U sazvezdju samospoznaje-Sada i onda,ovde i tamo Slobodan Macura Bg.2003,140 str. cena 200 din. —————————————— Seksualna inteligencija Dr.Seri Konrad,Dr. Majkl Milbern Temeljna studija koja vas uci kako da povecate vas „seksualni IQ“ i postignete vece seksualno zadovoljstvo Bg.2001,mek povez,243 strane. cena 600 din. ——————————————– Kraj igre Milorad-Mica Jovanovic Bg.2005,mek povez,219 str. cena 600 din. —————————————– 37-Egipatska magija E.A.Volis Badz Bg.1987,mek povez.189 str. cena 400 din. ——————————————– 38-Okultni Rajh Dz.Herbert Brenan Bg.2000,153 str. cena 400 din. ————————————— Sjecanje na buducnost Erich von Daniken Bg.1973,mek povez 224 str. cena 200 din. ————————————— Ima li zivota posle smrti Autor i izdavac Pavlovic Dragoljub Bg.1990,87 str. 200 din. ————————————— Biblijski kod Majkl Drosnin Bg.2004,241 strana,mek povez cena 400 din. ————————————— Smrt i reinkarnacija Dusan Pajin Gornji Milanovac-1990,mek povez,102 str. 400 din. ————————————— PARALELNI SVET fantazija ili stvarnost B. D. Benedikt tvrd povez , latinica , 251 strana Decje novine – Gornji Milanovac , 1989. godine cena 400 din. ————————————— Zagonetke drevne nauke Endru Tomas NS.1988,mek povez,135 strana,cena 300 din ————— Na putu astralne projekcije Maksimovic Momir Bg.1995,204 str. cena 300 din. —— Dok misli stvaraju kosmos Svetozar Dj. Radisic Bg.2006,mek povez,164 str. Cena 700 din. —————— Erotska vlaska crna magija (zlocini „zavezanih“ ljubavnika) Desimir Milenovic Bg.2006,123 str. 300 din

Pisanje ove monografije predstavljalo je veliki izazov za sve učesnike u njenoj izradi. Tim za izradu Crvene knjige ptica Srbije imao je zadatak da prikupi, analizira, protumači i u izveštaje o riziku od iščezavanja sažme i pretoči gotovo nesagledivu količinu podataka i znanja o pticama Srbije, koje su tokom skoro tri veka prikupljali prirodnjaci i naučnici različitih profesija. U knjizi su obrađene 352 pouzdano zabeležene vrste, procenjen je rizik od iščezavanja gnezdeće populacije 255 vrsta i negnezdeće populacije svih vrsta. Objavljivanjem Crvene knjige ptica Srbije stvoren je pouzdan instrument koji bi činio naučnu i stručnu osnovu za zaštitu i očuvanje divljih ptica naše zemlje. Crvenu knjigu napisao je tim od 36 autora: Dimitrije Radišić, Slobodan Puzović, Voislav Vasić, Marko Šćiban, Milan Ružić, Bratislav Grubač, Ante Vujić, Saša Rajkov, Radislav Mirić, Draženko Rajković, Miloš Radaković, Marko Tucakov, Uroš Pantović, Oto Sekereš, Atila Agošton, Daliborka Stanković, Goran Sekulić, Ivan Đorđević, Marko Raković, Nikola Stojnić, Jožef Gergelj, Nikola Matović, Nikola Stanojević, Milivoj Vučanović, Dejan Đapić, Ištvan Balog, David Grabovac, Ivan Medenica, Brano Rudić, Dragan Simić, Stefan Skorić, Dragan Gačić, Milica Radanović, Sandra Jovanović, Miroslav Vračarić, Anka Vuletić. Urednici knjige su: Dimitrije Radišić, Voislav Vasić, Slobodan Puzović, Milan Ružić, Marko Šćiban, Bratislav Grubač, Ante Vujić. Knjiga je pisana dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku i bogato ilustrovana kartografskim prikazima, fotografijama i crtežima. Naslov: Crvena knjiga faune Srbije 3, Ptice / Red book of fauna of Serbia 3, Birds Izdavač: Завод за заштиту природе Србије Strana: 552 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 29 cm Godina izdanja: 2018 ISBN: 978-86-80877-60-0

Pisanje ove monografije predstavljalo je veliki izazov za sve učesnike u njenoj izradi. Tim za izradu Crvene knjige ptica Srbije imao je zadatak da prikupi, analizira, protumači i u izveštaje o riziku od iščezavanja sažme i pretoči gotovo nesagledivu količinu podataka i znanja o pticama Srbije, koje su tokom skoro tri veka prikupljali prirodnjaci i naučnici različitih profesija. U knjizi su obrađene 352 pouzdano zabeležene vrste, procenjen je rizik od iščezavanja gnezdeće populacije 255 vrsta i negnezdeće populacije svih vrsta. Objavljivanjem Crvene knjige ptica Srbije stvoren je pouzdan instrument koji bi činio naučnu i stručnu osnovu za zaštitu i očuvanje divljih ptica naše zemlje. Crvenu knjigu napisao je tim od 36 autora: Dimitrije Radišić, Slobodan Puzović, Voislav Vasić, Marko Šćiban, Milan Ružić, Bratislav Grubač, Ante Vujić, Saša Rajkov, Radislav Mirić, Draženko Rajković, Miloš Radaković, Marko Tucakov, Uroš Pantović, Oto Sekereš, Atila Agošton, Daliborka Stanković, Goran Sekulić, Ivan Đorđević, Marko Raković, Nikola Stojnić, Jožef Gergelj, Nikola Matović, Nikola Stanojević, Milivoj Vučanović, Dejan Đapić, Ištvan Balog, David Grabovac, Ivan Medenica, Brano Rudić, Dragan Simić, Stefan Skorić, Dragan Gačić, Milica Radanović, Sandra Jovanović, Miroslav Vračarić, Anka Vuletić. Urednici knjige su: Dimitrije Radišić, Voislav Vasić, Slobodan Puzović, Milan Ružić, Marko Šćiban, Bratislav Grubač, Ante Vujić. Knjiga je pisana dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku i bogato ilustrovana kartografskim prikazima, fotografijama i crtežima. Naslov: Crvena knjiga faune Srbije 3, Ptice / Red book of fauna of Serbia 3, Birds Izdavač: Завод за заштиту природе Србије Strana: 552 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 29 cm Godina izdanja: 2018 ISBN: 978-86-80877-60-0

U dobrom stanju, sa posvetom autora na prvoj knjizi Šta da se radi?. T. 1 / Dušan Bogavac i koautori Jezik srpski Godina 1986. Izdavanje i proizvodnja Beograd : D. Bogavac, 1986 (Beograd : Multiprint) Fizički opis 239 str. ; 24 cm Drugi autori - osoba Nikoliš, Gojko, 1911-1995 = Nikoliš, Gojko, 1911-1995 ISBN (Broš.) Napomene Tiraž 400. Str. 21-25: Umjesto predgovora 2 : Nikolišev ogovor autorima / Gojko Nikoliš. Predmetne odrednice Socijalizam -- Jugoslavija Privredni sistem -- Jugoslavija Društvena kriza -- Jugoslavija Bogavac, Dušan, 1931-1990 = Bogavac, Dušan, 1931-1990 Sadržaj UMJESTO PREDGOVORA I Pozivno pismo sagovornicima 3 Lista osnovnih pitanja 7 Lista fakultativnih pitanja 10 NIKOLIŠEV ODGOVOR AUTORIMA (Umjesto predgovora II) 21 Prof. dr Josip Županov NITKO I NISTA U DRUŠTVU NE MOŽE BITI IZUZETO OD KRITICKOG ISPITIVANJA I PROVJERAVANJA 27 Prof. dr Branko Horvat SLOBODAN, DEMOKRATSKI DIJALOG JE DANAS NAJDJELOTVORNIJE SREDSTVO DEMOKRATSKOG PRITISKA 61 Prof. dr Jovan Mirić NA DJELU JE PROCES „DVOSTRUKE PRIVATIZACIJE“ 119 Batrić Jovanović DVA PREDUSLOVA ZA ZAUSTAVLJANJE ISELIAVANJA SRBA I CRNOGORACA SA KOSOVA 135 Jože Smole KRUPNA INTERNACIONALISTICKA ODGOVORNOST JUGOSLAVIJE ZA POBEDU I AFIRMACIJU SOCIJALISTICKOG SAMOUPRAVLJANJA 175 Doc. dr Slobodan lnić 55 ONTOGENEZA KRIZE U JUGOSLAVIJI 221 Prot. dr Zoran Vidaković SKICA ZA POCETAK SAMOUPRAVNOG PREOKRETA 231 TRI IZGUBLJENE GODINE (Umjesto pogovora za „Šta da se radi?“ I OTVORENO PISMO... 239 Šta da se radi? : objavljuje se posle tri godine. T. 2 Dušan Bogavac i koautori Jezik srpski Godina 1986 Beograd : D. Bogavac, 1986 (Beograd : Multiprint) Fizički opis 239 str. ; 24 cm Tiraž 300. Predmetne odrednice Socijalizam -- Jugoslavija Privredni sistem -- Jugoslavija Društvena kriza -- Jugoslavija Bogavac, Dušan, 1931-1990 = Богавац, Душан, 1931-1990 Sadržaj Svetozar Vukmanović — Tempo BIROKRATIJA NEĆE ODSTUPITI DOBROVOLJNO 3 Ivan Šifter MOŽE SE IZ KRIZE BRZO IZAĆI ALI TO TREBA ZNATI I — HTJETI 51 Prof. dr Žarko Puhovski UKOLIKO JE KRIZA NAJAVA I PRIPREMA NOVOGA, U NAS JE NEMA NI U NAZNAKAMA 95 General-pukovnik Velimir Terzić SAMOUPRAVNI PREOKRET MOGUĆ BEZ I JEDNE KAPI KRVI, BEZ I JEDNE SUZE 111 Prof. dr Predrag Matvejević DIJALOG O KRIZI I DIJALOG SHISTORIJOM 131 Dr Veselin Đuretić SLOBODNO OTVARANJE PREMA BUDUĆNOSTI 139 Prof. dr Ferid Muhić NAJGORE SE KVARE NAJBOLJI 151 Prof. dr Luka Marković JUGOSLAVIJA U SVJETSKOM SISTEMU KAPITALA — PRVI DIO 161 IZ DOKUMENTACIJE PROJEKTA Pozivno pismo sagovornicima 207 Lista osnovnih pitanja 211 Lista fakultativnih pitanja 214 OKRUŽNICA SAGOVORNICIMA PROJEKTA 224 HORVATOVO PISMO 224 IZVOD IZ ZAPISNIKA PROGRAMSKOG SAVETA „PARTIZANSKE KNJIGE“ 225 IZJAVA („Partizanskoj knjizi“, Beograd) 225 TELEGRAMI I PISMA PREDSJEDNIŠTVU CK SKJ 227 ŠTA DA SE RADI SA „ŠTA DA SE RADI?“ Pismo Centralnom Komitetu SKJ 233 TRI IZGUBLJENE GODINE (Umjesto pogovora za „Šta da se radi?“ I i II) 237

Култура бр. 143 / 2014 Књижевност и истина Редакција: др Милош Немањић, др Веселин Кљајић, др Владислава Гордић Петковић, др Ангелина Милосављевић Аулт, др Мариела Цветић, мр Драгана Мартиновић, мр Слободан Мрђа Извршни уредник: Пеђа Пивљанин Главни уредник: др Александар Прњат Лепотом часописа бавио се: Божидар Боле Милорадовић Лектура и коректура: Завод за културу Превод на енглески и лектура превода: Tатјана Медић Припрема за штампу и коректура: Пеђа Пивљанин Аутор скулптура: Ђорђе Аралица Ауторка фотографија скулптура: Марина Михаљевић Издавач: Завод за проучавање културног развитка Одговорни уредник: Марина Лукић Цветић Редакција часописа Култура, Београд Садржај Књижевност и истина Iris Vidmar ISTINE I TRIVIJALNOSTI KNJIŽEVNIH DJELA Жељко Миловановић КЊИЖЕВНОСТ, ИСТИНА И ЦЕНЗУРА Peter Swirski A SADA NEŠTO POTPUNO DRUGAČIJE: AMERIČKA UMJETNOST I AMERIČKA POLITIKA Александра Вукотић ДОН ДЕЛИЛО: НА ТАЛАСУ РАЗУМЕВАЊА Kosana Jovanović ARS AMATORIA, PITANJE LJUBAVI U LA MORT LE ROI ARTUS Предраг Крстић СВЕТ И ИСТИНА КЊИЖЕВНОСТИ: КАМИЈЕВ НАГОВОР НА ПОМИРЕЊЕ Татјана Милосављевић ИРОНИЧНИ ПРИПОВЕДАЧ ЗЕЈДИ СМИТ: ВИШЕ ЛИЦА ИСТИНЕ У МУЛТИКУЛТУРАЛИЗМУ Тијана Парезановић ИСТОРИЈА И МИТ У АУСТРАЛИЈСКОЈ МОРЕПЛОВАЧКОЈ ПОЕЗИЈИ Јелена Н. Тодоровић КРИВОКЛЕТСТВО КАО ПРОКЛЕТСТВО ИСПОВИЈЕСТИ Светлана Е. Томић НОРМА, КЊИЖЕВНИЦЕ И ИСТИНА Маја Ћук ФО И СЛУШКИЊИНА ПРИЧА: СТАРЕ И НОВЕ ИСТИНЕ У ПРОЗИ Џ. М. КУЦИЈА И М. ЕТВУД Истраживања Љубомир Маширевић ПОТРОШАЧКО ДРУШТВО И МОДА Катарина Митровић КУЛТ СВЕТОГ АРХАНЂЕЛА МИХАИЛА МЕЂУ БЕНЕДИКТИНЦИМА НА ПОДРУЧЈУ БАРСКЕ МИТРОПОЛИЈЕ И КОТОРСКЕ ЕПИСКОПИЈЕ КАО ОДРАЗ ДРУШТВЕНИХ И КУЛТУРНИХ ПРИЛИКА (9–13. ВЕК) Гордана В. Стојић КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ У ДИГИТАЛНОМ СВЕТУ Сузана Марковић Крстић ОБРАЗОВНЕ АСПИРАЦИЈЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ У СРБИЈИ Немања Крстић СИМБОЛИЧКЕ ГРАНИЦЕ – ЗНАЧАЈ КУЛТУРНИХ ФАКТОРА У ФОРМИРАЊУ, ОДРЖАВАЊУ И МЕЊАЊУ СОЦИЈАЛНИХ РАЗЛИКА И СУКОБА Маја Станковић ПАРТИЦИПАТИВНЕ ПРАКСЕ У СРПСКОЈ САВРЕМЕНОЈ УМЕТНОСТИ Александра Терзић, Жељко Бјељац и Радмила Јовановић ЗАШТИТА, РЕВИТАЛИЗАЦИЈА И УПОТРЕБА НАСЛЕЂА КРОЗ СИСТЕМ ФОРМИРАЊА КУЛТУРНИХ РУТА Хасиба Хрустић УТИЦАЈ КУЛТУРЕ И СВЕТСКА ЕКОНОМСКА КРИЗА Маша Вукановић СТРУЧНОСТ – ТЕМА ПРОФЕСИЈСКОГ ФОЛКЛОРА У УСТАНОВАМА КУЛТУРЕ У СРБИЈИ Осврти Витомир Теофиловић КУЛТУРОЛОШКО-ПОЛИТИЧКИ МИМОХОДИ: ХРОНИЧАР И САТИРИЧАР ИВАН ИВАНОВИЋ Број 143 / 2014 Књижевност и истина

Preko šezdeset godina prošlo je od kad je Knjiga o Draži objavljena 1956. godine u Vindzoru (Kanada), u izdanju Srpske narodne odbrane, povodom desetogodišnjice ubistva generala Dragoljuba Mihailovića. Knjiga o Draži je najvažnija knjiga o generalu Mihailoviću! U njoj su sabrane uspomene i svedočenja najbližih saradnika, saboraca, legitimnih predstavnika naroda, savezničkih oficira i drugih neposrednih učesnika zbivanja koja su odredila sudbinu Kraljevine Jugoslavije, generala Mihailovića i srpskog naroda u celini. Među autorima čiji su tekstovi objavljeni u knjizi su: Slobodan Jovanović, Miodrag Purković, Živko Topalović, Adam Pribićević, Milan Gavrilović, Zvonimir Vučković, Karlo Novak, Sveti vladika Nikolaj Velimirović. Takođe, knjigu su svojim sećanjima obogatili i najpoznatiji članovi savezničkih misija pri štabu generala Mihailovića i JVuO: Albert B. Sajc, DŽasper Rutem, Valter R. Mansfild i Robert H. Magdauel. Knjiga o Draži je prvi jasan, nedvosmislen i sistematičan odgovor komunističkoj propagandi koja je na montiranom procesu generalu Mihailoviću zapravo osudila istinu, pravni poredak, demokratiju i pravdu! Knjigu o Draži napisali su i objavili čestiti i slobodni ljudi, koji nisu dozvolili da se zbog nečiste savesti mnogih važnih aktera pobede nad fašizmom zaboravi junak koji je prvi podigao barjak slobode u porobljenoj Evropi! Čitaj dalje

PARK PRIRODE JEGRIČKA - MONOGRAFIJA PARK PRIRODE JEGRIČKA Zahvaljujući IPA projektu ECOWAM („Ekološko upravljanje vodama protiv ekstremnih vremenskih uslova u pograničnoj oblasti”) objavljena je naučno-popularna monografija: Park prirode Jegrička. Posebna zahvalnost ide Fondu za Evropske poslove APV i Milanki Mišković. Autori tekstova su: dr Lazar Lazić, dr Vladimir Stojanović, dr Mlađen Jovanović, dr Slobodan Puzović i dr Bogdan Janjušević. Fotografije su načinili: dr Lazar Lazić, Geza Farkaš i dr Vladimir Stojanović. Recenzenti: dr Milana Pantelić i dr Dubravka Milić. Lektor: Simonida Stanković Karlaš. Monografija ima 14 poglavlja na 156 strana, sa 204 grafička priloga, od kojih su 159 fotografije. Rukopis je dvojezičan - srpski i mađarski. Iz recenzija: Destrukcija staništa je glavni uzrok nestanka vrsta na našoj planeti. Glavni način da se to spreči je formiranje zaštićenih područja, kao što je i park prirode Jegrička. Autori su uložili svoje znanje, iskustvo i trud kako bi ne samo naučnoj zajednici već i široj javnosti ukazali na značaj ovog područja. Rukopis je pisan na vrlo prihvatljiv, popularan način. Sadržaj rukopisa je iznesen pregledno i jasno, u jezičkom i konceptualnom smislu. Upravo zbog toga rukopis je veoma koristan naučnoj populaciji koja se usko stručno bavi zaštitom prirode, ali isto tako i veoma interesantan za širu populaciju i sve ljubitelje prirode. TVRDI POVEZ, ZAŠTITNI OMOT NOVI SAD 1918 152 STR ILUST. 25 CM STANJE ODLIČNO HOD. D.

Detalji predmeta Stanje Polovno Аутор - особа Марјановић, Воја Наслов Деца, писци и књиге : критике и прикази / Воја Марјановић Врста грађе др.књиж.облици Језик српски Година 1998 Издање 1. изд. Издавање и производња Београд : Bookland, 1998 (Сремска Каменица : Графоофсет) Физички опис 140 стр. ; 21 cm Збирка Посебна издања / Bookland Садржи и Излет у живот : Оливера Шијачки: Ко ће ми објаснити---, Сремпублик, Београд, 1997. (102-104). ISBN 86-7182-047-5 (Картон) Напомене Тираж 1.000 Белешка о аутору: стр. 139-140. Предметне одреднице Шијачки, Оливера, 1938- – "Ко ће ми објаснити---" Лукић, Драган, 1928- – "Капетанов сланик" Ерић, Добрица, 1936- – "Ћилим-Поље" Рогач, Благоје, 1949- – "Песничко огледало" Ђуричковић, Милутин, 1967- – "Чаролије" Николић, Душан Б., - – "Остао бих дете" Мартинов, Златоје, 1953- – "Свету на дар" Брајовић, Гордана, 1940-1996 – "Док трчиш боса" Краговић, Миломир, 1949- – "Лево крило" Обрадовић, Доситеј, 1742-1811 – "Басне" Веселиновић, Јанко, 1862-1905 – "Хајдук Станко" Максимовић, Десанка, 1898-1993 – "Прадевојчица" Ћопић, Бранко, 1915-1984 – "Магареће године" Раичковић, Стеван, 1928- – "Приче и бајке" Олујић, Гроздана, 1934- – "Седефна ружа" Лубардић, Јован, 1935- – "Дјечак и његов штит" Матицки, Миленко, 1936-2001 Станишић, Слободан, 1939- – "Алек Трејд" Витезовић, Милован, 1944- – "Лајање на звезде" Јовановић, Славица, - – "Јадна мама" Влајковић, Светозар, 1938- – "Узлетање" Алексић, Весна, 1963- – "Ветар је, Аја" Лакићевић, Драган, 1954- – "Принцеза и лав" Стојковић, Градимир, 1947- – "Буба" Илић, Милеса, 1950- – "Вилинска косица" Малетић-Врховац, Гордана, - – "Осунчано поље" Гончин, Милорад, - – "Како су постали књижевници" Делетић, Ратко, 1947- – "Миленко Ратковић" Српска књижевност за децу – 20в УДК 821.163.41(02.053.2).09"19" 821.163.41-4

ČASOPIS GRADINA 3 - RAZGOVOR O INDIJI / AUSTRIJSKA KRATKA PRIČA Mart 1984 276 strana 22 cm ISSN - 0436-2616 Uređivački odbor - Saša Hadži Tančić, Miroslav Anđelković, Bojan Jovanović, Radoje Kostić, Dimitrije Milenković SADRŽAJ: RAZGOVOR O INDIJI MARGERIT JURSENAR - Fedon ili zanos KOSTAS ASIMAKOPULOS - Generacija zatočenika RADMILA GIKIĆ - Razgovor o Indiji SVETOZAR PETROVIĆ - Dva indijska pesnika MIODRAG PAVLOVIĆ - Indija i poezija VESNA KRMPOTIĆ - Indija, mati najduhovnije ljudske tradicije GROZDANA OLUJIĆ - Krilati točak vremena TVRTKO KULENOVIĆ - Duh Azije i njeno pozorište DUŠAN PAJIN - Ushit postignutog identiteta RADA IVEKOVIĆ - Na izvoru ČEDOMIL VELJAČIĆ - Živeti osamljenički AUSTRIJSKA KRATKA PRIČA DRAGAN J. RISTIĆ - Austrijska kratka priča - povodom panoramskog izbora ELIJAS KANETI - Svedok koji je čuo HANS KARL ARTMAN - Avantura jednog skretničara ILZE AJHINGER - Beseda pod vešalima HERBERT AJZENRAJH - Na cilju INGEBORG BAHMAN - Undina odlazi JAKOV LIND - Noćno putovanje TOMAS BERNHARD - Da li je komedija? Da li je tragedija? BARBARA FRIŠMUT - Parastos PETER HANDKE - Pozdrav nadzornom odboru Pogled sa strane - Razgovor sa Barbarom Frišmut Bio-bibliografske beleške O zastupljenim autorima SAVA PENČIĆ - Modeli reči u Bahtinovoj teoriji romana MIODRAG PETROVIĆ - Roman difuzne strukture - O prozi Vidosava Stevanovića RADMILO PEJIĆ - Obične zelene poljane - Radio-drama VICE PETROVIĆ - Nova godina BLAGOJE GLOZIĆ - Reka, most i nokturno ŽIVORAD VIDOJKOVIĆ - Šta sam sve radio da bih pisao bolje pesme ŽIVOJIN ĆELIĆ - Dovršavanje prošlosti SLOBODAN PETROVIĆ - Ahejski napevi RATKO PEKOVIĆ - Svedok i saučesnik SLOBODAN KOSTIĆ - Ironičan postupak s jezikom MIHAILO IGNJATOVIĆ - Ka poetici proze RADOSLAV RADENKOVIĆ - Svet kao snovibenje DUŠKO NOVAKOVIĆ - Feniks se još uvek rađa iz pepela NIKOLAJ TIMČENKO - Pitanje poezije DIMITRIJE STEFANOVIĆ - Ivo Andrić u Sokobanji U dobrom stanju, tekst podvlačen markerom na 10ak stranica

Slikarstvo 19. i 20. veka u Istorijskom muzeju Srbije: katalog zbirke / Tijana Jovanović Češka Beograd 2021. Mek povez sa klapnama, ćirilica, bogato ilustrovano, veliki format (27 cm), 328 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). S obzirom na to da je Likovna zbirka Istorijskog muzeja Srbije jedna vrlo kompleksna, raznorodna zbirka koja broji oko 4.000 umetničkih dela: skulptura, slika u tehnici ulja, akrila, tempere, gvaša, akvarela, crteža, ali i grafičkih radova, parcijalno prikazivanje i publikovanje Zbirke nameće se kao jedino moguće. Umetnički radovi u Zbirci odvojeni su po vrstama i tehnikama, kao celine koje se zasebno obrađuju, naučno i stručno istražuju i katalogiziraju, pošto različiti muzejski predmeti zahtevaju specifičan tretman kako u pogledu obrade, tako i u pogledu čuvanja i prezentacije. Kataloška obrada muzejske zbirke, ili u ovom slučaju samo dela Likovne zbirke, predstavlja trenutni presek stanja i uvid u bezbroj informacija koje se odnose pre svega na broj, izgled, opis i stanje predmeta u zbirci. Njima su obuhvaćene sve osnovne karakteristike muzejskog predmeta, koje su propisane načinom obrade i inventarisanjem muzejske građe, a koje su do tog trenutka istražene i dostupne javnosti. Realizacijom Kataloga srpskog slikarstva 19. i 20. veka u Istorijskom muzeju Srbije u isto vreme želimo da istaknemo i sve posebnosti prikupljanja, obrade i prezentacije umetničkih dela u Istorijskom muzeju Srbije u odnosu na druge umetničke muzeje i njihove politike akvizicija. Da ukažemo na izuzetnu širinu interesovanja i za manje poznate umetnike, ličnosti i teme koje su ređe obrađivane, a koje su deo naše istorije, ne samo slikarstva već i kulture, nauke, tehnike, privatnog života i svakodnevice. Sadržaj: Povodom kataloga Istorijat Zbirke Likovna zbirka Istorijskog muzeja Srbije Hronologija razvoja srpske umetnosti u 19. i 20. veku sa osvrtom na plansko popunjavanje Likovne zbirke Istorijskog muzeja Srbije Serbian Paintings of the 19th and 20th centuries in the Historical Museum of Serbia KATALOG Aleksić Nikola Aleksić Stevan Baruh Bora Beković Vatroslav Beložanski Stanislav Staša Bes Johan (Boss Johann) Besarabić Milan Bijelić Jovan Bodnarov Stevan Bradić Kosta Vagner Ferdinand (Wagner Ferdinand) Vajland Fridrih (WaiIand Friedrich) Vasić Milan Vaske Vasmut Hajnrih (Wasmuth Heinrich) Veličković Vladimir Vidak Milovan Volčanecki Vsevolod Vujković Ilija Vukanović Beta Vuković Siniša Vučetić Paskoje Paško Gašić Radoman Gvozdenović Miloš Glavurtić Miro Golubović Miloš Grandauer Jozef (Grandauer Josef) Guljevič Vsevolod Konstantinovič Dimitrijević Vojislav Vojo Drenovac Radovan Duvnjak Ljubomir Ljubo Đurić Miodrag Dado Eškićević Vasilije Vasa Zokić Lazar Ivanjicki Olga Olja Ilić Boža Ilić Đorđe Isailović (Isajlović) Jovan, Mlađi Jakšić Arsenije Jovanović Aleksandar Birilj Jovanović Danica Jovanović Dragoslav (Dušan) Jorgovan Jovanović Mara Jovanović Milan Jovanović (Todor) Miloš Jovanović Pavle Paja Josić Mladen Kajtez Slobodan Kikerec Ferdinand Ferdo (Quiquerez Ferdinand) Klemenčič Dore Maj Kljaković Jozo Knežević Uroš Kovačević Božidar Boža Kovačević Branko Kormon Fernand (Cormon Fernand Anne-Piestre) Krajinović Branko Kreković Kristijan Krivokapić Kosta Krstić Đorđe Krstić Čedomir Kukić Jovan Kumar Stane Kurnik Majda Lađević Milan Lakić Aleksandar Mali František Franta Mandić Svetislav Marković Milija Miklavc Ivan Milinković J. Miloš Milinov Žarko Miličević Kosta Milovanović Milan Milovanović Mihailo Milojević Nikola Miljan Niko Mirković Branislav Brana Mišković Dušan Momčilović Rafailo (Georgije) Mujadžić Omer Murat Marko Nastasijević Živorad Pavlović Diar Ljiljana (Pavlović Dear Lilya) Parać Dalibor Petrović Arsenije Petrović Dragan Pavle Pomorišac Vasa Popović Jovan Popović Ljubomir Ljuba Popović Miodrag Mića Predić Uroš Prodanović Božidar Boža Radenković Borivoje K. Radonić Novak Radumilo Milan Meca Ranosović Petar Ranos Rauh Jozef (Rauch Johann Joseph) Samojlov Grigorije Ivanovič Samurović Svetozar Skot Žorž (Scott Georges Bertin) Sosnovski Arsenije Petrovič Stanković Milić — Milić od Mačve Stanojević Veljko Stevanović Borivoje Bora Stevanović Živojin S. Stevanović Predrag Stefanović Zdravković Jelena Stojčević Stojan Strala Svetislav Teodorović Đurđe Timčišin Petar Pero Todorović Stevan Tošković Uroš Truhelka Ćiro Ćirić Milorad Milan Hakman Konstantin Kosta Cvijetinović Aleksandar Cmelić Milan Čortanović Pavle Švrakić Todor Šejka Leonid Trofimovič Šeloumov Afanasij Ivanovič Nepoznati autori Skraćenice Ličnosti i teme prikazane na slikama Literatura Registar ličnih imena

S. Mašić Beograd, 1994. 18 cm, 688 str. tvrdi povez, ćirilica Istorijski roman Nikole Moravčevića Albion, Albion predstavlja uzbudljivu povest o Srbiji i Jugoslaviji u vreme Drugog svetskog rata. Drugi svetski rat je velika pozornica ovog romana koji prati kako same istorijske događaje i sudbine svojih junaka u njima, tako i političke igre velikih sila koje, iza same scene, presudno utiču na razvoj istorijskih prilika.\ Poznat kao vrhunski pisac istorijskih romana, Nikola Moravčević je u romanu Albion, Albion, zasnovanom na višegodišnjem i pomnom istraživanju građe istorijske građe i arhiva, na sugestivan način predočio istoriju bez maski, sa svim primerima uzbudljivih događaja i surovih epizoda, ličnih tragedija i političkih odluka koje se prelamaju u životima običnog sveta.\ U romanu Albion, Albion Nikola Moravčević pred čitaoce izvodi čitavu galeriju poznatih istorijskih ličnosti (Čerčil i Idn, kralj Petar, Slobodan Jovanović, Draža Mihailović, Tito i Šubašić), ali i mnogobrojne junake koji su svoju uverljivost stekli zahvaljujući piščevoj imaginaciji.\ Velika priča o istorijskoj drami Drugog svetskog rata na našim prostorima i o političkim procesima skrivenim iza buke i besa istorije.\ Izvanredno uzbudljiv istorijski roman, nezaobilazan za svakoga ko želi da razume ulogu i sudbinu Srba u Drugom svetskom ratu, značajan je ne samo zbog načina na koji tretira konkretne događaje nego i zbog umešnosti kojom razotkriva gotovo nepromenjive mehanizme delovanja istorije. Opsežno delo pisano je na engleskom jeziku, a potom ga je sam autor preveo na maternji, srpski.

Onaj stari Beograd Autor: Milan Đoković Izdavač: Fondacija MILAN ĐOKOVIĆ, 2009. Broj strana: 544 Povez: meki Format: 21 cm Tiraž: 300 Stanje: vrlo dobro, potpis vlasnika na predlistu. Knjiga nije podvlačena. Memoari Milana Đokovića – kulturnog poslenika, novinara, reditelja, dramskog pisca i prevodioca – koji obuhvataju period od njegovog rođenja do Drugog svetskog rata. Delo “ Onaj stari Beograd” ne samo da predstavlja uzbudljivo svedočenje o predratnom životu prestonice, već i umetnički doživljaj duha vremena koji su oblikovali: Desimir Blagojević, Dobrica Milutinović, Karađorđevići, Stepa Stepanović, Miloš Đurić, Slobodan Jovanović, Branislav Nušić, Jaša Prodanović, Aleksandar Belić, Raša Plaović, Milan Predić, Milan Rakić, Žanka Stokić, Ivo Andrić, Milan Grol, Mihailo Petrović Alas i mnogi drugi. “ Za Milana Đokovića – čiju Beogradsku hroniku čitamo kao poemu, kao dnevnik i noćnik učesnika i podvižnika – lepota Beograda je lepota jednog živog bića. Ova varoš koja dužinom veka izrasta u Kosmopolis, pored svog izvanrednog, božanskog položaja ima još i čar buđenja. Ima značaj postojanja, dragocenost opstanka. To biva očevidno ako se Beograd gleda leti, na suncu u avgustovskoj mesečini, sa druge zavodljivije strane Save. U toj vreloj svetlosti vidi se jedan grad koji je doplovio iz dubine Balkana, stao i zastao tu, pred istokom i zapadom, da se njegov vizantijski bazar melanžira sa prelivima i ljubičastim zrenjima svukupne rado dosuđene civilizacije XX veka. Đokovićeva Beogradska knjiga baštini i našu srpsku civilizaciju, tako traumatično prekidanu ratovima, onda uzletelim građanskim i socijalističkim društvima, pri tom na ovim stranicama nema ni listića buržoaskog mentaliteta ili proletkultovske demagogije.

SV10 61288) POLITIČKI MARKETING I PRVI POSLERATNI VIŠESTRANAČKI IZBORI U JUGOSLAVIJI , grupa autora , Institut za novinarstvo Beograd 1992 , zbornik radova sa naučnog skupa `Politički marketing i izbori u Jugoslaviji 1990 , sadržaj : Predgovor IZBORI U JUGOSLAVIJI 1990. Vladimir Goati - Slobodni izbori u Jugoslaviji 1990. DRUŠTVO DEMOKRATIJE MASA I POLITIČKI MARKETING Ognjen Pribićević - Socijalne, kulturne i političke pretpostavke političkog marketinga Toma Đordjević - Društvo demokratije masa i marketinški odziv na izbore 1990. Besim Spahić - Strategija marketinga i logika jezika DOMETI POLITIČKOG MARKETINGA U IZBORIMA 1990. Zoran Đ. Slavujević - Dometi političkog marketinga u izborima u Srbiji 1990. Slobodan Antonić - Marketing opozicije u decembarskim izborima u Srbiji Jovanka Matić - Državni marketing u funkciji izbornog marketinga SPS Mirjana Blagojević - Politički marketing SPS Božidar Novak - Modeli i tehnike izbornih kampanja u izborima 90. Branko Žnuderl - Aplikacija istraživanja javnog mnenja u izbornoj kampanji SRSJ Mikloš Biro, Veljko Djurić, Ljiljana Španović - Politički marketing u uslovima političke nekulture MARKETING IMIDŽA LIDERA Slobodanka Glišić - Liderstvo i imidž lidera Ferid Mubić - Jugoslovenski politički lideri u izborima 1990. u svetlu političke antropologije MEDIJI, JAVNO MNENJE I IZBORNA KAMPANJA Borisav Džuverović - Masovni mediji i borba za vlast Srbobran Branković - Politički marketing i javno mnenje Raško V. Jovanović - Predizborna kampanja u Srbiji na radiju i televiziji Živko Nedelkovski - Marketing mimo mas medija Živorad Stoković - Jugoslovenski izbori 1990. u stranim javnim glasilima IZVODI IZ RASPRAVE Predrag Vujović: Tri nivoa političkog marketinga; Zlatko Šćepanović: Globalni pristup političkom marketingu; Aleksandar Mandić: Svi paradoksi izbora su logični; Zoran Dj. Slavujević: Potreba potpunijeg poznavanja i kritičke valorizacije političkog marketinga; Borisav Džuverović: Poznata lica u TV promociji SPS - izraz inercije; Mirjana Blagojević: Nema jedinstvenog objašnjenja...; Ferid Mubić: Alternativni pogled na marketing SK Makedonije, Živko Nedelkovski: Imidž stranke se ne izvodi samo iz programskih opredeljenja; Mihailo Bjelica: Zapostavljene tradicije izborne agitacije; Raško V. Jovanović: Prožimanje medija kao imperativ duha vremena mek povez, format 16,5 x 24 cm , latinica, 208 strana

Jedini broj časopisa „Književni jug“ koji su u Skoplju osnovali Dobrivoje Kapisazović i Slobodan A. Jovanović 1929. godine. Časopis se ugasio nakon prvog broja. Izuzetno retko u ponudi. Ne treba mešati sa časopisom „Književni jug“ koji je izlazio u Zagrebu 1918–1919. godine. Izuzetno dobro očuvano. Naslov Književni jug : mesečni časopis / vlasnik i odgovorni urednik Dobrivoje S. Kapisazović ; urednik Petar S. Petrović Vrsta građe časopis Jezik srpski Godina 1929-1929 Numerisanje God. 1, br. 1 (maj 1929) Izdavanje i proizvodnja Skoplje : Dobrivoje S. Kapisazović, 1929 (Skoplje : Štamparija `Bratstvo`) Fizički opis 24 cm Učestalost Svakog meseca Napomene Uredništvo obaveštava da će trobroj za juli, avgust i septembar izaći kao almanah svih književnika južne Srbije u specijalnom dodatku `Mlada Južna Srbija` Saradnici: Jovan D. Kostić, Petar S. Petrović, Janko Đonović, Rad. Maković, Jordan J. Đorđević, Didar Ćazim (prva evropski obrazovana Turkinja iz Južne Srbije, pesnik, odlazi na konzervatorij u Pariz), Venijamin, Slobodan A. Jovanović, Radovan Zogović, V. Mrerssan, Alek. D. Aksić, Danica Jeremić, Sl. P. Jovanović, Jovan A. Marković Cena broju 3 din. SADRŽAJ: Anđelko Krstić – Moj Kodžabašl’k (pripovetka) Jovan D. Kostić – Otišol na Pečalba (pripovetka) Petar S. Petrović – Caričica (pesma u prozi) Janko Đonović – Iz „Pomračenja mjeseca nad mojom sobom“ (pesma u prozi) Rad. Marković – Stremljenja (pesma u prozi) Jordan J. Đorđević – Žalba Makedonke (pesma) Didar Ćazim – Večernji pozdrav (pesma) Janko Đonović – Veliko pitanje (pesma) Venijamin – Pesma Altana (pesma) Slobodan A. Jovanović – Početak srpskog četničkog pokreta u Južnoj Srbiji i Makedoniji Mladi Neimari: Zogović, Merssan, Aksić, Jeremić, Jovanović, Marković. Beleške: Dobrivoje Kapisazović (Leskovac, 1906 – Beograd, 1993) bio je srpski književnik, kompozitor i društveni radnik. Dobrivoje Kapiszović rođen je u Leskovcu 1906. godine. U rodnom gradu završio osnovnu školu i nižu gimnaziju. Bitoljsku bogoslovsku školu upisuje 1921. a završava 1927. godine. Iste godine upisuje i Bogoslovski fakultet u Skoplju koji ubrzo i napušta. Sve do početka Drugog svetskog rata bio je sekretar i đakon mitropolita Josifa u Skoplju, nakon čega napušta Makedoniju i vraća se u Srbiju. Radio je kao v. d. Predsednik Crkvenog suda u Vranju za skopski deo eparhije. Bio je saradnik i urednik nedeljnika „Naša reč“, direktor Narodnog pozorišta, službenik Prosvetnog odeljenja Leskovca, sekretar Ekonomske i Muzičke škole. Pedesetih godina dvadesetog veka odlazi za Beograd gde je radio kao urednik fabričkog lista Galenika. Uređivao je „Vesnik“, list pravoslavnog sveštenstva SFRJ i časopis „Pravoslavna misao“. Pisao je satire, pesme, priče, humoreske, dramske tekstove, prikaze, članke, beleške i objavljivo ih u raznim listovima i časopisima. Dramski tekstovi Dobrivoja Kapisazovića bili su na repertoaru Narodnog pozorišta u Nišu i Leskovcu. Drama A mladost je prošla izvedena je 1944. godine u Niškom narodnom pozorištu. U Leskovačkom Narodnom pozorištu bile su postavljene drame: Na Konjuhu, Sa partizanima, Hitlerova smrt, Osveta, Doček Nove godine, a na dečjoj sceni u Leskovcu i dramatizacija bajke Ivica i Marica. Autor je muzike i teksta straogradske pesme „Tužni vetri gorom viju“. Dobrivoje Kapisazović preminuo je 1993. godine u Beogradu. Književni rad: Mitropolit Vićentije : umesto voštanice, 1938; Božićna čitanka za narod, 1940; Altana : pesme, 1930; Toške iz Leskovac i njegove govorancije : [kratke priče], 1980; Leskovački nadimci, 1972; Anegdote iz života mitropolita srpskog Josifa Cvijovića : (1878–1957) : sa kratkim biografskim podacima, 1982; Leskovačke zavrzlame i čarlame : crtice iz starog Leskovca, 1975. Slobodan A. Jovanović (1911, Negotin – 1991, Beograd), bio je vrlo aktivan kao bibliotekar i prevodilac: potpredsednik Društva bibliotekara Srbije (1951–1954), član Upravnog odbora (od 1962) Međunarodne sekcije za pozorišne i scenske biblioteke, potpredsednik (1962) i predsednik (1963-1966) Udruženja književnih prevodilaca Srbije, predsednik Saveza književnih prevodilaca Jugoslavije (1966-1969). Jedan je od osnivača časopisa „Književni jug“ (Skoplje 1929), jedan od osnivača i urednika časopisa „Bibliotekar“ (1948–1954), član uredništva „Godišnjaka“ Narodne biblioteke u Bgdu (1960), kolekcije „Omiljeni pisci“ Narodne knjige (1964–1966), glavni urednik publikacije „Savremeni književni prevodioci Jugoslavije“ (1970) i časopisa „Mostovi“ (od 1970), predsednik SIBMAS-a (svetskog udruženja pozorišnih bibliotekara i arhivista) za Jugoslaviju (od 1974), te od 1975. saradnik Enciklopedije SNP, za koju je obradio stotinak francuskih, engleskih i američkih dramskih pisaca. U „Glasniku Saveza trezvene mladeži“ je 1926. objavio svoj prvi rad – „Pijanica“. Prikazima, ocenama, putopisnim crtama, člancima, esejima i studijama iz naše i stranih književnosti, posebno iz dramske književnosti, pozorišne umetnosti, prevodilaštva i bibliotekarstva, prevodima s francuskog i nemačkog sarađivao je u mnogim jugoslovenskim i stranim listovima, časopisima i publikacijama, među njima i u novosadskoj „Našoj sceni“ (1956/57). Preveo je velik broj pozorišnih komada i prevodi su mu izvođeni širom Jugoslavije. Njegov prevod komada Dve sirotice D’Enerija i Kormona izvela je Trupa DSNP 1934, a DNP 1943. Sudelovao je na međunarodnim skupovima bibliotekara (Kopenhagen 1952. i 1974, Beč 1955, Pariz 1961, Minhen 1964, Đenova 1970, Brisel 1972) i prevodilaca (Hamburg 1965, Bratislava 1968, Varšava 1973). Janko Đonović (Tomići kod Virpazara, 6. septembar 1909 – Beograd, 4. jun 1991) crnogorski je pisac. Diplomirao je 1939. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Prije rata uređivao je omladinske časopise Stožer i Razvršje, poslije rata književni časopis Stvaranje (1946–1951). Bio je i urednik Narodne knjige na Cetinju i direktor Centralne biblioteke (1947–1951). Pisao je pjesme, pripovijetke, eseje, književne reportaže i putopise. Sarađivao je u mnogim periodičnim publikacijama. Pjesme su mu prevedene na strane jezike. Bio je redovni član Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. Iz bibliografije: Živi portreti, pjesme (Nikšić, 1927) Na Vltavi, putopisi (Cetinje, 1948) Kamena počivala, pjesme (Beograd, 1954) Strah od zaborava, odabrana djela (priredio Radomir Ivanović, Titograd, 1988) Anđelko Krstić (Labuništa, kod Struge, 1. novembar 1871 – Labuništa, kod Struge, 6. maj 1952) bio je srpski nacionalni radnik i književnik. Biografija On je ponikao u drimkolskom kraju, koji se i dan danas naziva Mala Šumadija. Učiteljsku školu je završio 1889. godine u Beogradu, a već 1890. stupio je u učiteljsku službu po selima na planini Jablanici u Drimkolu. Njegov prvi literarni prilog objavljen je u „Carigradskom glasniku” 1904. godine pod pseudonimom Drimkolac. Tematika njegovih dela bio je težak život njegovih zemljaka, seljaka — pečalbara. Vrhunac njegovog književnog stvaralaštva je roman „Trajan”, objavljen 1932. godine, za koji je dve godine kasnije dobio nagradu za najbolji srpski roman od Akademije umetnosti. Dela Pripovetke (knjiga prva, Beograd, 1932) Trajan (roman, Skoplje, 1932) Zatočenici (drama, 1937) – premijerno izvedena u skopskom narodnom pozorištu „Kralj Aleksandar I” 12. septembara 1937. godine Pripovetke (knjiga druga, Beograd, 1951) Sećanja (autobiografski zapisi), Institut za književnost, Beograd, 2000. KC (N)

Zbirka od šezdeset kolumni koje je autor pisao u poslednje dve godine za dnevni list Politika. Iz recenzije: ’’Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstanin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića, viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelj zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi. Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku. Knjiga o Beogradu će od početka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po slikama slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi. Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama”, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu. U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu. Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno. Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati nedovojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija. Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo. I sa tim osećajima teba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba. Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazvati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije. Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi.’’ Milan Vitezović

Knjiga British-Serbian Relations from the 18th to the 21stCenturies (Britansko-srpski odnosi od XVIII do XXI veka) predstavlja do sada najpotpuniji tematski zbornik na ovu temu, koji je proizašao iz dve međunarodne konferencije održane u Londonu i Beogradu. Knjigu je uredio Slobodan G. Marković, a priloge su napisali autori s vodećih univerziteta i ustanova u Srbiji, Crnoj Gori, Mađarskoj i Britaniji, kao što su Univezitet u Beogradu, Balkanološki institut SANU, Londonska škola ekonomije i političkih nauka i Univerzitetski koledž u Londonu. Pored naučnika priloge su napisali i sadašnje i bivše diplomate Srbije i Velike Britanije. Autori su: Čedomir Antić, Saša Knežević, Dejvid Noris, Bojan Aleksov, Zorica Bečanović Nikolić, Slobodan G. Marković, Dragan Bakić, Dušan Babac, Erik Beket Viver, Radmila Radić, Zoran Milutinović, Milan Ristović, Vojislav Pavlović, Ranko Bugarski, Nenad Šebek, Vukašin Pavlović, Boris Hlebec, Vesna Goldsvorti, Katarina Rasulić, Lord Rendal od Aksbridža, amb. Denis Kif, amb. Aleksandra Joksimović, Dejvid Gauen, amb. Branimir Filipović, Kristofer Koker, Spiros Ikonomidis i DŽejms Ker-Lindzi. Knjiga pokriva period od boravka Dositeja Obradovića u Londonu 1784/85. do 2018. Obuhvaćeni su politički, diplomatski i kulturni odnosi dveju zemalja i dvaju naroda u prethodnih preko 230 godina. U prve dve celine obuhvaćene su glavne epizode iz istorije međusobnih političkih i kulturnih odnosa kao što su: Velika istočna kriza, uloga Vilijama Gledstona i Mis Irbijeve, izuzetni odnosi tokom Velikog rata, veze Srpske pravoslavne crkve i Anglikanske crkve, izučavanje Šekspira kod Srba, veze Britanki i Srbije, uloga srpskih anglofila, odnosi Kraljevine Jugoslavije i komunističke Jugoslavije s Velikom Britanijom i odnosi dinastija Vindzor i Karađorđević. U trećem delu obrađena je uloga pojedinih ustanova kao posrednika između dveju kultura, kao što su Katedra za anglistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Jugoslovenska i srpska sekcija Bi-Bi-Si-ja i Unija govornika engleskog jezika (English Speaking Union). Tu su i prilozi o saradnji pod međunarodnim sankcijama, pregled englesko-srpskih i srpsko-engleskih rečnika, ali i kako je to biti anglo-srpska književnica. Poslednju celinu čini analiza diplomatskih i političkih odnosa u ??? veku koja obuhvata različite aspekte razvijene međusobne saradnje, ali i niz osetljivih tema kao što su kosovsko pitanje, uticaj intervencionizma Ujedinjenih nacija, kao i šire pitanje odnosa Srbije i Zapada.

БИОЛОГИЈА за четврти разред гимназије природно-математичког смера и пољопривредну школу СМЕР: Пољопривредни техничар 8. прештампано издање – 2020. год. Аутори: Драгана Цветковић Дмитар Лакушић Гордана Матић Александра Кораћ Слободан Јовановић Ништа у природи није тако фасцинантно као настанак новог живог бића. Једна од основних одлика живих бића управо је способност да размножавањем добијају потомство којим репродукују себе саме, односно врсту којој припадају. Тиме се обезбеђује континуитет живота. Уколико би организми у оквиру једне врсте били репродуктивно неуспешни, та врста би се временом смањивала по броју јер би њени чланови нестајали умирањем од старости, болести, несрећним случајем или од предатора – док не би изумрла, нестала из екосистема. По основном закону биологије, живо биће не може настати ни из чега другог, осим од постојећег живог бића. Биологија развића проучава начине размножавања, ембрионално и послеембрионално развиће, раст и старење. Коришћењем метода ембриологије, цитологије, биохемије и молекуларне биологије она описује ступњеве развића, структуре које настајањем и променама воде формирању одраслог организма и молекулска дешавања током тих промена. Знања стечена у биологији развића користе се у разјашњавању постанка различитих врста, а у медицини имају практичну примену (вештачко оплођење, регенерација, клонирање). Наслов: БИОЛОГИЈА 4. разред гимназије природно-математичког смера Издавач: Завод за уџбенике Страна: 259 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: cm Година издања: 2020 ИСБН: 978-86-17-20261-1

Kontrast izdavaštvo u saradnji sa inicijativom Ne da(vi)mo Beograd pruža u okviru ove zbirke po jednu pesmu ili prozni fragment autora i autorki koji na taj način pružaju podršku ovoj književnoj peticiji. Celokupan prihod od prodaje ove knjige biće doniran inicijativi, sa ciljem rasta organizacije i organizovanja novih protestnih šetnji.Poezija je peticija.Peticija je poezija.Pisci i spisateljice učestvovanjem u ovoj peticiji pridružuju se zahtevima za grad ljudi, a ne uskih interesa. Istovremeno, na ovaj način se pruža podrška protestima jedne inicijative, na kojima sve više ljudi beskompromisno diže svoj glas.1. Jelena Anđelovska 17. Jelena Lengold 33. Marko Stojkić2. Ivan Antić 18. Bojan Marković 34. Vladimir Stojnić3. Vladimir Arsenijević 19. Milena Marković 35. Aleksandar Šurbatović4. Dragoslava Barzut 20. Anja Marković 36. Srđan V. Tešin5. Alen Bešić 21. Petar Matović 37. Dejan Tiago Stanković6. Gojko Božović 22. Dragana Mladenović 38. Marko Tomaš7. Stevan Bradić 23. Vladimir Pištalo 39. Jasmina Topić8. Marjan Čakarević 24. Marko Pogačar 40. Siniša Tucić9. Dejan Čančarević 25. Čarna Popović 41. Srđan Valjarević10. Nika Dušanov 26. Sara Radojković 42. Branislav Živanović11. Ana Marija Grbić 27. Ana Ristović12. Slobodan Ivanović 28. Bojan Samson13. Dragan Jovanović Danilov 29. Bojan Savić Ostojić14. Zvonko Karanović 30. Ana Seferović15. Goran Korunović 31. Maša Seničić16. Daniel Kovač 32. Slavoljub Stanković

Možemo li, vek posle stvaranja ove utopijske države, trezveno sagledavati jugoslovenski projekat? Imamo li za to snage s obzirom na to da smo najveće žrtve njegovog raspada? Mi verujemo da srpski narod ima snage i zato Vam nudimo kapitalni izdavački projekat – Istorija jedne utopije: 100 godina od osnivanja Jugoslavije. Nudimo Vam svedočenja tvoraca i graditelja međuratne države: Aleksandra Belić, Jovana Cvijića, Slobodana Jovanovića i njihovog uticajnog prethodnika, Jovana Skerlića. U ovoj knjizi zastupljeni su i antologijski tekstovi najuticajnijih intelektualaca druge polovine 20. veka: Mihaila Đurića, Milorada Ekmečića, Dragoljuba Živojinovića, Dušana T. Batakovića. Tu su i: Ljubodrag Dimić, Kosta Čavoški, Milo Lompar, Nenad Kecmanović, Srđa Trifković i Miloš Kovačević. Konačno, zastupljeni su i autori koji svojim radom obeležavaju prve dve decenije srpskog 21. veka: Miloš Ković, Čedomir Antić, Aleksandar Raković, Slobodan Antonić, Časlav Koprivica i mnogi drugi… Čitaj dalje

Autor: Zoran MilutinovićStudija koja u zbiru donosi široku i raznoliku sliku građenja „Evrope“ u izabranim radovima vodećih srpskih pisaca i intelektualaca prve polovine dvadesetog veka (Isidora Sekulić, Jovan Skerlić, Jovan Cvijić, Vladimir Dvorniković, Miloš Crnjanski, Slobodan Jovanović, Milan Kašanin, Jovan Dučić, Nikolaj Velimirović, Dimitrije Mitrinović, Rastko Petrović, Ivo Andrić i dr.).Knjiga sastavljena od mnogo pitanja i mnogo odgovora. Iznenađujuće aktuelna i posle više od stotinu godina od pokretanja ove kulturološke, političke i civilizacijske teme. Ispostavlja se, i u pogledu današnjeg procesa definisanja identiteta Srbije u okviru Evrope.„Kapitalni pomak na području imagoloških studija…“Davor Beganović, Oslobođenje „Odlična studija o složenom delovanju diskursa i moći u zamišljanju drugih i sebe…“Angelina Ilieva, Slavic & East European Journal „Privlačno i pronicljivo delo koje može biti zanimljivo čitaocima istinski raznovrsnih interesovanja. Njegova metodična naracija i obilje istorijskih i književnih detalja otkrivaju autora čija erudicija i širina akademskih osnova podsećaju na renesansne mislioce duboko uronjene u slobodne veštine i filozofske osnove nauke.“Bojan Savić, Nationalities Papers „Knjiga Zorana Milutinovića značajan je doprinos ovim studijama budući da je prvi sistematičan istorijski prikaz različitih slika Evrope konstruisanih u srpskoj kulturi novijeg doba. Objavljena kod uglednog akademskog izdavača na engleskom jeziku, Milutinovićeva rasprava daje stranim čitaocima uvid u gotovo nepoznato područje, razbijajući predrasude i stereotipe o Srbiji i Balkanu, suviše često prisutne u zapadnoevropskoj intelektualnoj sredini. Domaćem čitaocu knjiga nudi originalno zamišljenu i teorijski osmišljenu pripovest o istoriji našeg mišljenja o vlastitom kolektivnom identitetu u odnosu prema Evropi, kao i niz inovativnih i suptilnih kritičkih tumačenja.“Vladislava Ribnikar, Književna istorija

Izdavač: Prometej, Novi Sad Slike: Nebojša Đuranović Predgovor: Milovan Vitezović Pogovor: Sima Avramović Povez: tvrd Broj strana: 309 Format: 23 x 31 cm Sa posvetom autora, očuvanost 5- Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstanin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića, viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelj zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi. Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku. Knjiga o Beogradu će od početka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po slikama slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi. Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama”, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu. U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu. Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno. Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati nedovojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija. Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo. I sa tim osećajima teba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba. Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazvati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije. Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi. - Iz predgovora Milovana Vitezovića (K-157)

Autor - osoba Radović, Borislav, 1935-2018 = Radović, Borislav, 1935-2018 Naslov Neke stvari / Borislav Radović Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 2000 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Društvo Istočnik, 2000 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 29 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Zubanović, Slobodan, 1947- = Zubanović, Slobodan, 1947- Zbirka 4 puta : biblioteka časopisa Poezija (Broš.) Napomene Tiraž 300 Str. 26-27: Beleška o gledanju na stvari iz bliže okoline / Slobodan Zubanović. O autoru: str. 28. Borislav Radović (Beograd, 10. mart 1935 – Beograd, 26. april 2018) je bio jugoslovenski i srpski pesnik, esejista i prevodilac. Biografija Borislav Radović rođen je 10. marta 1935. u Beogradu, gde je završio studije opšte književnosti sa teorijom. Veći deo radnog veka proveo je kao urednik u izdavačkoj delatnosti. Od 1952. kada je kao srednjoškolac počeo oblavljivati stihove, bavi se književnošću i prevodilaštvom. Bio je funkcioner Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Enes Halilović ga je opisivao kao čoveka grofovskog držanja i dostojanstva. Kritička ocena Borislav Radović se smatra jednim od najznačajnijih srpskih pesnika dvadesetog veka. Uz Jovana Hristića i Ivana V. Lalića, Radović je najznačajniji pesnik kulture kod nas. Poznat kao jezički perfekcionist i istraživač stilskih sredstava, Radović je retko i nerado objavljivao svoje tanke zbirke pesama. U početku shvaćen kao predstavnik neosimbolističkog stila, posle deset godina pauze pojavio se sa sasvim drugačijim pesama. Pesme pisane posle 1971. predstavljaju jednu knjigu koju je autor do kraja devedesetih polako dopunjavao. Ove pesme se odlikuju pravilnom sintaksom, odsustvom pesničkih ukrasa, i škrtošću u izrazu koja nikada ne prelazi u hermetizam. U pozadini svake od tih pesama nalazi se životno ili literarno iskustvo, koje je duboko promišljeno i dato u jasno uobličenim stihovima. Radović se kloni apstrakcija tako da svaka konkretna slika ostaje to što je i upravo takva pleni čitaoca. Poslednjih godina je svoje nesvakidašnje iskustvo pisanja, prevođenja i čitanja poezije podelio sa čitaocima u vidu nekoliko esejističkih knjiga. Nagrade i priznanja 1957. Brankova nagrada (za Poetičnosti) 1963. Oktobarska nagrada (za prevod Morekaza) 1967. Nolitova nagrada i Zmajeva nagrada (za Bratstvo po nesanici) 1983. Nagrada Branko Miljković (za Pesme 1971–1972) 1984. Nagrada Željezare Sisak 1985. Nagrada Disovog proleća 1994. Kruna despota Stefana Lazarevića 1995. Nagrada Vasko Popa 1996. Nagrada Ramonda Serbica 1998. Belodvorska rozeta 1999. Nagrada Miloš N. Đurić 2001. Nagrada Desanka Maksimović 2002. Žička hrisovulja 2002. Nagrada Đorđe Jovanović (za o Pesnicima i poeziji) Dela Zbirke pesama Poetičnosti, Beograd 1956. Ostale poetičnosti, Beograd 1959. Maina, Novi Sad 1964. Bratstvo po nesanici, Beograd 1967. Opisi, gesla, Beograd 1970. Izabrane pesme, Beograd 1979. Pesme 1971-1982, Beograd 1983. Izabrane pesme 1954-1984, Beograd 1985. Trideset izabranih pesama, Beograd 1985. Pesme 1971-1991, Banja Luka 1991. Pesme, Beograd 1994. Pesme, Beograd 2002. Četrdeset dve izabrane pesme, Beograd 2007. Eseji Rvanje s anđelom i drugi zapisi, Beograd 1996. O pesnicima i o poeziji, Banja Luka 2001. Neke stvari, Beograd 2001. Čitajući Vergilija, Banja Luka 2004. Još o pesnicima i o poeziji, Beograd 2007. Prevodi Morekazi, Sen-Džona Persa, 1963. Izabrane pesme Pola Elijara, 1971. Pariski splin, Šarla Bodlera, 1975. Luj Lamber, Onorea de Balzaka, 1999. MG40 (K)

Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstanin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića, viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelj zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi. Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku. Knjiga o Beogradu će od početka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po slikama slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi. Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama”, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu. U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu. Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno. Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati nedovojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija. Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo. I sa tim osećajima teba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba. Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazvati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije. Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi. Milan Vitezović

Iz recenzije: ’’Prvi srpski zapis o slavnom Beogradu ispisao je 1432. godine Konstanin Filozof u slavu despota Stefana Lazarevića, viteza evropskog Reda Zmaja, obnovitelj zapustelog i razorenog Beograda za novu prestonicu kojom se Srbija sasvim primakla Evropi. Posle Konstantina Filozofa novih sačuvanih zapisa o Beogradu bilo je u 16. i 17. veku, ređe, a naročito u 18, 19. i 20. veku. Knjiga o Beogradu će od početka svog knjižnog života imati posebnu pažnju ukupne intelektualne javnosti. Po sadržaju, po obimu, po slikama slikara Nebojše Đuranovića, a naročito po autoru Goranu Vesiću, koji nikome mnogo šta ne može da prećuti, pa ni sebi. Pošto je većina zapisa ove knjige u sažetijem vidu objavljivana svakog petka u Politici, na njenim „Beogradskim stranama“, onda će se često, po novinskoj nomenklaturi, nazivati knjigom Vesićevih kolumni o Beogradu. U sadašnjem književnom obliku ove zapise je najtačnije označavati, po autorovim namerama i složenom postupku, književno-istorijskim esejima o Beogradu. Ovi eseji uglavnom sadrže birani pregled istorije Beograda, neodvojiv od srpske istorije i pregled istorije srpske kulture, pisane najčešće sa današnje tačke gledišta u autorovoj vizuri, sa istorijskim kopčama i savremenim komentarima, vesićevskim, naravno. Dakle, eseji jesu istorija, ali su dati nedovojivi od današnjih prilika i pojava. Tako su čak i polemička živa istorija. Oni su eseji o gradu u kome živimo, ali o onima koji su pre nas živeli, pa nam se životi prožimaju. Kao da se srećemo, prepoznajemo i pozdravljamo. I sa tim osećajima teba pročitavati i prolistavati ovu knjigu kojoj je Goran Vesić, kao pisac, i istoričar i hroničar svoga doba. Kao istoričar sasvim je veran i poznatim i manje poznatim izvorima. Kao hroničar, ništa mu ne promiče i zasniva se na svojim činjenicama. Međutim, on je sklon polemici. To mu je u karakteru. Zato će, u našem ostrašćenom vremenu, ova knjiga izazvati i razna sporenja, pa i činjenica i istorije. Ova Vesićeva knjiga spada u red srodnih knjiga o Beogradu koje su ispisali Branislav Nušić, Kosta Hristić, Milan Stojimirović Jovanović, Slobodan Jovanović, Aleksandar Deroko, Stanislav Krakov, Predrag Milojević, Kosta Dimitrijević, Bogdan Tirnanić i drugi.’’ Milan Vitezović

BIOLOGIJA za četvrti razred gimnazije prirodno-matematičkog smera i poljoprivrednu školu SMER: Poljoprivredni tehničar 8. preštampano izdanje – 2020. god. Autori: Dragana Cvetković Dmitar Lakušić Gordana Matić Aleksandra Korać Slobodan Jovanović Ništa u prirodi nije tako fascinantno kao nastanak novog živog bića. Jedna od osnovnih odlika živih bića upravo je sposobnost da razmnožavanjem dobijaju potomstvo kojim reprodukuju sebe same, odnosno vrstu kojoj pripadaju. Time se obezbeđuje kontinuitet života. Ukoliko bi organizmi u okviru jedne vrste bili reproduktivno neuspešni, ta vrsta bi se vremenom smanjivala po broju jer bi njeni članovi nestajali umiranjem od starosti, bolesti, nesrećnim slučajem ili od predatora – dok ne bi izumrla, nestala iz ekosistema. Po osnovnom zakonu biologije, živo biće ne može nastati ni iz čega drugog, osim od postojećeg živog bića. Biologija razvića proučava načine razmnožavanja, embrionalno i posleembrionalno razviće, rast i starenje. Korišćenjem metoda embriologije, citologije, biohemije i molekularne biologije ona opisuje stupnjeve razvića, strukture koje nastajanjem i promenama vode formiranju odraslog organizma i molekulska dešavanja tokom tih promena. Znanja stečena u biologiji razvića koriste se u razjašnjavanju postanka različitih vrsta, a u medicini imaju praktičnu primenu (veštačko oplođenje, regeneracija, kloniranje). Dodatne informacije ISBN 978-86-17-20261-1 Povez Broširan Godina izdanja 2020 Broj izdanja 8 Status izdanja Preštampano Stranica 259 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review