Opis O autoru Dodatne informacije ESTERHAZIJEV LAKEJ. Barokni zamak kneza Esterhazija na ivici Panonske nizije u predvečerje Francuske revolucije bio je tajni centar srednjoevropske kulture. Pozorište, dvorska opera, sjajan orkestar i međunarodni operski zbor pod rukovodstvom genijalnog kompozitora Jozefa Hajdna velikodušno je finansirao sam knez. Italijanske pevačice, češki i nemački muzičari, mađarski i srpski husari, austrijski činovnici i kreolski komornik stvaraju jedinstvenu atmosferu u kojoj talentovani umetnici teže da se emancipuju i uzdignu na društvenoj lestvici. Psihološka a takođe i erotska dinamika tog muzičkog društva čini pozadinu težnje za integracijom Isaka Abelesa, jevrejskog lakeja u službi liberalnog kneza, koji naposletku od lakeja postaje operski intendant. Dušan Šimko (Košice, 1945), slovački književnik, publicist, docent geografije na Univerzitetu u Bazelu. Od 1968. godine živi u Švajcarskoj. Njegova proza prevedena je na nemački, češki, mađarski i srpski jezik. ESTERHAZIJEV LAKEJ u biblioteci Savremeni roman: https://akademskaknjiga.com/biblioteka/savremeni-roman/

Opis O autoru Dodatne informacije Opsesivna pitanja literature i umetnosti uopšte – proniknúće u tajne postojanja i smrti – začeta u Ekvilibristi, svoj pun oblik i nagoveštaj slućenih odgovora dobila su u Adaševićevoj poslednjoj knjizi, Iz spiskova prećutanih stvari. Naslovna priča njegove prve knjige bila je jedna od ključnih referenci prilikom stvaranja čudesne i kompozicijski neobične i tajnovite priče „Dosije 64”. * * * Smeštajući svoje likove i događaje u srednjoevropski ambijent, Adašević je sazdao čitav jedan univerzum ljudi iz drugog sveta. To nije svet iz kojeg je iznikao njegov protagonista, ali jeste svet s kojim se sudara, dolazi u kontakt, koji pohodi, upoznaje, kojem naginje i pripada, svet koji mu otkriva da je život pun smrti – pojedinačnih nestanaka, iščeznuća ljudi, i masovnih ubistava – i koji, na kraju, napušta, povratkom kući. „Onda sam se iznenada trgao. Shvatio da je došlo vreme da završim svoj krug.” S. Urban

Opis O autoru Dodatne informacije Abistan, ogromno carstvo, dobilo je ime po proroku Abiju kojeg je Jolah poslao na zemlju. Podanici Abistana su izgubili pamćenje, a svako lično mišljenje im je zabranjeno. Pokorni su jednom bogu i srećni. Sveprisutan sistem nadzora omogućava da se otkrije svako drugačije mišljenje ili ponašanje. Narod je zvanično jedinstven, posvećen svojoj veri i ne postavlja nikakva pitanja. Glavni junak, Ati, posumnja u nametnutu stvarnost i kreće u potragu za otpadničkim narodom koji živi u getima i ne veruje u boga. Ova raskošna pripovest, podrugljivo naivna, puna komičnih, ali i opasnih otkrića, oslanja se na Orvelovo nasleđe da pokaže kako versko zastranjivanje i hipokrizija verskog radikalizma predstavljaju pretnju demokratskim društvima.

Opis O autoru Dodatne informacije Pansion je filozofska priča o opštoj prolaznosti. Glavni junak posećuje mesto u kom je kao dete boravio s bakom – jevrejsko odmaralište nadomak Varšave, gde sreće nekoliko starih gostiju, koji ga se sećaju iz vremena kada je bio dete. Odmaralište – čiji su žitelji Jevreji koji su preživeli Holokaust – nekada puno života, danas je ispunjeno senima prošlosti. Prošlost sreće sadašnjost – stari ljudi vide prošlost kao nešto blisko, gotovo nadohvat ruke, ali s druge strane, sećanja su im iskrivljena pod uticajem njihovih opsesija ili praznina u pamćenju. Oni su poslednji živi svedoci predratnog sveta poljskih Jevreja i autor nam prikazuje na koji način poljska jevrejska tradicija živi u današnje vreme. Knjiga je ispunjena atmosferom tople i nežne ironije. Ali za razliku od mnogih postkomunističkih autora jevrejskog porekla pre njega, Pazinjski nije fokusiran na nostalgičnu idealizaciju ili beskompromisnu kritiku. Umesto toga on kao čarolijom vraća čitaocu davno zatureni svet jevrejskog načina života, njihovih običaja, sve to protkano zdravim humorom, suptilnom ironijom i elementima magičnog realizma. Ovo je pre svega priča o sporom umiranju posleratnog sveta, sveta koji je izgubio svoju životnu snagu.

Opis O autoru Dodatne informacije Knjiga Sneško u tropima dr Draginje Ramadanski posvećena je fenomenu umetničkog prevođenja (stvarnosnog teksta u umetnički jednog jezika na drugi, jednog medija u drugi). Ne radi se o pukom leksikografskom naporu, kome je takođe posvećeno nekoliko eseja, već o visoko kreativnim poduhvatima u domenu književnosti, slikarstva, muzike, dramske umetnosti, graditeljstva, fotografije, sve do minucioznog kritičarskog doprinosa. Naslovna metafora govori o dodatnom žrtvenom naporu stvaraoca u okruženju koje često potpisuje tuđa autorska individualnost. Portretišući prevodilačke muze pedesetak autora, Ramadanski portretiše i naš napor za međusobnim razumevanjem (na nivou vremena, prostora i stvaralačkih individualnosti, uključujući i nezaobilazne rodne razlike). U knjizi se analizira stvaralaštvo ruskih, mađarskih i srpskih autora, u međusobnom prepletu (G. Skovoroda, N. Ljvov, A. Puškin, N. Gogolj, A. Čehov, L. Tolstoj, V. Rozanov, I. Bunjin, J. Babelj, B. Pasternak, G. Ajgi, J. Brodski, Č. Simić, S. Dovlatov, A. Genis, J. Šifers, P. Esterhazi, Š. Marai, B. Hamvaš, I. Erkenj, O. Tolnai, J. Siveri, I. Konc, J. Bogdan, L. Agošton, I. Besedeš, M. Pavić, R. Beli Marković, S. Babić, R. Šajtinac, M. Latinović, I. Bakić, Z. Sarić, Đ. Gregović, D. Dujmov, M. Cvetajeva, M. Beškirceva, J. Šalgo, E. Uzon, K. Ladik, I. Grickat, M. Stojnić, F. Grimberg, M. Stepanova, I. Mašinskaja). Iz recenzije Petra V. Arbutine

Opis O autoru Dodatne informacije Tišmina poezija nije poezija sentimenta već je pre objektivizovana u sagledavanju, analitički racionalna u refleksiji, neutralna u stavu i izrazu, pa i šokantna u isticanju ključnih motiva i naturalnih detalja. Pritom, postupak pesničkog oneobičavanja kod Tišme ne odvija se toliko na jezičko-stilskom nivou, koliko na nivou cele pesme. Takođe, moglo bi se reći da jedna od karakteristika ove poezije ne leži u okrenutosti fenomenu lepog, vedrog, uzvišenog, već najpre onom što bi pre odgovaralo estetici ružnog i šokantnog, onom posustalom ili propadljivom u životu. Tišmini tekstovi u Zapisima u žanrovskom pogledu pripadaju kritičko-esejističkoj književnoj praksi. Među njima su oni koji su pisani kao prikazi aktuelnih knjiga tadašnje književne produkcije, i koje autor piše uglavnom na početku svoga ulaska u književnost, ali i esejistički tekstovi koje karakteriše slobodnija unutrašnja uređenost. (Iz predgovora Đorđa Despića) Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika. Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003). Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu. Težina 0,55 кг Dimenzije 130 × 205 × 3 cm Godina izdanja 2011 Pismo latinica Povez tvrd Broj stranica 284 ISBN 978-86-86611-94-9 Dimenzije 130x205

Opis O autoru Dodatne informacije Saznaj više U knjizi priča Čudo u Banatu pisac je zahvatio život u svoj njegovoj mnogostrukoj konkretnosti, vešto ga prožimajući fantazijom i snoviđenjima. Reč je o pripovesti istorijske boje sa puno dramskih obrta. U njoj, u kompleksnom traganju za istinom, pisac osvetljava događaje u Banatu, na novoustanovljenoj jugoslovensko-rumunskoj granici posle Velikog rata. Ispisuje, u stvari, moralnu hroniku banatskog življa posle svetske katastrofe u 20-im godinama 20. veka. Milan Micić majstorski vlada formom kratke priče. Poput Pavića, njegova stvarnosno zasnovana proza aromatizovana je raskošnom imaginacijom. To znači da se, u pripovedanju, realne i istorijske činjenice prepliću sa maštom i snovima. Tačnije, realistička naracija kombinuje se sa magijskim i mističnim elementima. Vidljivo se pretapa u nevidljivo, fakcija u fikciju i vice versa, zbog čega priče nalikuju bajkama. Ksenija Katanić

Opis O autoru Dodatne informacije BUKEROVA NAGRADA „Namera da ne znam ništa bila je zapravo suština mog čitanja-u-hodu.“ Ovu rečenicu izgovara glavna junakinja romana Mlekadžija, srednja sestra iz mnogočlane katoličke porodice, koja odrasta i sazreva u hermetički zatvorenoj zajednici oštro polarizovanog društva Severne Irske sedamdesetih godina prošlog veka. U gradu bez imena, jer imena su iz ovog romana prognana kao nepoželjne izdajice ličnog i kolektivnog identiteta, ova osamnaestogodišnjakinja suočava se sa onim što se u njenoj sredini zove „političkim problemima“, a što je u novijoj istoriji podjednako eufemistički nazvano „nevoljama“, dok je zapravo reč o krvavim sukobima vezanim za borbu za otcepljenje Severne Irske od Velike Britanije. U sredini u kojoj nema nesvrstanih i neutralnih, u kojoj nema nijansi između crnog i belog, a nasilje je poželjno i prihvaćeno kada dolazi od „naših“ i sprovodi se protiv „njihovih“, onih koji pripadaju zajednici od „preko puta“ ili „preko bare“, srednja sestra brani se od stvarnosti zadubljena u knjigu dok hoda gradskim ulicama. Izuzetna knjiga u kojoj se prepliću užas i humor i brutalnost i nežnost i nerazumevanje i opraštanje, u kojoj bajkovita atmosfera kao nameran iskorak iz konkretnog hronotopa samo pojačava efekat životnosti, uveravajući čitaoca da se sve odigralo baš tako, da se sve ovo događalo i da se događa uvek i svuda.

Dodatne informacije Pisac DOBRICA ĆOSIĆ Izdavač BIGZ – BEOGRAD Izdanje 1990 Povez TVRDI Stanje Dobro Edicija VREME ZLA

Dodatne informacije Pisac GABRIJEL GARSIJA MARKES Izdavač VBZ – ZAGREB Izdanje 2005 Povez MEKI Strana 175 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac BORISLAV PEKIĆ Izdavač LAGUNA – BEOGRAD Izdanje 2014 Povez MEKI Strana 447 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac MIHAIL BULGAKOV Izdavač NOVOSTI – BEOGRAD Izdanje 2004 Povez TVRDI Strana 445 Stanje Dobro Edicija NOVOSTI XX VEK

Dodatne informacije Pisac ALEKSANDAR SOLŽENJICIN Izdavač OTOKAR KERŠOVANI – RIJEKA Izdanje 1970 Povez TVRDI Strana 387 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac ĐOVANI BOKAČO Izdavač DERETA – BEOGRAD Izdanje 2008 Povez TVRDI Strana 744 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac HOMER Izdavač DERETA – BEOGRAD Izdanje 2009 Povez TVRDI Strana 576 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac DŽON APDAJK Izdavač NARODNA KNJIGA – BEOGRAD Izdanje 1994 Povez MEKI Strana 283 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac VLADIMIR NABOKOV Izdavač NNK INTERNACIONAL – BEOGRAD Izdanje 2009 Povez MEKI Strana 268 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac HULIO KORTASAR Izdavač RAD – BEOGRAD Izdanje 2003 Povez MEKI Strana 206 Stanje Dobro

Dodatne informacije Pisac IVO ANDRIĆ Izdavač UDRUŽENI IZDAVAČI Izdanje 1984 Povez TVRDI Strana 128 Stanje Vrlo Dobro

Dodatne informacije Pisac SVETLANA VELMAR-JANKOVIĆ Izdavač LAGUNA – BEOGRAD Izdanje 2014 Povez MEKI Strana 220 Stanje Vrlo Dobro

Dodatne informacije Pisac MIROSLAV EGERIĆ Izdavač SLOBODAN MAŠIĆ – BEOGRAD Izdanje 1986 Povez TVRDI Strana 152 Stanje Dobro Edicija NOVA19

Dodatne informacije Urednik GRUPA UREDNIKA Izdavač PROSVETA – BEOGRAD, SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA – BEOGRAD Izdanje 1988 Povez TVRDI Strana 192 Stanje Dobro Edicija STARA SRPSKA KNJIŽEVNOST U 24 KNJIGE

Dodatne informacije Pisac JAN KEFELEK Izdavač NOLIT – BEOGRAD Izdanje 1990 Povez TVRDI Strana 290 Stanje Dobro Edicija NOLIT PROZA

Dodatne informacije Pisac GRIGORIJE BOŽOVIĆ Izdavač POLITIKA – BEOGRAD Izdanje 2005 Povez TVRDI Strana 250 Stanje Dobro

Description Samac u braku – Milica Jakovljević Mir Jam Centralne ličnosti u ovom ljubavnom romanu su nežna, plava Beograđanka Ljiljana, i, palanački advokat Radmilo Tomić. Na prvi pogled, njihova ljubav je nemoguća. Ali zahvaljujući njegovom strpljenju i njenom laganom sazrevanju i spoznavanju pravih životnih vrednosti, Ljiljana će shvatiti da ono što zaista vredi i oplemenjuje život su ljubav i razumevanje koje joj je samo Radmilo mogao pružiti… Milica Jakovljević Mir-Jam rođena je u Jagodini 22. aprila 1887. godine. U Kragujevcu je završila osnovnu školu i devet razreda učiteljske škole. Bila je učiteljica u Krivom Viru 1907–1913. Tokom Prvog svetskog rata živela je u Kragujevcu, a godine 1919. prelazi u Beograd i bavi se novinarstvom u Novostima, Štampi i Vremenu.