LED (Light Emitting Diode) sijalica tip H7 - 2 komada (par) SMD (Surface mount led) čip poznat po svojoj jačini # Snaga: 36W (2x18W) # Napon: 8-48V DC jednosmerne struje (po deklaraciji mada nisam testirao preko 24V) # Boja: 6000K BELA 200% svetlija od obične LED diode # Ležište: H7 # Osvetljaj: 3800 Lm

- Xenon sijalice H3 - Plug& Play jednostavno zameniti nove sa starim - Bolja vidljivost i osvetljenje noću - Unapređenje optičkog izgleda vašega auta Karakteristike: # Oznaka: H3 # Svetlost: BELA # Napon napajanja: 12V # Snaga: 35W # Osvetljaj: 6000K

Na prodaju je platinsko dugme za fiću i peglicu proizvedeno u Nemačkoj, negde oko 1980 ili malo ranije. Proizvodjač je Magneti Marelli. Potpuno je novo i nekorišćeno

Na prodaju je platinsko dugme za fiću i peglicu proizvedeno u Nemačkoj, negde oko 1980 ili malo ranije. Proizvodjač je Magneti Marelli. Potpuno je novo i nekorišćeno

THERMO SWITCH TERMOSTAT ZA VODU ZA CITROEN BX OZNAKA CALORSTAT K2 77 STEPENI CELZIJUSA V 5904 MADE IN FRANCE - NOVO !!!!!!!!

Ručica menjača za skoro sva Hondina vozila. Jednostavno se odvrne stara i zavrne ova. Navoj je standardni M10. Ručica veoma lepo izgleda i ne haba se, zgodna je za ruku. Oznake na ručici su za menjače sa 6 brzina. Odgovara verovatno i za druge marke vozila.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Engleski jezik! Bogato ilustrovano! 1948 god. Geologija (od grč. γεα [gea] — „zemlja“ i λογος [logos] — „rasprava (diskusija)“[1][2]) je nauka koja se bavi proučavanjem Zemlje, njenog nastanka i procesa koji su je oblikovali, njenog sastava i strukture. Naučnici, koji se tim bave, nazivaju se geolozi. Reč „geologija“, prvi je upotrebio 1778. godine Žan Anri Delik (1727—1817) a terminološki je definisao 1779. godine Horas-Benedikt od Sosura (1740—1799). Geologija je, uz astronomiju, jedna od najstarijih nauka. Prva upotreba geologije vezana je za korišćenje tehničkog kamena kao građevinskog materijala. Još u doba neolita, kada se javljaju prva naselja, ljudi su znali koja je vrsta kamena dobra za koju potrebu, pa su za pravljenje alatki koristili opsidijan i kremen, a za gradnju mermer i krečnjak. O tome svedoče arheološki nalazi. Prva znanja o mineralnim sirovinama, njihovom korišćenju i razmeni, javljaju se pre pet hiljada godina. U to doba su u Belgiji i južnoj Engleskoj postojali podzemni rudnici kremena. Najstariji dokumenti u kojima se obrađuju geološke teme vezani su za razvoj civilizacije u dolini Nila. Iz Egipta potiče mapa nastala 1160. p. n. e., na kojoj su prikazani Wadi Hammamat, Wadi Atala i Wadi El-sid, sa okolinom. Na njoj su prikazani kamenolom i rudnik zlata Bir Umm Fawakir, sa brojnim oznakama za pojedine specifične pojave na tom području. Spoznaje o vrlo složenoj problematici postanka i razvitka Zemlje javljale su se postupno, a neke datiraju još iz antičkih vremena. No, tek u 15. veku dolazi do pokušaja sistematizacije znanja o Zemlji, a postupno se javljaju i novi pojmovi kao temelj geologije u nastajanju. Pitagorejci su, još u 6. veku pre nove ere znali oblik i položaj Zemlje. Herodot je, u svojim spisima, opisao deltu Nila i zaključio da se širi u more zbog prinosa mulja. Aristotel je beležio svoja zapažanja o Zemlji i njenom nastanku. Takođe, objašnjavao je i razne pojave, npr. da zemljotresi nastaju kada se mase vazduha u zemlji sukobe zbog razlike u temperaturi i eksplozivno je napuštaju kroz pukotine i pećine. U delu Meteorologica objašnjava nastanak minerala. Uočio je i fosile, ali je smatrao da su to ostaci organizama koji ne žive u moru, već ispod zemlje. Smatrao je da imaju neorgansko poreklo, da su nežive materije, kao i da predstavljaju neuspešne pokušaje nastanka živih bića. Teofrast, koji je bio Aristotelov učenik, napisao je, 314. p. n. e., delo Peri Lithon (O stenama). Ovo delo predstavlja katalog mineralnih supstanci koje su se koristile u tadašnjem svetu i verovatno je prva napisana geološka knjiga uopšte. U njoj se, po prvi put, pominju nazivi velikog broja minerala i stena. Strabon je razmatrao postanak vulkana i zemljotresa, ali se uglavnom oslanjao na ideje Aristotela. Takođe je pominjao mogućnost da su fosilni organizmi tragovi života u stenama. Ovidije je izneo zapažanja o školjkama koje se nalaze u planinama, i zaključio da je zemlja nekada bila prekrivena morem. Zapazio je i da voda svojim delovanjem postepeno snižava uzvišenja u reljefu. Uvideo je da se tako dobija materijal koji se deponuje tokom poplava i zatim suši i očvršćava, čime prelazi u stenu. Plinije Stariji je napisao prvu enciklopediju, u 37 tomova, nazvanu Naturalis Historia. U njoj je dao precizan opis pojedinih minerala, uključujući njihov oblik, kristalne pljosni i druga svojstva. Poredio je i tvrdoću minerala, i zaključio da je dijamant najtvrđi od svih minerala. U Kini je napravljeno dosta instrumenata i sprava za geološka ispitivanja. Stari Kinezi su prvi konstruisali garnituru za bušenje bunara i prvi seizmoskop. U Kini je konstruisan i prvi kompas. Kineski naučnik Šen Ko (1031–1095) postavio je hipotezu o nastanku kopnenih formacija: on je zapazio fosilne ostatke školjki u geološkom stratumu u planinama stotinama kilometara daleko od okeana, na osnovu čega je pretpostavio da je kopno nastalo erozijom planina i taloženjem prašine .[3] U srednjem veku su ostaci izumrlih organizama najčešće smatrani „igrom prirode“ ili dokazima „opšteg potopa“. No, već je Leonardo da Vinči (1452—1519) upozorio da se jednim „potopom“ ne može objasniti rasprostranjenost fosilnih ostataka morskih organizama na kopnu. Osim toga, on je bio svestan dugog trajanja geološke prošlosti, a opisao je i prvi geohemijski ciklus (voda ispire so iz tla i odnosi je u more koje se tako zaslanjuje, a zbog izdizanja morskog dna stvaraju se lagune gde se voda isparuje i taloži novi sloj, koji opet može biti potopljen...). Leonardo da Vinči je shvatio i odnos erozije tla i izdizanja kopna (erozija narušava ravnotežu u litosferi, a ona se ponovno uspostavlja izdizanjem). Širi interes za geološke probleme izazvale su rasprave između tzv. neptunista i plutonista. Plutonisti, na čelu sa Džejms Hatonom (1726—1797) su oživeli zapažanje Strabona (1. vek p. n. e.) držeći da su pojedine stene nastale u vezi s vulkanskim erupcijama. Nazvani su po bogu podzemlja, Plutonu. Neptunisti, na čelu sa Vernerom su oživeli staru ideju Talesa iz Mileta (7/6. vek p. n. e.), pripisujući postanak stena litosfere - vodi. Zbog toga su i dobili naziv prema antičkom bogu okeana Neptunu. Sosur, (18. vek) prvi je shvatio da su nagnuti slojevi posledica kretanja litosfere i prodora starijih stena kroz mlađe. Baumont (19. vek) prvi spoznaje ulogu raseda u postanku doline Rajne, a tvrdi i da tektonske sile nastaju zbog hlađenja Zemlje i stezanja. Žorž Kivje (1769—1832), prirodnjak i zoolog, postavlja temelje naučnog proučavanja fosilnih ostataka organizama. Vilijam Smit (1769. – 1839) primenjuje fosilne ostatke za određivanje relativne starosti stena Zemljine kore .[4] Uočava se i lateralna različitost stena nastalih u isto vreme, pa tako nastaje pojam facija. Pojam geosinklinale kao labilnog sedimentacionog prostora, nastalog lomljenjem i savijanjem Zemljine kore dobija na značenju 1900. godine kada ga je istakao Haug pri postanku ulančanih gorskih sistema a 1908. godine predložio Frenk Bersli Tejlor (1860—1938). Geosinklinala ostaje u središtu interesa geologa sve do 1960-ih, kada ju je delom istisnula koncepcija tektonike ploča...

Xenon HID H3 komplet Pojačajte vidljivost pri vožnji za 300% u odnosu na klasične halogene sijalice. Karakteristike: - 2 x H3 sijalice - 2 x balasta

Stanje kao na slikama.. Izdanje 1988 godine,531 strana.. Fleka sa strane.. unutra očuvana

Izdavač: Zmaj Broj strana: 397+420 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 24 cm Godina izdanja: 2008. Knjiga Velikani fizike oslanja se na 5 tomova razvoja fizike, koji sadrži istoriju klasične fizike, i na 2 toma istoriju nuklearne fizike (oba dela objavljena su na engleskom jeziku). U njima se izlaže tok teorije fizike i eksperimenata, bez dubljeg ulaženja u živote stvaralaca, ostavljajući po strani opštedruštvene uslove u kojima se stvaralo. Prilaz u ove dve knjige kritičniji je nego u knjigama pisanim u ikonografskom maniru. Razdvojeno je naučno stvaranje od ličnog života i karaktera. Po svojim ljudskim osobinama, naučnici pokrivaju čitav spektar od prekrasnih ljudi do potpuno odbojnih ličnosti. Neke od njih ne možemo da ne zavolimo, a neke je naprosto nemoguće voleti. VELIKANI FIZIKE – Velikani fizike, knjiga prva – od antičkog doba do kraja XIX veka: Aristotel Arhimed Ptolemej Kopernik Galilej Kepler Brahe Dekart Njutn Kulon Frenel Amper Helmholc Faradej Maksvel Marija Kiri Velikani fizike, knjiga druga – XX vek Plank Bor Ajnštajn Born De Broj Hajzenberg Šredinger Dirak Gamov Raderford Fermi Lorens Han Landau a4.2

Matematicki problemi iekspozicije - Mitrinovic ; Keckic Naucna knjiga, Beograd

Kjartan Poskit - Ubitačni matiš

BRAVICA KAO STO VIDITE NA SLIKAMA SKINUTA SA JUGO FLORIDE 91 GODISTE ZA ZADNJIH DESNIH VRATA U ODLICNOM STANJU SVE FUNKCIONISE BESPREKORNO...

Serija popularne nauke Sfinga, Polaris, Beograd, 1995, 187 str. l4

polovna

Put u mikrokosmos : (razvoj moderne fizike) / Ivan Supek 1962 god jezik Srpsko Hrvatski a1

ZOOLOGIJA - nauka o životinjama 1932 NEDELJKO DIVAC Ima pečat ministarstva prosvete kao odobreni udžbenik 1935. godine Solidno očuvano osim što je dosta podvlačeno i pisano običnom olovkom. kutija-ispod stampaca

Pomoćni retrovizor za mrtav ugao Tip: Ogledalo za mrtvi ugao za automobil Boja: kao na slici Karakteristike: 1. Savršeno rešava zonu mrtvog ugla. 2. Sigurno parkiranje višenamenski pomoćni retrovizor. 3. Možete precizno podesiti bočnu stop liniju. 4. Možete slobodno podesiti ugao refleksije. 5. Pogodno za ugradnju na retrovizore i bočne retrovizore. Paket uključuje: 1 par ( 2kom ) ogledala za mrtvi ugao

Футрола за сигурносни трокут и малу прву помоћ. Оригинал PEUGEOT Оштећен је рајсфершлус, тачније блокиран. Све остало као на фотографијама. Продаје се као неисправан и без рекламације. 1 комад. /де/к/

Naslov: Osnovi teorije vjerojatnosti Autor: B.V.Gnedenko i A.I.Hinčin Izdavač: Tehnička knjiga Zagreb Godina izdanja: 1968 Broj strana: 114 Povez: mek Stanje knjige: čitava, bez pisanja, šaranja, podvlačenja. O knjizi: deveta knjiga Politehničke biblioteke, prevod sa ruskog jezika. K-13*

Стиропорна кутија за алат, за кључ за точкове и ручку за дизалицу. Мислим да је за модел Toyota Avensis из 2001 године, али не могу гарантовати. Уграђује се у дно гепека код резервног точка. 1 комад. Солидно стање, као на фотографијама. Има ситнијих оштећења, које не утичу на функционалност, види се на фотографијама. 1 комад. /бг/2/24/

Korpa kvačila Novi Tip Zastava 750 Fića Zastava 750S Zastava 850

časopis Matematiskop - godina 8, broj 2

časopis Matematiskop - godina 10, broj 2

časopis Matematiskop - godina 7, broj 4 školska 2004-2005