Reč izdavača: Putopis Olega Maštruka ’’Zapisi s drugog krova svijeta’’ svojevrsni je izdavački eksperiment proizašao iz projekta ’’Marco Polo – Hrvatska do Pamira’’. Tekstovi i fotografije s putovanja objavljivani su 2015. godine na Facebooku gotovo u realnom vremenu, prateći rutu koju je putopisac prelazio i komunicirajući pritom izravno s čitateljima. Snažne fotografije i zanimljivi, na trenutke i duhoviti tekstovi sada su dobili i svoju „opipljivu“ inačicu.

Delo predstavlja zbirku pripovedaka savremenih kineskih pisaca i donosi nam uvid u svet kineskog društva koji nismo imali prilike da vidimo.

Antologija savremene francuske drame u izboru teatrologa Jovana Ćirilov. On je kazao i da "Pre i posle Balkona" predstavlja i svojevrsnu malu istoriju ili hroniku "našeg odnosa prema francuskim dramama" i njihove uloge u domaćim pozorištima.

194 prekrasnih misli izrečenih o dobrim prijateljima. Savršen mali dar.

Guess Futrola za iPhone 14 Pro IML Glitter Peony Gold Purple MagSafe Model IML Glitter Peony Gold Purple MagSafe Tip Futrola za iPhone 14 Pro Ostalo Elegantna i tanka futrola za mobilni telefon: Ova futrola je dizajnirana za jednostavnu upotrebu i istovremeno štiti vaš telefon. Štiti vaš iPhone u luksuznom stilu, što vam daje klasičnu i elegantnu privlačnost. Takođe nudi tanak ergonomski dizajn i visokokvalitetno rukovanje. Vrhunska zaštita za vaše ulaganje: Ove futrole za iPhone imaju blago podignute ivice za zaštitu od pada i otpornost na ogrebotine. Funkcija jednostavnog fiksiranja sa podignutom ivicom ekrana koja štiti ekran i kameru. Preciznost i jednostavan pristup: Precizni izrezi omogućavaju potpun i lak pristup svim portovima, kamerama, dugmadima i zvučnicima. Futrola ima magnetni prsten kompatibilan sa MagSafe bežičnim punjačem za brzo i lako punjenje. Magnetni prsten se savršeno uklapa u boju futrole.

Monáda je prvi roman Sane Perić u kojem autorica nudi novo viđenje svakodnevice provlačenjem autobiografskih elemenata kroz filter naivne, ali svježe filozofije u kojoj se, kao što sugerira naslov koji evocira mišljenje Giordana Bruna i Leibniza, kozmičko prepliće sa psihičkim. Promišljajući teme poput tjelesnosti, ženskosti, ljubavi, rada, odnosa i smisla života, autorica o njima piše kombinacijom iritantno sveznajuće pripovjedačice, koja joj omogućuje očuđujući učinak, iz ugla ženskog subjekta koji u prvom licu pruža naivnu interpretaciju conditione feminis, ne bez ludičke naglašenosti vlastite podvojene pozicije. Roman, ujedno i svojevrsni nacrt disertacije o boli, svojim izgledom i opremom spoj je elegancije francuskih klasičnih izdanja i knjiga kojima nanosite bol dok ih otvarate. Sana Perić rođena je u Splitu. Na Filozofskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu diplomirala je etnologiju i komparativnu književnost. Od 2006. godine prozu objavljuje na www.rusulica.com.

Iako liči na nekoliko životinja (sa svojim leopardovim tufnama i psećim ušima), zasigurno možemo tvrditi da ništa slično Marsupilamiju niste bili u prilici da sretnete. Rep ovog jedinstvenog stvorenja neverovatno je dugačak, i ta zverka vesele naravi, domišljatog uma i spretnog tela koristi ga u najrazličitije svrhe, a najčešće kao pomagalo pri skakanju i oružje za samoodbranu.– Što i nije čudno, pošto Marsupilami i njegova porodica vrlo često imaju potrebu za hitrim i spretnim kretanjem kroz divljinu, kao i za samoodbranom – jer iz epizode u epizodu upadaju u raznorazne nevolje i avanture pune urnebesnih gegova, ali i stvarnih opasnosti, koje u palombijsku džunglu uglavnom donosi čovek… Prvobitno zamišljen kao egzotični ljubimac Spirua i Fantazija, Marsupilami je jedna od najoriginalnijih kreacija slavnog Andrea Frankena i tokom svoje istorije doživeo je inkarnacije u raznim medijima, od stripa do malog ekrana. Godinama nakon što je prestao da radi na avanturama Spirua i Fantazija, Franken pokreće zaseban stripski serijal o marsupilamijima, u kom učestvuju razni autori i u kom je dobroćudnim i radoznalim spadalima iz džungle prepuštena glavna reč. Andre Franken je rođen 1924 i počeo je da crta od malih nogu. Pošto mu je u školi Sen Lik u Sen Žilu bilo dosadno, postao je 1944. pomoćni ilustrator u kompaniji CBA, u kojoj je radio sa Edijem Papom i mladim Morisom, a malo kasnije i sa novajlijom Pejoom. Potom počinje saradnju sa izdavačem Dipijem, gde ga slavni Žiže uzima pod svoje, i krajem četrdesetih Franken počinje da radi na Spiruu, odmenjujući mentora. Istovremeno stvara i mnoge ilustracije za časopis Spiru, kao i za druge relevantne stripske časopise iz tog vremena. Tokom narednih deset godina biće posvećen Spiruu i Fantaziju, stripu koji će obogatiti brojnim novim likovima i avanturama. Povremeno će uključivati i druge autore u taj rad (Greg, Žiže, Vil). Sredinom pedesetih pokreće serijal gegova u Tintinu, Modest i Pompon, ali 1959. prepušta te likove drugim autorima. Godine 1957. na svet donosi besmrtnog šeprtlju Gašu, nezaposlenog junaka. Isprva zamišljen neambiciozno, taj lik dobija toliku popularnost da je Franken ubrzo morao da stvara nekoliko table nedeljno. Kako bi se udovoljilo zahtevima izdavača, koji su unapred naručivali avanture ovog junaka, osnovana je mala Frankenova radionica, u kojoj su mu saradnici bili Židem, Roba, Greg i Denis. Svejedno premoren, Franken mora da odustane od nekih svojih kreacija, kao što je Le Petit Noël. U to vreme mu postaje sve teže da radi na Spiruu, tako da 1968. taj naslov prepušta Furnijeu. U potpunosti se okreće Gašinim gegovima i crtanju neverovatnih čudovišta za naslovnice časopisa Spiru. Prve Crne ideje objavljuje u Spiruu, a nastavlja da ih izbacuje mesečno, u časopisu Fluid glasijal. Godine 1987. pokrenut je i naslov Marsupilami, gde je čudesna životinja iz Spirua i Fantazija dobila samostalne avanture, a Franken je u početku nadgledao rad na tom serijalu. Franken umire u januaru 1997. Njegov značaj za evropski strip je izuzetan, a slavni Erže sebe je smatrao slabim stvaraocem u poređenju s velikim umetnikom koji je ostavio ogroman trag u stripskoj školi „čiste linije“, unevši u nju specifičan humori dinamiku.

PISMO ZAIMU IMAMOVIĆU Zaime svi vele da pevaš iz grudi Da se svuda čuješ A usta ne otvaraš Kazane o mojoj pesmi Ove bi me reči Istinski usrećile

„Znajte da je, iako u naslovu piše kako je ovo priča o Ligi pravde, VAVILONSKA KULA zapravo jedna od najpronicljivijih studija Betmenove ličnosti.“ – magazin Kompleks „LIGA PRAVDE: VAVILONSKA KULA verovatno je jedna od najboljih priča o Ligi pravde u protekloj deceniji – ako ne i najbolja. Ljubitelji Betmena uživaće u domišljatosti Mračnog Viteza, ali uješće ih za srce njegova gordost.“ – IGN Betmenov najveći neprijatelj, Rejš el Gul, nastavlja s pokušajima da spase Zemlju od čovečanstva tako što će prorediti populaciju ljudskog roda. Pošto ga je Betmen mnogo puta osujetio, Rejš aktivira savršeno isplaniran napad na svakog pojedinačnog člana Lige pravde. Njegovo podrobno poznavanje slabosti Supermena, Čudesne Žene, Zelenog Fenjera, Akvamena i ostalih zadaje zastrašujući udarac superherojima. Ali za članove Lige još bolnije od toga biće saznanje odakle je njihov protivnik crpao informacije za svoj plan.

Maštovite i smele slike i njihovi spojevi služe ovde širenju jednog imaginativnog prostora, u kojem se osnovna emocija preobražava u višeslojna naslućivanja onoga što je prevazilazi. Poezija jakih, ali i pesnički uspešno kontrolisanih emocija. Ivan V. Lalić Pesme Jelene Lengold, koje su osvojile tematski prostor urbanosti i intime, i čija intonacija ide od ushićenosti do melanholije, meditativne sete i intelektualne sumnje, snažno se utiskuju u čitalački doživljaj. Mileta Aćimović Ivkov Jelena Lengold nije pisac minornih preokupacija niti kratkog daha: njena poezija, pa i proza, motivski se nadovezuju na Ijubavni diskurs liričara u izvornom smislu reči. Dragana V. Todoreskov Pesme snažnih osećanja i neposrednog i sugestivnog izraza. Ove pesme su, zapravo, priče u formi vanredno uobličenih pesama. Gojko Božović Participirajući u diskursu srpske poezije kako je on konstituisan 80-ih godina 20. stoleća, Jelena Lengold proizvodi poeziju koja je zasnovana na modernističkoj, urbanoj, pesničkoj paradigmi, izrazito lirskog naboja. Dubravka Đurić Lirsko ja, iako dovedeno do neke vrste zaokružene psihološke figure putem memoarske retrospekcije sećanja i povlašćenih trenutaka prošlosti, aktualizuje se u sadašnjem dnevničkom beleženju osećanja između onoga nekada i sada. Bojana Stojanović Pantović

Predmet ove knjige biće nepoznat većini čitalaca. Malo ih je koji znaju da su Grci, koji su izmislili mnoga umeća, izmislili i veštinu pamćenja, koju ju je potom, zajedno sa njihovim ostalim veštinama, preuzeo Rim, odakle se prenela u evropsku tradiciju. Ta veština koristila je postupak kojim se u pamćenje utiskuju ’mesta’ i ’slike’. Ovo se nekada nazivalo ’mnemotehnikom’, a u današnje vreme smatra se prilično beznačajnom granom ljudske aktivnosti. No, u vreme pre no što je pronađeno štamparstvo, vežbanje pamćenja bilo je od najveće važnosti, a baratanje memorijskim slikama po svemu sudeći oduvek je u celosti uključivalo i psihu. Što je još značajnije, veština koja kao zapamćeno mesto koristi elemente savremene arhitekture, a kao slike pamti savremene vizuelne simbole, morala je, tokom vremena, prolaziti kroz klasične, gotske i renesansne periode, baš kao i sve grane umetnosti. Mada je mnemotehnička strana u ovoj veštini oduvek bila prisutna, kako u klasična vremena, tako i docnije, te će predstavljati činjenične osnove našeg istraživanja, u njeno sveukupno sagledavanje mora se uključiti više od pukog istorijata tih tehnika. Mnemosina je, govorili su Grci, majka muza; istorijat uvežbavanja ove suštinski značajne, a tako neuhvatljive ljudske sposobnosti, povućiće nas u opasne dubine. Namera ove knjige bila je da pokaže kakvo mesto zauzima veštine pamćenja u središnim tokovima evropske tradicije. U srednjem veku zauzimala je izuzetno značajno mesto, tada su njenu teoriju formulisali skolastici, likovni umetnici i arhitekte podarili su joj figurativnost, a književni pokreti toga doba pretočili je u slike sveta, poput Danteove Božanstvene komedije. Tokom renesanse njen značaj ustuknuo je pred humanizmom, ali je zato poprimio ogromne razmere unutar hermetičke tradicije. Kako smo sad, prateći njen razvoj, već dobrano zašli u sedamnaesti vek, hoće li joj se sasvim izgubiti trag, ili će se i dalje nazirati negde na marginama, svakako ne u centru? Robert Flad stoji poslednji na braniku renesansne hermetičke tradicije u punom smislu reči. U sukobu je sa predstavnicima novog naučnog pokreta, Keplerom i Mersenom. Da li to znači i da njegov memorijski sistem, baziran na hermetičkim principima i na Šekspirovom pozorištu Glob, predstavlja takođe poslednji izdanak veštine pamćenja, drevnog Simonidovog umeća, koje će, u svom nezaustavljivom napretku, pomesti sedamnaesti vek? Franses Jejts

„Ovaj zaigrani roman o ljubavi i požudi nateraće rumenilo u obraze čak i najtvrdokornijih liberala i pohotljivaca.“ The Washington Post Kažem jasno i glasno: sapima. Ne zadnjicom, ni dupetom, ni bokovima, ni trticom, već sapima. Jer kad ja nju zajašem, ispuni me ovakvo osećanje: da sam na mišićavoj, baršunastoj ždrebici, ustreptaloj a poslušnoj. Čvrste su te sapi i možda odista tako orijaške kao što govori predanje što o njoj po čitavom kraljevstvu kruži, raspaljujući maštu mojih podanika. (Sve te priče dođu mi do ušiju, ali me ne srde, već mi laskaju.) Ovom knjigom Vargas Ljosa je uspeo da nam svoje omiljene teme, ljubav i erotiku, predstavi na nov, veoma provokativan način. Tumačeći šest reprodukcija slika, on ih ujedno oživljava i kroz njih nam priča priče u kojima ljupki i lepi Fončito uznemirava svoju maćehu, donju Lukreciju, a don Rigoberto se posvećuje ponoćnim maštanjima terajući nas da se zapitamo je li dečak sam Eros koji se zavlači u nedra zrele žene, ili je reč o sanjarijama njenog muža, don Rigoberta. Preplićući mit i stvarnost, Vargas Ljosa će nas provesti i kroz ispovesti vladara drevne Lidije i Dijane, boginje lova. Neveliko po obimu ali bremenito temama od kojih bi nas obuzeo stid da ih na ovako maestralan način pisac nije obradio, ovo delo je jedinstveno u opusu Marija Vargasa Ljose.

Studije sabrane u ovoj knjizi nižu se hronološkim redom kojim su objavljivane u raznim filozofskim publikacijama. Studija pod nazivom “Da li je ontologija fundamentalna?”, koja potiče još iz 1951. godine ukazuje na opštu problematiku onih koje za njom slede. Tu je racionalnost ljudske psihe istraživana u intersubjektivnoj relaciji, u odnosu jednog čoveka prema drugom, u transcendenciji onog “za drugog” koji ustanovljuje etički subjekt, koji ustanovljuje ono među-nama.

Vodeći svetski intelektualac podrobno istražuje „američki vek” na izmaku, prirodu američke politike nakon 11. septembra i rizik od stavljanja moći iznad demokratije i ljudskih prava.U oštroj, temeljnoj analizi aktuelne međunarodne situacije, Noam Čomski iznosi tvrdnju da Sjedinjene Države svojom politikom rizikuju da izazovu katastrofu i uništenje globalnih dobara. Pozivajući se na veliki broj primera, od sve ekstenzivnije kampanje ubistava dronom i stvaranja opasnosti od nuklearnog rata, do žarišta u Iraku, Iranu, Avganistanu i u izraelsko-palestinskom odnosu, autor daje neočekivane i nijansirane uvide u uticaj imperijalne moći na našu sve haotičniju planetu.

Gradovi i himere je putopisna zbirka Jovana Dučića, koju čine pisma iz Švajcarske, Grčke, Francuske, Španije, Italije, Palestine i Egipta. Impresioniran predelima ovih zemalja i tragovima njihove istorijske i kulturne prošlosti, autor predstavlja države, gradove i ljude, govoreći o arhitekturi, mitologiji, religiji, smrti i ljubavi. Kao i u Dučićevoj poeziji, i u ovom proznom delu žena je česta i inspirativna tema, a prisustvo njegovih dveju saputnica, Poljakinje i Holanđanke, obogaćuje ne samo trenutni doživljaj nego i sveukupne putnikove refleksije o ljubavi, lepoti i uopšte životu.

Toni Robins, Martin Wehrle, James Womack. Knjige su očuvane. Za sve dodatne informacije pozovite telefonom, nisam u mogućnosti da redovno odgovaram na sms poruke. Hvala na razumevanju.

Detalji predmeta Stanje Polovno Књига у добром стању, без знакова коришћења.

Ova jednostavna i nadahnjujuća parabola slikovito prikazuje značaj preduzimanja malih koraka na putu ka velikom cilju. Od davnina pripovedana među pripadnicima naroda Kečuan iz Južne Amerike i Haida sa Severnog Pacifika, ova priča postala je talisman za ekologe i aktiviste čitavog sveta. Uz prelepe ilustracije Majkla Nikola Jagulanasa i s podrškom Vangari Matai, dobitnicom Nobelove nagrade, Let kolibrija nas sve podstiče na to da živimo u harmoniji s okruženjem i štitimo dragoceno i ipak sasvim ograničeno svetsko prirodno blago. Kolibri je simbol mudrosti i hrabrosti. U ovoj inspirativnoj priči, odlučni kolibri se bori sa razbuktalim požarom koji preti šumi, podstičući nas na razmišljanje o tome kako snaga nema uvek veze sa veličinom. Međutim, uvek ima veze sa istrajnošću i posvećenošću. Strašna vatra je gorela i besnela. Sve životinje su se bojale i pobegle su iz svojih domova. Slon i tigar, dabar i medved, svi su bežali, dok su ptice nad njima letele u panici. Okupili su se na ivici šume i gledali. Sve životinje su bile tu, sem jedne. Samo Dukdukdija, mali kolibri, nije hteo da napusti šumu. Dukdukdija je brzo odleteo do potoka. Kljunom je zahvatio jednu kap vode. Dukdukdija je doleteo nazad i prosuo vodu na vatru. Ponovo je odleteo do potoka, doneo još jednu kap i nastavio tako – tamo-amo, tamo-amo.

„Iskra na književnoj večeri svog novog romana dobija zanimljivu informaciju od kustoskinje muzeja da u svojoj porodičnoj zaostavštini ima nešto što je od nacionalnog značaja i da to ne bi trebalo da se nalazi u privatnoj kolekciji. Tako započinje njeno skoro grozničavo istraživanje i traženje odgovora. Ona potiče iz poznate juvelirske porodice, a njen daleki predak je pronađen posle nesreće koja je zadesila porodicu. Kuća je spaljena od strane Turaka, a daleki srodnik je odveden u manastir, te ubrzo poslat u juvelirsku radionicu Barbare Frankopan. Barbara beše žena najpoznatijeg junaka posle Marka Kraljevića – Zmaj Ognjenog Vuka i prva vladarka s ovih prostora, koja je imala juvelirsku radionicu na svom dvoru. Minijature su saga o juvelirskoj porodici i njenim vezama sa dvorovima, manastirima i samostanima, o porodičnim tajnama, moći jednog prstena, zločinima i snazi žena. Roman, koji i sam postaje junak knjige, premostio je meridijane i doba da bi spojio nekoliko izuzetnih žena, od srednjovekovnih, preko onih iz XIX veka, do danas. Pred očima čitaoca smenjuju se nemiri, lirika i misaonost. Od prologa i podele uloga do božanstvene pesme na kraju, od zapleta do tužne katarze, ovaj roman je i drama. Prelazi u naraciji su zanimljivi, kao i oni u jeziku, od arhaičnog do savremenog.” Prof. dr Ivana B. Spasović, istoričarka