Proizvodna i racionalna primena djubriva u intenzivnoj poljoprivredi Format: 24x17 cm Broj strana: 317 Izdavač: Hemijska industija Pancevo Godina izdanja: 1971. Korice knjige povijene, malo na krajevima iskrzane. Unutrasnjost dobro ocuvana.

Knjiga je odlično očuvana.Ima posvetu autora. Naslov: Senzorna analiza prehrambenih proizvoda Autor: Prof. dr Radomir Radovanocić i prof. dr Jovanka Popov-Raljić Izdavač: Tehnološki fakultet Mesto: Beograd-Novi Sad Godina: 2000. ,,Od nastanka pa, evo, sve do nas privilegovanih saučesnika smene dva veka, savremenika milenijuma na izmaku prirodu čoveka karakterišu stalne i mnogobrojne aktivnosti kojima, manje ili vise uspesno, posmatra, analizira, proučava, utvrđuje potvrđuje kvalitet sopstvenih proizvoda. Pri tome, razumljiv je poseban odnos kojije čovek od uvek imao, a i danas ima, prema specifičnoj grupi proizvoda prema hrani. Zdravstveno bezbednoj hrani kao jednom od tri uslova života i opstanka, iz čega proističe njen nutritivno fiziološki značaj, ali i hrani kao izvoru višestrukog i višeslojnog uživanja, što je njeno hedonističko obeležje. Različiti higijensko-toksikološki, nutritivno-fiziološki, tehničko-tehnološki, pa čak i tržišno-potrošački aspekti kvaliteta prehrambenih proizvoda bili su, a i dalje su, predmet širokih interesovanja, brojnih i veoma ozbiljnih proučavanja širom sveta. Međutim, ovog puta našu pažnju nisu privukle navedene, veoma značajne, oblasti proizvodnje i prometa hrane. Nisu, mada su primarne naučne oblasti autora Tehnologija gotove hrane, Nauka o mesu i upravljanje kvalitetom u procesima proizvodnje prehrambenih proizvoda. Predmet našeg interesovanja, u okviru ove knjige, je SENZORNA ANALIZA – izuzetna i specifična analitička privilegija – karakteristična samo za jedinstven proces utvrđivanja kvaliteta tokom izrade i prometa hrane. Posle višegodišnjeg naučnoistraživačkog i pedagoškog rada, proučavanja literature, pripreme materijala i mnogobrojnih razgovora sa kolegama koji su podržavali našu nameru, posebno hrabrili i ubrzavali odluku, smogli smo snage i učinili napor da, u okviru jedinstvenog materijala, obradimo obimnu, vrlo heterogenu, a suptilnu, problematiku senzorne analize. Deo teksta koji smo ponudili (tekstualno obradili) nalazi se u našim prethodnim radovima – objavljenim u odgovarajućim časopisima ili su naši stavovi, u okviru uvodnih predavanja, saopšteni poslednjih desetak godina na više domaćih i međunarodnih naučnih i stručnih skupova. Motiv za pisanje ove knjige nije sadržan samo u nameri autora da se iznesu neka novija saznanja u oblasti senzorne analize, mada je najveći deo sopstvenih radova, ili korišćene literature, publikovan u poslednjih nekoliko godina. Naprotiv, daleko snažniji motiv sadržanje u sledeća tri nastojanja autora. Prvi se odnosi na želju da se najednom mestu objedini aktuelan materijal koji se odnosi na sve aspekte senzorne analize: od savremenih pristupa problematici i određenih terminoloških razjašnjenja, preko anatomsko fizioloških osnova senzorne analize i drugih minimalno potrebnih uslova, do konkretnih metoda i postupaka matematičko-statističke obrade utvrđenih podataka. Drugi možda još snažniji motivje sadržan u našem nastojanju da se domaći stručnjaci i deo istraživača, posebno mladih, i na ovaj način ohrabri, da im se pruži podrška i pisani materijal kao osnova, za češće i obimnije korišćenje senzorne analize u svakodnevnom naučnoistraživačkom i stručnom radu. Treći motiv je sadržan u želji autora da svim korisnicima (čitaocima) širokog spektra metoda senzorne analize pruže podršku za sticanje punog poverenja u objektivnost, preciznost i pouzdanost rezultata utvrđenih u okviru ove izuzetno važne oblasti analitike prehrambenih proizvoda. Nadamo se da će knjiga imari širok krug čitalaca: od stručnjaka u svim oblastima proizvodnje, prometa i kontrole kvaliteta hrane, do laika – potrošača. Bez dileme, najdraži korisnici biće nam studenti, na redovnim i poslediplomskim studijama, koji nastavu u oblasti prehrambene tehnologije slušaju na srpskom jeziku. lpak, iz razumljivih razloga, svesni smo da će oni biti naši najblaži kritičari. Zato molimo uvažene kolege i druge poznavaoce ove problematike da nam dostave sve dobronamerne i konstruktivne primedbe. Jer, za eventualno drugo izdanje, mi još imamo vremena da se popravimo, odnosno da izostavljeno dopunimo, a greške ispravimo. Malo u Beogradu, malo u Novom Sudu, juna 2000. Autori SADRŽAJ PREDGOVOR 1. SENZORNA ANALIZA – OPŠTA RAZMATRANJA 1.1. UVODNA RAZMATRANJA 1.2. KVALITET – PRISTUP PROBLEMATICI I DEFINICIJA TERMINA 1.2.1. SAVREMENI PRISTUP PROBLEMATICI 1.2.2. DEFINICIJA TERMINA 1.3. SENZORNA ANALIZA – ZNAČAJAN DEO SISTEMA KVALITETA 2 USLOVI OBJEKTIVIZACIJE I OBJEKTIVNOSTI SENZORNE ANALIZE 2.1. UVODNA RAZMATRANJA 2.2. TERMINI 2.3. OCENJIVAČI – IZBOR, OBUKA, TRENING I PROVERA 2.3.1.2. GRUPE ZA IZBOR (POREKLO KANDIDATA) 2.3.1.3. BROJ KANDIDATA 2.3.1.4. TESTOVI (METODI) 2.3.2. OCENJIVAČ STRUČNJAK – EKSPERT 2.3.3. METOD REDOSLEDA – ZA OBUKU I PROVERU EKSPERATA (RANGE METHOD) 2.3.4. METOD KRUŽNIH OPITA – ZA PROVERU OCENJIVAČKE KOMISIJE 2.4. USLOVI – PROSTOR, OPREMA, PRIBOR 2.4.1. PROSTOR ZA OCENJIVANJE (SENZORNU ANALIZU) 2.4.2. PROSTOR ZA PRIPREMU UZORAKA 2.4.3. KANCELARIJSKI PROSTOR 2.4.4. POMOĆNE PROSTORIJE 2.5. UZORKOVANJE I UZORCI 2.5.1. UZORKOVANJE 2.5.2. UZORCI 2.5.2.1. TEMPERATURA 2.5.2.2. VELIČINA 2.5.2.3. OZNAČAVANJE (ŠIFRIRANJE) 2.5.2.4. PREZENTACIJA (REDOSLED, DINAMIKA) 3.VAŽNIJA SENZORNA SVOJSTVA I ANATOMSKO – FIZIOLOŠKE OSNOVE SENZORNE ANALIZE 3.1. UVODNA RAZMATRANJA 3.2. ZAPAŽANJA POMOĆU ČULA 3.3. ČULA ZA SENZORNU ANALIZU – GRAĐA I FUNKCIJA 3.3.1. VIZUELNI UTISCI 3.3.1.1. BOJA – POJAM I KARAKTERISTIKE 3.3.1.1.1. ODREĐIVANJE BOJE HRANE PO CIE I CIE Lab SISTEMU 3.3.1.1.2. PREDLOG NOVE FORMULE ZA IZRAČUNAVANJE DOMINANTNE TALASNE DUŽINE KAO JEDNOG OD PARAMETARA U DEFINISANJU BOJE TEČNE HRANE 3.3.1.2. VIZUELNA TEHNIKA – ČULO VIDA 3.3.1.2.1. GRAĐA I FUNKCIJA 3.3.1.2.2 ANOMALIJE 3.3.1.3 OCENJIVANJE BOJE 3.3.2. OLFAKTORNI UTISCI 3.3.2.1. MIRIS – POJAM I KARAKTERISTIKE 3.3.2.2. OLFAKTORNA TEHNIKA – ČULO MIRISA 3.3.2.2.1. GRADA I FUNKCIJA 3.3.2.2.2. FAKTORI KOJI UTIČU NA ČULO MIRISA 3.3.2.2.3. ANOMALIJE 3.3.2.3 OCENJIVANJE MIRISA 3.3.3. ORALNI UTISCI 3.3.3.1. UKUS – POJAM I KARAKTERISTIKE 3.3.3.2. ORALNA TEHNIKA – ČULO UKUSA 3.3.3.2.1. GRAĐA I FUNKCIJA 3.3.3.2.2. PRAGOVI SENZITIVNOSTI UKUSA 3.3.3.2.3. ANOMALIJE 3.3.3.2.4. NOVIJA SAZNANJA O NOSIOCIMA SLATKOG I GORKOG UKUSA AMINO-KISELINE PEPTIDI PROTEINI 3.3.3.3. OCENJIVANJE UKUSA 3.3.3.4. OCENJIVANJE AROME 3.3.4. ZVUČNI UTISCI 3.3.4.1. AUDIJSKA TEHNIKA – ČULO SLUHA 3.3.4.1.1. GRAĐA I FUNKCIJA 3.3.4.1.2. PRAGOVI SENZITIVNOSTI ZVUKA 3.3.4.1.3. ANOMALIJE 3.3.5. HAPTE – KINESTETSKI UTISCI 3.3.5.1. REGISTROVANJE I PRENOS TAKTILNIH UTISAKA 3.3.5.2. REGISTROVANJE I PRENOS KINESTETSKIH UTISAKA 3.3.5.3. REGISTROVANJE I PRENOS TEMPERATURNIH UTISAKA 3.3.6. TEKSTURA – KONZISTENCIJA 3.3.6.1. POJAM I KARAKTERISTIKE 3.3.6.2. SENZORNA PERCEPCIJA TEKSTURE 3.3.6.2.1. VIZUELNA TEHNIKA 3.3.6.2.2. ORALNA TEHNIKA 3.3.6.2.3. AUDIJSKA TEHNIKA 3.3.6.2.4. PROFIL TEKSTURE – SENZORNI TEST 3.3.6.2.5. STANDARDNE SKALE ZA OCENU MEHANIČKIH SVOJSTAVA TEKSTURE REFERENTNIH PROIZVODA – PRIMERI 3.3.7. RELACIJE IZMEĐU UTISAKA I ZAPAŽANJA – POMOĆU ČULA 4. METODI SENZORNE ANALIZE (POSTUPCI OCENJIVANJA) 4.1. UVODNA RAZMATRANJA 4.2. ANALITIČKI (DISKRIMINATORNI) TESTOVI 4.2.1. METODI RAZLIKA (TESTOVI POREĐENJA) 4.2.1.1. PARNI TEST (POREĐENJE PAROVA) 4.2.1.2. DUO-TRIO TEST 4.2.1.3. TROJNI TEST (METOD „TROUGLA“) 4.2.1.4. DVA OD PET TEST 4.2.1.5. A – „NIJE A“ TEST 4.2.2. OPISNI (DESKRIPTIVNI) METODI 4.2.2.1. JEDNOSTAVNI OPISNI TEST 4.2.2.2. KVANTITATIVNI OPISNI TEST 4.2.2.3. KONSENZUS TEST 4.2.2.4. NEZAVISNI TEST 4.3. SKALE I RANGOVI – KATEGORIJE 4.3.1. SKALE – SKALIRANJE 4.3.1.1. NOMINALNE SKALE 4.3.1.2. ORDINALNE SKALE 4.3.1.3. INTERVALNE SKALE 4.3.14. SKALE ODNOSA 4.3.1.5. OSTALE SKALE 4.3.1.5.1. SKALA „RAZLIČITI IZRAZI LICA“ 4.3.1.5.2. SKALA „UPRAVO OKO PRIHVATLJIVOG“ (JAR) 4.3.1.5.3. SKALA „RAZLIČITIH OZNAČAVANJA“ 4.3.2. RANGOVI – RANGIRANJE 4.4. METODI BODOVANJA – POENTIRANJA 4.5. TESTOVI PRIHVATLJIVOSTI (AFEKTIVNI TESTOVI) 4.5.1. LABORATORIJSKI AFEKTIVNI TESTOVI 4.5.1.1. PARNI TEST 4.5.1.1. HEDONSKA SKALA (SKALA PREFERENCIJE) 4.5.2. TRŽIŠNI AFEKTIVNI TESTOVI 4.5.2.1. GLASANJE 4.5.2.2. ANKETIRANJE 4.5.2.3. UTVRĐIVANJE OBIMA POTROŠNJE 4.5.2.4. ISPITIVANJE FREKVENCIJE POTRAŽNJE 5. PRILOG 1 – SENZORNA ANALIZA – REČNIK 6.PRILOG 2 – DLG ŠEMA SENZORNE OCENE POJEDINIH PREHRAMBENIH PROIZVODA BIBLIOGRAFIJA``

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mladost Zagreb, 1985. godine, 231 strana, format 25 x 22 cm, tvrd povez, zaštitni omot, bogato ilustrovano, pun kolor, izuzetno kvalitetan papir. geografske karte sa ucrtanim reonima za pojedine vrste grožđa, lux oprema.

Genetika poboljšanja stoke - John F. Lasley Stočarstvo, poljoprivreda, krave, stoka, ovce... Solidno očuvano

MALA POLJOPRIVREDNA BIBLIOTEKA BR.43 BEOGRAD 1971g. 64str.

POSVETA AUTORA NA NAJAVNOM LISTU

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A3K2

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige pre kupovine. Robu šaljem nakon uplate. Troškove slanja snosi kupac. A 123

Stanje kao na slici. Saljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 115

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 1

Naslov:Proteini u ishrani svinja- reprodukcija svinja Izdavač: Institut za primenu nauke u poljoprivredi Godina izdanja: 1983, 118 str. : ilustr. ; 24 cm Povez: Broš. Latinica Stanje 4 S1 Pogledajte ostale knjige,časopise i stripove u ponudi http://www.kupindo.com/Clan/bdenis/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/bdenis/SpisakAukcija

Autor: Ljubinko Čabrović 2011., tvrdi povez, 430 strana, 24cm., tiraž 500, ćirilica, nepodvlačena, nema posvetu, skoro nova. *

GAJENJE KUNIĆA Autor Miloš Aranđelović Nolit Beograd 1977.180 strana.Detalajn tekst i oko 100 crteza fotografija i desetak tablica.Korisno,prakticno. Knjiga u ODLIČNOM stanju 1k

Integralna proizvodnja jabuke grupa autora Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, SeeNet, Novi Sad, 2013. mek povez veći foramt 276 strana ilustrovano odlično očuvana knjiga

UTICAJ VREMENSKIH USLOVA NA POLJOPRIVREDU SRBIJE I MODALITETI PROTIVGRADNE ZAŠTITE IVAN GRŽETIĆ,i ostali 2011,Beograd 258.strana,ilustr.,27.cm Protivgradana zaštita DD

Knjiga Pčelarstvo namenjena je širokom krugu čitalaca – od početnika preko iskusnih pčelara pa do studenata i stručnjaka iz oblasti pčelarstva. Za razliku od predhodnih izdanja, deveto je prošireno novim sadržajima i saznanjima iz pčelarske prakse i nauke. Savremeno pčelarstvo predstavlja integralni deo poljoprivrede i neposredno utiče na prinose u toj važnoj grani putem ukrštenog oprašivanja različitih biljaka. Tema ove izuzetne knjige je tehnologija pčelarenja, oprema i pčelinjaci, organizacija proizvodnje meda, selekcija pčela i proizvodnja matica, pčelinji proizvodi, nega pčela, bolesti, terapija sa preventivom, mogućnosti bavljenja ovim poslom, recepti i kozmetički preparati na bazi meda i pčelinjih proizvoda itd. Fantasticna potpuno nova nekoriscena knjiga.

Znacaj gajenja limuna Poreklo , ime rasprostranjenost limuna Izgled i vaznije osobine limuna Uslovi za gajenje limuna Sorte limuna i ostalih agruma Tehnika gajenja limuna Razmnozavanje limuna Berba i cuvanje plodova limuna Hemijske mere zastite limuna Limun u zdravstvenoj zastiti ljudi Limun u kulinarstvu Sjajna glanc nova knjiga

Savremeno stočarstvo broj 5

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Svetski atlas vina Kritičari širom sveta ga pozdravljaju kao „izvanredan“ i „nezamenljiv“, postoji nekoliko tomova koji su imali tako monumentalan uticaj u svojoj oblasti kao Svetski atlas vina Hjua Džonsona: prodaja je premašila četiri miliona primeraka, a sada je objavljeno u trinaest jezici.Svetski poznati autori Hju Džonson i Džensis Robinson još jednom kombinuju svoje talente bez premca kako bi unapredili ovo remek-delo znanja o vinu. Sada ima 48 dodatnih stranica, uključujući 17 novih ilustracija u boji, 20 novih mapa i po prvi put duple stranice i fotografije preko cele stranice u odeljku atlasa za maksimalan vizuelni uticaj. Novi svet je proširen i za Australiju i za Južnu Ameriku; neki regioni Novog sveta čak imaju svoje sopstvene unose po prvi put, uključujući Rutherford, Oakville i Stag`s Leap iz Kalifornije; Mendoza (Argentina); Krečnjačka obala (Australija); Centralni Otago i Martinboro (Novi Zeland); i Konstancija (Južna Afrika). I pokrivenost Starim svetom je takođe porasla, uz dodatak Tora (Španija), Peleponeza (Grčka) i Gruzije. To je zaista neuporediva knjiga i suštinski dodatak biblioteci svakog ljubitelja vina ili profesionalaca.` Hugh Eric Allan Johnson OBE[1] (rođen 10. ožujka 1939. u Londonu) je engleski novinar, autor, urednik i stručnjak za vino. Smatra se najprodavanijim piscem o vinima na svijetu.[2] Vino koje je kušao 1964., Steinwein iz 1540. iz njemačkog vinograda Würzburger Stein, smatra se jednim od najstarijih koje je ikada kušano.[3][4] Također je strastveni vrtlar, koji godinama piše knjige i kolumne o vrtlarstvu. Rani život Rođen je kao sin Guya F. Johnsona CBE i Grace Kittel, školovao se u školi ragbija i učio engleski na King`s Collegeu u Cambridgeu. Karijera Johnson je postao član Društva za vino i hranu Sveučilišta Cambridge dok je bio student 1950-ih. Opisujući svoj uvod u kušanje vina, Johnson se prisjetio: ...moj cimer Adrian Cowell, član odbora Sveučilišnog društva za vino i hranu došao je nakon večere s dvije čaše i rekao: `Ma daj, Hugh, jesu li isti? Ili različiti?` Oba su, siguran sam, bili crveni burgundac, ali jedan je bio magičan, a drugi običan. Ovo mi je zaokupilo maštu. Bio je to moj damaščanski trenutak.[2][6] Johnson piše o vinu od 1960., nakon diplome je primljen kao pisac članaka za Condé Nast Publications, a počeo je raditi za Vogue i House & Garden, postavši 1962. urednik Wine & Food, a iste godine dopisnik za vino The Sunday Times, u kojem je 1967. postao urednik putovanja. Od 1968. do 1970. uređivao je časopis Queen naslijeđujući Jocelyn Stevens.[7] Objavio je široku lepezu knjiga, počevši od izdanja Wine 1966. Svjetski atlas vina (1971.) smatrao se prvim ozbiljnim pokušajem mapiranja svjetskih vinskih regija, a direktor INAO-a ga je opisao kao `veliki događaj u vinskoj književnosti“. Od njegovog pokretanja 1973. Johnson je bio predsjednik Sunday Times Wine Cluba, dijela Laithwaitesa, sada najvećeg svjetskog trgovca vinom poštom. Od 1986. do 2001. bio je direktor Bordeaux First Growth Chateau Latour, a 1990. bio je suosnivač Royal Tokaji Wine Company u pokušaju da se nakon komunizma obnovi tokajska industrija koja je bila u osnutku. Godine 1986. pokrenuo je kolekciju Hugh Johnson koja je prodavala (do 2010.) vinske čaše i druge artefakte vezane uz vino, uglavnom na Dalekom istoku, s trgovinom u ulici St James`s u Londonu. Njegovu knjigu Vintage: The Story of Wine, autoritativni kompendij od 500 stranica, prvi je put objavio Octopus 1989. godine, a 2004. ponovno uredio kao potpuno ilustrirano izdanje koje je objavio Mitchell Beazley. Također je pretvorena u TV seriju od 13 dijelova za Channel 4 i Boston P.B.S., koja se prvi put emitirala 1989. Od 1977. sastavljao je svoju godišnju Pocket Wine Book, prodanu u više milijuna primjeraka na čak 14 jezika. Godine 1973. Johnson je napisao The International Book of Trees. Godine 1975. postao je direktor uredništva časopisa Kraljevskog hortikulturnog društva (The Garden) i njegov kolumnist, `Tradescant`. `Tradov dnevnik`, sada u svojoj 44. godini, pojavljuje se na internetu iu časopisu Hortus. Godine 1979. objavio je Principe vrtlarstva, a 2010. novo prepisano izdanje Drveća. `Tradov dnevnik` tri je puta uvršten u antologiju, kao što su Hugh Johnson o vrtlarstvu (1993.), Hugh Johnson u vrtu (2009.) i `Sjedenje u hladu` (2021.). Izabran je za Decanter Man of the Year 1995., te je promaknut u časnika francuskog Reda Nationale du Mérite 2004. i časnika Reda Britanskog Carstva (OBE) 2007. `za zasluge u proizvodnji vina i hortikulturi`. Dobitnik je Veitch memorijalne medalje Kraljevskog hortikulturnog društva 2000. godine.[5] Johnson je poznat kao jedan od najglasnijih protivnika dodjele numeričkih ocjena vinu u svijetu vina. U autobiografiji A Life Uncorked također je izrazio žaljenje zbog utjecaja vinskog kritičara Roberta Parkera na svijet vina, koji je po njegovom mišljenju pomaknuo proizvodnju vina u mnogim regijama prema jednoličnijem, većem i bogatijem stilu.[7] Godine 2005. Johnson je izjavio: `Imperijalna hegemonija živi u Washingtonu, a diktator ukusa u Baltimoreu`.

Ishrana i zaštita bilja `Zorka` Šabac 1974. broširano izdanje, odlično očuvana ilustrovana, latinica, 384 str.

Matica u pcelinjem drustvu - Bozidar Veskovic - Beograd - 1980 godina . Potpis bivseg vlasnika na prvoj strani .

korica min. pohabana po ivicama, odlično stanje tabaka, sa posvetom, 534str.,tvrdi povez,22cm, š k89

Odlično stanje Kao novo Priručnik za proizvođače grožđa i vina Autor: Nada Korać Poljoprivredni fakultet Novi Sad 2011. 204 str. Ilustrovano 22 cm Tags: Vrste grožđa Saveti Vinogradarstvo grožđe pravljenje proizvođenje vina knjiga o grožđu knjige o vinima za vinare vinarije

nebojša ralević odlično očuvana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prouzrokovači bolesti suncokreta i njihovo suzbijanje Aćimović, Milivoje SADRŽAJ: - PLAMENJAČA - BELA TRULEŽ - SIVA TRULEŽ - PEGAVOST - MRKA PEGAVOST - KONCENTRIČNA MRKA PEGAVOST - MRKOCRNA PEGAVOST - CRNA PEGAVOST - MRKOSIVA PEGAVOST - RĐA - BELA RĐA - PEPELNICA - UVELOST - VERTICILIOZNA UVELOST - UGLJENASTA UVELOST - BAZALNA TRULEŽ STABLA - FUZARIOZNA UVELOST - BAKTERIJSKA UVELOST - TRULEŽ GLAVICE - SUVA TRULEŽ - VOLOVOD Suncokret (lat. Helianthus annuus) je jednogodišnja biljka, čije botaničko ime Heliantus potiče od grčkih reči (grč. helios – sunce i grč. anthos – cvet) iz porodice je glavočika (Asteraceae). Suncokret je najveća biljka iz porodice glavočika i roda Heliantus. Koren mu je čupav i vlaknast, sastavljen od mnoštva malih korenčića. Koren mu može prodreti i do 3 metra u dubinu. Zbog korena i sposobnosti da upija vodu i štetne materije, suncokret se često koristi za isušivanje močvarnog i čišćenje zagađenog zemljišta (otpadnih voda, olova i radioaktivnih materija. Stablo je visine 50-250cm. Najviše zabeleženo stablo suncokreta je imalo 9,17 m.[2] Stablo je različitog stepena razgranosti; listovi krupni, prosti, grubi, hrapavi, često pokriveni tvrdim dlakama, sa dugom drškom, naspramni ili naizmenični. Cvetovi-krunice vrlo krupni, na dugim drškama, od više redova najčešće žuto obojenih listića, a cvetno dno je najčešće ravno, ređe malo ispupčeno. Disk cveta je spiralno uređen. Generalno, svaki cvet (floret) je približno isto orijentisan prema sledećem pod zlatnim uglom, 137.5°, čime se formira šablon međusobno povezanih spirala, pri čemu su broj levih spirala i broj desnih spirala sukcesivni Fibonačijevi brojevi. Tipično, postoje 34 spirale u jednom smeru i 55 u drugom; međutim, u veoma velikim suncokretnim glavama može da bude 89 u jednom smeru i 144 u drugom.[3][4][5] Ovaj patern proizvodi najefikasnije matimatički moguće pakovanje semena unutar cvetne glave. Suncokret potiče iz jugozapadnog dela Amerike, Perua i Meksika. Postoje podaci da se suncokret uzgajao pre 3.000 godina od strane severnoameričkih indijanaca, koji su mleli semenke u brašno i dodavali u hleb i pravili i ulje od suncokreta. Maje su poštovali suncokret kao simbol svetlosti i plodnosti. Takođe su pravili čaj od latica i jeli semenke. Početkom 16. veka misionari su ga preneli iz Amerike u Evropu i već u 17. veku se njegovo uzgajanje proširilo čitavom Evropom. Rasprostranjenost U Nemačkoj se suncokret najviše počeo uzgajati tokom Drugog svetskog rata a danas se najviše gaji u Rusiji, Francuskoj i Južnoj Evropi. Hranjenje ptica zimi Suncokret je najvažnija vrsta semena koje se koristi za zimsko prehranjivanje sitnih ptica u hranilicama za ptice. Rado ga jedu i ptice koje se uvek hrane semenjem (zelentarka, zeba) kao i one koje se leti hrane insektima (velika senica, brgljez). Važno je uvek koristiti neslani suncokret.