Трговцу стоке: О задржавању Писмо 273. Увређеном суседу: О речима из Мт. 5, 4 Писмо 274. Трговцу К. К. у Паланци: О плодовима поста Писмо 275. Братству "Св. Петке:" О извору са две воде Писмо 276. Невенчаном мужу: О двострукој неправди Писмо 277. Једном књижевнику у Загребу: О рату Писмо 278. Нероткињи: О деци Писмо 279. Монаху Сави: О мучеништву Писмо 280. Читаоцима: О смрти Краља Александра Писмо 281. Руском научнику П. С.: О виђењу у даљини Писмо 282. Једном Земунцу: О пропасти Содома Писмо 283. Истоме: О циљу живота Писмо 284. Писмо опет истоме о истој ствари Писмо 285. Једном љубитељу раскоши: О пролазности Писмо 286. Чиновнику у Митровици: Против суботара Писмо 287. Учитељици Јани 3.: О молитви Писмо 288. Руском свештенику Н. С.: О бризи за Цркву Писмо 289. Богаташу који не уме да опрости Писмо 290. Разним лицима: О разним предметима Писмо 291. Православним братствима: О Божићу Писмо 292. Среском благајнику Б. Ђ.: О свештеницима Писмо 293. Прогоњеном човеку: О судовима људским Писмо 294. Економу Влади Ц.: Ко другоме јаму копа Писмо 295. Инвалиду официру: Како Бог не допушта Писмо 296. О човеку "Свога убеђења": О св. Кипријану Писмо 297. Љубитељу Св. Писма: О речи у Јн. 6, 26 Писмо 298. Новинару Душану Ш.: О краљевој милости Писмо 299. Једном комунисти: О Богу и боговима Писмо 300. Студенту С. Б.: О прилагођавању Наслов: Мисионарска писма Издавач: Братство Св Симеона Мироточивог Страна: 422 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 20 cm Година издања: 2005 ИСБН: 86-85383-03-X

Viši sud u Vranju na osnovu čl.47., čl.49., čl.54., čl.55. i čl.61. st.1. Zakona o državnim službenicima („Sl. glasnik RS“, br. 79/2005, 81/2005-ispr., 83/2005-ispr., 64/2007, 67/2007-ispr., 116/2008, 104/2009, 99/2014, 94/2017, 95/2018 i 157/2020), čl.9. st.3., čl.10., čl.11. st.1., čl.13., čl.14. i čl.26. st.1. Uredbe o internom i javnom konkursu za popunjavanje radnih mesta u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br.2/2019 i 67/2021), Pravilnika o sastavu konkursne komisije, načinu provere kompetencija, kriterijumima i merilima za izbor na izvršilačka radna mesta u sudovima i javnim tužilaštvima („Sl. glasnik RS“, br.30/2019), a u skladu sa Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Višem sudu u Vranju Su I-1-18/2019 od 04.03.2019. godine, na koji je data saglasnost Ministarstva pravde Republike Srbije broj 110-00-21/2019-03 od 18.03.2019. godine i Pravilnikom o izmeni pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Višem sudu u Vranju Su I-1/21-2022 od 01.07.2022. godine, na koji je data saglasnost Ministarstva pravde Republike Srbije broj 110-00-21/2019-03 od 12.09.2022. godine, Kadrovskim planom za 2022. godinu broj 119-01-244/2021-03 od 23.05.2021. godine, Odluke vf predsednika Višeg suda u Vranju o popunjavanju izvršilačkih radnih mesta sprovođenjem javnog konkursa broj Su V-35/201-2022 od 21.11.2022. godine, OGLAŠAVA JAVNI KONKURS za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta u Višem sudu u Vranju I Organ u kome se popunjava radno mesto: Viši sud u Vranju, Vranje, ulica Kralja Stefana Prvovenčanog broj 1 II Radno mesto koje se popunjava: Izvršilačko radno mesto zapisničar, zvanje referent Broj izvršilaca: 1 (jedan) Opis poslova radnog mesta: po godišnjem rasporedu poslova obavlja sve daktilografske poslove u predmetima dodeljenim u rad sudiji kod koga je raspoređen i po čijem nalogu postupa, piše zapisnike, vrši unos tekstova po diktatu i sa diktafonskih traka, vrši prepis tekstova i rukopisa i izrađuje sve vrste tabela, u saradnji sa korisnicima usluga koriguje unete podatke, stara se o savremenom oblikovanju teksta, priprema i štampa završene materijale i distribuira ih korisnicima usluga, stara se o čuvanju i prenosu podataka, dostupnosti materijala, ispravnosti birotehničke opreme i racionalnom korišćenju kancelarijskog i drugog potrošnog materijala, vodi upisnik za evidenciju štampanih stvari i publikacija, vodi evidenciju o svom radu, radi i druge poslove po nalogu šefa daktilobiroa, sekretara suda i predsednika suda. Uslovi za rad na radnom mestu: IV stepen srednje stručne spreme, društvenog, prirodnog ili tehničkog smera, najmanje dve godine radnog iskustva u struci, položen ispit za daktilografa Ia ili Ib klase, položen državni stručni ispit i potrebne kompetencije za ovo radno mesto. III Faze izbornog postupka i učešće kandidata Izborni postupak sprovodi se iz više obaveznih faza u kojima se proveravaju opšte funkcionalne kompetencije, posebne funkcionalne kompetencije, ponašajne kompetencije i faze u kojoj se sprovodi intervju sa Konkursnom komisijom. U svakoj fazi izbornog postupka vrši se vrednovanje kandidata i samo kandidat koji ispuni unapred određeno merilo za proveru određenih kompetencija u jednoj fazi izbornog postupka može da učestvuje u proveri sledećih kompetencija u istoj ili narednoj fazi izbronog postupka. 1. Provera opštih funkcionalnih kompetencija: - „Organizacija i rad državnih organa Republike Srbije“ – provera će se vršiti pisanim putem – test; - „Digitalna pismenost“ – provera će se vršiti rešavanjem zadataka praktičnim radom na računaru ili uvidom u dokaz – sertifikat o poznavanju rada na računaru; - „Poslovna komunikacija“ – provera će se vršiti pisanim putem – test. Napomena: U pogledu provere opšte funkcionalne kompetencije „Digitalna pismenost“, ako kandidat poseduje važeći sertifikat, potvrdu ili drugi odgovarajući dokaz o posedovanju znanja i veštine iz navedene oblasti na traženom nivou (koji podrazumeva posedovanje znanja i veština u osnovama korišćenja računara, osnovama korišćenja interneta, obradi teksta i tabela, tabelarne kalkulacije) i želi da na osnovu njega bude oslobođen testiranja kompetencije „Digitalna pismenost“, neophodno je da uz prijavni obrazac (uredno i u potpunosti popunjen u delu *Rad na računaru), dostavi i traženi dokaz u originalu ili u overenoj kopiji. Konkursna komisija će na osnovu priloženog dokaza doneti odluku da li može ili ne može da prihvati dokaz koji je priložen umesto testovne provere, odnosno Konkursna komisija može odlučiti da se kandidatu ipak izvrši provera navedene kompetencije, ako uvidom u dostavljeni dokaz ne može potpuno da oceni posedovanje ove kompetencije. Provera svake od opštih funkcionalnih kompetencija ne može trajati duže od jednog sata. Kandidati koji su osvojili jedan bod u proveri određene kompetencije, isključuju se iz daljeg izbornog postupka. Informacije o materijalima za pripremu kandidata za proveru opštih funkcionalnih kompetencija mogu se naći na internet prezentaciji suda Pitanja za proveru opštih funckionalnih kompetencija državnih službenika, a primer testa za proveru poslovne komunikacije i digitalne pismenosti na sajtu Službe za upravljanje kadrovima, www.suk.gov.rs. 2. Provera posebnih funkcionalnih kompetencija: Nakon prijema izveštaja o rezultatima provere opštih funkcionalnih kompetencija, među kandidatima koji su ispunili merila za proveru opštih funkcionalnih kompetencija, vrši se provera posebnih funkcionalnih kompetencija, i to: Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto zapisničar – poznavanje propisa: Sudski poslovnik, Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o državnim službenicima – provera će se vršiti pisanim putem – testom. Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto zapisničar – posedovanje veštine kucanja – provera će se vršiti praktičnim radom na računaru tako što će član Komisije glasno diktirati sudsku odluku koju će kandidati kucati na računaru. Svi kandidati će raditi istu sudsku odluku a vreme za proveru je 10 minuta. Posebnafunkcionalna kompetencija u oblasti rada administrativni poslovi – poznavanje kancelarijskog poslovanja – provera će se vršiti usmenim putem – razgovor sa kandidatom. Posebna funkcionalna kompetencija za radno mesto zapisničar – položen ispit za daktilografa prve klase – provera će se vršiti uvidom u potvrdu o položenom ispitu. Provera posebnih funkcionalnih kompetencija putem pismenog testa: Pisani test se sastoji od 15 pitanja sa više ponuđenih odgovora. Kandidati odgovaraju na pitanja zaokruživanjem jednog od ponuđenih odgovora. Vreme za izradu testa je 45 (četrdeset pet) minuta. Kandidat može na svako pitanje dati, odnosno zaokružiti samo jedan odgovor. Svako brisanje ili ispravka datog odgovora smatra se kao netačan odgovor. Ako se kandidat na testu služi nedozvoljenim sredstvima (korišćenje uDžbenika, beležaka, mobilnih telefona, prepisivanje i dr.) komisija će udaljiti kandidata sa testa. U tom slučaju smatra se da kandidat nije položio test. Svaki tačan odgovor na pitanje donosi jedan bod. Merila koja će biti korišćena za vrednovanje funkcionalnih kompretencija putem razogovora sa kandidatima su sledeća: stručna zasnovanost, analitičnost, sistematičnost, preciznost i tačnost u navođenju podataka i jasnoća u iznošenju ličnog stava i mišljenja. 3. Provera ponašajnih kompetencija: Provera ponašajnih kompetencija vršiće se od strane diplomiranog psihologa, koja podrazumeva psihološku procenu sposobnosti, osobina ličnosti i motivacija za konkretno radno mesto. 4. Intervju sa komisijom i vrednovanje kandidata za sva izvršilačka radna mesta: Procena motivacije za rad na radnom mestu u organu i prihvatanje vrednosti državnih organa-proveravaće se putem intervjua za Konkursnom komisijom (usmenim putem). IV Vrsta radnog odnosa i mesto rada: Radni odnos se zasniva na neodređeno vreme u Višem sudu u Vranju, uz obavezan probni rad za one koji prvi put zasnivaju radni odnos u državnom organu. Probni rad traje 6 (šest) meseci. Mesto rada: Vranje, ul. Kralja Stefana Prvovenčanog broj 1. V Opšti uslovi za rad na radnom mestu: -da je učesnik punoletan državljanin Republike Srbije; -da učesniku konkursa nije ranije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa; -da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci. VI Datum oglašavanja i rok za podnošenje prijava na konkurs: Rok za podnošenje prijava na konkurs je 8 (osam) dana i počinje da teče narednog dana od dana objavljivanja javnog konkursa u periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje – publikacija „Poslovi“. VII Prijava na konkurs vrši se na Obrascu prijave koji je dostupan na internet prezentaciji Višeg suda u Vranju www.vr.vi.sud.rs. (Napomena: mole se kandidati da prilikom popunjavanja Obrasca prijave obrate pažnju da su preuzeli ispravan Obrazac prijave koji se odnosi na radno mesto na koje žele da konkurišu, odnosno da u gornjem levom uglu Obrasca prijave piše tačan naziv organa i radnog mesta na koje se konkuriše). Uredno popunjen, odštampan i potpisan Obrazac prijave podnosi se na šalteru prijema Višeg suda u Vranju, ulica Kralja Stefana Prvovenčanog broj 1, Vranje ili putem pošte na istu adresu sa naznakom „Prijava na javni konkurs za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta – Su V-35/203-2022“. Svaka prijava dobija šifru pod kojom podnosilac prijave učestvuje u daljem izbornom postupku. Šifra prijave unosi se u obrazac prijave nakon što komisija sastavi spisak kandidata među kojima se sprovodi izborni postupak. Podnosioci prijave na konkurs će o dodeljenoj šifri biti obavešteni u roku od tri dana od prijema prijave, dostavljanjem navedenog podatka na način koji je u prijavi naznačen za dostavu obaveštenja. VIII Dokazi koje prilažu kandidati koji su uspešno prošli faze izbornog postupka pre intervjua sa Konkursnom komisijom: -biografija sa potvrdom o dosadašnjem radnom iskustvu u struci (potvrde, rešenja i drugi akti iz kojih se vidi na kojim poslovima, u kom periodu i sa kojom stručnom spremom je stečeno radno iskustvo); -original ili overena fotokopija uverenja o državanstvu Republike Srbije; -original ili overena fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih; -original ili overena fotokopija diplome kojom se potvrđuje stručna sprema; -original ili overena fotokopija-dokaz o položenom državnom stručnom ispitu za rad u državnim organima (kandidati sa položenim pravosudnim ispitom umesto dokaza o položenom državnom stručnom ispitu, podnose dokaz o položenom pravosudnom ispitu); -potvrda da učesniku konkursa nije prestajao radni odnos u državnom organu zbog teže povrede radne dužnosti iz radnog odnosa izdata od strane državnog organa u kome je učesnik javnog konkursa bio u radnom odnosu; -original uverenje da učesnik konkursa nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje 6 (šest) meseci, izdato od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, na stariji od šest meseci; -Obrazac 1. ili 1a. – izjava u kojoj se učesnik konkursa opredeljuje da će sam dostaviti podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija ili će to organ učiniti umesto njih. Odredbama čl.9. i 103. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.18/2016) propisano je između ostalog da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će podatke pribaviti sama. Dokumenta o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija su: izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, uverenje o položenom pravosudnom ispitu i uverenje da kandidat nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje 6 (šest) meseci. Potrebno je da kandidat popuni izjavu (Obrazac 1. ili 1a.) kojom se opredeljuje za jednu od dve mogućnosti, da organ pribavi podatke o kojima se vodi službena evidencija ili da će to kandidat učiniti sam. Obrasci 1. ili 1a. mogu se preuzeti na internet prezentaciji Višeg suda u Vranju u okviru obaveštenja o konkursu. Popunjenu izjavu je neophodno dostaviti uz napred navedene dokaze. Državni službenik koji se prijavljuje na javni konkurs, umesto uverenja o državljanstvu i izvoda iz matične knjige rođenih, podnosi rešenje o raspoređivanju ili premeštaju na radno mesto u organu u kome radi ili rešenje da je neraspoređen. Svi dokazi se prilažu u originalu ili u fotokopiji koja je overena kod javnog beležnika (izuzetno u gradovima i opštinama u kojima nisu imenovani javni beležnici, priloženi dokazi mogu biti overeni u osnovnim sudovima, sudskim jedinicama, prijemnim kancelarijama osnovnih sudova odnosno opštinskim upravama, kao povereni posao). Kao dokaz se mogu priložiti i fotokopije dokumenta koje su overene pre 01.03.2017. godine u osnovnim sudovima, odnosno opštinskim upravama. Svi dokazi prilažu se na srpskom jeziku, odnosno ukoliko su na stranom jeziku moraju biti prevedeni na srpski jezik i overeni od strane ovlašćenog sudskog tumača. Diploma kojom se potvrđuje stručna sprema, a koja je stečena u inostranstvu mora biti nostrifikovana. IX Rok za podnošenje dokaza: Kandidati koji su uspešno prošli prethodne faze izbornog postupka, pre intervjua sa Konkursnom komisijom, pozivaju se da u roku od 5 (pet) radnih dana od dana prijema obaveštenja dostave navedene dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku. Kandidati koji ne dostave dokaze koji se prilažu u konkursnom postupku, odnosno koji na osnovu dostavljenih ili pribavljenih dokaza ne ispunjavaju uslove za zaposlenje, pismeno se obaveštavaju da su isključeni iz daljeg izbornog postupka. Dokazi se predaju neposredno na napred navedenu adresu suda ili dostavljaju putem pošte na napred navedenu adresu suda sa naznakom „Za javni konkurs“. X Datum i mesto provere kompetencije učesnika konkursa u izbornom postupku: Sa učesnicima konkursa čije su prijave blagovremene, dopuštene, razumljive, potpune i koje ispunjavaju uslove predviđene oglasom o javnom konkursu, na osnovu podataka navedenih u obrascu prijave na konkurs, izborni postupak će se sporvesti u prostorijama Višeg suda u Vranju, Vranje, ulica Kralja Stefana Prvovenčanog broj 1. Kandidati će o datumu i vremenu biti obavešteni na kontakte (brojeve telefona ili e-mail adrese) koje navedu u svojim obrascima prijave. Izborni postupak će započeti po isteku roka za podnošenje prijava. Kandidati koji su uspešno prošli jednu fazu izbornog postupka obaveštavaju se o datumu, mestu i vremenu sprovođenja naredne faze izbornog postupka na kontakte (brojeve telefona ili e-mail adrese) koje navedu u svojim obrascima prijave. XI Lica zadužena za davanje obaveštenja o konkursu: Aleksandra Mladenović, sekretar suda, kontakt telefon: 017/422-711. NAPOMENE: Dokumenta o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija su: uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o položenom pravosudnom ispitu i uverenje da kandidat nije osuđivan. Zakonom o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 18/16) propisano je, između ostalog, da je organ dužan da po službenoj dužnosti, u skladu sa zakonom, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje (član 9. stav 3.); da u postupku koji se pokreće po zahtevu stranke organ može da vrši uvid, pribavlja i obrađuje lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija kada je to neophodno za odlučivanje, osim ako stranka izričito izjavi da će te podatke pribaviti sama (član 103. stav 3.). Neblagovremene, nedopuštene, nerazumljive ili nepotpune prijave i prijave uz koje nisu priloženi svi traženi dokazi biće odbačene. Kao državni službenik na izvršilačkom radnom mestu može da se zaposli i lice koje nema položen državni stručni ispit, ali je dužno da ga položi u propisanom roku. Položen državni stručni ispit nije uslov, niti prednost za zasnivanje radnog odnosa. Probni rad je obavezan za sve koji prvi put zasnivaju radni odnosu državnom organu. Probni rad za radni odnos na neodređeno vreme traje šest meseci. Državni službenik na probnom radu koji je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme i državni službenik koji je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, a koji nema položen državni stručni ispit, dužan je da položi državni stručni ispit u roku od šest meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Dokaz o zdravstvenoj sposobnosti dostavljaju samo kandidati koji budu izabrani. Saglasno članu 9. Zakona o državnim službenicima, propisano je da su kandidatima pri zapošljavanju u državni organ, pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta i da se izbor kandidata vrši na osnovu provere kompetencija. Javni konkurs sprovodi Konkursna komisija imenovana odlukom predsednika Višeg suda u Vranju. Obaveštavaju se učesnici konkursa da će se dokumentacija vraćati isključivo na pisani zahtev učesnika. Viši sud u Vranju ne vrši diskriminaciju na osnovu rase, boje kože, pola, vere, nacionalnosti i etničkog porekla ili invaliditeta. Konkurencija se zasniva na kvalitetu i otvorena je za sve koji ispunjavaju propisane uslove. Svi izrazi i pojmovi koji su u ovom oglasu izraženi u gramatičkom muškom rodu, odnose se bez diskriminacije i na osobe ženskog pola. Javni konkurs se objavljuje na internet prezentaciji Višeg suda u Vranju www.vr.vi.sud.rs, na oglasnoj tabli Višeg suda u Vranju, na portalu e-uprave, na internet prezentaciji i periodičnom izdanju oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje. Obrazac prijave na konkurs za svako radno mesto, može se preuzeti na zvaničnoj prezentaciji Višeg suda u Vranju www.vr.vi.sud.rs. VF PREDSEDNIKA SUDA, Milena Stojević NAPOMENA: Svi izrazi, pojmovi, imenice, pridevi i glagoli u oglasima, koji su upotrebljeni u muškom rodu, odnose se bez diskriminacije i na osobe ženskog pola i obrnuto (osim ukoliko specifičnim zahtevima posla nije drugačije propisano) Podaci o poslu Vremensko trajanje oglasa za posao: 28.12.2022. – 05.01.2023. Vrsta rada: Neodređeno Broj radnika: 1 Mesto rada: Vranje; Radno iskustvo: Više od 1 godine Stepen obrazovanja: Srednja škola – IV stepen (4 godina) Obrazovanje: Ekonomija, finansije i osiguranje Rad na računaru: Obrada teksta – Word(Srednji) – Obavezno; Jezik: Stepen obrazovanja: Srednja škola – IV stepen (4 godina)

kao na slikama pokisla je na terasi ali sve je tu mapa je odlicno ocuvana strana 242 + karta dalekog istoka, ilustracije, cirilica Izdavač: Piščevo izdanje Beograd 1935, meki povez Japan (jap. 日本; O ovoj zvučnoj datoteci Nihon ili O ovoj zvučnoj datoteci Nippon), poznat i kao Država Japan (jap. 日本国; Nippon-koku ili Nihon-koku), unitarna je parlamentarna ustavna monarhija u istočnoj Aziji. Ostrvska je država koja se nalazi u Tihom okeanu, leži na istočnoj obali azijskog kopna i proteže se od Ohotskog mora na sjeveru do Istočnokineskog mora na jugozapadu. Zauzima površinu od 377.972 km², a klima je pretežno umjerena, ali se razlikuje u velikoj mjeri od sjevera do juga. Sa 127 miliona stanovnika, Japan je deseta najnaseljenija zemlja na svijetu. Glavni i najveći grad je Tokio, dok su ostali veći gradovi Jokohama, Osaka, Nagoja, Saporo, Kobe, Kjoto, Fukuoka, Kavasaki i Saitama. Kandži znaci koji čine naziv Japana znače „porijeklo Sunca” od čega je izvedeno „Zemlja izlazećeg Sunca”. Japan je stratovulkanski arhipelag koji se sastoji od 6.852 ostrva. Četiri najveća ostrva su Kjušu, Hokaido, Honšu i Šikoku, koja čine oko 97% kopnene površine Japana i često se nazivaju matičnim ostrvima. Zemlja je podijeljena na 47 prefektura u 8 regija, sa Hokaidom kao najsjevernijom prefekturom i Okinavom kao najjužnijom. Arheološkim istraživanjima je dokazano da je Japan bio naseljen već u gornjem paleolitu. Prvo pisano pominjanje Japana je u kineskim istorijskim tekstvoima iz 1. vijeka n. e. Uticaji iz drugih regiona, naročito Kine, praćeni razdobljima izolacije, posebno od Zapadne Evrope, okarakterisala su istoriju Japana. Od 12. vijeka do 1868. godine, Japanom su vladali nasljedni feudalni vojni šoguni u ime cara. Japan je početkom 17. vijeka ušao u dug period izolacije, koji se završio 1853. godine kada je SAD primorala Japan da se otvori prema Zapadu. Poslije gotovo dva desetljeća unutrašnjih sukoba i pobuna, Carski dvor je povratio svoju političku moć 1868. uz pomoć nekoliko klanova iz Čošua i Sacuma i osnovano je Japansko carstvo. Krajem 19. i početkom 20. vijeka, pobjede u Prvom kinesko-japanskom ratu, Rusko-japanskom ratu i Prvom svjetskom ratu omogućile su Japanu da proširi svoje carstvo tokom perioda rasta militarizma. Drugi kinesko-japanski rat 1937. godine prerastao je u Drugi svjetski rat 1941, koji se završio 1945. nakon bacanja atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki i japanske predaje. Od usvajanja revidiranog ustava 3. maja 1947. godine, tokom okupacije pod Vrhovnim zapovjedništvo savezničkih snaga, Japan je postao ustavna monarhija na čelu sa Carem i izbornim zakonodavstvom pod nazivom Kokai. Zemlja ima znatnu korist od visoko kvalifikovane radne snage, nalazi se među visoko obrazovanim zemljama svijeta, sa jednim od najviših procenata stanovništva sa diplomom visokog obrazovanja. Japan je visoko razvijena zemlja sa veoma visokim standardom života. Stanovništvo Japana uživa najviši životni vijek i treću najnižu stopu smrtnosti novorođenčadi na svijetu. Japan je poznat po svojim istorijskim i obimnim bioskopima, bogatoj kuhinji i velikom doprinosu nauci i savremenim tehnologijama. Zemlja ima treću najveću privredu prema nominalnom BDP i četrvtu najveću privredu prema paritetu kupovne moći na svijetu. Takođe je četvrti najveći uvoznik na svijetu i četvrti najveći izvoznik. Iako se Japan zvanično odrekao prava na proglašenje rata, održava savremene oružane snage sa 8. najvećim vojnim rashodima na svijetu, koje koristi za samoodbranu i mirovne uloge. Japan je država članica Međunarodnog krivičnog suda, Međunarodnog monetarnog fonda, Međunarodnog tijela za morsko dno, Interparlamentarne unije, Interpola, Organizacije za zabranu hemijskog oružja, Organizacije ujedinjenih nacija, Grupe svjetske banke, Svjetska trgovinske organizacije, Grupe 7 (bivše Grupe 8), Grupe 20, Dijaloga za azijsku saradnju, Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje, Dodatnog mehanizma Asocijacije nacija jugoistočne Azije, Sekreterijata za trilateralnu saradnju i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.. Etimologija[uredi] Glavni članak: Nazivi Japana Japanska riječ za Japan je 日本, koja se izgovara kao Nihon ili Nipon i koja doslovno znači „porijeklo Sunca”. Znak niči (日) znači „Sunce” ili „dan”: dok znak hon 本 znači „izvor” ili „porijeklo”.[2] Složena riječ izvedena iz njih znači „porijeklo Sunca” i izvor je popularnog epiteta „Zemlja izlazećeg Sunca”.[3] Najraniji zapis naziva Nihon javlja se u kineskom istoriografskom zapisu dinastije Tang, Stara knjiga Tanga. Na kraju 7. vijeka, izaslanstvo iz Japan tražilo je da se naziv Nihon koristi za njihovu zemlju. To ime može imati porijeklo u pismu poslatom 607. godine i koje je zabilježeno u zvaničnoj istoriji dinastije Suej. Princ Šotoku, prestolonasljednik Japana, poslao je izaslanike u Kinu u kome za sebe koristi naziv „Car zemlje gdje izlazi Sunce” (jap. 日出處天子). U poruci je pisalo: „Ovo prilikom, ja, Car zemlje gdje izlazi Sunce, šaljem pismo caru zemlje u kojoj Sunce zalazi. Kako si?” Prije prihvatanja termina Nihon, korišteni su drugi termini kao što je Jamato (大和) i Vakoku (倭国). Temin Va (和) je homofon od Vo (倭), a Kinezi su ga koristili kao oznaku za Japance još od perioda Tri države (3. vijek). Drugi oblik Vei (委) korišten je za ranu državu na prostoru Japan pod imenom Nakoku tokom dinastije Han.[4] Međutim, Japancima se ne sviđaju neke veze sa Va (和; koji je u Kini povezan sa terminima kao što je „patuljak” ili „kepec”) i stoga je zamijenjen drugim simbolom za Va (和), koji znači „zajedništvo, harmonija”.[5][6] Riječ Japan je vjerovatno izvedena iz istorijskog kineskog izgovora japanske riječi 日本. Staromandarinski ili rani vu kineski izgovor riječi Japan zabilježio je Marko Polo kao Cipangu (Cipangu). Na savremenom šangajskom, dijalektu vu kineskog, izgovor simbola 日本 je Cepen (Zeppen). Stara malajska riječ za Japan, Japun (malajs. Japun) ili Japang (malajs. Japang), pozajmljena je iz južnih priobalnih kineskih dijalekata, vjerovatno iz hokien ili ningbo dijalekta,[7] a sa tom malajskom riječi su se susreli portugalski moreplovci u jugoistočnoj Aziji u 16. vijeku.[8][9] Od Meidži obnove do kraja Drugog svjetskog rata, pun naziv Japana bio je „Veliko Japansko carstvo” (jap. 大日本帝國; Dai Nippon Teikoku).[10] Danas, naziv Nihon-koku ili Nipon-koku (jap. 日本国) koristi se kao zvanični ekvivalent sa značenjem „Država Japan”. Istorija[uredi] Glavni članak: Istorija Japana Preistorija i drevna istorija[uredi] Prvi japanski car Džinmu, koji datira iz 660. godine prije n. e.[11][12][13] — u savremenom Japanu kraj njegovog pohoda se obiželjava kao Dan osnivanja nacije 11. februara Prvi tragovi ljudskog prisustva na Japanskom arhipelagu potiču iz paleolita iz 30.000. godine prije n. e. Zatim je oko 14.000 godina prije n. e. (početak Jomon perioda) uslijedila Mezolitska i neolitska polusendetarna kultura lovaca-sakupljača koja se odlikuje poluzemunicama i nerazvijenom poljoprivredom.[14] Oni su preci pripadnika današnjih naroda Ainu i Jamato.[15][16] Ukrašeni glineni sudovi iz ovog perioda spadaju među najstarije primere grnčarije na svijetu. Oko 300. godine prije n. e, narod Jajoj je počeo da naseljava japanska ostrva, miješajući se sa pripadnicima naroda Jomon.[17] Tokom Jajoj perioda, koji je počeo oko 500. godine prije n. e, unapređena je tehnika uzgoja pirinča,[18] nastao je novi vid izrade grnčarije i metalurgije, donosen iz Kine i Koreje.[19] Prvi pisani zapis o Japanu nalazi se u kineskoj Knjizi Hana.[20] Prema Zapisima tri kraljevstva, Jamatajkoku je bilo najmoćnije kraljevstvo na arhipelagu tokom 3. vijeka n. e. Budizam je na Japanski arhipelag došao iz Pekče na Korejskom poluostrvu, ali je na razvoj japanskog budizma prvenstveno uticala Kina.[21] Uprkos početnom protivljenju, budizam je prihvatila i raširila vladajuća klasa, a opšteprihvaćen je postao početkom Asuka perioda (592—710).[22] Tokom Nara perioda (710—784) uspostavljena je centralizovana japanska država, čija se vlast nalazila u Carskoj palati u Nari. Tokom Nara perioda nastala je japanska književnost, a razvila se umjetnost i arhitektura inspirisana budizmom.[23] Vjeruje se da je epidemija velikih boginja od 735. do 737. usmrtila trećinu japanskog stanovništva.[24] Car Kanmu je 784. godine preselio prijestonicu iz Nare u Nagaokakjo, a zatim u Hejankjo 794. godine, današnji Kjoto. Ovime je počeo Hejan period (794—1185), tokom kog je nastala autohtona japanska kultura, poznata po svojoj umjetnosti, poeziji i prozi. U ovom periodu nastala je Priča o Gendžiju Murasaki Šikibe i stihovi japanske himne Kimigajo.[25] Budizam se tokom perioda Hejan širio uglavnom preko dve škole, tendaj tvorca Saiča i šingon tvorca Kukaja. Škola čiste zemlje (Džodo-šu, Džodo šinšu) stekla je veliki broj sljedbenika u drugoj polovini 11. vijeka. Feudalizam[uredi] Borba samuraja sa Mongolima, tokom mongolske invazije Japana; Suenaga 1293. godine Samuraji su mogli ubiti običnog čovjeka zbog najmanje uvrede i njih se japansko stanovništvo jako plašilo. Period Edo, 1798. godina Japanska feudalno doba odlikuje pojava i dominacija vladajuće klase ratnika – samuraja. Nakon poraza klana Tajra 1185. godine u Genpejskom ratu, opjevanom u epu Priča o Hejke, samuraja Minamoto no Joritomo car Go-Toba je imenovanovao za šoguna, a Joritomo je uspostavio bazu moći u Kamakuri. Poslije njegove smrti, klan Hodžo je došao na vlast kao namjesnici šoguna. Tokom Kamakura perioda (1185—1333) iz Kine se proširila Zen škola budizma i stekla naklonost među klasom samuraja.[26] Kamakura šogunat je odbio mongolsku invaziju 1274. i 1281. godine, ali ga je na kraju svrgnuo car Go-Dajgo. Cara Go-Dajgoa je 1336. godine porazio Ašikaga Takaudži. Ašikaga je uspostavio šogunat u Muromačiju kod Kjota. Ovime je otpočeo Muromači period (1336—1573). Ašikaga šogunat je stekao slavu za vrijeme Ašikage Jošimicu i kultura zasnovana na zen budizmu (umjetnost Mijabi) je uznapredovala. Ovo je dovelo do razvoja Higašijama kulture i napredovala je do 16. vijeka. S druge strane, nasljedni Ašikaga šogunat nije uspio da uspostavi kontrolu nad feudalnim gospodarima rata (daimjo), pa je 1467. godine izbio građanski rat čime je otpočeo stogodišnji Sengoku period (Doba zemlje u ratu).[27][28] Tokom 16. vijeka u Japan stižu prvi isusovački misionari iz Portugalije, čime započinje trgovinska i kulturna razmjena između Japana i Zapada. Oda Nobunaga je iskoristio evropsku tehnologiju i vatreno oružje da porazi veći broj daimjoa. Njegova uspostava vlasti označila je početak Azuči-Momojama perioda (1573—1603). Nakon što je ubijen 1582. godine, njegov nasljednik Tojotomi Hidejoši je 1590. ujedinio zemlju i pokrenuo dvije neuspjele invazije na Koreju, 1592. i 1597. godine.[29] Kao namjesnik Hidejošijevog sina, Tokugava Ijejasu je iskoristio mogućnost da pridobije političku i vojnu podršku. Nakon izbijanja ratam Tokugava je porazio protivničke klanove u bici kod Sekigahare 1600. godine. Od cara Go-Jozeija je dobio je titulu šoguna 1603. i uspostavio Tokugava šogunat u Edu (današnji Tokio).[30] Tokugava šogunat je usvojio mjere među kojima su buke šohato, kao pravilnik ponašanja za kontrolu autonomnih daimjoa;[31] i 1639 godine. sakoku (zatvorena zemlja) izolacionističku politiku koja je trajala tokom dva i po vijeka slabog političkog jedinstva poznatog kao Edo period (1603—1868).[32] Proučavanje zapadnjačkih nauka, poznatih kao rangaku, nastavljeno je preko holandske enklave u Dedžimi u Nagasakiju. Takođe, tokom Edo perioda došlo je razvoja kokugakua (nacionalne studije), japanskog proučavanja Japana.[33] Savremeno doba[uredi] Car Meidži (1868-1912), u čije ime je obnovljena carska vlast na kraju Tokugava šogunata Komodor Američke ratne mornarice Metju Peri primorao je Japan da se otvori za spoljašnji svijet sklanjanjem Sporazuma iz Kanagave 31. marta 1854. godine. Slični sporazumi koji su uslijedili sa zemljama Zapada tokom Bakumacu perioda izazvali su ekonomsku i političku krizu. Ostavka šoguna dovela je do Bošin rata i uspostave centralizovane države na čijem čelu se nalazio car (Meidži obnova).[34] Upuštajući se u aktivan proces vesternizacije tokom Meidži obnove 1868. godine, Japan je prihvatio zapadne političke, pravosudne i vojne institucije i zapadni kulturni uticaj integrisao je tradicionalnu kulturu sa savremenom industralizacijom. Kabinet je organizovao Državni savjet, doio Meidži ustav i sazvala Teikoku-gikai (Carsko vijeće). Tokom Meidži obnove Japansko carstvo je postalo industrijalizovana svejtska sila koja je učestvovala u vojnim sukobima radi širenja svoje sfere uticaja. Iako su Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo pokazale neki interes, evropske sile su uveliko ignorisale Japan i umjesto njega su koncentrisale na Kinu. Francuska se povukla svog neuspijeha u Meksiku i poraza od Nijemaca.[35] Nakon pobjeda u Prvom kinesko-japanskom ratu (1894—1895) i Rusko-japanskom ratu (1904—1905), Japan je ovladao teritorijom Tajvana, Koreje i južnom polovinom Sahalina.[36] Osim imperijalističkih uspijeha, Japan je takođe mnogo uložio u svoj privredni rast, što je dovelo do razdoblja privrednog procvata u zemlji, koji je trajao do Velike krize.[37] Broj stanovnika Japana je porastao sa 35 miliona 1873. na 70 miliona 1935. godine.[38] Kineski generali se predaju Japanci u Kinesko-japanskom ratu (1894-1895) U Prvom svjetskom ratu, Japan se pridružio Saveznici i zauzeo njemačke posjede, praveći napredak u Kini. Početak 20. vijeka bio je razdoblje Taišo demokratije (1912—1926), ali je dvadesetih godina krhka demokratija pala pod političkom pomakom ga statizmu, donošenjem zakona protiv političkih disidenata i niza neuspijelih pučeva. Ovaj proces je ubrzan tridesetih godina, rastom novim radikalnih nacionalističkih skupina koje su dijelile neprijateljstvo prema liberalnoj demokratiji i posvjećenost prema ekspanzionizmu u Aziji. Japanski ekspanzionizam i militarizam, zajedno sa totalitarizmom i ultranacionalizmom preoblikovao je zemlju. Japan je 1931. godine izvršio invaziju i okupaciju Mandžurije i zbog međunarodne osude ovog akta, napustio je Društvo naroda 1933. godine. Japan je 1936. potpisao Antikominternski pakt sa Njemačkom, a potpisivanjem Trojnog pakta 1940. postao je dio Sila Osovine.[39] Sovjetsko-japanski pakt o neutralnosti je potpisan 13. aprila 1941. godine.[40] Japanski zvaničnici potpisuju predaju Saveznicima 2. septembra 1945. godine u Tokijskom zalivu, čime je završen Drugi svjetski rat Japansko carstvo je izvršilo invaziju na ostatak Kine 1937. što je podstaklo izbijanje Drugog kinesko-japanskog rata (1937—1945). Japanska carska vojska je brzo zauzela kinesku prijestonicu Nanking i počinila veliki masakr.[41] Godine 1940. izvršena je invaziju na Francusku Indokinu, nakon čega su SAD uvele naftni embargo Japanu.[42] Japanske snage su 7. i 8. decembra 1941. izvršile iznenadni napad na Perl Harbor, napale britanske snage u Malaji, Singapuru i Hongkongu i objavile rat SAD i Britanskoj imperiji, dovodeći SAD i UK na Tihookeansko ratište Drugog svjetskog rata.[43] Nakon saveznički pobjeda širom Tihog okeana u naredne četiri godine, koje su dovele do sovjetske invazije Mandžurije i atomskog bombardovanja Hirošime i Nagasakija 1945. godine, Japan je 15. avgusta iste godine pristao na bezuslovnu predaju.[44] Tokom rata Japan, kolonije, Kine i ostale učesnice poginulo je desetine miliona ljudi, a najveći dio japanske industrije i infrastrukture je uništen. Nakon rata Saveznici (predvođeni SAD) sa okupiranih područja i vojnih kampova širom Azije iselili su nekoliko miliona etničkih Japanaca, tim u velikoj vjeri eliminišući Japamsku imperiju i obnavljajući nezavisnost osvojenih teritorija.[45] Takođe, Saveznici su 3. maja 1946. formirali Međunarodni vojni tribunal za Daleki istok radi suđenja za ratne zločine japanskim generalima. Japan je 1947. godine usvojio novi liberalno-demokratski ustav. Saveznička okupacija Japana je okončana sporazumom u San Francisku 1952,[46] a Japan je postao članica Organizacije ujedinjenih nacija 1956. godine. Nedugo zatim, Japan je počeo da beleži ubrzani privredni rast da bi postao 2. najveća privreda svijeta, sve do 2010. kada je to mjesto preuzela Kina. Privredni uspon je okončan polovinom devedesetih godina 20. vijeka kada je država zapala u veliku recesiju. Početkom 21. vijeka došlo je postepenog oporavka privrede.[47] Najsnažniji zabilježeni zemljotres u istoriji Japana pogodio je ovu zemlju 11. marta 2011, što je izazvalo Fukušimsku katastrofu, jednu od najgorih katastrofa u istoriji nuklearne energije.[48] Geografija[uredi] Glavni članak: Geografija Japana i Geologija Japana Pogled na Japanski arhipelag iz svemira Japan ukupno ima 6.852 ostrva koja se proteže duž tihookeanske obale istočne Azije. Zemlja, uključujući sva ostrva pod svojom kontrolom, leži između 24° i 46° sjeverne geografske širine i 122° i 146° istočne geografske dužine. Matična ostrva, od sjevera prema jugu, jesu Hokaido, Honšu, Šikoku i Kjušu. Rjukju ostrva, koja uključuju Okivanu, ostrvski su lanac južno od Kjušua. Zajedno ta ostrva čine zajednicu poznatu kao Japanski arhipelag.[49] Oko 73% površine zemlje je pod šumama, planinama i neodgovarajuće za poljoprivredu, industriju ili stanovanje.[50][51] Zbog toga, naseljivo područje, koja se pretežno nalazi u priobalju, ima izuzetno visoku gustinu stanovništva. Japan je jedna od najgušće naseljenih zemalja na svijetu.[52] Japanska ostrva su smještena u vulkanskoj zoni Tihookeanskog vatrenog prstena. Ona su prvenstveno rezultat velikih okeanskih pokreta tokom hiljada miliona godina od srednje silura do pleistocena kao rezultat subdikcije Filipinske morske ploče ispod kontinentalne Amurske i Okinavske ploče na jugu i subdukcije Tihookenaske ploče ispod Ohotske ploče na sjeveru. Boso tačka trojnog pucanja na obali Japana je tačka trojnog pucanja gdje se Sjevernoamerička, Tihookeanske i Filipinska morska ploča susreću. Japan je prvobitno bio povezan sa istočnom obalom Evroazije. Subdukcija ploča je povukla Japan na istok, čime je prije oko 15 miliona godina stvoreno Japansko more.[53] Japan ima 108 aktivnih vulkana. Tokom 20. vijeka pojavilo se nekoliko novih vulkana, uključujući Šova-šinzan na Hokaidu i Mjojin-šo na stijenama Benesu u Tihom okeanu. Destruktivni zemljotresi, koji često dovode do cunamija, javljaju se nekoliko puta u svakom vijeku.[54] Veliki zemljotres u Kantu 1923. godine usmrtio je preko 140 hiljada ljudi.[55] Skoriji zemljotresi bili su veliki zemljotres u Hanšinu 1995. i zemljotres u Tohoku 2011. godine, koji je bio magnitude 9,1[56] pogodio je Japan 11. marta 2011. i izazvao je veliki cunami. Japan je u značajnoj mjeri sklon zemljotresima, cunamijima i erupciji vulkana zbog svog geografskog položaja na Tihookeanskom vatrenom prstenu.[57] Ima 17. najveći rizik od prirodnih nepogoda, mjeren prema Indeksu svjetskog rizika 2016. godine.[58] Klima[uredi] Klima Japana je pretežno umjerena, ali znatno varira od sjevera prema jugu. Japanske geografske karateristike klimu dijele u šest glavnih klimatskih zona: Hokaido, Japansko more, Središnja visija, Unutrašnje japansko more, Tihi okean i Rjukju ostrva. Najsjevernija zona, Hokaido, ima umjerenokontinentalnu klimu sa dugim, hladnim zimama i veoma toplim do hladnim ljetima. Padavine nisu obilne, ali ostrva obično imaju velike sniježne nanose tokom zime.[59] U zoni Japanskog mora, na zapadnoj obali Honšua, sjevernozapadni zimski vozovi donose jake sniježne padavine. U ljeto, region je hladniji od tihookeanske zone, iako ponekad dolazi do ekstremno vruće temperature zbog fena. Sredinja visija ima tipičnu unutrašnju umjerenokontinentalnu klimu, sa velikim temperaturnim razlikama između ljetnjeg i zimskog doba, kao i velike dnevne varijacije; padavine su lagane, iako su zimi obično sniježne. Planine regiona Šikoku i Čugoku čuvaju Unutrašnje more od sezonskih vjetrova, donoseći blagi vremenski period tokom tokom cijele godine.[59] Tihookeansku obalu odlikuje vlažna suptropska klima sa blažim zimama sa povremenim padavinama i vrućim, vlažnim ljetima zbog jugozapadnog sezonskog vjetra. Rjukju ostrva imaju suptropsku klimu, sa toplim zimama i vrućim ljetima. Padavine su veoma obilne, posebno tokom kišne sezone.[59] Prosječna zimska temperatura u Japanu je 5,1 °C, a prosječna ljetnja temperatura je 25,2 °C.[60] Najviša temperatura ikad izmjerena u Japanu je 41,1 °C, a zabilježena je 23. jula 2018. godine.[61] Glavna kišna sezona počinje početkom maja na Okinavi i kišni oblaci se postepeno pomjeraju na sjever do Hokaida krajem jula. Na većini Honšua, kišna sezona počinje prije sredine juna i traje oko šest nedjelja. Krajem ljeta i početkom jeseni, tajfuni obično donose jaku kišu.[60] Trešnjini cvjetovi na planini Jošino su predmeti mnogih predstava i vaka poezije Japanski javor (Acer palmatum) u Kongobu-džiju na planini Koja, Svjetska baština Uneska Biodiverzitet i životna sredina[uredi] Glavni članak: Divlji svijet u Japanu i Problemi životne sredine u Japanu Japanski makakiji u Parku majmuna Jigokudani važni su zbog posjete banji tokom zime Japan ima devet šumskih ekoregiona koji odražavaju klimu i geografiju ostrva. Ekoregioni se kreću od suptropskih vlažnih širokolisnih šuma na Rjukju i Bonin ostrvima do umjerenih širokolisnih i mješovitih šuma u središnjim klimatskim regionima na matičnim ostrvima, do umjernih četinarskih šuma u hladnim, zimskih dijelovima sjevernih ostrva.[62] Japan ima preko 90.000 vrsta divljih životinja, uključujući smeđeg medvjeda, japanskog makakija, japanskog rakunskog psa, velikog japanskog poljskog miša i japanskog džinovskog daždevnjaka.[63] Velika mreža nacionalnih parkova je uspostavljena kako bi zaštitila važne oblasti flore i faune, kao i 37 Ramsarskih močvarnih područja.[64][65] Četiri lokacije su upisane na Uneskov spisak Svjetske baštine zbog njihove izvanredne prirodne ljepote.[66] U periodu brzog privrednog rasta nakon Drugog svjetskog rata, vlada i industrijske korporacije su mijenjale politike životne sredine; zbog toga, zagađenost životne sredine je bilo rasprostranjeno tokom pedesetih i šezdesetih godina. Odgovarajući na sve veću zabrinutost oko ovog problema, vlada je 1970. donijela nekoliko zakona o zaštiti životne sredine.[67] Naftna kriza 1973. godine podstakla je efikasnu upotrebu energije zbog nedostatka priprodnih resursa u Japanu.[68] Sadašnji problemi životne sredine uključuju zagađenost vazduha u urbanim sredinama (NOx, suspedovane čestice i toksini), upravljanje otpadom, eutrofikacija vode, očuvanje prirode, upravljanje hemikalijama i međunarodnom saradnjom za očuvanje.[69] Tokom juna 2015. godine, planirana je izgradnja više od 40 elektrana na ugalj ili je bilo u izgradnji. NVO Mreža klimatskih dejstava najavila je Japan kao dobitnika nagrade „Fosil dana” za „maksimalno učestvovanje u blokiranju napretka u klimatskoj akciji”.[70] Japan se nalazi na 20. mjestu Indeksa zaštite životne sredine iz 2018. godine, koji mjeri posvjećenost zemlje održivosti životne sredine.[71] Kao domaćin i potpisnik Kjoto protokola 1997, Japan je sporazumom dužan smanjiti emisiju ugljen-dioksida i da preuzme korake kako bi suzbili klimatske promjene.[72] Urbanizacija[uredi] Japan ima ukupno 811 gradova. Postoji 14 zvanično priznatih metropolitanskih područja u Japanu.[73] Najveća konurbacija je Taiheijo pojas (82,9 miliona stanovnika) koju čine Milto, Cukuba, Tokio, Numazu, Šizuoka, Hamamacu, Tojohaši, Nagoja, Jokaiči, Kjoto, Osaka, Kobe, Himeji, Vakajama, Tokušima, Okajama, Takamacu, Fukujama, Hirošima, Macujama, Kitakjušu, Fukuoka i Oita.[74] pru Najveći gradovi u Japanu Izvor: Popis stanovništva 2010. № Grad Teritorija Populacija № Grad Teritorija Populacija Tokio Tokio Jokohama Jokohama 1. Tokio Tokio 8.949.447 11. Hirošima Hirošima 1.174.209 Osaka Osaka Nagoja Nagoja 2. Jokohama Kanagava 3.689.603 12. Sendaj Mijagi 1.045.903 3. Osaka Osaka 2.666.371 13. Kitakjušu Fukuoka 977.288 4. Nagoja Aiči 2.263.907 14. Čiba Čiba 962.130 5. Saporo Hokaido 1.914.434 15. Sakaj Osaka 842.134 6. Kobe Hjogo 1.544.873 16. Nigata Nigata 812.192 7. Kjoto Kjoto 1.474.473 17. Hamamacu Šizuoka 800.912 8. Fukuoka Fukuoka 1.463.826 18. Kumamoto Kumamoto 734.294 9. Kavasaki Kanagava 1.425.678 19. Sagamihara Kanagava 717.561 10. Saitama Saitama 1.222.910 20. Šizuoka Šizuoka 716.328 Politički sistem[uredi] Glavni članak: Politički sistem Japana Akihito Šinzo Abe Car Akihito (lijevo) i predsjednik Vlade Šinzo Abe (desno) Japan je ustavna monarhija sa ograničenom vlašću cara. Kao ceremonijalnog šefa države, ustavom određena uloga Cara je „simbol Države i jedinstva naroda“ i on nema stvarnu vlast. Izvršnu vlast imaju predsjednik Vlade i njegov kabinet, dok suverenitet pripada japanskom narodu.[75] Zakonodavno tijelo Japana je Kokaji, sa sjedištem u tokijskom okrugu Čijoda. Kokaji je dvodomo zakonodavno tijelo, koje se sastoji od donjeg Šugina sa 465 zastupnika, koji se biraju na izborima svake četvrte godine ili kada se raspusti; i gornjeg Sangina sa 242 zastupnika, koji se biraju na izborima svake šeste godine. U Japanu je izborno pravo univerzalno za starije od 18 godina,[76] sa tajnim glasanjem za sve izborne dužnosti.[75] Većinu u Kokajiju imaju socijal-liberalna Ustavno-demokratska stranka Japana (UDSJ) i konzervativna Liberalno-demokratska stranka (LDS). LDS je na vlasti skoro neprekidno od 1955. godine, izuzev kratkih perioda između 1993. i 1994. i od 2009. do 2012. godine. Od novembra 2017. godine, u donjem domu ima 283 zastupnika, dok u gornjem domu ima 125 zastupnika. Zgrada Kokajija Predsjednik Vlade Japana je šef vlade i imenuje ga car, nakon što ga Kokaji odredi među svojim zastupnicima. Predsjednik Vlade je šef Kabineta i on imenuje i razrješuje ministre. Nakon pobjede LDS na opštim izborim 2012. godine, Šinzo Abe je 26. decembra 2012. preuzeo dužnost predsjednika Vlade od Jošihika Node.[77] Tokom istorije pod velikim uticajem kineskog prava, pravni sistem Japana se nezavisno razvio tokom Edo perioda kroz tekstove kao što su Kudžikata Osadamegaki.[78] Međutim, od kraja 19. vijeka zakonodavstvo sve više preuzima odredbe kontinentalnog prava, prvenstveno njemačkog. Na primjer, japanska vlada je 1896. usvojila građanski zakonik zasnovan na nacrtu njemačkog Građanskog zakonika (nem. Bürgerliches Gesetzbuch); uz izmjene nakon Drugog svjetskog rata i dalje je na snazi.[79] Zakone koje Kokaji proslijedi Caru, on mora potvrditi, bez mogućnosti da ih odbije. Sudski sistem Japana je podijeljen na četiri osnovna nivoa: Vrhovni sud i tri stepena nižih sudova.[80] Glavno tijelo japanskog statutnog prava se naziva Šest zakonika.[81] Administrativna podjela[uredi] Glavni članak: Administrativna podjela Japana Takođe pogledajte: Prefekture Japana i Opštine Japana Administrativna birokratija Japana je podijeljena na tri osnovna nivoa: nacionalni, prefektualni i opštinski. Ispod nacionalnog nivoa nalazi se 47 prefektura, od kojih svaki ima neposredno izabranog guvernera, zakonodavne i administrativne organe.[a] Svaka prefektura je podijeljena na gradove, varoši i sela.[82] U zemlji se trenutno vrši administrativna reorganizacija spajanjem više gradova, varoši i sela jednih sa drugima. Ovime će biti smanjen broj podprefekturnih administrativnih regiona i očekuje se da će dovesti do smanjenja administrativnih troškova.[83] Postoje dvije vrste podprefektualne podijele, to su podprefekture i okruzi. Podprefekture su samoupravne jedinice koje su fokusirane na mjesna pitanja ispod prefektualnog nivoa.[84] Okruzi su geografske i statističke jedinice koje se sastoje od jedne ili više opština. Nalaze se ispod nivoa prefekture i iznad varoši i sela, jedanke sa gradovima.[85] Opština su zajednički naziv za gradove, varoši i sela koja su mjesni javni subjekti. Svaka prefektura se sastoji od određenog broja opština, a prema podacima od 1. aprila 2017. godine ukupan broj opština bio je 1.718.[86] Regions and Prefectures of Japan 2 sr.svg O slici Spoljni odnosi[uredi] Glavni članak: Spoljni odnosi Japana Japan ima uspostavljene diplomatske odnose sa skoro svim nezavisnim zemljama. Japan je država članica Međunarodnog krivičnog suda,[87] Međunarodnog monetarnog fonda,[88] Međunarodnog tijela za morsko dno,[89] Interparlamentarne unije,[90] Interpola,[91] Organizacije za zabranu hemijskog oružja,[92] Organizacije ujedinjenih nacija,[93] Grupe svjetske banke,[94] Svjetska trgovinske organizacije,[95] Grupe 7 (bivše Grupe 8),[96] Grupe 20,[97] Dijaloga za azijsku saradnju,[98] Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje,[99] Dodatnog mehanizma Asocijacije nacija jugoistočne Azije,[100] Sekreterijata za trilateralnu saradnju[101] i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.[102] Sa 9,68% priloženog novca u budžet OUN, Japan je drugi najveći priložnik.[103] Tokom 2014. donirao je 9,2 milijarde dolara, čime je postao peti najveći donator zvanične razvojne pomoći na svijetu.[104] Japan sa SAD ima bliske veze. Od poraza u Drugom svjetskom ratu, SAD i Japan imaju bliske privredne i odbrambene odnose. SAD su glavno tržište za japanski izvoz i glavni izvor japanskog uvoza, i one su obavezne da brane zemlju, imajući vojne baze širom Japana djelimično u tu svrhu.[105] Japan osporava ruski suverenitet nad Južnim kurilskim ostrvima (uključujući skupine Etorofu, Kunaširi, Šikotan i Habomai), koja je okupirao Sovjetski Savez 1945. godine.[106] Upitan je suverenitet Južne Koreje nad Liankur stijenama.[107] Japan ima zaošterene odnose sa Narodnom Republikom Kinom (NRK) i Republikom Kinom (RK) zbog Senkaku ostrva;[108] sa NRK ima zaoštere odnose i zbog statusa atola Okinotorišima. Oružane snage[uredi] Glavni članak: Samoodbrambene snage Japana Micubiši F-2 Vazdušnih samoobrambenih snaga Japana Japanska oružane snage, Samoodbrambene snage Japana (SOSJ), sastoje se od kopnenih, pomorskih i vazdušnih snaga. Vajni rashodi Japana su 8. najveći na svijetu. Godine 2017. vojni izdaci su iznosili 46,1 milijardu američkih dolara, tj. oko 0,9% BDP zemlje.[109] Vrhovni komandat SOSJ je predsjednik Vlade, dok vojna vlast na kabinetskom nivou prelazi sa predsjednika Vlade na ministra odbrane.[110] U članu 9. Ustava navedeno je da se Japan odriče prava da proglasi rat ili upotrebi vojnu silu u međunarodnim sporovima. je zabranjeno da objavljuje rat ili da koristi vojnu silu u međunarodnim sukobima[111]. Japan se nalazi na 2. mjestu među azijskim i na 9. mjestu među svjetskim zemljama prema Indeksu globalnog mira 2018. godine[112]. SOSJ prema podacima imaju 247.154 aktivnih pripadnika i 47.900 rezervista.[113] Kada su SOSJ osnovane, žene su regrutovane isključivo za usluge njege. Prilike su proširene prilično kad je ženama dopuštene da se pridruže komunikacionoj službi KSOSJ 1967. godine i komunikacijskim službama PSOSJ i VSOSJ 1974. godine. Do 1991. godine više od 6.000 žena je bilo u sastavu SOSJ.[114] Predstavnici japanske vojne industrije traže od vlade da ukine zabranu izvoza oružja radi učestvovanja u multinacionalnim projektima, kao što je izrada Združenog jurišnog lovca.[115] Razarač klase Kongo Pomorskih samoodbrambenih snaga Japana Pomorske snage redovno učestvuju u pomorskim vežbama Rimpaka.[116] Maja 2014. premijer Šinzo Abe izjavio je da Japan više ne želi da bude pasivan i da namjerava da preuzme veću odgovornost za regionalnu bezbednost. On je rekao da Japan želi da ima ključnu ulogu i susjednim zemljama je ponudio pomoć.[117] Japan je potpisnik bezbjednosnih sporazuma sa Australijom iz marta 2007.[118] i Indijom iz oktobra 2008.[119] Demografija[uredi] Glavni članak: Demografija Japana, Japanci, Etničke grupe Japana, i Spisak metropolitanskih oblasti Japana Stanovništvo[uredi] Pogled na Tokijo Ainu narod, etnička manjina iz Japana Brojnost stanovništva Japana se procjenjuje na oko 128 miliona, od čega 80% živi na ostrvu Honšu. Japansko društvo je lingvistički, etnički i kulturno homogeno,[120][121] sačinjeno od 98,5% etničkih Japanaca,[50] sa malim brojem stranih radnika.[120] Korejci,[122] Kinezi, Filipinci, Brazilci pretežnog japanskog porijekla,[123] Peruanci prteženog japanskog porijekla i Amerikanci su među malim manjinskim grupama u Japanu.[124] Godine 2003, bilo je oko 134.700 nelatinoameričkih zapadnjaka (ne uključujući više od 33.000 američkog vojnog osoblja i njihovih porodica smještenih širom zemlje)[125] i 345.000 latinoameričkih iseljenika, od kojih su 274.700 bili Brazilci (koji su prvenstveno potomci Japanaca, ili nikej, zajedno sa svojim supružnicima), najveća su zajednica Zapadnjaka.[126] Najdominantnija domaća etnička grupa u Japanu je Jamato narod; glavne etničke grupe uključuju starosjedilački Ainu[127] i Rjukju narodi, kao i društvene manjinske grupe kao što je burakumin.[128] To su osobe mješovitog porijekla, a koje su ugrađene u Jamato narod, kao što su oni sa Bonin ostrva.[129] Godine 2014, nenaturalizovani radnici rođeni izvan Japana činili su 1,5% ukupnog broja stanovnika.[130] Japan se smatra etnički homogenim i ne skuplja podatke o etničkom ili rasnom porijeklu za japanske državljane; izvori se razlikuju u pogledu takvih tvrdnji, sa najmanje jednom analizom koja opisuje japansko društvo kao multietničko,[131] dok prema je drugoj analizi broj japanskih državljana stranog porijekla minimalan.[121] Većina Japanaca nastavlja da vidi Japan kao monokulturno društvo. Bivši predsjednik Vlade i sadašnji ministar finansija Taro Aso opisuje Japan kao naciju koja ima „jednu rasu, jednu civilizaciju, jedan jezik i jednu kulturu”, što su kritikovali predstavnici manjina kao što je Ainu narod.[132] Japan ima drugi najduži životni vijek na rođenju na svijetu: 83,5 godine za osobe rođene u periodu 2010—2015.[133][134] Japansko stanovništvo ubrzano stari što je rezultat bejbi buma poslije Drugog svjetskog rata, praćeno smanjenom stopom nataliteta. Godine 2012, oko 24,1% ukupnog stanovništva imala je preko 65 godina, a proporcijalno do 2050. godine se očekuje da će taj broj porasti na 40%..[135] Religija[uredi] Glavni članak: Religija u Japanu Religija u Japanu (podaci od 2000)[136] Narodni šintoizam ili „nereligioznost”[b] (51,82%) Budizam (34,9%) Šintoističke organizacije i ostali (4%) Hrišćanstvo (2,3%) Bez odgovora (6,98%) Na osnovu člana 20. ustava Japana u zemlji je zagarantovana puna religijska sloboda. Gornje procjene pokazuju da 84—96% japanskog stanovništva vidi šintoizam kao svoju nacionalnu religiju (50—80% u obzir uzimaju i stepen sinkretizma sa budizmom, šinbucu-šugo).[138][139] Međutim, ove procjene su zasnovane na posjeti hramovima, a ne na broju pravih vjernika. Broj šintoističkih hramova u Japanu se provjenjuje na oko 100.000.[140] Prema ostalim drugijama procjenjuje se da samo 30% stanovništva identifikuje kao pripadnik religije.[141] Prema Edvinu Rajšaueru i Marijusu Džensenu, oko 70—80% Japanaca sebe ne smatra pripadnikom nijedne religije. Ipak, nivo učešća ostaje visok, naročito tokom svečanosti i događaja kao što je prva posjeta šintoističkom hramu u Novoj godini. Taoizam i konfučijanizam iz Kine uticali su na japanske običaje i uvjerenja.[142] Japanske ulice su ukrašene tokom Tabanate, Obona i Božića.[139] Šintoizam je najveća religija u Japanu, koji praktikuje oko 80% stanovništva, ali se ipak mali broj u identifikuje kao „šintoisti” u istraživanjima.[140] To se događa zbog činjenice da „šintoizam” u Japanu ima različita značenja: većina Japana posjećuje šintoističke hramove i klanja se kamijima bez pripadanja određenoj šintoističkoj organizaciji, a s obzirom da ne postoje formalni ritual kojim se postoja pripadnik narodnog šintoizma, članstvo šintoizma se često procjenjuje prema brojnu onih koji su pripdruženi organizovanim šintoističkim sektama. Šintoizam ima oko 100.000 hramova[140] i 78.890 sveštenika u zemlji.[143] Budizam je prvi put stigao u Japan u 6. vijeku; uveden je 538. ili 552. godine iz kraljevstva Pečke na Korejskom poluostrvu.[144] Hrišćanstvo u Japan su prvi put donijeli jezuitski misionari početkom 1549. godine.[145] Danas, manje od 1%[146][147][148] do 2,3% stanovaniva se izjašnjava kao hrišćani,[c] većina njih živi u zapadnom dijelu zemlje, gdje su misionarske djelatnosti bile najveće u 16. vijeku. Prefektura Nagasaki ima najveći procenat hrišćana: oko 5,1% 1996. godine.[149] Od 2007. godine, bilo je oko 32.026 sveštenika i pastora u Japanu.[143] Tokom posljednjeg vijeka, neki zapadni običaju koji su se prvobitno povezivali sa hrišćanstvom (uključujući vjenčanja zapadnog stila, Dan zaljubljenih i Božić) postoli su popularni kao sekularni običaji među mnogim Japancima.[150] Muslimani u Japanu su većinom, tačnije 80—90%, potomci migranata rođenih izvan Japana i njihovi potomci, porijeklom prvenstveno iz Indonezije, Pakistana, Bangladeša i Irana.[151] Većina etničkih Japanaca muslimana su oni koji su se konvertovali stupajući u brak sa imigrantima muslimanima.[152] Pjuv risirč centar procjenjuje da je 2010. u zemlji bilo oko 185.000 muslimana.[153] Ostale manjinske religije uključuju hindiuzam, sikizam, judaizam i od sredine 19. vijeka veliki broj novoreligijskih pokreta koji su se pojavili u Japanu.[154] Jezik[uredi] Glavni članak: Jezici Japana i Japanski jezik Više od 99% stanovnika govori japanski kao maternji jezik.[50] Japanski je aglutinativni jezik koji se odlikuje sistemom počasti, što odražava hijerarhijsku prirodu japanskog društva, sa glagolskim formama i određenim rječnikom koji ukazuje na relativni status govornika i slušaoca. Japanski sistem pisanja koristi kandži (kinesko pismo) i dva seta kana (slogovi zasnovani na kurzivnom pismu i korijenom iz kandžija), kao i latinskim alfabetom i arapskim brojevima.[155] Pored japanskom, rjukjuanski jezici (amami, kunigami, okinavski, mijako, jaejama, jonaguni), koji su dio japonske jezičke porodice, govore se na Rjukjuanskom ostrvskom lancu. Malo djece nauči ove jezike,[156] ali posljednjih godina mjesne vlasti nastojale su povećaju svijest o tradicionalnim jezicima. Okinavski dijalekat japanskog govori se u ovom regionu. Ainu jezik, koji nema dokazane veze sa japanskim ili drugim jezikom, jeste umirući jezik, sa samo nekoliko starijih maternjih govornika koji su ostali na Hokaidu.[157] Javne i privatne škole uopšteno zahtjevaju od učenika da uzimaju časove japanskog jezik, kao i časove engleskog jezika.[158] Problemi[uredi] Promjene u demografskoj strukturi stvorile su niz društvenih pitanja, naročito u potencijalnom padu broja radno sposobnih i povećanja troškova socijalnog osiguranja, kao što je javni plan penzija.[159] Sve veći broj mlađih Japanaca ne stupa u brak ili nema djece. Godine 2011, japansko stanovništvo je u padu pet godina, smanjujući se za 204.000 na 126,12 miliona ljudi. To je najveći pad od 1947. godine, kada su sakupljeni prvi podaci.[160] Ovaj pad je pogoršao cunami i zemljotres u martu 2011. godine, u kome je život izgubilo skoro 16.000 ljudi.[161] Procjenjuje se da će broj stanovnika do 2060. godine pasti na 96,69 miliona;[135][162] demografi i vladini planeri su trenutno u gorućoj raspravi o tome kako se nositi sa tim problemom.[163] Ponekad se kao rješenje predlažu imigracija i radni podsticaj kako bi se obezbjedila mlada radna snaga.[164][165] Japan prihvata godišnje prosječno 9.500 novih državljana za naturalizaciju.[166] Prema Visokom komesarijatu OUN za izbjeglice, Japan je 2012. godine prihvatio 18 izgjeblica za stalno naseljenje,[167] dok su SAD prihvatile 76.000.[168] Japan pati od visoke stope samoubistva.[169][170] Godine 2009, broj samoubistava je premašio 30.000 dvanaestu godine zaredom.[171] Samoubistvo je vodeći uzrok smrti za osobe ispod 30 godina.[172] Obrazovanje[uredi] Glavni članak: Obrazovanje u Japanu Studenti proslavljaju nakon objave rezultata prijemnih ispita na Univerzitet u Tokiju Osnovne škole, srednje škole i univerziteti su uspostavljeni tokom Meidži obnove 1872. godine.[173] Od 1947. godine, obavezno obrazovanje u Japanu obuhvata osnovnu i nižu srednju školu, koje zajedno traju 9 godina (od 6 do 15 godina starosti). Skoro sva djeca nastavljaju školovanje u trogodišnjoj višoj srednjoj školi. Japanski obraznovni sistem je odigrao središnju ulogu u oporavku zemlje i brzom privrednom rastu u desetljećima nakon završetka Drugog svjetskog rata. Nakon rata usvojeni su zakoni kojima je definisan školski sistem koji je djelovao nekoliko desetljeća: šestogodišnja osnovna škola, trogodišnja niža srednja škola, trogodišnja viša srednja škola i dvo ili četvorogodišnji univerzitet. Od aprila 2016. godine, razne škole su otpočele školsku godinu sa integrisanom osnovnom školom i nižom srednjom školom u devetogodišnji program obaveznog školovanja, u nadi da će ublažiti nasilje i izostanke; nadležno ministarstvo planira da ovaj pristup usvoji u cijeloj zemlji u narednim godinama.[174] Japan je najuspješnija zemlja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OESR) u književnosti, matematici i nauci, sa prosječniom ocjenom od 529 poena po učeniku i nalazi se među zemljama sa najobrazovanijom radnom snagom.[175] Japansko stanovništvo je dobro obrazovano i društvo visoko vrjednuje obrazovanje kao osnovu za društvenu pokretljivost i za sticanje zaposlenja u visokotehnološkoj privredi zemlje. Iznos koji Japan izvaja za obrazovanje u prosjeku je manji od prosjeka OESR. Iako je rashod po učeniku u Japanu veoma visok, ukupni rashodi u odnosu na BDP ostaju mali.[176] Godine 2015, javni izdaci na obrazovanje u Japanu iznosili su samo 3,5% BDP, što je ispod prosjeka OESR koji je 4,7%.[177] Godine 2014, zemlja je prema rang spisku OESR bila četvrta sa 48% stanovnika od 25—65 godina koji su ostvarili visokoškolsko obrazovanje. Pored toga, bakalaureati od 25 do 34 godine čine 59% japanskih diploma, što je na drugom mjestu u OESR odmah iza Južne Koreje.[178] Oko 75,9% diplomaca srednje škole pohađa univerzitet, niži koledž, trgovačku školu ili drugu visokoškolsku ustanovu.[179] Dva vrhunska japanska univerziteta su Univerzitet u Tokiju i Univerzitet u Kjotu,[180] čiji su studenti stekli čak 16 nobelovih nagrada. Program za međunarodnu procjenu učenika kojim koordiniše OESR trenutno rangira ukupno znanje i vještine japanskih petnaestogodišnjaka kao 6. na svijetu.[181] Zdravstvo[uredi] Glavni članak: Zdravstvo u Japanu U Japanu, zdravstvenu zaštitu pružaju državne i mjesne vlasti. Plaćanje ličnih medicinskih usluga se nudi putem univerzalnog sistema zdravstvenog osiguranja koji obezbjeđuje relativnu jednakost pristupa, uz naknadu koju određuje vladina komisija. Ljudi bez osiguranja preko poslodavca mogu učestvovati u državnom programu zdravstvenog osiguranja kojim rukovode mjesne vlasti. Od 1973. godine, svim starijim licima se pruža osiguranje koje finansira vlada.[182] Pacijenti mogu sami odabrati ljekara ili ustanovu u kojoj žele vršiti svoje liječenje.[183] Privreda[uredi] Glavni članak: Privreda Japana Sjedište Banke Japana u Čuu u Tokiju Tokijska berza, jedna je od najvećih berza u Aziji[184] Ginza, luksuzno potrošačko područje u Tokiju Prema visini nominalnog BDP-a Japan je na trećem[185] a prema BDP-u merenom paritetom kupovne moći na četvrtom mestu u svetu. Javni dug Japana je 2016. godine iznosio više od 230% njegovog bruto domaćeg proizvoda, najveći na svijetu.[186] Uslužni sektor čini tri četvrtine bruto domaćeg proizvoda.[187] Japan ima veoma razvijene industrijske kapacitete što se ogleda u nekim od najvećih i tehnološki najnaprednijih proizvođača motornih vozila, električnih uređaja, mašinskih alata, čelika i obojenih metala, brodova, hemijskih proizvoda, tekstila i hrane. Za poljoprivredu se koristi 13% teritorije Japana, pored toga veoma je razvijen i ribolov jer Japan ostvaruje oko 15% svjetskog ulova ribe.[50] U 2017-toj Japan je imao 65,01 milion radno sposobnog stanovništva, dok je nezaposlenost iznosila 2,9%.[50] Oko 20 miliona ljudi, ili oko 17% stanovništva, našlo se 2007. godine ispod linije siromaštva.[188] Stanovanje u Japanu odlikuju ograničena količina zemljišta u urbanim područjima.[189] Najveća izvozna tržišta su SAD (19,4%), Kina (19%), Južna Koreja (7,6%), Hongkong (5,1%) i Tajland (4,2%). Glavninu izvoza čine delovi za automobile, motorna vozila, proizvodi od gvožđa i čelika, poluprovodnici.[50] Japan najviše uvozi iz Kine (24,5%), SAD-a (11%), Australije (5,8%), Južne Koreje (4,2%) i Saudijske Arabije (4,1%).[50] Glavninu uzvoza u Japan čine mašine i oprema, fosilna goriva, prehrambeni proizvodi (naročito govedina), hemikalije, tekstil i sirovine za japansku industriju. Prema mjeri tržišnog udjela, japansko domaće tržište je najmanje otvoreno od bilo koje zemlje OECD-a.[190] Administracija Juničira Koizumija započela je neke reforme koje se tiču tržišne konkurencije, a strane investicije u Japan su porasle.[191] Japan se našao na 34. mjestu 2018. godine prema indeksu lakoće poslovanja i ima jedan od najmanjih poreskih prihoda u razvijenom svijetu. Japanska varijanta kapitalizma ima mnogo svojih osobenosti: kejrecu preduzeća su uticajna, a stalno zaposlenje i napredovanje u karijeri zasnovano na starosti je relativno uobičajeno u japanskom radnom okruženju.[190][192] Japanska preduzeća su poznata po metodama upravljanja kao što je „Tojota put”, a dionačarska aktivnost je rijetka.[193] Najpoznatiji japanski globalni brendovi su Tojota, Honda, Kenon, Nisan, Soni, Micubiši, Panasonik, Uniklo, Leksus, Subaru, Nintendo, Bridžston, Mazda i Suzuki.[194] Privredna istorija[uredi] Tokom Edo perioda stvorena je osnova za kasniji privredni rast. U ovom razdoblju izgrađena je saobraćajna mreža i osnovane su prve banke i osiguravajuća društva.[195] Tokom Meidži perioda od 1868. u Japanu se razvija tržišna privreda.[196] Tada su osnovana mnoga preduzeća koja i danas posluju, a Japan je postao najrazvijenija država Azije.[197] Period sveukupnog privrednog rasta od šezdesetih do osamdesetih godina 20. vijeka nazvan je Japansko postratno privredno čudo: prosječna godišnja stopa rasta društvenog proizvoda tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. vijeka bila je 7,5%, a tokom osamdesetih i početka devedesetih godina 20. vijeka 3,2%.[198] Privredni rast je značajno usporen tokom devedesetih godina 20. vijeka koji se naziva Izgubljenim desetlječem, uglavnom kao nusefekat nerealno visokih cijena nekretnina i velikog priliva novca. Napori vlade da oživi privredni rast nisu imali uspjeha, a dodatni problem im je nanelo usporavanje svjetske privrede 2000. godine. Nakon 2005. privreda je pokazala snažne znake oporavka; rast BDP-a te godine iznosio je 2,8%, što je bilo više nego u SAD ili Evropskoj uniji.[199] Danas, Japan se visoko rangira po konkurentnosti i privrednoj slobodi. Našao se na 6. mjestu prema izvještaju o globalnoj konkurentnosti za 2015—2016. godinu.[200][201] Kultura[uredi] Sumo rvanje je tradicionalna japanska borilačka veština. Japanski vrt Japanska mitologija Kabuki pozorište Bunraku pozorište Japanski tradicionalni muzički instrumenti Japanska čajna ceremonija Haruki Murakami, popularni savremeni japanski pisac i prevodilac Hanami