Velika, veca i najveca Jerzy Broszkiewicz Mladost, Zagreb, 1977. Ilustracije: Ordan Petlevski Biblioteka Veverica Zanimljiva priča s naslovnice o tri pustolovine koje su se dogodile dvoje simpatične, energične i inteligentne djece - Ice i Bean. Avanture, od kojih je svaka neobičnija od prethodne, otuda i naslov knjige. U prvoj od avantura djeca oslobađaju dječaka iz ruku opasnih otmičara, u drugoj pronalaze putnike i pilote aviona koji se srušio iznad pustinje Sahare, a u trećoj spašavaju cijelu zemaljsku civilizaciju od istrebljenja. u rukama vanzemaljaca. Junaci ovog pustolovno fantastičnog romana također su strojevi koji misle i govore ljudskim glasom: automobil, avion, telefoni, radio. Prvi put objavljen 1961. godine, `Veliki, veći i najveći` prvi je (od osam) Broszkiewiczov roman za djecu i tinejdžere. Napisao ju je za svoju kćer `da ima što čitati`, jer je odlučio da tadašnja ponuda književnosti za djecu i mlade ne sadrži ništa zanimljivo. Doista, knjiga donosi novu kvalitetu ovoj ponudi. Otkida nametljivu didaktičnost, a svoje junake predstavlja kao samostalne mislioce, hrabre, inicijativne, pune fantazije, učinkovito se natječući s odraslima. To je pohvala za aktivan i kreativan – i jednostavno zabavan. Unatoč proteklom nizu godina, ovaj tekst uopće nije ostario – bezvremenski je – kao sva dobra literatura. Može se čak reći da je u današnje vrijeme, kada je atmosfera Narodne Republike Poljske postala još moderna, dobila dodatne vrijednosti. `Big, Bigger and the Biggest` do sada je u Poljskoj doživio preko 20 izdanja. Prevedena je na strane jezike. Dugi niz godina nalazi se na listi školske lektire. Njegova ukupna naklada premašila je milijun primjeraka. Po njoj je 1962. snimljen film u režiji Anne Sokołowske. Ponekad se postavljala i kao kazališna predstava (također izvan Poljske). Za kraj dešifrirajmo imena junaka ovog romana. Ika je umanjenica od Irene – ime spisateljičine kćeri. Groszek je, s druge strane, alter-ego samog Broszkiewicza, kojeg su njegovi prijatelji zvali Broszek. Ovaj par dječjih heroja pojavit će se u jednom od njegovih sljedećih romana (`Dugi kišni tjedan`). Jerzy Broszkiewicz (rođen 6. lipnja 1922. u Lavovu, preminuo 4. listopada 1993. u Krakowu - poljski prozaik, dramatičar, esejist i kolumnist te autor znanstvene fantastike. Godine 1940., nakon završene gimnazije i glazbene škole, upisuje Muzičku akademiju u Lavovu. Tijekom njemačke okupacije Lavova (1941.–1944.) bio je hranitelj ušiju u Institutu za istraživanje tifusa i virusa prof. Rudolf Weigl. 1944. preselio se u Kraków. Godine 1945. napušta studij glazbe i bavi se isključivo književnim radom. Godine 1945.–1947. surađivao je s uredništvom tjednika `Odrowanie` i časopisa `Teatr`. U godinama 1947-1948 bio je suurednik časopisa `Ruch Muzyczny`, a kasnije u godinama 1948-51 bio je urednik mjesečnika `Muzyka` [2]. Dugi niz godina bio je književni ravnatelj Narodnog kazališta u Novoj Huti. Godine 1953. pristupio je Poljskoj ujedinjenoj radničkoj stranci, a iste godine postao je član redakcije Przegląd Kulturalny. Godine 1955. odlikovan je Viteškim križem Reda Polonia Restituta [3] i medaljom 10. obljetnice Narodne Poljske [4]. Stvaranje Njegov književni rad bio je vrlo raznolik. Debitirao je 1945. u tjedniku `Odrowanie` pričom `Monika`. Prvijenac u knjizi bio mu je roman o getu `Čekanje`, za koji je nagrađen nagradom Krakow Land. Druga knjiga je roman o Fryderyku Chopinu `Oblik ljubavi` za koji je dobio Državnu nagradu 2. stupnja, a 1971. godine roman `Dugo i sretno` nagrađen je nagradom CRZZ. Godine 1982. dobio je Državnu nagradu 1. stupnja za životno djelo u književnosti. Autor romana za mlade, napisanih 1960-ih i 1970-ih, od kojih su mnogi znanstveno-fantastični romani. Osim toga, pisao je i drame (napisao je preko 20 kazališnih, televizijskih i radijskih drama), zbirke kolumni, TV i filmske scenarije te publikacije o glazbi. Neke od njegovih drama realizirane su u Europi, Meksiku, Novom Zelandu i SAD-u. Ukupno su Broszkiewiczeva djela prevedena na devetnaest jezika, a ukupna naklada njegovih romana premašila je milijun primjeraka. Pokopan u Aleji Zasłużonych (lokacija: LXIX traka B - 2 - 2) na groblju Rakowice u Krakovu Tvrdi povez, format: 17x21 cm, 226 strana, ilustrovano, latinica. Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Nema tragova pisanja. Kompaktna. 26032023 ktj-53

Autor: Stjuart Hil Format: 20 Br. strana: 202+242 Povez: broširan 1. deo - `Princeza i vukodlak` Hladnom malom zemljom po imenu Ledenkraj vlada gromoglasni i naprasiti kralj Redrot. Međutim, njegova četrnaestogodišnja kći Tirina Osloboditeljka Lipoštit Jakoruka, Divlja mačka sa Severa, zna da je njen tata čovek meka srca, dobroćudni džin koji voli mačiće i meke, paperjaste papuče... Hrabra na oca i mudra na majku, princeza pokušava da na sve strane stekne saveznike za budućnost, za neki daleki dan kada će i sama sesti na ledenkrajski presto. Iako neki od njih imaju najneverovatnija lica, pa ponekad čak nisu ni ljudska stvorenja, pokazaće se kao odani i pouzdani saborci u trenutku kada se na granicama Ledenkraja oglase neprijateljske ratne trube. Uz pomoć svojih novostečenih saveznika, kao svojih vernih savetnika – mudrog učitelja Mađorea Tota i njenog vršnjaka Oskana Veštičinog Sina – četrnaestogodišnja devojčica povešće svoj narod na daleki put kroz snegom zavejanu pustoš, u susret novim opasnostima ali i novim prijateljima. 2. deo - `Prijatelji i saveznici` Nastavak predivne bajke o devojčici koja silom prilika mora da odraste u hrabru ratnicu i mudru kraljicu tokom jedne jedine zime kako bi spasla svoj narod. Knjiga koja je, pored uglednih nagrada, osvojila i brojna dečja srca. Na severnim granicama Ledenkraja doga|aju se čuda: četrnaestogodišnja kraljica ove male i hrabre zemlje pokušava da sklopi savez s nestvarnim i nezamislivim stvorenjima. Pošto je njena mala zemlja napadnuta, a otac joj poginuo, Tirina Osloboditeljka Lipoštit Jakoruka, Divlja mačka sa Severa, pokušava da pomoću mudrosti, ljubavi i prijateljstva sklopi nove saveze: uz čupave ali verne Vukajlije i gorde ali odvažne Hipolitance, sada je važno pridobiti i bića iz legende: kralja i kraljicu Vampira, okrutne i besmrtne. No Tirina saznaje da na krajnjem severu, u svetu večite noći, živi još jedan narod iz predanja – Snežni leopardi koji govore. Tirina i njen prijatelj Oskan kreću sami u neizvesno poslanstvo, iza kojeg slede još teža iskušenja – okršaj s generalom Scipionom Belorumom i iščekivanje saveznika koji se ne pojavljuju. Mlada kraljica strepi od najgoreg: da joj se prijatelji neće odazvati i da će izgubiti sve što joj je najdraže u životu. No kada trube oglase odsudni čas, pravi prijatelji će se pokazati na delu.

Autor - osoba Brooks, Max, 1972- = Bruks, Maks, 1972- Naslov Minecraft. Ostrvo / Maks Bruks ; [prevod Ivan Vlajić] Jedinstveni naslov Minecraft. ǂThe ǂIsland. srpski jezik Ostali naslovi Minecraft: Ostrvo Majnkraft Majnkraft: Ostrvo Vrsta građe roman URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2018 Izdavanje i proizvodnja Zemun : Publik praktikum, 2018 (Zemun : Alpha print) Fizički opis 230 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Vlajić, Ivan, 1987- = Vlajić, Ivan, 1987- (broš.) Napomene Prevod dela: Minecraft: The Island / Max Brooks Tiraž 1.000 O autoru: str. 230. Minecraft: Ostrvo Maksa Bruksa, istaknutog autora Njujork tajmsovog bestselera Svetski rat Z, je prvi zvanični Minecraft roman. Vodeći se tradicijom svima dobro poznatih avantura poput Robinsona Krusoa i Ostrva sa blagom, Minecraft: Ostrvo govori o novom heroju, nasukanom u Minecraft svetu, koji mora da se izbori sa okrutnim, nepoznatim okruženjem i otkrije tajne ostrva. „Zabavna avantura; Robinson Kruso digitalnog doba.” — NPR Majnkraft (engl. Minecraft) je video-igra koju je napravio švedski programer Markus Person poznatiji kao Noč (engl. Notch) i njegova kompanija Mojang. Pojavila se u prodaji 17. maja 2009. U igri je sve izgrađeno od kockastih blokova, a igrač u njoj može slobodno da se kreće. Video-igra je 9. maja 2012. izašla i za Xbox 360. Minecraft Pocket Edition je izašao 16. avgusta 2011. za Xperia play i Gugl plej prodavnice. Majnkraft je preveden na mnogo svetskih jezika, uključujući i srpski jezik. Majnkraft je prvi put napisan u programskom jeziku C++. Način igre Postoje tri načina igre i četiri težine. U zavisnosti od odabranog načina težine igre, ciljevi i način za postizanje tih ciljeva su potpuno različiti, i iskustvo igranja skoro kao iz različitih igara. Načini Preživljavanje U Preživljavanju (engl. Survival) igrač treba da skuplja resurse i preživi. Konstantno je pod napadom neprijateljskih stvorenja, a mora da pazi i na glad. Mada je konačni cilj preživljavanja dolazak do Bespuća i poražavanje zmaja koji se tamo nalazi, to nije jedini cilj igre, jer se nakon toga igra nastavlja. Različiti igrači igraju igru na različite načine, te neki pokušavaju da nabave najbolju opremu, i poraze što više neprijateljskih stvorenja, dok drugi grade građevine za dekoraciju ili kompleksne mašine za brzo skupljanje resursa. Kreativno U Kreativnom (engl. Creative) igrač ima neograničen pristup skoro svim resursima i može da leti, bez opasnosti od agresivnih stvorenja. Ovaj način igre nema skoro nikakav predodređeni cilj, i služi uglavnom za gradnju. Tvrdokorno U Tvrdokornom (engl. Hardcore) igrač isto radi što i na Preživljavanju, ali ima samo jedan život i igra je uvek nameštena na najtežu težinu. Težine Igrač može da menja težinu igre u opcijama. Na mirnom igrač ne mora da jede, leči se brže, i ne stvaraju se opasna stvorenja. Na lakom se stvaraju neprijateljska stvorenja. Na normalnom se isto stvaraju neprijateljska stvorenja, ali zadaju više štete igraču. Na teškom zombiji mogu da provale drvena vrata i stvorenja zadaju mnogo više štete igraču. Takođe postoje varijacije u opremljenosti stvorenja oklopima i oružjem, količini poena zdravlja zmaja Bespuća, itd. Popularnost Popularnost ove igre se menjala tokom godina. Majnkraft je godinama sticao sve veću i veću popularnost, ali zbog prodaje kompanije Mojang 2014. godine, igra naglo gubi popularnost zbog manjka nadogradnji. Od početka 2019. godine igra ubrzo dobija na popularnosti i uspeva da postane najprodavanija video-igra svih vremena, prestižući Tetris. Elementi igre Blokovi „Blokovi” su glavna i najprepoznatljivija komponenta igre. To su uglavnom kockaste(Stepenice mogu da popune 6, a ponekad i 5 ili 7 osmina cele kocke. Poluploče popunjavaju donju ili gornju polovinu celog bloka, sloj snega i tepih po 1/16, dok neki blokovi nemaju zapreminu, već samo dvodimenzionalnu sliku u svetu(npr. cveće)...) Većina blokova, ukoliko iskopana odgovarajućim alatom, nestaje i ostavlja iza sebe minijaturnu kopiju(tzv predmet), koja levitira par centimetara iznad poda i koju igrač može da pokupi ukoliko joj se približi. Tada se taj blok pojavljuje u igračevom inventaru, i on može da ga postavi drugde u svetu desnim klikom. Blokovi variraju po velikom broju karakteristika, poput izgleda, otpornosti na eksplozije, podložnosti vatri, interakcija sa drugim blokovima, po tome da li na njih deluje gravitacija... Tečnosti, poput lave i vode, nije moguće iskopati, već se kupe i postavljaju kofom. Crvenkamen Crvenkamen je crvenkast prah dobijen iz rude koja se stvara duboko pod zemljom. Sam prah se može posuti na zemlju, i stvara neki tip žice. Od njega se prave razne komponente, uglavnom vezane za električnu mehaniku igre(tzv. crvekamen struju), poput klipova koji guraju blokove i pojačivača koji pojačavaju signal u žici. Od crvenkamena se može napraviti veliki broj kompleksnih mašina, poput letelica koje mogu da lete neograničeno daleko, ili vrata od klipova koja mogu da otvore ili zatvore rupe u zidu izuzetno brzo. Zanimljivo je da se od crvenkamena mogu napraviti sve 3 osnovne logičke kapije, što majnkraft čini Tjuring potpunim, i znači da je, teoretski, moguće napraviti svaki kompjuter u igri, ukoliko se pretpostavi beskonačno vreme i prostor. Stvorenja Postoje tri vrste stvorenja u Majnkraftu. Pasivna, neutralna i neprijateljska. Stvorenja koja ne napadaju igrače spadaju u pasivna. To su: Krave , Svinje, Ovce, Kokoške, Divlje Mačke, Zečevi, Konji, Lisice, Slepi Miševi, Gljivokrave (Pečurkrave), Magarci, Papagaji, Lignje, Kornjače, razne vrste Riba i Seljaci. Stvorenja koja napadaju igrače pod određenim okolnostima spadaju u neutralna. To su: Delfini, Lame, Pande, Polarni Medvedi, Vukovi, Endermeni (Besputnici),Svinjoljudi (Svinjci), Zombi Svinjoljudi (Zombi Svinjci), Paukovi i Pećinski Paukovi. Delfini, Lame, određene Pande, Gvozdeni Golemi ,Vukovi i Zombi Svinjoljudi uzvraćaju ako budu napadnuti prvi. Polarni medvedi napadaju ako se igrači previše približe njihovim mladuncima ili ako oni budu napadnuti. Endermeni (Besputnici) napadaju ako igrač direktno gleda u njih ili ako ih igrač udari. Problem sa pogledom može biti rešen ako igrači stave bundeve na glavu, ali to znatno ometa vidokrug i nije poželjno. Paukovi i Pećinski Paukovi napadaju ako se igrač nalazi u mraku ili ako padne noć (bez obzira na nivo svetlosti). Svinjoljudi (Svinjci) napadaju igrača u tri slučaja i sa tri različita nivoa agresije: 1. Ako primete da igrač ne nosi zlatni oklop na sebi, to se može izbeći oblačenjem bilo kog dela zlatnog oklopa ili davanjem zlatne poluge Svinjočoveku koji će potom odustati od napada. 2. Ako vide da igrač otvara kovčeg u građevini pod nazivom Ostaci utvrđivanja, to se takođe može izbeći davanjem zlatne poluge Svinjočoveku. 3. Ako vide da igrač povređuje drugog Svinjočoveka , osim ako ga ubije u jednom udarcu (što je veoma teško) , taj vid agresije se ne može zaustaviti sve dok igrač ne umre ili pobegne danje od određene daljine. Stvorenja koja napadaju igrače u svim okolnostima su neprijateljska. To su: Zombiji, Kosturi, Kriperi (Bauci), Veštice, Ljige (Slajmovi), Čuvari, Srebrne Bube, Endermiti, Fantomi, Ljuske, Lutalice i Zliljaci. Svi (sem Endermita i Zliljaka) se stvaraju u mraku. Zombiji su najčešći među neprijateljskim stvorenjima. Oni se mogu stvoriti sa oklopom i oružjem. Postoje i Zombi Seljaci. To su Seljaci pretvoreni u Zombije. Oni se mogu stvoriti, ali i mogu nastati od običnog seljaka kada zombi napadne jednog. Seljaci su jedina stvorenja koje zombiji napadaju sem igrača. Takođe postoje i Zombi Bebe(mali Zombiji). Kosturi se mogu takođe stvoriti sa oklopom, ali se svi stvaraju sa lukom. Kriperi su stvorenja koja se samo-detoniraju u prisustvu igrača. Takođe, u odvojenoj dimenziji koja se zove Neder postoje posebna stvorenja koja se samo tamo mogu naći. To su: Magme, Plamenovi, Aveti (Duhovi) i Usahnuli Kosturi. U Bespuću, još jednoj dimenziji, se nalaze Šulkeri, stvorenja iz Besput Gradova. Takođe tu je i Ender-Zmaj, glavno stvorenje u igri. Neke od prethodnih životinja mogu da se pripitome, kao na primer Vuk i Konj. Isto tako, postoje i tri stvorenja koje samo igrač može da napravi. To su Snežni Golem (Sneško Belić), Gvozdeni Golem i Usahnuli. Dok dva prva navedena pomažu igraču, Usahnuli je još jedno glavno stvorenje koje igrač može pobediti. Neka stvorenja se stvaraju samo u određenim biomima i strukturama. Stvari i Alati Stvari i Alati se ne mogu postaviti kao blokovi. Već, oni se koriste kako bi igrač obnovio život, kako bi prikupio neke određene blokove, kako bi lakše pobedio neprijatelje itd. Jedna od najbitnijih vrsta stvari je hrana. Hrana je potrebna kako bi se igrač prehranio i kako bi se oporavio od povreda. Alati konkretno služe da bi igrač mogao da kopa, da obrađuje zemlju, kako bi mogao lakše da cepa drva i slične funkcije. Prikupljene stvari se dobijaju od određenih stvorenja, kada se iskopa neki blok. Pomoću njih igrač pravi ostale stvari. Hrana spada u ovu kategoriju takođe. Postoje i napici. Oni služe da bi igrač dobio određene sposobnosti, kao na primer da diše pod vodom ili da ima otpornost od vatre i lave. Predeli Minecraft pruža jako veliki svet pun raznih bioma i struktura. Biomi dostupni u igri su: Pustinje, Savane, Mese, Planine (Ekstremna Brda), Šume, Mračne Šume, Džungle, Ravnice, Ledene Ravnice, Tajge, Močvare, Okeane i Ostrva Pečuraka. Građevine koje se stvaraju su: Sela, Pustinjski Hramovi, Hramovi u Džungli, Napušteni Rudnici, Tamnice, Igloi, Utvrđenja, Šumske Palate, Okeanski Spomenici, Potonuli Brodovi i Okeanske Strukture. Postoje i dve dimenzije: Bespuće i Vilajet. MG85 (N)

Џонатан Свифт: ГУЛИВЕРОВА ПУТОВАЊА Издавач: ДРЖАВНИ ИЗДАВАЧКИ ЗАВОД ЈУГОСЛАВИЈЕ, Београд, 1946.год. Меки повез, 319 страна, ћирилица Превео с енглеског др. Сретен Марић Очувано као на фотографијама (доња и десна ивица листова није опсечена, мали потпис на предлисту...). `Гуливерова путовања (1726, измењено издање 1735), је роман Џонатана Свифта који је уједно сатира и пародија путописних прича. То је Свифтово најпознатије дело, убраја се у класике енглеске, али и светске књижевности. Пун назив романа је Путовања у неколико далеких светских земаља, у четири дела. Лемјуел Гуливер, првобитно хирург а затим капетан неколико бродова. Овај роман је стекао огромну популарност непосредно после објављивања и од тада није престајао да се штампа. Џон Геј је у писму Свифту 1726. године написао `ово је универзална књига, од политичке канцеларије до обданишта`. Гуливерова путовања су парадигма енглеске сатиричне књижевности. Све време се врши поређење земаља у које Гуливер доспева са европским светом тог времена. Елементи утопије и дистопије се дистрибуирају различито, некад на страни Енглеске, некад на страни других земаља. На плану упоређивања култура конституише се сатира: критички однос према одређеним вредностима поретка и друштва и успостављају се матрице утопијског и дистопијског поретка. Кратак садржај Наратор нам на самом почетку представља роман као обичну путописну књигу уз поднаслов Путовања у неколико далеких светских земаља, у четири дела., чији је једини аутор Лемјуел Гуливер, првобитно хирург а затим капетан неколико бродова. Различита издања садрже различите верзије увода. Постоји измишљени редактор, Р. Симпсон, који нас упућује у дело. Наиме, њему је Гуливер дао овај рукопис, те га је Симпсон приредио и издао. Ту се критикује роман, каже се да је превише прост, да аутор описује догађаје који су занимљиви. Он врши апологију истинитости текста, и на томе ће се инсистирати кроз читаво дело. На тај начин се схвата релативистичка перспектива, перспектива која делује уверљиво. Прва редакција читаоцу јесте да је текст фантастичан и стога је неопходан предговор због могућих оптужби на рачун неистинитости и ускраћивања димензије која може да образује, а не само да забави. Први део: Путовање у Лилипут (4. мај 1699. - 13. април 1702.) На почетку романа је експозициони одломак где сам Гуливер прича о свом животу. Представља се као лекар који ужива у путовањима и тако започиње своје прво путовање. На свом првом путовању, Гуливер доживљава бродолом, после кога се буди на обали као заробљеник људи дванаест пута мањих од стандардне људске величине. Они су становници граничних земаља - Лилипута и Блефуска. Након што је дао потврду свог лепог понашања, Гуливер добија `боравишну дозволу` у Лилипуту и постаје омиљен у крају. Затим се описује краљева палата, што је могућа сатира самог краља Џорџа I, тадашњег краља Велике Британије. Подробно се описује царева личност и одело, забаве на двору, престоница Лилипута - Миленда. Научници уче Гуливера свом језику. Помаже Лилипутанцима да поразе становнике Блефуска (крађом њихове флоте), због чега добија високу почасну титулу. На крају бива обавештен да се против њега кује завера, и уплашен близином смртне пресуде, Гуливер бежи у Блефуску, па у Енглеску. Прва књига, Путовање у Лилипут, сродна је другој јер поседује квантитативно онеобичавање. Он се међу малим људима суочава са страхом и неверицом. Прва импресија на коју наилазимо јесте с једне стране комика, а с друге евидентно онеобичавање Гуливерове величине и сићушњавање света у коме се нашао. Тема сатире овде нису пошалице везане за величину, већ само уређење друшва. Компарација између земље из које долази и земље у коју је дошао успоставља једнакост механизама рода друштва. Гуливер у Лилипуту функционише као нека мисаона машина која врши одбрану свог друштва. Оно што је овде физички мало представља истовремено и ограничено, сведено. Мета сатире је ограниченост као таква. `...Али је природа прилагодила очи Лилипутанаца свему што им треба; они виде врло разговетно, али не на великом одстојању.`... Други део: Путовање у Бробдингнаг (20. јун 1702- 3. јун 1706.) Бробдингнаг је земља џинова. Овде има више елемената чисте комике у односу на прву књигу. Комичне ситуације ствара диспропорција, те опет имамо квантитативно онеобичавање. У Лилипуту је био џин међу патуљцима (1:12), сада је патуљак међу џиновима (1:10). Отвара се нова тема, тема релативизма: `У овом страшном узбуђењу нисам могао да не помислим на Лилипут, чији су становници гледали у мене као у највеће чудо које се икад на свету појавило(...) Размишљао сам какво ће то понижење бити за мене да у овом народу изгледам онако сићушан, као што би један усамљени Лилипутанац изгледао међу нама.` Гуливер почиње да учи, да запажа. Ствари добијају другачији облик зависно од перспективе - `Нема сумње да су филозофи у праву кад говоре да ништа није велико или мало само по себи већ само у неком поређењу.` У самој земљи џинова постоји предање да су некада постојали џинови, што представља парадигму опадања света - човек се све више смањује. Гуливер запажа: `А ко зна да у неком далеком крају света, који још нисмо открили, и ове грдосије би изгледале сићушно...` Гуливерова прича о Бробдингангу има елементе утопије. Њихово устројство успоставља скалу вредности која почива на умерености и производњи. Краљ слуша Гуливера са гнушањем када прича о бомбама и ратовима, и уопште о историји која је пуна размирица и сличних непотребних ствари. Краљ закључује: `Из свега што си ми рекао на види се да је потребна једна врлина да човек код вас дође на ма који положај, а још мање да се тамо добија племство због врлине, да се свештеници унапређују због побожности и учености, војници због подвига и храбрости, судије због поштења (...) Већина ваших урођеника је најпоганија гамад којој је природа икад допустила да гмиже по Земљи.` Гуливер на краљеву опаску гледа као на последицу ограничености, умне скучености, уз чуђење како један краљ кога сви обожавају, који је препун врлина `пропушта пружену му прилику да постане неограничен господар живота, слободе и имовине свога народа` (ужасава се предлога да направе бомбу). Након напуштања ове земље, тешко се привикава на људе блиске му по величини. На морнаре гледа као на кепеце и делују му `ништавни у поређењу са претходним грдосијама.` У Лондону се плашио да не згази некога, те је довикивао људима да му се склоне са пута и закључује: `Ово помињем само као пример велике моћи навике и предрасуда.` Трећи део: Путовање у Лапуту, Балнибарбију, Лугнаг и Глубдубриб (5. август 1706. - 16. априла 1710.) Ова књига обухвата разна предања (резервоар разних сатира). Државне институције су овде најмање исмеване, али се генерално може схватити као апендикс. Лапута (Лебдеће острво) је земља чији становници лебде. Они пуно размишљају; рефлексије су јако честе. Наилазимо на хиперболизацију умности. Код становника Лапуте, математика је тип најопштијег размишљања. Они су непрестано забринути и очекују катастрофу космичких размера. Опис њиховог изгледа је кратак и довољно сугестиван. `Главе су им биле нагнуте или у десно или у лево, једно им око окренуто унутра, друго гледаправо према зениту.` Њихова храна је у облику геометријских фигура; становници могу да чују музику сфера; када желе да уделе комплимент, они описују одређену особу ромбовима, круговима; презиру примењену геометрију. Познају једино математику и музику, у осталом су `смотани и тупави`. Балнибарбија је земља у којој се примењују идеје настале у Лапути. Гуливер посећује њихову Академију која је у основи пародија академских пројеката, научника који се баве практичним стварима на изврнут начин. Ту покушавају да од краставца добију сунчеву светлост; да од измета направе првобитну храну, да претворе лед у барут, да зидање куће почну од крова ка темељу, да унапреде језик избацивањем свих речи и сл. Глубдубдриб је острво волшебника и чаробњака, који кореспондирају са мртвима. Мртви су им ништа више него слуге, а Гуливеру омогућују увид у историју и истину о неким догађајима који су другачије представљени. Ту Гуливер мења своје конзервативно мишљење: `Како сам ниско мишљење имао о људској мудрости и поштењу, кад сам тачно сазнао које су биле побуде и поводи за велике потхвате и револуције у оном свету, и каквим бедним случајностима они захваљују за свој успех.` Лугнаг - у Лугнагу среће бесмртна бића - струлдбурге, који се ретко рађају, али их има доста. Гуливер прво прича шта би он све радио и како би искористио своју бесмртност што конструктивније. Затим му се предочава оно шта заиста бесмртност значи - не вечна младост, већ вечни живот, који не искључује старост. Напротив, много је заступљенија од младости. Слика старости је доведена до хиперболе). Ти људи се после осамдесете године распадају, постају сенилни и мрзовољни, сити живота, добијају и прегршт нових мана, постају живи лешеви. То је сурова и груба визија човека - тело је стално предмет описа (удружено са прљавштином, нискошћу). Четврти део: Путовање у земљу Хуинхма (7. септембар 1710. - 2. јул 1715.) Земља Хуинхма је заправо земља коња. Коњи су овде представљени као разумна бића, чак и више од тога - они су Савршенство Природе (на њиховом језику - Хуинхми). Насупрот њима стоје људи, Јахуи, потпуно деградирани, неутешна појава која би можда кореспондирала једино са пацовима по љигавости. Ова земља несумњиво представља утопијско устројство. Овде је идеалитет хуманости везан за животиње - коње, људи је не поседују. Гуливер се налази на средини - између Јахуа (сличност по изгледу) и Хуинхма (сличност по разуму). Хуинхми не познају лаж; постоје само `ствари које јесу` и `ствари које нису`. Проблем у комуникацији постоји чак и у тренутку када Гуливер овлада потпуно језиком - Хуинхми, заправо, бивају они који не разумеју Гуливера, јер немају речи за моћ, власт, закон, рат, казну итд. Они су наги, природно несакривени - потпуно су природни јер не компликују ствари природе, они не болују ни од какве болести, умиру од старости. Уз то, не познају никакве телесне нелагодности, немају страх од смрти (схватају је као део тока природе). Долази поново до промене перцепције - Гуливер када је први пут видео коње како се уљудно и разумно понашају, питао се како је то могуће код једне неразумне животиње. Хуинхми се касније чуде Гуливеровом напретку у језику, на њега гледају као `на чудо да једна неразумна животиња показује толика својства разумних створења`. Готово су били убеђени да је један од Јахуа, али нису могли да се начуде откуд тај `привид разума`. Гуливер им подробно прича о Енглеској, и Европи уопште - Један од Хуинхма, његов господар већину ствари прихвата са крајњим неразумевањем: `Језик је за то да један другог разумемо и да се обавестимо о чињеницама; сад, ако неко каже ствар која није, ти циљеви су осујећени, јер се онда заправо не може рећи да сам га разумео, и не само што нисам добио обавештење, него сам стављен у горе стање но што је незнање, јер сам наведен да верујем да је нешто црно кад је бело, кратко кад је дугачко. То су били сви његови појмови о способности лагања које људска створења тако добро разумеју.` На сличан начин реагује и кад чује о узроцима ратова, револуција и сличних непотребних ствари. У њему се први пут јавља `душевни немир` и презире чињеницу да Јахуи тако одвратни ипак не чине такве гнусне ствари какве се чине у Гуливеровој земљи, иако њега сматра за мудријег од обичног Јахуа. Хуинхми немају представу о злу у једном разумном бићу. Питају се како је могуће да разумно биће - који види разлику између добра и зла - ипак изабере зло. Чак немају ни реч за било шта лоше; уколико баш морају да употребе нешто слично - додају суфикс Јаху на неку реч. Писац се у разговору са коњем мења - почиње да схвата савршеност коња наспрам људске несавршености. Ипак, јако несрећан мора да напусти острво јер га тамошње власти сматрају за Јахуа. Враћа се у Енглеску и људе посматра као смрдљиве Јахуе. То је коначна мизантропија и осећај крајње нелагодности према људској врсти. Ми очекујемо да Гуливер на крају свог путовања пронађе себе, но дешава се нешто потпуно другачије - наилазимо на Гуливера усамљеника са неоствареним жељама и немогућношћу да их оствари. Карактеризација Лик Гуливера је јако чврст, он је тај који повезује књиге. Но, он је просечан, он је репрезент обичног Енглеза, репрезент просека, који као да нема карактера. Он нема својстава, нема дубинску димензију. Гуливер никада не говори своје мишљење; он описује опште стање, никада лично. У ретким ситуацијама квалификује извесне вредности. Ми о њему знамо јако мало, не знамо чак ни како изгледа. Он је заправо инструмент читаве приповести. Обликован је и формиран тиме што излази- он није само репрезент Енглеске, већ и њен резултат. То је јунак испраног мозга. Ипак, он се мења кроз целу књигу, развија се као лик. Овде развој није онај у правом смислу - овде је то више спознаја која доводи до других односа и према властитом свету.`

DIVLJI FUDBAL DEČACI KOMPLET OD DEVET KNJIGA SA SLIKE (KOMPLET 1-10 bez knjige broj 3) Autor - Joahim Masanek Ilustrovao - Jan Birk Izdavac - Beli Put , 2009. Mek povez , format 20x12 , latinica Odlicno ocuvane , kao na slici 1. DIVLJI FUDBAL DEČACI - leon Superdribler 2. DIVLJI FUDBAL DEČACI - feliks Vihor 3. / 4. DIVLJI FUDBAL DEČACI - juli Cetvorka u jednoj osobi 5. DIVLJI FUDBAL DEČACI - denis Lokomotiva 6. DIVLJI FUDBAL DEČACI - raban Junak 7. DIVLJI FUDBAL DEČACI - maksi Superstrelac maksimilijan 8. DIVLJI FUDBAL DEČACI - fabi Najbrze desno krilo na svetu 9. DIVLJI FUDBAL DEČACI - joska Sedmi konjički 10. DIVLJI FUDBAL DEČACI - marlon broj 10 Družinu dečaka ujedinjuje neizmerna strast za fudbalom. Ali nije to jedino što ih veže – imaju zajedničku želju da uspeju, da se nikada ne predaju, ni u najbezizlaznijim situacijama. Okuplja ih životna radost. To su priče o prijateljstvu, takmičarskim uspesima i neuspesima, rivalitetu, pobedi i porazu. Svi su naizgled mirni, ali kad podivljaju, nema spasa ni najopakijim protivnicima… Svet Divljih dečaka je stvoren na osnovu postojećeg dečjeg tima. Autor je zaista pravi trener i otac dvojice od dečaka koji učestvuju u uzbudljivim događajima. Moto ekipe je je: „Sve je kul, dok ne podivljamo!“ Trener Vili iznenađuje Divlje dečake senzacionalnom vešću: divlji fudbaleri treba da učestvuju na gradskom dvoranskom prvenstvu. Hala za treniranje mora da se stvori - i pokreeet! Ali Maksi Superstrelac iznenada gubi svoj najjači šut na svetu. A on je Divljim dečacima neophodan za pobedu! Ali još gore je to što je Maksi izgubio glas. Ne može više da izusti ni jednu jedinu reč. Tu pomaže samo šok-terapija: Maksijevi prijatelji će inscenirati najjeziviju horor noć svih vremena... Recenzija Romani o „Divljim dečacima“, podeljeni su u tomove, a svaki tom, tj. svaku priču kazuje drugi dečak. Već po ovakvom pristupu i koncepciji, oni su drugačiji od svega što možete pronaći u našim knjižarama. Nalik na TV seriju u nastavcima, knjige o „Divljim dečacima“ pune su zanimljivih obrta, dramatičnih zapleta i uzbudljivih završnica. Takođe, ovo su i prvi dečji romani o fudbalu. U potpunosti prate dečju logiku i njihov način razmišljanja. Zahvaljujući tome, svaki dečak će se brzo i lako identifikovati sa nekim od likova. Sa druge strane, većina odraslih čitalaca ove knjige su, verovatno, roditelji. Međutim, i oni će se lakše identifikovati sa „Divljim dečacima“, a ne sa njihovim roditeljima. Naime, ova knjiga pleni nostalgijom i pitanjima da li smo nekada i sami bili takvi, kao dečaci iz ovih romana. Da li je njihova ljubav prema fudbalu, njihova srčanost, laka zapaljivost, dečja naivnost... samo pitanje uzrasta ili, možda, karaktera? Možemo li da opravdamo svoju ozbiljnost i netoleranciju prema deci time što smo, prosto, prerasli ono što je, nekada nama, a danas njima istinski, suštinski važno? „... Ovo što čitate nije knjiga za decu. Ovo je stvarno! Stvarno kao život!...“ Već na prvoj stranici ove „stvarne kao život“ knjige naći ćete objašnjenje zašto će vas priča o osmorici dečaka koji sebe i svoj fudbalski tim nazivaju „Divlji dečaci“ toliko omađijati. Zaista, ovo nije obična knjiga za decu. Osam „Divljih dečaka“ po mnogo čemu su najbolji. Jedan ima najjači šut, drugi je najbrže krilo, treći je najveći dribler... svako je u nečemu najbolji, ili bar oni tako o sebi misle. Oni dele zajedničku strast prema fudbalu, ali i jedni prema drugima, za zajedničkim druženjem i to je tajna koju njihovi roditelji teško mogu razumeti. U ovim knjigama ćete naći brojne primere očuvanja i dokazivanja prijateljstva, solidarnosti, motivisanosti, nesebičnosti... Na primer, kada Maks dobije čak dvadeset dana kućnog pritvora, ova visoka kazna utiče da njegovi prijatelji potpuno zanemare da su i sami kažnjeni. Njihova potištenost rezultat je saosećanja i solidarnosti sa Maksom koji je kažnjen najvećim brojem dana u pritvoru. Međutim, pošto su u pitanju deca a ne odrasli ljudi, jedna emocija začas pretrči drugu. Zaboravljajući svoje kazne, dečaci beže iz svojih pritvora jer motiv koji imaju nadjačava svaku kaznu. Motivi su: dugo očekivani raspust, igralište, fudbal, biti zajedno.... Deca ne misle na posledice. Oni sebe žele da vide kao neustrašive, moćne, neukrotive, tj. „divlje“ dečake. Ipak, kada njihovo igralište zauzme tim „Večiti pobednici“ i dečaci stariji od njih četiri-pet godina, poznati po lošem glasu... njihov divlji i neukrotivi duh se brzo gasi. Strah postaje njihov najgori protivnik. Jedan od sigurnih puteva zdravog odrastanja jeste pronalaženje i poštovanje pravih autoriteta. Oni uspevaju decu da usmeravaju ka određenom putu. Trener Vili nije ni učitelj, ni fudbaler, čak ni sportista. On je bivši fudbalski as, sadašnji prodavac u kiosku pored igrališta. Dečaci o njemu ne znaju mnogo. Ipak, kada je postao njihov trener i prvog dana im zadao vežbanje da samo trče, drugog dana umesto fudbalske ponudio tenisku lopticu, sledećeg dana uveo psa u igru... i pored tih neobičnih metoda, „Divlji dečaci“ su prepoznali pravi autoritet i umeli da ga poštuju. Vili ih je učio timskom radu, nepopustljivosti, upornosti, očuvanju vatre za svoju strast. Priču o „Divljim dečacima“ govori nam Leon, superdribler. Jedan od njegovih nadimaka je Neustrašivi. Leon je lovac na golove i dodavač. Tačnije, to bi trebalo da bude. Ipak, tek zahvaljujući Viliju, on uspeva da zaista dodaje loptu umesto što stalno pokušava da sam zada gol. Podređujući potrebu da bude heroj, on vremenom shvata značaj timske igre i zadovoljstvo kada se uspeh deli. On govori u prvom licu, ali se kroz knjigu ne stiče utisak da je on po bilo čemu – glavni. Leon ulazi u prvi plan tek kada na njegov predlog dva dečaka budu izbačena iz tima i zamenjena novim. Da li je Leon zaboravio na važnost drugarstva? Ili je želja za pobedom nadjačala prijateljstvo? Međutim, da je ova knjiga puna obrta i preokreta, pokazuje i završnica, jer je upravo jedan od izbačenih dečaka na utakmici protiv „Večitih pobednika“ postao heroj i u svojim, i u očima svojih prijatelja. Ovih osam „Divljih dečaka“, za koje ćete od prve stranice navijati kao na svakoj pravoj utakmici, ponudili su nam priču o odrastanju van zidova, o slobodi, o važnosti jurenja za sopstvenim snom. Opisi kako nesmetano trče po travi jureći za loptom, danima, bez prisustva roditelja, našoj deci ne mogu biti bliski. Nažalost, ne samo to, prijateljstva među našom decom sve manje liče na ono što među sobom imaju, nesvesno čuvaju i grade „Divlji dečaci“. Umesto da se grupišu dve po dve drugarice ili druga, ponudite kroz ovu knjigu svom detetu ideju da se sa svojim prijateljima ujedine oko neke ideje, nekog njihovog cilja, hobija. „Divlji dečaci“ su savremene priče, o deci danas. Oni su moderna verzija musketara kojima je prijateljstvo iznad svega i koji nisu zaboravili svoj osnovni moto: Svi za jednog, jedan za sve! Jelena Holcer

Није Mi namera da prodam, ne rasparujem! Pre bih voleo da имам информацију о својој колекцији. nASLOVI KOJE IMAM nisu UVEK PRVA IZDANJA (BROJ NA KRAJU REDA)! 159 Adam Vučjak Branko Hribar Zlatko Bourek 1976. 205 Ala je lep ovaj svet Jovan Zmaj Jovanović Zlatko Bourek 1981 30 Alica u zemlji čudesa Lewis Carroll Raul Goldoni (ilustracije); Edo Murtić (naslovnica) 1959 16 Bajke Charles Perrault Zlatko Prica (linorezi naslovnice i ilustracije) 1958 127 Bajke i priče: izbor Hans Chistian Andersen Gita Rosenzweig 1971 49 Bambi Jedan život u šumi Felix Salten Fedor Vaić (ilustracije); Slavko Barlović (naslovnica) 1962 99 Bambijeva djeca Felix Salten Branko Vujanović 1968 61 Basne Izbor Ezop Boninus de Boninus de Ragusio (Dobruško Dobričević Dubrovčanin) – ilusT; Ferdinand Kulmer (nasl); 1963 196 Bašta starca Radosava Jevrem Brković Marija Putra-Žižić 1980 288 Bijeli svijet Jozo Vrkić Matko Trebotić 1990 263 Bosonogi general Zvonimir Balog Zvonimir Balog (ilustracije); Branko Vujanović (likovni urednik) 1988 98 Čavlićevi doživljaji Gabriella Parca i Marcello Argilli Ismet Voljevica 1967 142 Četiri dječaka i jedan pas Božena Loborec Branko Vujanović 1973 58 Ciciban i druge pjesme za djecu Oton Župančić Ferdinand Kulmer 1962 37 Čipolino Gianni Rodari Fedor Kulmer 1960 237 Čistač obuće Ranko Pavlović Eugen Kokot 1985 75 Crna braća/ Učiteljica Breda France Bevk Ismet Voljevica 1963 200 Čudnovata istina Zlatko Krilić Vjera Lalin 1980 70 Đelsomino u zemlji lažljivaca Gianni Rodari Ordan Petlevski 1963 298 Dimnjačar briše kući nos Dubravko Detoni Borivoj Dovniković 1990 1 Dječak sa dva imena Anton Ingolič Zdenko Kalina 1957 123 Dobar dan! Mladen Kušec Ilustracije izradili učenici osnovnih škola 1970 152 Dobro lice Nada Iveljić Maria Duga 1974 157 Dolina zečeva Nikola Pulić Vlado Jakelić 1976 8 Don Quichotte Život i djela oštroumnog viteza Erich Kästner (prepričao) Horst Lemke (ilustracije iz originala) 1958 273 Donatela Mladen Kušec 1989 216 Dva dječaka Zdenka Čop Eugen Kokot 1983 29 Emil i detektivi Erich Kästner W. Trier (ilistracije); S. Binički (naslovnica) 1959 269 Filipini iza ugla Tito Bilopavlović Ninoslav Kunc 1988 6 Heidi Johanna Spyri Raul Goldoni (naslovnica) 1957 220 Hoću ljutić, neću mak Vesna Parun Zdenka Pozaić Vujanović 1983 88 Hrabriji nego igračka Vojin Jelić Slavko Šohaj 1965 190 Igre i igračke Dušan Radović Zlatko Bourek 1979 185 Ježek Danko Oblak Vjera Lalin 1978 55 Junaci Pavlove ulice Ferenc Molnar Ismet Voljevica 1962 34 Kad bi drveće hodalo Grigor Vitez Ivo Šebalj 1959 253 Knjiga o džungli Rudyard Kipling Igor Kordej 1987 26 Knjiga radosti I / Fedor Vaić i Stevo Binički 1958 130 Koko u Parizu Ivan Kušan Đuro Seder 1972 104 Konjić sa zlatnim sedlom Nada Iveljić Danica Rusjan 1968 140 Krijesnice Stanislav Femenić Zlata Živković- Žilić 1973 146 Lažeš, Melita Ivan Kušan Nedeljko Dragić 1974 174 Lipa Boro Pavlović Ivan Lacković 1977 47 Mali buntovnik France Bevk Dalibor Parać (ilustracije); Ivan Švertasek (naslovnica) 1962 133 Mali princ Antoine de Saint- Exupéry Antoine de Saint- Exupéry 1973 231 Malinovac i slamčica/ Veliki pljusak Éva Janikovszky Zvonko Lončarić 1985 21 Mama, volim te William Saroyan Edo Murtić (naslovnica) 1958 217 Mazge i češljugari Tone Seliškar Ivica Antolčić 1983 210 Medvjed u zelenoj bundi Pero Zlatar Vlado Jakelić 1981 134 Miško Vlatko Šarić Branko Vujanović 1973 27 Modri prozori Danko Oblak Albert Kinert 1958 282 More pod sjevernom zvijezdom Palma Katalinić Mirjana Mlinarić 1990 271 Na zlatnom tragu Đorđe Ličina Radovan Devlić 1989 197 Ne mogu bez snova Mira Alečković Zdenka Pozaić 1980 198 Ne okreći se, sine Arsen Diklić Eugen Kokot 1980 117 Neboder C-17 Dragan Lukić Đuro Seder 1970 118 Ništa bez Božene Mladen Bjažić i Zvonimir Furtinger Danica Rusjan 1970 303 Noso Rog: pripovijesti iz prapovijesti izabrala Ljerka Car Matutinović Flaminia Siciliano 1991 `302 (Eko)` Novele iz životinjskoga svijeta Miroslav Hirtz Aleksandar Žiljak (naslovnica) + 1927 1991 207 Od kuće do škole Dragan Lukić Zlata Živković- Žilić 1981 222 Okamenjeni vukovi Ahmet Hromadžić Branka Ćetković 1983 191 Orlovi rano lete Branko Ćopić Ivica Antolčić 1979 176 Otključani globus Pero Zlatar Vasko Lipovac 1977 69 Pinokio Čudnovati doživljaji jednoga lutka Carlo Collodi Gita Rosenzweig- Trkulja 1963 137 Pipi Duga Čarapa Astrid Lindgren Zlata Živković- Žilić 1973 2 Pirgo Anđelka Martić Slavko Marić (ilustracije); Raul Goldoni (naslovnica) 1957 106 Pjesme četiri vjetra / Griše Bojadžijev 1968 202 Poletarci Josip Pavičić Vlado Jakelić 1980 203 Posljednji zvižduk Zvonimir Milčec Nedeljko Dragić 1981 177 Potopljena galija Anton Ingolič Miro Usenik 1978 18 Preokrenuto drvo Krišan Čandar Albert Kinert 1958 225 Priča starog kamena Desanka Maksimović Biserka Baretić 1984 109 Pričanje Cvrčka moreplovca Palma Katalinić Diana Kosec- Bourek 1969 48 Priče braća Grimm Ferdinand Kulmer 1962 50 Priče Hans Christian Andersen Michieli Ž. Katarina 1962 36 Priče iz davnine Ivana Brlić- Mažuranić Albert Kinert 1958 65 Priče mačke na grani Marcel Aymé Tomislav Hruškovec 1963 169 Prva ljubav Miroslav Antić Nives Kavurić Kurtović 1977 74 Ptice na česmi Desanka Maksimović Ivan Kožarić 1963 53 Robin Hud Jens Sigsgaard Raul Goldoni 1962

Prvo izdanje Džoana K. Rouling J. K. Rowling Hari Poter - Relikvije smrti Hari Poter (engl. Harry Potter) serijal je romana fantazije koje je napisala britanska književnica Dž. K. Rouling. Romani govore o životu mladog čarobnjaka, Harija Potera, i njegovih prijatelja Hermione Grejndžer i Rona Veslija, učenika Hogvortske škole za čarobnjaštvo i vještičarenje. Okosnica radnje romana je Harijeva borba protiv Lorda Voldemora, mračnog čarobnjaka koji namjerava da postane besmrtan, zbaci čarobnjačko upravno tijelo poznato kao Ministarstvo magije i potčini sve čarobnjake i Normalce (nemagične ljude). Od objavljivanja prvog romana, Hari Poter i Kamen mudrosti, 26. juna 1997. godine, knjige su stekle ogromnu popularnost, kritička priznanja i komercijalni uspijeh širom svijeta. Privukle su široku publiku, kako odraslih tako i mlađih čitaoca, i često se smatraju temeljima moderne književnosti za odrasle.[2] Serijal je takođe dobio kritike zbog sve naglašenijih mračnih tonova kroz razvoj serijala, kao i zbog često strašnog i grafičkog nasilja koje prikazuje. Do februara 2018. godine, knjige su prodate u više od 500 miliona primjeraka širom svijeta, čineći je time najprodavanijim serijalom knjiga u istoriji, prevedenim na 80 jezika.[3] Posljednje četiri knjige su uzastopno postavljale rekorde kao najbrže prodavane knjige u istoriju, sa posljednjim nastavkom koji se prodao u oko 11 miliona kopija u SAD u roku od 24 sata od objavljivanja. Serijal su na engleskom jeziku prvobitno objavila dva izdavača, Bloomsbury u Ujedinjenom Kraljevstvu i Scholastic Press u Sjedinjenim Državama. Predstava, Hari Poter i ukleto djete, zasnovana na priči koju je napisala Roulingova, premijerno je izvedena u Londonu 30. jula 2016. godine u Dvorskom pozorištu, a scenario je objavio Little, Brown. Prvobitnih sedam knjiga je Vorner bros adaptirao u serijal od osam filmova, koji je treći filmski serijal svih vremena od februara 2018. godine. Godine 2016, ukupna vrijednost franšize Hari Poter procijenjena je na 25 milijardi dolara,[4] što Harija Potera čini jednom od najvećih medijskih franšiza svih vremena. Niz od mnogo žanrova, uključujući fantaziju, dramu, odrastanje i britansku školsku priču (koja uključuje elemente misterije, trilera, avanture, horora i romantike), svijet Harija Potera istražuje brojne teme i uključuje mnoga kulturna značenja i reference.[5] Prema Roulingovoj, glava tema je smrt.[6] Ostale glavne teme u serijalima su predrasude, korupcija i ludilo.[7] Uspijeh knjiga i filmova omogućio je franšizi Hari Poter da se proširi sa brojnim izvedenim radovima, putujuća izložba koja je premijerno izvedena u Čikagu 2009. godine, studijska turneja u Londonu koja je otvorena 2012. godine, digitalna platforma na kojoj Roulingova ažurira serijale sa novim informacijama i uvidom, kao i pentalogija spin-of filmova koja je premijerno prikazana u novembru 2016. godine sa Fantastičnim zvjerima i gdje ih naći, među mnogim drugim dešavanjima. Najskorije jeste tematska atrakcija poznata kao Čarobni svijet Harija Potera, koja je izgrađena u nekoliko Universal Parks & Resorts zabavnih parkova širom svijeta. Radnja[uredi | uredi izvor] Detaljnije: Fiktivni univerzum Harija Potera Središnja ličnost serijala je Hari Poter, dječak koji živi u Sariju, sa njegovim tečom, tetkom i rođakom — porodica Darsli — i sa 11 godina otkriva da je čarobnjak, iako živi u običnom svijetu nemagičnih ljudi poznatih kao Normalci.[8] Čarobnjački svijet postoji paralelno sa svijetom Normalaca, iako je skriven i u tajnosti. Njegove čarobnjačke sposobnosti su urođene, a djeca sa takvim sposobnostima su pozvana da pohađaju čarobnjačke škole koje ih podučavaju neophodnim vještinama korisnim za uspihe u svijetu čarobnjaka.[9] Hari postaje učenik Hogvortske škole magije i čarobnjaštva, čarobnjačke akademije u Škotskoj, i tu se odvija većina događaja u serijalu. Dok se Hari razvija kroz svoju adolescenciju, on uči da prevaziđe probleme sa kojima se suočava: čarobne, društvene i emotivne, uključujući i obične tinejdžerske izazove kao što su prijateljstva, zaljubljenost, romantične veze, školske obaveze i ispiti, anksioznost, depresija, stres i veći test pripreme za sukob koji predstoji u čarobnjačkom britanskom sve nasilnijem drugom čarobnjačkom ratu. Svaki roman bilježi jednu godinu u Harijevom životu[10] tokom razdoblja od 1991. do 1998. godine.[11] Knjige sadrže i mnoge flešbekove, koje Hari često doživljava gledajući sjećanja drugih likova u uređaju zvanom Sito za misli. Okolina koju je Roulingova stvorila intimno je povezana sa stvarnošću. Britanska čarobnjačka zajednica iz knjiga Harija Potera inspirisana je britanskom kulturom devedesetih godina 20. vijeka, evropskim folklorom, klasičnom mitologijom i alhemijom, sjedinjavajući objekte i divlje životinje kao što su čarobni štapići,[12] čarobne biljke, napici, čarolije, leteće metle, kentauri i druga čarobna stvorenja, Relikvije smrti i Kamen mudrosti, pored ostalih koje je izumela Roulingova. Dok je fantazijska zemlja Narnija alternativni univerzum, Srednja zemlja Gospodara prstenova je mitska prošlost, čarobni svijet Harija Potera postoji kao paralelni stvarnom svijetu i sadrži čarobne verzije običnih elemenata svakodnevnog života, sa radnjom koja se uglavnom odvija u Škotskoj (Hogvorts), Vest-kantriju, Devonu, Londonu i Sariju u jugoistočnoj Engleskoj.[13] Svijet dostupan samo čarobnjacima i čarobnim bićima sastoji se od fragmentirane zbirke neprimjetnih skrivenih ulica, drevnih pabova, usamljenih seoskih imanja i skrovitih dvoraca nevidljivih za Normalce.[9] Rane godine[uredi | uredi izvor] Kada se prvi roman iz serije, Hari Poter i Kamen mudrosti, otvori, očigledno je da se neki značajan događaj odigrao u čarobnjačkom svijetu — događaj koji je bio tako izvanredan, da su čak i normalci (nemagični ljudi) primjetili znakove tog događaja. Puna pozadina ovog događaja i prošlost Harija Potera postepeno se otkriva kroz serijal. Nakon uvodnog poglavlja, knjiga preskače u vrijeme koje je bilo neposredno pred 11. rođendan Harija Potera i upravo u tom trenutku počinje da se otkriva njegova magična pozadina. Uprkos očajnom pokušaju Harijevog tetka i tetke da spriječe Harija da uči o svojim sposobnostima, njihovi napori su uzaludni. Hari upoznaje poludžina, Rubijusa Hagrida, koji je takođe njegov prvi kontakt sa čarobnjačkim svijetom. Hagrid otkriva da je čuvar ključeva i imanja u Hogvartsu, kao i nešto od Harijeve prošlosti. Hari saznaje da je, kao beba, bio svjedok ubistva svojih roditelja od strane moći željnog mračnog čarobnjaka Lorda Voldemora, koji je kasnije pokušao da ga ubije.[14] Umjesto toga, desilo se neočekivano: Hari je preživio samo sa ožiljkom u obliku munje na čelu kao uspomenu na napad, a Voldemor je ubrzo nestao, ozbiljno oslabljen njegovom vlastitom kletvom. Kao nesvjesni spasitelj od Voldemorove vladavine terora, Hari je postao živa legenda u čarobnjačkom svijetu. Međutim, po nalogu časnog i dobro poznatog čarobnjaka Albusa Dambldora, Hari koji je ostao bez roditelja smješten je u kuću neprijatnih rođaka Normalaca, Darslijevih, koji su ga čuvali na sigurnom, ali se loše odnosili prema njemu, što je uključivalo i njegovo zatvaranje u ormar bez obroka i tretiranje kao sluge. Hagrid je tada i zvanično pozvao Harija da pohađa Hogvortsku školu za čarobnjaštvo i vještičarenje, čuvenu školu magije u Škotskoj koja obrazuje mlade tinejdžere o njihovom magičnoj razvoju tokom sedam godina, od 11. do 17. godine. Uz Hagridovu pomoć, Hari se priprema za prvu godinu na Hogvortsu. Dok Hari počinje da istražuje magični svijet, čitalac se upoznaje sa mnogim osnovnim lokacijama koje se javljaju tokom serijala. Hari upoznaje većinu glavnih likova i stiče svoja dva najbolja prijatelja: Rona Veslija, zabavnog člana drevne, velike, sretne, ali siromašne čarobnjačke porodice, i Hermionu Grendžer, nadarenu, oštroumnu i vrijednu vješticu nemagičnog porijekla.[14][15] Hari se upoznaje i sa školskim učiteljem napitaka, Severusom Snejpom, koji iskazuje uočljivo duboku i nepokolebljivu odbojnost prema njemu, i bogato derište Draka Melfoja s kojim ubrzo postaje neprijatelj i učitelja odbrane od mračnih vještina, Kvirinusom Kvirelom, za koga se kasnije ispostavilo da je Voldemorov saveznik. Hari takođe otkriva svoj talenat letjenja na metli i postale član kvidič tima svog doma, sporta u čarobnjačkom svijetu u kome igrači lete na metlama. Prva knjiga se završava Harijevim drugim sukobom sa Voldemorom, koji, u potrazi za povratkom svog tijela, želi da dobijem moć Kamena mudrosti, supstance koja daruje vječni život i pretvara bilo koji metal u čisto zlato.[14] Serijal se nastavlja sa knjigom Hari Poter i Dvorana tajni, u kojoj je opisana Harijeva druga godina školovanja u Hogvortsu. Njegovi prijatelji i on istražu pedeset godina staru misteriju koja se čini neobično povezana sa nedavnim zlokobnim događajima u školi. Ronova mlađa sestra, Džini Vesli, koja upisuje prvu godinu na Hogvortsu, pronalazi staru bilježnicu u njenim stvarima za koju se ispostavlja da je dnevnik prethodnog učenika, Toma Marvola Ridla, za koga se kasnije otkrivao da je Voldemorova mlađa ličnost, koja je bila usmjerena ka oslobađanju škole od „blatokrvih”, što je pogrdan naziv za čarobnjake i vještice nečarobnog porijekla. Sjećanja Toma Ridla nalazila su se u tom dnevniku i kada se Džini počinje povjeravati dnevniku, Voldemor je zaposjeda. Kroz dnevnik, Džini djeluje po Voldemorovim naređenjima i nesvjesno otvara „Dvoranu tajni”, čime oslobađa drevno čudovište, za koje se kasnije otkriva da je bazilisk, a koji počinje napadati učesnike po školi. Ubija one koji s njim ostvare neposredni kontakt očima i skamenjuje one koji ga gledaju posredno. Knjiga predstavlja i novog učitelja odbrane od mračnih vještina, Gilderoja Lokharta, veoma veselog, samouvjerenog čarobnjaka sa pretencioznom fasadom, za koga se kasnije ispostavilo da je prevarant. Hari kroz upoznavanje sa istorijom škole otkriva i predrasude koje postoje u čarobnjačkom svijetu i saznaje da je Voldemorova vladavina terora bila često usmjerena na čarobnjake i vještice koji su potomci Normalaca. Hari takođe otkriva svoju urođenu, ali rijetku, sposobnost govora zmijskog jezika, koja se često povezuje sa mračnim vještinama. Kada je Hermiona napadnuta i skamenjena, Hari i Ron konačno sastavljaju slagalicu i otključavaju Dvoranu tajni, u kojoj Hari uništava dnevnik i spašava Džini, a time uništava i dio Voldemorove duše. Na kraju knjige se otkriva da je Licijus Melfoj, Drakov otac i supanik Ronovog i Džininog oca, krivac koji je ubacio knjigu u Džinine stvari i time donio dnevnik u Hogvorts. Treći roman, Hari Poter i zatvorenik iz Askabana, prati Harijevu treću godinu obazovanja na Hogvortsu. To je jedina knjiga u kojoj se Voldemor ne javlja ni u bilo kom obliku. Umjesto toga, Hari mora da se suoči sa saznanjem da je meta Sirijusa Bleka, najboljeg prijatelja svog oca, i, prema Čarobnjačkom svijetu, odbjeglog masovnog ubice koji je pomagao u ubistvu Harijevih roditelja. Dok se Hari bori sa svojom reakcijom na dementore — mračna stvorenja sa moćima da proždru ljudsku dušu i hrane se očajem — koji navodno štite školu, on poseže za Remusom Lupinom, učiteljem odbrane od mračnih vještina za koga se na kraju otkriva da je vukodlak. Lupin uči Harija odbrambenim mjerama koje su znatno iznad nivoa magije koju generalno vrše ljudi njegovih godina. Hari saznaje da su Lupin i Blek bili najbolji prijatelji njegovog oca i da je Bleka okrivio njihov četvrti prijatelj, Piter Petigru, koji se skrivao kao Ronom ljubimac pacov, Skabers.[16] U ovoj knjizi, naglašava se tema koja se ponavlja kroz serijal — u svakoj knjizi javlja se novi učitelj odbrane od mračnih vještina i nijedan od njih na toj poziciji ne ostaje duže od jedne školske godine. Voldemorov povratak[uredi | uredi izvor] Elefant haus bio je jedan od kafića u Edinburgu u kojem je Roulingova napisala prvi dio Harija Potera Tokom Harijeve četvrte godine na Hogvortsu (detaljno u knjizi Hari Poter i Vatreni pehar), Hari se nevoljno prijavljuje kao učesnik na Čarobnjački turnir, opasno i uzbudljivo takmičenje u kojem se tri „šampiona”, po jedan iz svake škole učesnice, moraju da se takmiče jedni sa drugima u tri zadataka kako bi osvojili Tročarobnjački kup. Ove godine, Hari je morao da se takmiči sa vješticom i čarobnjakom „šampionima” iz prekomorskoj škola Bobatons i Durmstrang, kao i sa jednom učesnikom iz Hogvortsa, zbog čega su se Harijevi prijatelji distancirali od njega.[17] Harija kroz turnir vodi novi učitelj odbrane od mračnih vještina, Alastor „Ludooki” Ćudljivko, za koga se ispostavlja da je varalica — prerušeni Voldemorov sljedbenik zvan Barti Krouč ml. Tačka u kojoj je misterija otkrivena označava prelasak serijala sa slutnje i neizvjesnosti u otvoreni sukob. Voldemorov plan bio je da Krouč iskoristi turnir kako bi Harija predao Voldemoru. Iako Hari uspijeva da pobjedne, Kedrika Digorija, drugog Hogvartsovog šampina na turniru, ubija Piter Petigru i Voldemor se vraća u čarobnjački svijet sa fizičkim tijelom.[18] U petoj knjizi, Hari Poter i Red feniksa, Hari mora da se suoči sa Voldemorom. Kao odgovor na Voldemorovo ponovno pojavljivanje, Dambldor je ponovo aktivira Red feniksa, tajno društvo koje djeluje iz tamne porodične kuće Sirijusa Bleka kako bi porazilo Voldemorove sluge i zaštitilo Voldemorove mete, naročito Harija. Uprkos Harijevom opisu Voldemorovih nedavnih djela, Ministarstvo magije i mnogi drugi u čarobnjačkom svijetu odbijaju da povjeruju da se Voldemorv vratio. U pokušaju da se suprostave i na kraju diskredituju Dambldora, koji je zajedno sa Harijem najistaknutiji u upozorava na povratak Voldemora u čarobnjački svijet, Ministarstvo postavlja Dolores Ambridž kao Velikog inkvizitora Hogvortsa i novog učitelja odbrane od mračnih vještina. Ona pretvara školu u diktatorski režim i odbija da dozvoli učenicima da nauče kako da se odbrane od mračnih vještina. Po Ronovom i Hermioninom prijedlogu, Hari osniva „Dambldorovu armiju”, tajnu grupu učenika koja je za cilj imala podučavanje učenika višim nivoima vještina odbrane od mračnih vještina koje je Hari naučio u svojim prethodnim susretima sa mračnim čarobnjacima. Kroz ove lekcije, Hari počinje da se zaljubljuje u popularnu i atraktivnu Čo Čang. Izvrćući školski rad, Ambridžova neprekidnim i upornim nastojanjima da ga dovede u nevolju i kaznene lekcije, Hari počinje da gubi san jer stalno sanja uznemirujuće snove o mračnom koridoru u Ministarstvu magije, praćena gorućom željom.Tada se otkriva važno proročanstvo o Poteru i Voldemoru,[19] a Hari otkriva da Voldemor i on imaju bolnu vezu, koja je dozvoljavala Hariju da telepatski vidi neke od Voldemorovih postupaka. U vrhuncu romana, Hari je prevaran time što je vidio kako muče Sirijusa i on je odmah odjurio u Ministarstvo magije. On i njegovi prijatelji suočavaju se sa Voldemorovim sljedbenicima (zvani Smrtožderi) u Ministarstvu magije. Iako blagovremeni dolazak članova Reda feniksa spašava živote tinejdžera, Sirijus Blek je ubijen u sukobu. U šestoj knjizi, Hari Poter i Polukrvni Princ, Voldemor počinje da vodi otvorene sukobe. Hari i njegovi prijatelji su relativno zaštićeni od te opasnosti u Hogvortsu. Oni su podložni svi poteškoćama adolescencije — Hari na kraju počinje da izlazi sa Džini, Ron počinje da se zaljubljuje u Lavander Braun, a Hermiona počinje da razvija romantična osjećanja prema Ronu. Negdje na početku romana, noseći svoje knjige, Hari dobija stari udžbenik za napitke ispunjen mnogim zabilješkama i preporukama koje je potpisao misteriozni pisac; „Polukrvni princ”. Ova knjiga je izvor školskog uspjeha i velikog priznanja koja je dobio od svog učitelja napitaka, Horacija Pužoroga, ali zbog mogućih čini koje su napisane u njoj, knjiga postaje razlog zabrinutosti. Kako se rat približavao, Harija je pohađao privatne časove sa Dambldorom, tokom kojih mu je pokazivao razne uspomene vezane za rani život Voldemora u uređaju zvanom sito sjećanja. Oni otkrivaju, da je Voldemor, kako bi sačuvao svoju život, svoju dušu podijelio na niz horkuksa — zlih začaranih predmeta koji su skriveni na različitim lokacijama, od kojih je jedna dnevnik uništen u drugoj knjizi.[20] Na svom putu da sakupi horkukse, Drako, koji se pridružio Smrtožderima, pokušava da napade Dambldora, i radnja kulminira kada Snejp, titularni Polukrvi Princ, ubija Dambldora. Hari Poter i relikvije Smrti, posljednji originalni roman u seriji, počinje neposredno nakon događaja u šestoj knjizi. Lord Voldemor je završio svoje uspinjanje na vlast i stiče kontrolu nad Ministarstvom magije. Hari, Ron i Hermiona su napustili školu kako bi pronašli i uništili preostale Voldemorove horkukse. Kako bi osigurali vlastitu sigurnost kao i sigurnost svojih porodica i prijatelja, oni su prisiljeni da se izoliraju. Ron se pretvarao da je bolestan, Hari se razdvojio od Darslijevih, a Hermiona je izbrisala sjećanje na roditelje. Dok su tragali za horkuksima, trojka saznaje detalje o drevnom proročanstvu o Relikvijama smrti, tri legendarna predmeta koji bi, kada se ujedine pod jednim čuvarem, navodnoj toj osobi omogućila da bude Gospodar smrti. Hari otkriva je njegov Nevidljivi ogrtač jedan od tih predmeta, dok je Voldemor tragao za Starozovnim štapićem, najmoćniji štapić u istoriji. Na kraju knjige, Hari i njegovi prijatelji uče o Dambldorovoj prošlosti, kao i Snejpove prave motive — on je djelovao u Dambldorovo ime od smrti Harijeve majke. Na kraju, Voldemor je ubio Snejpa zbog paranoje. Knjiga kulminira u bici za Hogvorts. Hari, Ron i Herminona, u saradnji sa članovima Reda feniksa i mnogim učiteljima i učenicima, brane Hogvorts od Voldemora, njegovih Smrtoždera i mnogih opasnih magičnih stvorenja. Nekoliko glavnih likova ubijeno je u prvom talasu bitke, uključujući Remusa Lupina i Freda Veslija, Ronovog starijeg brata. Nakon što je shvatio da je on horkuks, Hari se predaje Voldemoru u Mračnoj šumi, koji na njega baca kletvu smrti (avada kedavra). Branioci Hogvortsa se ne predaju i nakon što su saznali za moguću Harijevu smrt i nastavljaju da se bore. Hari se budi i suočava se sa Voldemorom, čiji su horkuksi uništeni. U konačnoj bici, Voldemora smrtna kletva se odbija od Harijeve odbrambene čini (ekspeliarmus) i ubija samog Voldemora. U epilogu „Devetnaest godina poslije” (postavljen 1. septembra 2017. godine)[21] opisuju se životi preživjelih likova i posljedice Voldemorove smrti na čarobnjački svijet. U epilogu, Hari i Džini su vjenčani i imaju troje djece, a Ron i Heminiona su takođe vjenčani i imaju dvoje djece.[22] Dopunski radovi[uredi | uredi izvor] Hari Poter i ukleto dijete[uredi | uredi izvor] Glavni članak: Hari Poter i ukleto dijete Hari Poter i ukleto dijete je dvodjelni pozorišni komad Vestendskog pozodišta.[23] Napisao ga je Džek Torn, na osnovu priče čiji su autori Dž. K. Rouling, Torn i režiser Džon Tifani. Premijerno je izvedena 30. jula 2016. godine u Dvorskom pozorištu u Londonu. Spis je izdat 31. jula 2016.[24] Priča se odvojia devetnaest godina nakon završetka Harija Potera i relikvija Smrti i prati Harija Potera, sada zaposlenog u Ministarstvu magije, i njegovog najmlađeg sina Albusa Severusa Potera. Zvanični sinopsis predstave objavljen je 23. oktobra 2015. godine:[25] Hariju Poteru nikad nije bilo lako, a nije mu lakše ni danas kad je prezauzeti službenik u Ministarstvu magije, muž i otac troje dece školskog uzrasta. Dok se Hari bori s prošlošću koja odbija da ostane tamo gde joj je mjesto, njegov najmlađi sin Albus, mora da se suoči s porodičnim nasljeđem koje nikad nije želio. Prošlost i sadašnjost zloslutno se miješaju, upozoravajući oca i sina da neprijatna istina ponekad leži tamo gdje je najmanje očekuješ. Knjige o fikciji[uredi | uredi izvor] Roulingova je proširila univerzum Harija Potera sa nekoliko kratkih knjiga koje su napravljene za različite dobrotvorne organizacije.[26][27] Godine 2001. godine, izdala je knjige Fantastične zvijeri i gdje ih naći (navodni Hogvortsov udžbenik) i Kvidič kroz vijekove (knjiga koju Hari čita radi zabave). Prihod od prodaje ove dvije knjige dodjeljen je dobrotvornoj organizaciji Comic Relief.[28] Godine 2007, Roulingova je napisala sedam rukopisnih kopija Pripovjesti Barda Bidla, zbirku bajki koja se javlja u posljednjem romanu, od kojih je jedna prodata na aukciji kako bi se prikupila sredstva za Dječiju grupu višeg nivoa, fonda za djecu ometenu u mentalnom razvoju u siromašnim zemljama. Knjiga je međunarodno objavljena 4. decembra 2008. godine.[29][30] Roulingova je takođe napisala prednastavak od 800 riječi 2008. kao dio dobrotvorne pomoću koju organizuje prodavac knjiga Voterston.[31] Sve tri knjige zadrže dodatne informacije o čarobnjačkom svijetu koje se ne nalaze u originalnim romanima. Godine 2016, izdala je još tri knjige: Hogvorts: Nepotpun i nepouzdan vodič, Kratke priče iz Hogvortsa o moći, politici i dosadnim poltergajstima i Kratke priče iz Hogvortsa o heroizmu, teškoćama i opasnim hobijima.[32] Veb-sajt Pottermore[uredi | uredi izvor] Roulingova je 2011. godine najavila nadolazeći projekat pod imenom Pottermore.[33] Pottermore je za javnost otvoren 14. aprila 2012. godine[34] i on je dozvolio korisnicima da sortiraju, biraju svoj čarobni štapić i igraju razne mini-igrice. Glavna svrha veb-sajta bila je da se korisniku omogući put kroz priču sa pristupom sadržaju koji ranje Roulingova nije otkrila, sa preko 18.000 riječi dodatnog sadržaja.[35] U septembru 2015. godine, veb-sajt je potpuno tehnički prevaziđen i većina dodataka je uklonjeno. Sajt je redizajniran i uglavnom se fokusira na informacije koje su već dostupne, a ne na istraživanje.[36] Prijem[uredi | uredi izvor] Književna kritika[uredi | uredi izvor] [ikona] Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. Društveni uticaj[uredi | uredi izvor] [ikona] Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. Kontroverze[uredi | uredi izvor] Glavni članci: Pravni sporovi oko serijala Hari Poter, Religijske rasprave oko serijala Harija Potera, Politika Harija Potera i Tanja Groter Knjige su bile predmet niza pravnih sporova, koji su proizašli iz raznih sukoba oko kršenja autorskih prava i povrede zaštitnog znaka. Popularnost i visoka tržišna vrijednost vodili su Roulingovu, njene izdavače, a i filskog distrubutera Varnera brosa da preuzmu zakonske mjere za zaštitu svojih autorskih prava, koja su uključivala zabranu prodaje imitacija Harija Potera, ciljajući vlasnike veb-sajtova sa domenom Hari Poter, pokrećući tužbu protiv Nensi Stofer kako bi se suprotstavili njenim optužbama da je Roulingova plagirala njen rad. Razni religiozni konzervativci su tvrdili da knjiga promoviše vještičarenje i religije kao što je Vika i stoga nisu pogodne za djecu, dok su brojni kritičari iznosili kritike zbog promovisanja različitih političkih programa. Knjige su izazvale kontroverze i u književnom i u izdavačkom svijetu. Od 1997. do 1998. godine, knjiga Hari Poter i Kamen mudrosti osvojila je skoro sve nagrade u UK koje su ocjenjivala djeca, ali nijednu nagradu za dječiju knjigu koju su ocjenjivali odrasli, a Sandra Beket je sugerisala da je razlog bio intelektualni snobizam prema knjigama koje su bile popularne među djecom. Godine 1999, dobitnik Vitberove nagrade za knjigu godine za djecu je prvi put ušao u uži izbor za glavnu nagradu, a jedan od sudija je zaprijetio ostavkom ako knjiga Hari Poter i Zatvorenik iz Askabana bude proglašena krajnjim pobjednikom; knjiga je završila na drugom mjestu, vrlo blizu iza pobjednika nagrade za poeziju, Šejmusovog prevodi anglosaksonskog epa Beovulf. Godine 2000, neposredno prije objavljivanja knjige Hari Poter i Vatreni pehar, prethodne tri knjige Harija Potera bile su na vrhu spiska bestselera Njujorka tajmsa, a treći spiska činile su knjige za djecu. Novine su otvorile novi odjeljak za dječije knjige, uključujući i fikciju i nefikciju, i prvobitno se računala prodaja samo knjiga za tvrdim povezom. Ovaj potez podržali su izdavači i prodavači knjiga. Godine 2004, Njujork tajms je dalje podijelio spisak dječijih knjiga, na kojoj su i dalje dominirale knjige Harija Potera u sekciji za serijale i pojedinačne knjige, a knjige Harija Potera su uklonjene iz odjeljka za pojedinačne knjige. Podjela 2000. izazvala je osudu, pohvale i neke komentare koji su isticali prednosti i nedostatke tog poteza.