Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka u Parizu aktivistički kružok na Sorboni spaja Žorža, studenta istorije i zaljubljenika u pozorište i Sema, grčkog Jevrejina i jednog od glavnih aktera okupacije Politehničke akademije u Atini. Sem u Žoržu prepoznaje mladog i naivnog sebe: nošenog idealima, srčanog, crno-belih pogleda na svet i, nakon decenije burnog prijateljstva, na samrti, zahteva od Žorža da ispuni njegovu poslednju želju. Terminalna bolest sprečila ga je da u zaraćenom Bejrutu postavi Anujevu verziju Antigone, sa glumačkom ekipom sačinjenom od svih etničkih grupa koje učestvuju u konfliktima, te moli prijatelja da on postavi predstavu. Teška srca, s dubokom sumnjom u naivnu premisu da umetnost može da donese mir, Žorž napušta svoju ženu i saborca Oror i njihovu malenu ćerku Luiz i odlazi u Liban. Po prvi put suočena s realnošću pravog rata, Žoržova zapaljiva retorika utihnjuje i otvara prostor za nedoumice, ispitivanje sveta i sebe u njemu. Reči poput sloboda, žrtva ili osveta, koje su nekada bile samo romantičarski slogani na plakatima, olako izgovarane po francuskim amfiteatrima, odjednom postaju isključive i opipljive. Žorž nas uvlači duboko u srce dvostruke antičke tragedije smeštene u savremeni kontekst, one na pozornici i one na frontu. Kroz te dve prizme postavlja nam pitanja koja se ponavljaju od Sofokla, preko Brehta do samog autora, Šalandona: Kada mimezis govori istinu celovitiju od same realnosti, a pred kojim izborima reči prestaju da postoje? Sorž Šalandon je francuski novinar i pisac, rođen 1952. godine u Tunisu. Kao novinar, od 1973. do 2007. godine, pisao je za list Liberasion, gde je osim ostalog pratio i tadašnja aktuelna dešavanja u Iranu, Iraku, Libanu, Somaliji i Avganistanu. Godine 1988. primio je Nagradu „Alber Londr“ za svoje reportaže o Severnoj Irskoj i o suđenju Klausu Barbiju. Potom je radio za list Kanar anšen. Autor nekoliko romana, među kojima su Le petit Bonzi (Maleni Bonzi, 2005), Mon traître (Moj izdajnik, 2008) i La Légende de nos pères (Legenda naših očeva, 2009), za svoj drugi roman Une promesse (Obećanje, 2006) dobio je Nagradu „Medici“ (Prix Médicis). Za roman Povratak u Kilibegz (Retour à Killybegs, 2011) Šalandon je dobio Veliku nagradu Francuske akademije, potom Nagradu čitalaca Festivala „Ulica knjiga” (Festival Rue des Livres 2012), a ovaj se roman našao i u užem izboru za prestižnu Gonkurovu nagradu. Sorž Šalandon prvi je dobitnik Gonkurove nagrade studenata Srbije, 2012. godine i to upravo za roman Povratak u Kilibegz. Gonkurovu nagradu gimnazijalaca dobio je za roman Le Quatrième mur (Četvrti zid, Geopoetika, 2015). Godine 2015. objavio je knjigu Profession du pére (Zanimanje oca, Geopoetika, 2019).

Prva verzija Amadisa od Gaule, iz pera nepoznatog autora, bila je veoma čitan roman na Iberskom poluostrvu sredinom XIV veka. Krajem XV veka, Garsi Rodriges de Montalvo, pisac i ratnik, i upravitelj plemićke varoši Medine de Kampo, dolazi do prvobitnog rukopisa, prerađuje ga i objavljuje 1508. godine u Saragosi. Vek kasnije pojavljuje se Servantesov Don Kihot, „najbolji roman svih vremena“ (zvanična titula iz 2009. godine); Amadis od Gaule zapravo je model za njegovo stvaranje. Šesnaesti vek kruna je zlatnog perioda španskog i evropskog viteškog romana. Najumnije glave i najistaknutije ličnosti širom Evrope svojevremeno su se divile Amadisu od Gaule. Čitao ga je Karlo V i ceo njegov dvor, Fransoa I, Anri IV, kralj Navare i Francuske, njime su jednako bili oduševljeni i Sveta Tereza Avilska i strogi jezuita Ignasio de Lojola. Humanista i erudita Huan de Valdes, koji je oštro osuđivao viteške romane, jer je u njima video dokaz izopačenosti ukusa, smatrao je da je jedino Amadis dostojan čitanja i pažnje. Zanimljivo je da španska inkvizicija nikada nije zabranila viteške romane. U Ameriku su pak, uprkos zabrani, ipak stizali u izobilju, kao prokrijumčarena roba. Za premijerno prevođenje na srpski jezik u XXI veku izabrana je jezički modernizovana verzija filologa i hispaniste Anhela Rosenblata, objavljena 1973. u Buenos Ajresu.

Format B3 Reč izdavača: ’’U ovoj knjizi obrađeno je i klasifikovano 5346 solarnih eklipsi u ukupnom rasponu koji se proteže od 188. godine do 3617. godine Nove Ere. Ovaj opseg u potpunosti pokrivaju ukupno 74 SAROS porodice, koje su definisane i opisane u posebnim poglavljima. Na taj način je definisana svaka solarna eklipsa koja se odigrava u periodu od 1440. do 2400. godine, dakle u jednom hiljadugodišnjem periodu. Da bi se to postiglo, morale su se uzeti u obzir porodice koje započinju mnogo ranije, ali se završavaju u periodu koji obuhvata ovih 1000 godina, kao i one koje se završavaju mnogo kasnije od 2400. godine, ali njihovi počeci obuhvataju ovaj hiljadugodišnji period. Razlog za detaljnu klasifikaciju eklipsi u ovih 1000 godina je u potrebi da se dobro razume vreme u kome se nalazimo i koje se oslanja na mnoga sećanja prošlosti, ali je i snažno povezano sa budućnošću, naročito sa periodom početka Doba Vodolije. Naime, sama precesija prolećnog ekvinocija u sideralni znak Vodolije počinje 2378. godine, pa je osnovna ideja bila da se opišu sve solarne eklipse koje će se odigrati u periodu do tog doba. Ono što je specifično za ovu knjigu jesu njene dimenzije, kao i nesvakidašnji izgled. Uz knjigu takođe dobijate i specijalno dizajniranu, lux kutiju.’’

Najbolje novele modernog klasika slovačke književnosti Pavela Vilikovskog (1941-2020). Od istorije do tranzicije, od ljubavi do politike, od nacizma do komunizma, od nadzora do progona, od umetnosti do cenzure, od straha do strasti, od Bratislave do vidika cele Srednje Evrope. Novele kojima je teško odoleti. Duhovito, pronicljivo, uzbudljivo. Pavel Vilikovski (1941) jedan je od najvažnijih savremenih slovačkih pisaca. Studirao je slovački i engleski jezik na Filozofskom fakultetu u Bratislavi. Radio je kao urednik u književnim časopisima i u izdavaštvu. Bavi se i prevođenjem sa engleskog i publicistikom. Objavio je knjige pripovedaka Sentimentalno vaspitanje u martu (1965), Eskalacija osećanja (1989), Surovi mašinovođa (1996) i Čarobni papagaj i preostali kič (2005), dve novele pod zajedničkim naslovom Konj na spratu, slepec u Vrabljina (1989), novelu Slovački Kazanova (1991), imaginarni dnevnik Silberputzen (2006), kao i romane: Prva rečenica sna (1983), Večno je zelen… (1989), Pešački događaj (1992), Poslednji konj Pompeja (2001), Vlastita biografija zla (2009) i Pas na putu (2010).

Posle propasti „komunizma“ i raspada Jugoslavije obnavlja se, u raznim sredinama, interes za mnoge teme koje su se ranije smatrale opasnim, zabranjenim ili nepoželjnim. Pobude koje pokreću autore knjiga i dužih tekstova o njima različite su i – što se moglo očekivati – ne uvek naučne. Bez želje da se iznesu vrednosni, politički ili moralni sudovi, treba reći da su u srazmerno kratkom vremenu morale da se zadovolje vrlo raznorodne i neusklađene potrebe: želja da se rehabilituju žrtve, da se isprave istorijske greške, da se s trona skinu nekada obožavane ličnosti – pa i da se zadovolji nalet etnonacionalizma, koji je sve počeo da prožima, ovog puta naročito kao želja da se sopstvena nacija predstavi kao najveća žrtva komunizma i socijalizma, realnog i irealnog. Mnogo je razloga zbog kojih se o Golom otoku i celom sistemu koji on oličava malo znalo i malo beležilo. Broj interniraca nije premašio 15.000 u zemlji koja je po popisu iz 1948. imala skoro 16 miliona stanovnika; od kraja građanskog rata bilo je prošlo malo vremena; antikomunistički deo stanovništva smatrao je „kominformovce“ još gorim od vladajućih komunista; sve je bilo obavijeno tajnom i opasno u atmosferi „ratnog komunizma“; Staljin je na vreme umro. Što se tiče zapadnog inostranstva, Tito je tada bio dragoceni otpadnik, prvi važan komunist na vlasti koji se suprotstavio Staljinu kada je on izgledao najmoćniji i, kada su zapadne sile demobilisale svoje vojske, Crvena armija ostala najjača vojna sila, a u mnogim zapadnim zemljama komunisti dobijali ogromnu podršku i ulazili u vlade ne odričući se pokornosti Moskvi. Jezernikova knjiga delimično popunjava tu prazninu. Jezernik, uz to, pokazuje da je postupanje prema informbirovcima bilo ustrojeno tako da internirci batinama i ponižavanjem „nauče pameti“ sami sebe i da je ono po tome možda bilo jedinstveno. Zato je malo ko izašao iz logora bez osećanja gađenja i sramote, kako zbog onoga šta su mu činili njegovi dojučerašnji partijski saborci, tako – i još gore – zbog toga što je on činio njima. Otuda je verovatno i malo priča i svedočanstava. Vojin Dimitrijević

Priručnik za nastavnike maternjeg jezika, sa didaktičkim napomenama, objašnjenjima i uputstvima kako da zanimljive sadržaje pojedinih knjiga u okviru Biblioteke “Popularna lingvistika” iskoriste u obradi jedinica iz gramatike, pravopisa i kulture izražavanja, kao i na časovima domaće lektire, u radu lingvističkih sekcija, takmičenjima u poznavanju maternjeg jezika i drugim vidovima nastavnih i vannastavnih aktivnosti. Na taj način pružena im je konkretna pomoć u radu, da sami pronalaze inventivnije i savremenije pristupe objašnjavanju jezičkih pojava i tako doprinesu uspešnijem ostvarivanju programskih zadataka, a samim tim i podizanju nivoa lingvističkog obrazovanja i kulture govora naših učenika.

Merkur je najbrža planeta, varalica i kicoš. Merkur je planeta uma i komunikacije, kao i putovanja i kretanja uopšte. Međutim, kada je retogradan, Merkur može da stvori haos u životu. Ova knjiga će vam pokazati kako možete da izbegnete najgore posledice retrogradnog Merkura, ali i da ih upotrebite u svoju korist.

MIHAJLO PUPIN I CUVENI KALEMOVI

Roman ,,Ne gledaj preko ramena" govori o Kalini koja je dobila ime po prelepom, ali otrovnom cvetu, devojci koja je umela sebi da ugodi, da bude prijatna kada su svi oko nje grubi, bezobrazna kada prilika nalaže finoću, nasmejana ili tužna u zavisnosti kako se ona oseća, a ne kako to drugi od nje traže.

Podnaslov dela je: Posljednji zemaljski poglavar Bosne i Hercegovine.

Iz recenzije: Nakon trećesiječanjske rotacije vlasti 2000. Zvonimir Berković u formi epistola počinje svoj javnosavjetnički staž obračajući se stvarnim i simboličnim adresatima hrvatske prošlosti i sadašnjosti. Rafiniranom, pomalo starinskom i uravnoteženom rečenicom, on se odvažio posredovati između estetskih načela vlastita svijeta, nikada ogoljenih od svojih etičkih parnjaka, i hrvatske političke klase, najčešće nagluhe za poeziju, Plutarha ili Haydna. Samo naoko uzaludan trud napor, naime, da protagonistima vlasti javno pošalje poruku o strukturnim ali i etičkim obavezama njena obnašanja demonstrira autorov upravo seriozan tip mišljenja, ali i depatetizirano moraliziranje i intelektualni aktivizam nimalo čest na domaćem kulturno-političkom nebu. Berkovićeva ambicija da dokraja istjera mak na konac s političarima koji šutke, bez uzvrata, "sudjeluju" u komunikaciji, rekreirajući više-manje vlastite samodostatnosti, svakako imponira i predstavlja vjerodostojnu društvenu kroniku druge polovice prošloga i prvih godina ovoga stoljeća, ako ne, pišući mrtvima i izvanvremenicima i alternativnu povijest Hrvata. Kako su potonji u stalnom radnom odnosu s onim svijetom, autorova metafizička korespondencija nimalo ih naravno ne obavezuje, ali ima itekakav značaj u vrednovanju suvremenosti koju je i takvim metaforičkim situiranjem moguće čitati kao izvedenicu potencijala prošlosti. Berković pritom, bez imalo mesijanskog kompleksa, opsesivno ali integralno čita hrvatsku prošlost, kako bi, valjda, utješio njezinu sadašnjost. Negdje između punokrvne književnosti i majstorske publicistike, negdje između književno-političkog eseja i kratke priće, on ispisuje svoju i našu Diletantiju dajući joj ime, podrijetlo i značenje. Kandidirajući pritom poneke od svojih nalaza kao, doima se, točno rješenje njene žilave i poćesto nerješive jednadžbe.

Jednom prilikom Baroha je zapisao: „Književnost ne može da odrazi sve što je crno u životu. Glavni razlog leži u tome što književnost bira a život ne”. Za ovog španskog pisca, prema svedočenju Bioj Kasaresa, u njegovom dnevniku razgovora s Borhesom, Horhe Luis Borhes je svojevremeno izjavio da je zaslužio Nobelovu nagradu za književnost. Salakain Pustolov smatra se jednim od najuspešnijih Barohinih romana. Radnja je smeštena u njegovoj rodnoj Baskiji u vreme karlističkih ratova. Baroha nam izlaže životni put Martina Salakaina od detnjstva, kroz mladost do zrelog doba. Martinovo detinjstvo protiče u jednom srednjovekovnom ambijentu opterećenom tradicijama i legendama. Još kao dečak se ističe kao pojedinac koji se bori protiv svih. Baroha nam kroz događaje prikazuje nemirni duh svog junaka da bi ga kasnije ubacio u atmosferu karlističkog rata. U tim zbivanjima Martin će ispoljiti junaštvo ali i pikarsku stranu. Baroha koristi radnju da bi opisao život u Baskiji tog doba i stvara jedan od najuspešnijih likova njegovog stvaralaštva, čoveka od akcije. Radnju razvija vešto u duhu romana u nastavcima. Na kraju Martin pada kao žrtva zavisti i klasne mržnje. Opisi baskijskih naselja nose u sebi i jednu dozu prefinjenog lirizma. Salakain Pustolov je samo prividno pustolovni roman i opis pustolovina i sentimentalnih dilema glavnog junaka. U pozadini se krije Barohin pesimizam u odnosu na život u Španiji tog doba, okrutnost i apsurd sukoba između konzervativne tradicije i modernog doba.

Pisac u kreativnoj krizi dobija savršenu ponudu – da napiše scenario za američko tržište. Tražeći osamu za rad, on odlazi u vikendicu pored Kamenog jezera, koje prate glasine o misterioznim davljenjima. Društvo mu pravi neobična devojka Una, koja mu pomaže u radu na scenariju. Međutim, splet neočekivanih, zloslutnih i tajnovitih događaja, kao i susreta sa čudnim ličnostima, govori glavnom junaku da ne samo što je ostao bez neophodnog mira već mu je i život ugrožen. Kako priča odmiče, veo nasilne tajnovitosti spada sa prošlosti obližnjeg, naizgled pitomog mestašceta, a prošlost njegovih stanovnika vraća se da progoni i one koji u njoj nisu učestvovali. Obrenović svojim novim romanom pokazuje da samouvereno vlada žanrovskim matricama, ne samo zato što ih inteligentno koristi već i zato što ih kreativno prevazilazi. Ovaj roman zavodljivo uvlači čitaoca u svoju jezovitu, mračnu atmosferu, koju autor relaksira savremenim stilom i funkcionalnim humorom. Efektni podzapleti, razgranata tematika i živopisni junaci čine ovo delo nezaobilaznim štivom. „Obrenovićevi akteri se kreću kroz narativ ispunjen izdajom, prevarom i razočaranjem. Reč je o likovima koje život nije štedeo, i kod kojih je opipljiva prividna pomirenost koja preti da eskalira.“ Nikola Dragomirović, “Vreme” „Sama činjenica da je auto, za čijim je volanom nepoznati vozač, jedan od četiri glavna lika, govori o savremenosti ove knjige (…) Precizni likovi, upečatljiv jezik, dobro vođena radnja i uspešno prenesena začudna atmosfera, čine ovaj roman prepoznatljivim i van lokalnog okvira.“ Ana Pejović, književni festival KROKODIL

Saržaj: Glava prva PROBLEM FILOSOFIJE PRIVREDE I Savremeni ekonomizam II Filosofija i život III Filosofija i nauka IV Kriticizam i dogmatizam V Preliminarno određenje ekonomije Glava druga PRIRODNO-FILOSOFSKE OSNOVE TEORIJE PRIVREDE I Idealizam i naturfilosofija P Šelingova filosofija Glava treća ZNAČENjE OSNOVNIH EKONOMSKIH FUNKCIJA I Potrošnja II Proizvodnja Glava četvrta I TRANSCENDENTALNOM SUBJEKTU EKONOMIJE II Čovek i čovečanstvo i Sofijnost ekonomije Glava peta PRIRODA NAUKE I Mnoštvenost naučnog znanja II Ekonomska priroda nauke III Sofijnost nauke IV Gnoseologija i prakseologija V Nauka i život VIO „naučnom pogledu na svet” VII Samosvest nauke Glava šesta EKONOMIJA KAO SINTEZA SLOBODE I NUŽNOSTI I Sloboda i nužnost II Sloboda i nužnost III Duh ekonomije IV Sloboda kao moć, nužnost kao nemoć Glava sedma GRANICE SOCIJALNOG DETERMINIZMA I Stil socijalne nauke II Sociologizam i istorizam III Problem socijalne politike Glava osma FENOMENOLOGIJA EKONOMIJE I Problem političke ekonomije II Naučni stil političke ekonomije

Strahujući da se era prevlasti zapadne civilizacije približava svom kraju, Ferguson, koga Tajms naziva najbriljantnijim istoričarem svoje generacije, razmatra zašto je Zapad u prethodnim vekovima bio dominantan, otkrivajući šest ubistvenih aplikacija koje su to omogućile: Konkurencija. U malim evropskim državama postojalo je mnoštvo konkurentskih korporativnih tela. Nauka. Glavni naučni prodori u 17. veku dogodili su se u zapadnoj Evropi. Privatna svojina. Pojava sistema društvenog i političkog poretka zasnovanog na pravima privatne svojine i predstavništvu vlasnika imovine u izabranim zakonodavnim telima. Medicina. Gotovo sva dostignuća u 19. i 20. veku u zdravs tvenoj zaštiti, uključujući kontrolu tropskih bolesti, ostvarili su ljudi iz Zapadne Evrope i Severne Amerike. Potrošačko društvo. Industrijska revolucija odigrala se tamo gde su postojale istovremeno: ponuda tehnologija koje unapređuju proizvodnju i tražnja za boljim i jeftinijim dobrima. Radna etika. Zapadnjaci su prvi na svetu spojili ekstenzivniji i intenzivniji rad s višim stopama štednje, omogućavajući postojanu akumulaciju kapitala.

O značajnim srpskim hemičarkama objavljen je veliki broj radova i knjiga, a o prvim ženama hemičarkama do nedavno se gotovo ništa nije znalo. Povodom Međunarodne godine hemije 2011, a na inicijativu Ivanke Popović, predsednice Srpskog hemijskog društva, hemičarka Ljiljana Ristić započela je istraživanje o prvim ženama koje su u Srbiji izučavale hemiju. Posle nekoliko meseci istraživanja po fondovima Arhiva Srbije, hemijskim časopisima, internetu i drugim dostupnim izvorima, Ljiljana Ristić je pronašla da je krajem XIX i početkom XX veka veći broj žena studirao hemiju. Neke od njih koje su nastavile studije u inostranstvu, uglavnom u Francuskoj, bile su među prvim studentkinjama na stranim univerzitetima. Od kraja XIX veka do početka Drugog svetskog rata 139 žena završilo je studije hemije, a sedam ih je i doktoriralo. Ljiljana Ristić je nastavnica hemije iz Beograda.

Šta je to „Zapad“? Ovu reč srećemo svuda, od istorijskih knjiga do televizijskog dnevnika, ali ona ima toliko značenja da je često nejasna i može da nas zbuni. Je li to geografska oblast? Kad se kaže Zapad da li se misli na Evropu? Ili na Ameriku? Možda i na jedno i na drugo? Ili su to sve bogate zemlje sveta zajedno? Da li je to ekonomski sistem? Oblik društvenog uređenja? Moral? Neka religija, način života, stanje duha? Treba li se radovati tome što postoji Zapad, ili za to nema razloga? Gde je danas Zapad? Na nekim delovima planete? Ili je zauzeo celu planetu i postao „globalan“? Da bi se prevazišle ove zbunjujuće predstave i maglovite ideje koje su ponekad izvor sukoba i nasilja, treba rasvetiliti ova pitanja. To je cilj ovog dela. Rože-Pol Droa je filozof i pisac. Objavio je dvadesetak knjiga, od kojih je većina prevedena širom sveta.

Ovа knjigа nаjviše govori o ljudimа i pojаvаmа Pjerove epohe. Nа njenim strаnicаmа ponovo se srećemo sа plejаdom domаćih i strаnih аkterа onih dogаđаjа koji čine istoriju prve polovine dvаdesetog vekа. A sаme kаrikаture, kroz poglаvljа „Srbi, Hrvаti,Slovenci…“, „Pre rаtа“, „Smrt fаšizmu…“, „Ecce homo“, „Stаrа, umornа Evropа“, „Hitler i trаbаnti“, „Mаgnum krimen“, „…Slobodа nаrodu“, „Trst je nаš“, „Izа gvozdene zаvese“, svedočаnstvo su o nаčinu nа koji se borilo zа novu držаvu Jugoslаviju, i idejаmа nа osnovu kojih se novа držаvа rušilа, o nаdаmа i rаzočаrenjimа posle zаvršetkа Prvog svetskog rаtа, o političkom licemerju, nаstаnku fаšizmа i bujаnju nаcizmа, o zаmoru stаre Evrope, ulozi klerа, o slаbosti Društvа nаrodа, o uzmicаnju demokrаtije, o sveobuhvаtnim pripremаmа zа Drugi svetski rаt, o holokаustu i zločinimа ustаšа, o hlаdnom rаtu. Poruke ovih kаrikаturа su tаko jаsne, kаo dа je sve bilo juče.

Knjiga pruža sadašnjim i budućim menadžerima umetnosti i kulture uvid u teoriju i praksu svih oblasti menadžmenta – planiranja, marketinga, finansija, ekonomije, organizacije, upravljanja kadrovima – primenjeno na umetničke organizacije, bez obzira na to da li je reč o pozorištima, muzejima, plesnim kompanijama ili operskim kućama. Čitaoci će moći da steknu korisna znanja o menadžmentu umetničkih organizacija, teoriji i procesima strateškog planiranja i donošenja odluka, tehnikama uspešne komunikacije, fandrejzinga, budžetiranja i finansijskog menadžmenta, kao i o tome kako da integrišu različite teorije upravljanja i primere iz prakse na organizaciju u kojoj su zaposleni. Koncipirana tako da obuhvata najnovije trendove u upravljanju organizacijama, ova knjiga pruža čitaocu niz praktičnih uputstava neophodnih za upravljanje umetničkim organizacijama. Pitanja i zadaci na kraju svakog poglavlja pomažu čitaocu da bolje usvoji nova znanja, kao i da razvija nove ideje u rešavanju različitih situacija. Studije slučaja se fokusiraju na aktuelne izazove pred kojima se nalaze menadžeri i organizacije.

Glavni likovi romana Dvojnik su Šarl Blok, pisac koji traga za junakom svoje buduće knjige, i besposličar i čudak Pol Blok, koji i po najružnijem vremenu satima stoji na ulici i posmatra prolaznike te tako privlači pažnju „lovca na junaka“. Roman prati preobražaj konzervativnog i krajnje stidljivog Šarla Bloka pod uticajem neobičnog i tajanstvenog dokoličara. Pisan osobenim stilom, gotovo bez dijaloga, roman otkriva piščevo dobro poznavanje psihologije i devijantnih oblika ljudskog ponašanja. Vešto vođenom pričom autor lako privlači i zadržava čitaočevu pažnju, a kraj ostavlja otvorenim zbog čega je roman još zanimljiviji.

„Dušanov zakonik spada u grupu pisanih spomenika koji nikada ne gube aktuelnost, ni u ustraživanjima, ni u univerzitetskoj nastavi. Izdanje je predviđeno za univerzitetsku nastavu, posebno studente prava i istorije, i za svakodevni naučni rad…“

Zbirka deset uzbudljivih priča poznatog psihoterapeuta Irvina D. Jaloma otkriva misterije, frustracije, patos i humor u srcu terapeutskih seansi. Pripovedajući o dilemama svojih pacijenata, pripovedač nam ne daje samo očaravajući uvid u njihove lične želje i motivacije, već, takođe, otkriva i svoju sopstvenu priču iz ugla terapeuta: svoj pokušaj da izmiri svoje suviše ljudske reakcije sa senzibilitetom koji bi svaki psihijatar trebalo da poseduje. Malo je ko, još od Frojdovog vremena, pokušao da prikaže sa toliko jasnoće i otvorenosti ono što se zbiva između psihoterapeuta i pacijenta iza zatvorenih vrata. Jalom nam u ovom delu nudi romanesknu, no ipak analitičnu i preciznu rekonstrukciju intrigantnog dijaloga između psihijatra i pacijenta.

Najzabavnija knjiga koju ćete pročitati ove godine. Karmelo Duran ne traži mnogo. Njemu samo treba kompjuter prikačen za internet, online supermarket i nekoliko sagovornika sa interneta sa kojma može da se prepire. Ali, sve se menja kada se zbog jedne greške u porudžbini poveže sa Mari Karmen, predstavnicom korisničke podrške u supermarketu. Prodavnica sreće je epistolarni roman sačinjen od više i-mejlova, a njegov neobičan glavni junak je beskrajno simpatično gunđalo koje neočekivano otpočinje specifičnu ljubavnu vezu i od tog trenutka se čitav njegov život menja. Ovo je priča u kojoj učestvuju stvarni ljudi, sa svim njihovim svakodnevnim mislima i osećanjima, komplikovanim odnosima i skrivenim strahovima. Ovo je roman uz koji ćete se smejati, čuditi i duboko se zamisliti. Diskretno protkan analizom i kritikom ljubavnih, porodičnih, prijateljskih i susedskih odnosa, kao i društva, sveta i tekovina modernog doba. Priča o samoći, usamljenosti i otuđenju. Ali i toplo i dirljivo putovanje u dubini ljudske duše i psihe. Jedna od knjiga koja govori više od onoga što je u njemu napisano, roman koji se čita između redova. Rodrigo Munjos Avia rođen je u Madridu 1967. godine. Diplomirao je filozofiju na univerzitetu Complutense u Madridu. Bavi se književnim radom, pisanjem scenarija i interpretacijom dela svojih roditelja, slikara Lusija Munjosa i Amalije Avie. Njegov roman „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“ , objavljen 2005. godine, doživeo je veliki uspeh. Sam autor ovo delo smatra posebnim jer je to njegov prvi roman za odrasle. Napisao je brojne knjige namenjene deci. Kao filmski scenarista autor je scenrija za za dugometražne filmove „Rewind“ (1998) i „Animales de companía“(Društvene životinje, 2008). Takođe je uredio i objavio dve knjige „Alfonso Vizán, un pirata de la montana“ (Alfonso Visan, planinski pirat, objavljena 2001. Godine) i „Lucio Munoz, el conejo en la chistera“ (Lusio Munjos, zec iz šešira, 2006). Po romanu „Psihijatri, psiholozi i drugi bolesnici“ 2009. godine snimljen istoimeni film, u režiji Pedra Telećeje. Godine 2008. objavio je zbirku tekstova „El gato de guardia“ (Mačak čuvar), ranije objavljivanih na blog stranici. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada: Nagrada Haen (Jaen), Nagrada izdavačke kuće Everest Čitati znači živeti (Leer es Vivir), Druga nagrada Pilar Miro, koju dodeljuje Academia de Televisión (Televizijska akademija) za scenario „Operación salida“ (Operacija uspela), Nagrada Edebe za dečju književnost za roman „Los perfectos“ (2007), Nagrada Edebe za dečju književnost za roman „Mi hermano el genio“ (2010). Bio je u konkurenciji za špansku nacionalnu nagradu za književnost Romulo Gallegos za roman „Vidas terrestres“ ( Životi Zemljana, 2009).

Danilo Lučić, Dijana Matković, Lana Bastašić, Luiza Bouharaoua, Nikola Nikolić, Rumena Bužarovska Zajednički dnevnik šestoro mladih pisaca s prostora bivše Jugoslavije u kojem opisuju godinu koja je zaustavila svet. Rezultat ovog neuobičajenog poduhvata je autentičan prikaz zbunjenosti, strahova, čežnje za drugima, usamljenosti i frustracija koje smo svi osećali te godine. Kada je krajem 2019. Lana Bastašić došla na ideju da šestoro mladih pisaca iz šest država u 2020. započne zajednički dnevnik u kom će svako od njih beležiti svoje doživljaje, ni ona ni ostalih petoro – Luiza Bouharaoua, Dijana Matković, Rumena Bužarovska, Danilo Lučić i Nikola Nikolić – nisu ni pomišljali da će pisati o godini koja će promeniti život svih stanovnika planete. Upravo ta početna, nedužna pozicija iz koje sve kreće daje ovom dnevniku poseban šarm. 2020. izuzetna je knjiga u kojoj šestorka izlaže sebe i svoju intimu čitaocima i čitateljkama. Iz različitih perspektiva oni opisuju ono kroz šta je čitav svet prošao – zbunjenost i frustracije, nepromišljenost i odlučnost, samoću i čežnju za drugima, kao i banalnost i izuzetnost svakodnevnih malih stvari. Uprkos različitostima autora, ili možda baš zbog njih, ovaj polifonični dnevnik podvlači da smo povezani više nego ikad, da nismo sami u svojoj usamljenosti, strahovima i nadanjima, i da postoji jezički i kulturni prostor koji delimo. Čitati o 2020. godini, u kojoj su se munjevito smenjivale ushićenost čovečanstvom i razočaranost njime, znači zaviriti u svoju dušu očima drugih.

Naslov: Marketing Planning for the Pharmaceutical Industry (2nd Revised edition) Autor(i): John Lidstone, Janice Maclennan Izdavač: Taylor & Francis Ltd Mesto: United Kingdom Godina: 1999 Povez: tvrd Strana: 146 Format: 213.4 x 299.7 x 15.2mm | 680.4g Pismo: English Stanje knjige: odlično očuvana tel/viber Uplata se može izvršiti pouzećem, a može i pre slanja uplatom na račun u Telenor banci. Troškove slanja plaća kupac. Lično preuzimanje podrazumeva dolazak na mesto gde se dogovorimo (Beograd - uglavnom centar, Muzej Istorije Jugoslavije, tj. Hajd Parka, Autokomanda, Dedinje) u tom slucaju i plaćanje lično.