Naslov: Marketing Planning for the Pharmaceutical Industry (2nd Revised edition) Autor(i): John Lidstone, Janice Maclennan Izdavač: Taylor & Francis Ltd Mesto: United Kingdom Godina: 1999 Povez: tvrd Strana: 146 Format: 213.4 x 299.7 x 15.2mm | 680.4g Pismo: English Stanje knjige: odlično očuvana tel/viber Uplata se može izvršiti pouzećem, a može i pre slanja uplatom na račun u Telenor banci. Troškove slanja plaća kupac. Lično preuzimanje podrazumeva dolazak na mesto gde se dogovorimo (Beograd - uglavnom centar, Muzej Istorije Jugoslavije, tj. Hajd Parka, Autokomanda, Dedinje) u tom slucaju i plaćanje lično.

Veselin Đuretić 1-2 1. UPOTREBA RUSIJE I ZAPADA Obmane saveznika zarad velikohrvatske politike 2. NASILJE NAD SRPSKIM USTANKOM Opsene naroda u ime Rusije i komunizma, dve knjige Registar, Na klapni slika i biografija autora, Ćirilica, Šiven tvrd povez, Omot, 940 strana, Perfektni primerci, Izdavač: BALKANOLOŠKI INSTITUT SANU Srbi između nacionalnih i internacionalnih interesa XX veka / a) Srbi - politička istorija 1939-1945 b) NOR - Srbija c) KPJ - Nacionalno pitanje - 1939-1945. . . Stanje Veoma dobro.

Akronolova radna sveska iz engleskog za prvi razred osnovne škole.

Iz recenzija: „Stil pisanja koji vas oboruža: jasan, ritmičan, duhovit i katkad duboko dirljiv u misaonom tijeku likova.“ de Volkskrant „Međuljudska komunikacija neiscrpna je tema, koju je Esther Gerritsen uspjela obraditi s velikom dramatičnošću i uistinu sjajnom duhovitom snalažljivošću.’’ NRC Handelsblad „Ne samo zbog njezina izbora tema već i zbog osjećaja za stil, Gerritsen je doista jedinstvena.“ Žiri za nagradu „Frans Kellendonk“ 2014. „Žeđ nudi duboki uvid u načine na koje se žene nose s emocijama – ili se ne uspijevaju nositi s njima – u teškim vremenima.“ The New York Times „Hladna, sažeta i ukusna, Gerritsenina Žeđ pogađa sve prave note. Riječ je o autorici koja se ne boji ni kompleksnih likova ni kompleksnih emocija (hvala Bogu!).“ Alice Sebold, autorica romana „Ljupke kosti“

„Ispod pokrivača“ je, u samoj osnovi, priča o odrastanju dečaka u strogoj evangelističkoj hrišćanskoj porodici. Ovaj crno-beli grafički roman, originalnog likovnog izraza, progovara na teme odnosa dece i roditelja, i borbe sa sputavajućim verskim dogmama; on je u jednakoj meri i priča o snovima i javi, prvoj ljubavi i adolescentskoj pobuni. Na planu forme oživljava koliko kroz kontrast smenjivanja crne i bele površine pozadine, toliko i kroz alternaciju fluidnih linija oštrim košmarno uglastim potezima. Likove Tompsonovih stripova teško je zaboraviti. Postoji melanholična nit koja spaja sve prepoznatljivo svedene Tompsonove figure i proteže se neprekinuto od „Goodbye Chunky Rice“ pa sve do „Habibi“. Tompsonovu neobičnu autobiografiju, „Ispod pokrivača“ prvi put je objavila izdavačka kuća „Top Shelf Productions“ 2003. godine, i od tada je prevedena na brojne jezike širom sveta. Strip je nagrađivan prestižnom „Harvijevom“ i „Ajsnerovom“ nagradom. Grafički roman „Ispod pokrivača“ izlazi pred domaću čitalačku publiku u oktobru ove godine.

Već više od dvesta godina pojam ideologije luta evropskim intelektualnim i političkim prostorom kao mišljenje drugog; kao mišljenje o mišljenju drugog, doprinoseći tako, umnožavanju stare matrice podvajanja na istinito i lažno, normalno i patološko, naše i njihovo, jasno i obmanjujuće, svesno i nesvesno. Iako su prvobitna značenja ovog pojma trebala da se zadrže u veoma uskim i preciznim okvirima nauke o idejama, umnožavanje različitih značenja prelivalo se na politiku isto koliko i na nauku, tehnologiju, ekonomiju, umetnost, religiju, kulturu i svakodnevni život. Tako umnožena i različita, značenja pojma ideologije više ne mogu da ponude koherentni smisao ni u odnosu na političko delanje niti u odnosu na naše promišljanje sopstvenih ideja o društvenoj stvarnosti. Nakon svih dosadašnjih pokušaja da se pojmu ideologije, iz veoma različitih teorijskih i političkih pozicija, pripišu jasnija značenja, opravdano se može postaviti pitanje ima li danas još uvek opravdanja pisati o ideologiji, o tom fluidnom i zbunjujućem pojmu? Sa kojim to empirijskim činjenicama, pokazateljima, važenjima raspolažemo kada govorimo o ideologiji? Da li je ona osuđena na večiti život u teorijskom i apstraktnom prostoru; kao jedan nedorečeni koncept o mišljenju jedne epohe i jedne geografije – evropske? Da li je ovde reč o jednom pojmu koji se odnosi prema jednoj neposredno slabo vidljivoj paradigmi čitavog razdoblja koje stoji u znaku moderne i kao paradigmi čiji govor nikada nije zadobio formu konkretnog odnošenja prema nečemu empirijski jasnom; kao govoru koji je zadobio neki oblik partikularne konkretnosti u političkom, naučnom, umetničkom ili svakodnevnom diskursu. Zar se ideologija ili ideološko ne mogu pronaći u svakoj od ovih sfera, u politici, religiji, nauci, umetnosti, svakodnevici, tehnologiji? Ona može biti manje ili više vidljiva ili prisutna u svim ovim relativno autonomnim konkretnostima. Ali, čini se da već dugo vremena postoji umor od brojnih pokušaja da se ideologija jasnije konceptualizuje i da se ponudi sistematizacija ideja o ideologiji – jedna društvena istorija ideja ideologije. Postoji njena vremenska i značenjska trošnost. Ta trošnost je zasigurno i izraz nemoći da se pronađe jasnije institucionalno jezgro ideologije; njeno autonomno polje vršenja izdiferenciranih praksi – nešto samo i jedino ideološko.

amera autora ove knjige je da pokaže kako u stvarnosti, u slučaju audio-vizuelne kombinacije, jedna percepcija utiče na drugu i pritom je menja: ne „vidimo” svi istu stvar kada istovremeno slušamo i ne „čujemo” isto kada istovremeno gledamo. Ova knjiga je istovremeno i teorijsko i praktično štivo. Pošto opiše i iskaže audio-vizuelni odnos kao sporazum, ona predlaže određeni način posmatranja i analize, koji je zasnovan na dugogodišnjem pedagoškom iskustvu i koji se može primeniti na filmove, na televizijske emisije, na video snimke… Glavni predmet ove knjige je film, ali ona u odvojenom poglavlju razmatra i posebne slučajeve televizije, videa, spotova.

Dve su godine kako Pol Hansen služi zatvorsku kaznu u provincijskom zatvoru u Montrealu. Ćeliju deli s Hortonom, bajkerom Hels ejndželsa, koji robija zbog ubistva. U romanu otkrivamo Hansena pre zatvora – kao glavnog nastojnika stambene zgrade Ekscelzior, gde dolaze do izražaja njegovi talenti domara, čuvara, majstora svih zanata i, uz sve to, iscelitelja duša i utešitelja ojađenih. Kad nije zaokupljen brigom o stanarima ili održavanjem zgrade, vreme provodi s Vinonom, svojom suprugom. Ona ga svojim avionom vodi nebu pod oblake. No, odjednom se sve menja. U zgradu stiže novi upravnik, izbijaju sukobi… Dešava se ono neizbežno. Radnja ovog romana odvija se u okruženju koje čine crkva prekrivena peščanom dinom, rudnik azbesta pod otvorenim nebom, meandri reke srebrne boje, zvuci orgulja. Životna priča Nije svima isto na ovom svetu jedna je od najlepših knajiga Žan-Pola Diboe. U njoj otkrivamo pisca s istančanim osećajem za druge ljude, osetljivog na sve oblike nepravde. Žan-Pol Diboa (Jean-Paul Dubois) rođen je 1950. u Tuluzu, gde živi i sada. Dobio je nagradu France Télévisions za roman Kennedy et moi (1996), nagrade Femina i Fnac za Une vie française (2004), kao i priznanje Vialatte za Le Cas Sneijder (2012). Njegovi romani dosad su u Francuskoj prodati u preko milion primeraka.

Knjiga Zilot, autora bestselera NebognegoBog, donosi očaravajuću, izazovnu i detaljno potkrepljenu biografiju Isusa iz Nazareta, koja dovodi u pitanje davno ukorenjene pretpostavke o njemu.Pre dve hiljade godina, putujući jevrejski propovednik i čudotvorac lutao je Galilejom, okupio je pristalice kako bi ustanovio ono što je nazivao „carstvo Gospodnje“. Revolucionarni pokret koji je osnovao predstavljao je toliku pretnju za vlast da je ubrzo bio uhvaćen, mučen i pogubljen kao državni neprijatelj. Nekoliko decenija nakon takve strašne smrti sledbenici ga proglašavaju za Boga. Provlačeći kroz sito i rešeto viševekovno stvaranje mita koje je usledilo, Reza Aslan rasvetljava jedan od najuticajnijih i najzagonetnijih likova u istoriji, proučavajući Isusa u kontekstu te burne ere u kojoj je živeo: prvi vek u Palestini, doba koje je potresala apokaliptična groznica. Bezbroj jevrejskih proroka, propovednika i samozvanih mesija tumarali su kroz Svetu zemlju, navodno prenoseći Božije poruke. Bilo je to vreme ziloterije – uzavrelog nacionalizma koji je predstavljao otpor rimskoj okupaciji, svetoj dužnost koja se nameće svim Jevrejima. A retke su figure predstavljale bolji primer ovog principa nego što je to slučaj s harizmatičnim Galilejcem koji je prkosio carskim vlastima jednako kao i njihovim saveznicima u jevrejskoj religijskoj hijerarhiji. Nastojeći da uravnoteži lik Isusa iz jevanđelja i suprotstavi ga istorijskim izvorima, Aslan opisuje čoveka punog uverenja i strasti, ali i punog protivrečnosti; on je mirotvorac koji podstiče pristalice da se naoružaju mačevima; on je isterivač đavola i iscelitelj koji je učenike podučio da njegov identitet čuvaju kao tajnu; i na kraju, buntovni „Kralj Jevreja“, čije obećanje o oslobođenju od Rima nije ispunjeno u toku njegovog kratkotrajnog života. Aslan istražuje zašto je rana hrišćanska crkva izabrala da širi sliku Isusa kao smirenog duhovnog učitelja umesto kao politički osvešćenog revolucionara. Takođe, bavi se zagonetkom kako je Isus shvatao samog sebe, što je misterija svih posledičnih tvrdnji o njegovom božanskom poreklu. Zilot otvara novu perspektivu o jednoj od najvećih ikada ispričanih priča, uprkos tome što potvrđuje radikalnu i promenljivu prirodu Isusa iz Nazareta, njegovog života i misije. Rezultat toga je umno provokativna, elegantno napisana biografija s odlikama romana brzog tempa: to je jedinstven i sjajan portret jednog čoveka, vremena i rađanja religi­je.

Koliko medijski, toliko i društveni fenomen, televizijske serije su u poslednjih desetak godina napravile pravi bum na našim ekranima. Iako drugorazrednog značaja, one sve češće postaju najprivlačniji deo televizijskog programa. Televizijske serije, koje oduševljeno prati publika svih klasa i uzrasta, postale su važan deo našeg kulturnog identiteta. Televizijske serije – budućnost filma? teži da objasni ovaj izuzetan kulturni i umetnički fenomen ukazujući na njegovo ekonomsko i kulturno poreklo. Otkriva promene koje su izazvale u sistemu produkcije kao i u samom načinu pisanja. Kroz brojne primere, od Zvezdanih staza do Dva metra pod zemljom, od Nemoguće misije do Seks i grada, analizirane su i tumačene nove narativne forme i nova estetika kroz koje se prikazuju složeni svetovi i otkrivaju likovi koji su direktno povezani sa našim vremenom.

Svedočanstva su moderno remek-delo, moćan roman koji se može čitati zasebno ili kao nastavak kultnog romana Sluškinjina priča. Više od petnaest godina nakon događaja opisanih u Sluškinjinoj priči teokratski režim Republike Galad zadržao je svoju moć, ali se naziru prvi znaci urušavanja sistema. U tom sudbinski ključnom trenutku preplešće se životi tri radikalno različite žene. Posledice će biti razorne. U Svedočanstvima, Margaret Atvud ulazi u srž delovanja galadskog sistema, dok je svaka junakinja prisiljena da se suoči sa sobom i otkrije do koje granice je spremna da brani svoja uverenja.

„Palahnjukovo potpuno originalno delo nateraće čak i prezasićenog čitaoca da se trgne i posveti mu pažnju.“ Publishers Weekley Prvo pravilo borilačkog kluba glasi: o borilačkom klubu se ne priča. Svakog vikenda, u podrumima i na parkinzima širom Amerike, mladići koji imaju dobre poslove i koji su odrasli bez očeva izuvaju cipele, skidaju košulje i tuku se jedni protiv drugih, uvek po dva borca, do iznemoglosti. Onda se vraćaju na posao sa šljivom na oku, sa rasklimanim zubima i osećanjem da mogu da se nose baš sa svime. Otuđeni pripovedač Borilačkog kluba ostavlja svoj sumorni posao pošto potpada pod uticaj Tajlera Derdena, enigmatičnog mladića – kinooperatera, konobara i mračnog, anarhističkog genija – koji priređuje te tajne borbe. Tajlerov izum – borilački klub – tek je početak njegovih planova za osvetu svetu u kojem se ljudskost može naći samo u grupama za podršku obolelima od raka. Već u svom debitantskom romanu Čak Palahnjuk je pokazao da je najveći satiričar i vizionar svoje generacije. Borilački klub je fantastično originalno delo koje razotkriva ono što se krije u srži našeg modernog sveta. „Hipnotičko, nemilosrdno i fantastično ispripovedano delo. Bezobrazno napeta, apokaliptična komedija užasa… sa otrovnom jasnoćom… Borilački klub postiže nešto što uspeva samo užasavajućim knjigama – on nam govori: evo ovako mi sada živimo. Možda je naša generacija napokon našla svog Dona DeLiloa.“ Bret Iston Elis „Ovaj sjajni komad nihilizma uspeva tamo gde mnogi samozvani transgresivni romani ne uspevaju: opasan je zato što je tako privlačan.“ Kirkus Reviews „Neodoljivo… Kao čokoladu ili pornografiju, želeli biste da ovo trošite polako, ali ipak ste primorani da projurite kroz njegov pametni, iscepkani, košmarni svet. Vizionarski roman divnog nasilja i jezivog intenziteta.“ Skot Hajm

Trpeza bez glavnog jela donosi priče o savremenosti, tranziciji, iskustvu trećeg doba, a najviše o ljubavi i o tome kako ljubav otkriti i sačuvati u našem životu.Mirjana Pavlović sugestivno pripoveda o vidljivim i nevidljivim fenomenima svakodnevice, o velikim i malim potresima koji se javljaju u privatnosti i intimi, o iskušavajućim susretima sa stvarnim svetom politike i društva, medijskih manipulacija i agresivne reklame.Priče iz knjige Trpeza bez glavnog jela otkrivaju kako je naša svakodnevica prepunjena svim zamislivim sadržajima, ali ostaje trpeza bez glavnog jela – bez ljubavi i njenih iskupljujućih čuda.Priče Mirjane Pavlović su u znaku iznijansiranog jezika, suptilnih preokreta i nesvakidašnjeg humora i ironije koji boje i svetlo i tamno lice svakodnevice.Priče najređeg majstorstva.Izuzetna knjiga savremene srpske proze.

Knjiga Kulturalne izvedbe jugoslovenstva predstavlja značajan doprinos proučavanju Jugoslavije – i Kraljevine SHS/Jugoslavije, i socijalističke Jugoslavije – kroz analizu javnih politika i uloga kulturalnih izvedbi kao instrumenata ideološkog aparata. Precizno i sofisticirano, ona pokazuje kako kroz kulturne i ceremonijalne performanse ideja jednog socijalno-političkog i kulturnog prostora počinje da se formira kao (nad)nacionalni državni identitet i pripadnost. Povezujući istoriografski, sociološki i kulturološki metod sa studijama performansa, menadžmentom u umetnosti i kulturnom politikom, delo jasno pokazuje kako kulturne izvedbe različitih formata funkcionišu kao instrument javne politike u odnosu na kompleksna društvena pitanja: od državnih venčanja (Kralja Aleksandra) do sahrana (Tita), od sletova iz 1930. do Dana mladosti. Autorka posebno ističe uloge organizacija Soko Kraljevine Jugoslavije i Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije kao ključne za kulturnu politiku jugoslovenstva u dva različita razdoblja u istoriji Jugoslavije. Posebna istraživačka pažnja ukazana je formatu sleta kao instrumentu građenja ideje „narodnog jedinstva“ i dubokoj analizi poslednjeg sleta iz 1988. godine. Ovo interdisciplinarno, eruditno i analitičko delo od izuzetnog je značaja za više istraživačkih oblasti, te doprinosi razvoju studija istorije Jugoslavije, scenskog dizajna, izvođačkih umetnosti ali pre svega studijama menadžmenta u kulturi i razvoju kulturne politike. Jovana Karaulić je docent na Katedri za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Aktivna je članica Laboratorije interaktivnih umetnosti, kao i mreže IETM gde učestvuje u radu grupe koja je usmerna na pitanja životne sredine i izvođačkih umetnosti. Učesnica je u projektima saradnje FDU koje podržava Kreativna Evropa. Jedan je od osnivača novinskog izdanja „Lice ulice” kao i mnogih pozorišnih, medijskih i umetničkih inicijativa na domaćoj sceni. Objavljivala je članke u relevantnim naučnim časopisima i zbornicima u izdanju konferencija na kojima je učestvovala. Kourednica je međunarodne tematske publikacije „Performing arts between politics and policies: implications and challenges” u izadnju FDU i ADU iz Zagreba, kao i publikacije „How to build network and why” u izdanju organizacije Kooperativa. Članica je Izvršnog odbora organizacije Asitež i jedan od osnivača „Green Art Incubator“ platforme.

Isakovski je ovom knjigom ostavio dostojan trag u savremenoj makedonskoj poeziji za sve one koji, kako kaže Šimborska, od poezije očekuju i odgovor na pitanje: šta ljubav može da kaže, šta sme da kaže, šta je dragovoljna da kaže na temu voljenja, to jest postojanja, a da pri tom nipošto ne zanemari onaj svoj suptilni odnos kao svojstvo koji, između opstalog, proističe iz njene pesničke ranjivosti, kako bi kroz prostor koji jeste i nije njen i vreme koje jeste i nije njeno mogla da sačuvana sebe takvom kakva je doista bila – zaranak nekog blistavog trenutka za kojim čeznu mnoga bića na zemlji, pa i kao lojalni sledbenici njene ideja o samoj sebi, ne pitajući za cenu. Duško Novaković Igor Isakovski (1970-2014), pesnik, prozaista, pripovedač, urednik. Diplomirao je na Katedri za opštu i komparativnu književnost u Skoplju, magistrirao na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti (Rodovi i kulturološke studije). Osnivač i direktor Kulturne ustanove Blesok, gde je radio kao glavni i odgovorni urednik od njenog osnivanja. Objavljene knjige: Pisma (roman, 1991), Crno sunce (poezija,1992), Eksplozije, trudna mesečina, erupcije… (priče, 1993), Vulkan – Zemlja – (poezija, 1995), – Nebo (poezija, 1996, 2000), Gravire – Blues govornica (veoma kratki tekstovi, 2001), Peščani časovnik (priče, 2002), Duboko u rupi (poezija, 2004), Plivanje u prašini (roman, 2005, nagrada Prozni majstori), Blues govornica II (2006, Godišnja nagrada za najbolje grafičko rešenje štampane knjige), Stažirajući za sveca (poezija, 2008), Noć je najtamnija pred svitanje (poezija, 2009, Nagrada na 4. Beogradskom festivalu poezije i knjige, 2010), Vulkan – Zemlja – Nebo (poezija,2010), Ljubavna (poezija, 2011), Smrt ima kosu od morske trave (poezija, 2013), Tako da (poezija, 2015).

Prava literatura? reče mladi čovek. Pa sad, možda se prepoznaje po tome što nije samo blagotvorna nego i ojađuje. U jednoj takvoj knjizi ne bi trebalo da je samo udarac pesnicom koji onesvešćuje druge, nego i onaj koji nas budi. Knjiga mora biti sekira za smrznuto more u nama. Smrznuto more u nama? Gospodin Barton zazebe. Koliko godina, mladi čoveče, ono rekoste da imate? Dvadeset pet, reče ovaj, ali nemojte misliti da ja život vidim samo tragičnim. Svakako, ja baš u tragičnom s vremena na vreme vidim izričito komično.

Ivan Đorđević (1977, Beograd) je etnolog i antropolog, naučni saradnik Etnografskog instituta SANU. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Osnovne oblasti njegovog naučnog interesovanja su antropologija sporta, studije književnosti i politička antropologija. Objavio je više radova u naučnoj periodici i knjigu Antropologija naučne fantastike (Etnografski institut SANU, 2009). Knjiga Antropolog među navijačima je izmenjena i prerađena verzija doktorske disertacije pod naslovom „Uloga fudbala u konstrukciji lokalnog i globalnog identiteta u savremenoj Srbiji“, koju je autor odbranio 2014. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu. PREDGOVOR „Važna stvar u vezi sa fudbalom je da on uvek predstavlja nešto više od fudbala“, napisao je u jednom od svojih romana Teri Pračet i tako na duhovit i jednostavan način opisao igru koja u današnje vreme privlači pažnju ogromnog broja ljudi širom sveta. Slažući se s tim, i ja mogu da kažem da je ova moja knjiga o fudbalu pre svega knjiga o nekim društvenim fenomenima koji ga prate. Kao i drugi fenomeni popularne kulture, i fudbal je u fokus naučnika došao šezdesetih godina dvadesetog veka, privlačeći pažnju prevashodno zbog svoje masovnosti i popularnosti. Prestao je da bude samo jedna od marginalnih i „neozbiljnih“ ljudskih aktivnosti koje ne zavređuju da se njima bavi „ozbiljna“ nauka, postajući legitimna i plodna oblast za analizu u sociologiji, filozofiji, studijama kulture i antropologiji. Danas bavljenje fudbalom kao kulturnim fenomenom iz perspektive društvenih i humanističkih nauka predstavlja relativno raširenu akademsku praksu širom Evrope i sveta, o čemu svedoči veliki broj studijskih programa, knjiga i stručnih časopisa posvećenih proučavanju tema u vezi sa fudbalom. Domaća naučna zajednica malo pažnje je posvetila ovom trendu. Sistematsko proučavanje fudbala je u velikoj meri izostalo, a oni retki autori koji su se ovom temom bavili, uglavnom su to činili usput. Kada je u pitanju istraživanje ove tematike u regionu, knjiga sociologa Srđana Vrcana Nogomet, politika, nasilje predstavlja seminalno delo za proučavanje fudbala na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Naravno, postoji još veliki broj autora koji su dali doprinos izučavanju fudbala u regionu. Mnogi od njih su pomenuti u ovoj knjizi, posebno oni na čijim radovima se temelji i moje istraživanje. Ipak, primetan je značajan disparitet između društvene uloge fudbala u državama nastalim na području bivše Jugoslavije i zastupljenosti ove teme u naučnim istraživanjima. Pojave poput navijačkog huliganizma, nacionalističkih ispada na stadionima, afere vezane za pronevere novca, kao i očigledna povezanost politike sa fudbalom, često se nalaze u udarnim vestima regionalnih medija, ali je primetan nedostatak nastojanja da se tim problemima, ako ništa drugo, analitički pristupi, da se ide dalje od banalnog objašnjenja da fudbal predstavlja ogledalo društva, pa se, samim tim, društvene krize prelamaju i na sport. U ovoj knjizi sam nastojao da dam doprinos dubljem razumevanju fudbala u svetlu njegove povezanosti sa nacionalizmom na prostoru Jugoslavije, usmeravajući pažnju pre svega na Srbiju i Hrvatsku. Osnovna ideja od koje sam pošao bila je važnost uloge fudbalskih navijača u realizaciji nacionalističkih projekata jugoslovenskih političkih elita krajem osamdesetih godina, jer tada uspostavljene veze između fudbala i nacionalizma traju sve do danas. Moje istraživanje je pre svega imalo za cilj da ustanovi koliko su te veze danas jake, odnosno koliki je kapacitet fudbala da danas, više od dve decenije nakon ratova u Jugoslaviji, homogenizuje srpsku i hrvatsku „naciju“. U tom smislu, fudbal sam posmatrao kao sredstvo za merenje „nacionalne temperature“ u Srbiji i Hrvatskoj. Istraživanje koje sam sproveo zasnovano je na prikupljanju terenske građe i analizi medijskog sadržaja u Srbiji i Hrvatskoj. Centralno mesto zauzima uporedno proučavanje dve utakmice između fudbalskih reprezentacija ovih država, koje su odigrane u martu i septembru 2013. godine, prva u Zagrebu, druga u Beogradu. Na te mečeve „visokog rizika“ išao sam sa kolegama Goranom Šantekom, Tiborom Komarom i Bojanom Žikićem, kojima se ovom prilikom i posebno zahvaljujem, jer bez njih ne bi bilo moguće obaviti ovo istraživanje. Te dve utakmice predstavljale su savršen test za ispitivanje savremenih srpsko-hrvatskih odnosa, jer se u njima aktivirala snažna simbolika ratne prošlosti, ali su bili vidljivi i znaci koji su nagoveštavali kako bi ti odnosi mogli izgledati u budućnoti. Međutim, da bi se moglo pristupiti analizi prikupljene građe, neophodno je bilo razumevanje istorijskog, socijalnog i političkog konteksta u kome je fudbal uopšte mogao da odigra ulogu kakvu je odigrao u procesu raspada Jugoslavije i nastanka novih država na njenoj teritoriji. Zbog toga u strukturi ove knjige važno mesto zauzimaju poglavlja koja postavljaju društveno-istorijski okvir za proučavanje i promišljanje današnjeg fudbala i odnosa koji se kroz njega prelamaju. Prvo poglavlje knjige bavi se nastankom modernog fudbala u devetnaestom veku, kao i njegovim kasnijim razvojem u Evropi i Srbiji / Jugoslaviji tokom dvadesetog stoleća. Širi geopolitički procesi, poput uspona fašizma, hladnog rata ili pada komunizma, u velikoj meri su se reflektovali i na fudbal, koji je u tom smislu korišćen kao mehanizam za implementiranje različitih politika i ideologija, pri čemu je nacionalizam često zauzimao centralno mesto. Veza između nacionalističke ideologije i fudbala predmet je pažnje u drugom poglavlju, u kome razmatram različite primere iz evropskih društava i Srbije, ukazujući na načine na koji se kroz fudbal može homogenizovati nacija, ali i identifikovati drugi procesi koji se odnose na pitanja poput klase ili rase. Treće poglavlje usredsređuje se na prostor Jugoslavije, prateći povezanost uspona nacionalizma krajem osamdesetih godina i događanja na fudbalskim stadionima. Tu je reč i o ulozi fudbala u projektima izgradnje nacije u u Srbiji i Hrvatskoj u toku devedesetih godina. Četvrto poglavlje se bavi naracijama o famoznom neodigranom meču između zagrebačkog Dinama i beogradske Crvene Zvezde u maju 1990. godine na stadionu u Maksimiru, koji je u međuvremenu u obe zemlje stekao status mita. Naracija o incidentima na ovoj utakmici i danas igra važnu ulogu u objašnjavanju srpsko-hrvatskih odnosa uoči rata devedesetih. Peto i, kao što je već rečeno, centralno poglavlje knjige posvećeno je utakmicama između fudbalskih reprezentacija Hrvatske i Srbije 2013. godine. U tom delu knjige nastojao sam da ukažem na koje se načine u medijskoj interpretaciji ovih utakmica i ponašanja navijača na njima prepliću znaci nastojanja da se odnosi između dve države poboljšaju, sa simbolima nacionalizma. Moja analiza vodi zaključku da je nacionalistička ideologija i dalje živa i snažna i u Srbiji i u Hrvatskoj. Iako „nacionalna temperatura“ više nije onako visoka kao što je to bio slučaj devedesetih godina, fudbal je u ovim zemljama još uvek prožet ideologijom nacionalizma, u njemu se ona najjasnije ispoljava i reprodujuje. Bez namere da tražim opravdanje za povezanost nacionalizma i fudbala u Srbiji i u njenom susedstvu i da relativizujem opasnosti koja ova veza sobom nosi, moramo imati u vidu da su trendovi poput porasta nacionalizma, ksenofobije, rasizma i mržnje uopšte postali fudbalska svakodnevica širom Evrope. Sve više je upozoravajućih primera koji svedoče o tome da „najvažnija sporedna stvar na svetu“ može da postane pozornica za ispoljavanje najgorih oblika mržnje. Dakle, primeri nacionalizma u fudbalu, kojim sam se ovde bavio, uklapaju se i u tu širu, evropsku sliku. Ono što predstavlja njihovu specifičnost jeste posledica ratova devedesetih, posebno sukoba u koje su bili uvučeni Srbi i Hrvati, što svedoči o tome da ti ratovi „mentalno“ nisu završeni, jer nacionalizam, koji je bio njihov glavni uzrok, i dalje predstavlja dominantnu ideologiju u državama nastalim posle rata. *** Ova knjiga predstavlja prerađenu i izmenjenu verziju doktorske disertacije koju sam odbranio 2014. godine na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. Bojana Žikića, kome se zahvaljujem na nesebičnoj pomoći i podršci. Istraživanje na kome je zasnovana ova studija sprovođeno je od 2009. do 2013. godine, prevashodno u Beogradu i Zagrebu,. Ono ne bi bilo moguće bez dobre volje i strpljenja mnogih ljudi sa kojima sam razgovarao i koji su mi pomagali pri sakupljanju građe. U tom pogledu, neprocenjivu pomoć pružile su mi koleginice i kolege sa Instituta za etnologiju i folkloristiku i Odsjeka za etnologiju i kulturnu antropologiju u Zagrebu. Svima njima se ovom prilikom iskreno zahvaljujem. Posebnu zahvalnost upućujem koleginicama i kolegama iz Etnografskog instituta SANU gde sam zaposlen, i koji mi je nakon godina zaposlenja postao ne samo radno mesto već i druga kuća. Posebnu pomoć pružile su rukovoditeljka projekta na kome sam angažovan dr Ljiljana Gavrilović i direktorka Instituta prof. Dragana Radojičić, dajući podršku i u situacijama kada nije bilo ni malo jednostavno baviti se naučno-istraživačkim radom. Naročito sam zahvalan mojoj koleginici i drugarici Miroslavi Malešević, koja je više puta pročitala rukopis, i svojim komentarima i uvidima doprinela njegovom finalnom uobličavanju. Takođe, moja velika zahvalnost upućena je i recenzentima ove knjige, dr Bojanu Žikiću i dr. sc. Goranu Šanteku. Ova knjiga ne bi postojala da nije bilo mojih prijateljica i prijatelja, koji su imali puno strpljenja za dugotrajne, često naporne, ali za mene uvek konstruktivne i produktivne razgovore. U tom smislu, naročitu zahvalnost dugujem Andrijani Aničić, Jani Baćević i Igoru Smoliću, čija pomoć i prijateljska podrška su mi bili od neizmernog značaja tokom procesa pisanja rukopisa. Najveću zahvalnost dugujem svojim roditeljima, sestrama i njihovim porodicama. Njihova postojana ljubav, strpljenje i podrška predstavljaju suštinsku i neprocenjivu podlogu za sve što radim u životu, pa su tako utkani i u svaku stranicu ove knjige. Na kraju, neizmerno hvala mojoj supruzi Mariji, na ljubavi, brizi, strpljenju i smislu koje od nje svakodnevno dobijam. Beograd, I.Đ. Jun 2015.

Zbirku priča „Dijagnoza” odlikuju savremenost u izboru tema i postupaka, sposobnost da istinski iznenadi (pa i da šokira), te neustručavanje da se uhvati ukoštac sa raznolikim problemima socijalnih interakcija i života danas uopšte, koliko god ti problemi bili istaknuti ili prikriveni. “Minimalističke, dijaloške i strogo stilski funkcionalne, ove priče kao da nastaju na temeljima najbolje američke tradicije pripovijedanja. I po tome se može vidjeti kako se jedan univerzalni jezik pričanja priče sjajno snašao na domaćem terenu. U ovim pričama ćemo se sigurno prepoznati i to neće biti uvijek ugodno, ali će biti ljekovito. Ova je dijagnoza točno pogođena, ali nije samo opis bolesti nego i vrlo učinkovit lijek”, rekao je o ovoj zbirci književnik Zoran Ferić.

Zloćudne maćehe i prelijepe princeze, magične šume i začarane kule. Prasići i veliki, zli vukovi. Bajke su bile integralni dio djetinjstva stotinama godina. Međutim, šta one zaista znače? U ovom nadograđivanom kritičkom djelu, poznati psihoanalitičar dr Bruno Batelhajm predstavlja provokativno i stimulativno istraživanje najpoznatijih bajki. On otkriva pravi sadržaj priča i pokazuje kako ih djeca mogu iskoristit da bi se izborila sa svojim zbunjujućim osjećanjima i strepnjama.

Obdaren sjajnim umom i retkom spisateljskom mnogostranošću, bio je u isto vreme pesnik i dramski pisac, romanopisac i satiričar, publicista, istoričar i filozof. Delovao je u svima oblastima ljudske misli, ispoljavajući u svakoj od njih veliki slobodouman podstrek i vatrenu političku narav.Učinio je duhovnom potrebom Francuske a i drugih evropskih zemalja mnoštvo ideja, za čije širenje i razvijanje treba da zahvalimo upravo njemu, iako on, često, nije bio njihov tvorac. Volter je dao pečat svoje misli celom prosvetiteljskom pokretu XVIII veka, koji se često ne naziva bez razloga Volterovim vekom. Volter je i „takmac Euripidov” (tragični pesnik) i „Eratin nežni drug” (lirski pesnik) i „Tasov unuk” (epski pesnik) i „sin Moma i Minerve” (satirik i humorist) smatrao je Puškin. ….Voltera su podražavali kao epskog i lirskog pesnika, kao pisca romana i drama, kao istoričara i publicistu. S druge strane, njegov uticaj ispoljio se u opštem pravcu društveno-filozofske misli i uopšte duhovne kulture različitih evropskih zemalja, koje su se postepeno uključivale u krug ideja francuske prosvećenosti. Njegovo ime je svuda bilo simbol prosvećenosti, iz njegovih usta su hiljade i hiljade ljudi prvi put slušale nove reči koje su izražavale velike oslobodilačke ideje trećeg staleža. Stepen Volterove popularnosti u ovoj ili onoj evropskoj zemlji uvek je bio svoje vrste barometar društvene svesti demokratskih krugova tih zemalja.Talasi oduševljenja i odobravanja sa najezdama negiranja od genija…. na „nadrimudraca ovoga veka”. „Izobličavanja” Voltera, a zajedno s njim i ostalih francuskih prosvetitelja, prihvatili su se u to doba još skorašnji volterijanci. Tako Fonvizin već 1788. godine naziva Voltera i ostale filozofe šarlatanima, kod kojih se „srebroljublje spaja sa besprimernom taštinom”.

Nešto je trulo u Kraljevskom geografskom društvu u Londonu. Neko zagovara u senci da bi ocrnio Adamovu reputaciju. Dama Gertruda Vinter radije bi to radila otvoreno i javno. Amina rizikuje da se upusti u skandal. Mannings, psihopatska porodica, zauzeti su izmišljanjem svojih zavera i mahinacija. Glavni grad Carstva zaista izgleda kao mračna i nepropusna džungla u kojoj se svi bore jedni protiv drugih.

Studija nosi enigmatičan poetičan naslov Tačke ispod teksta, koji se može tumačiti kao ukazivanje na disperzivna književna traganja za saglasjima u umetnosti i kulturi, proistekla iz suštinski kosmopolitskog doživljaja sveta koji ova monografija komparatistički iščitava iz književnog teksta. Rebronja svojim pristupom ocrtava specifičnu poziciju južnoslovenskih književnosti, trajno smeštenih između Istoka i Zapada, kao njihovu poetičku i kulturnuprednost. Prof. dr Ljiljana Pešikan-Ljuštanović Komparatističko istraživanje balkanskih književnosti Rebronja oblikuje kao prostor prožimanja različitih slojeva kultura: orijentalne, hrišćanske, mediteranske, koje se sreću u „tački ispod teksta“, odnosno onom dubinskom, opšteljudskom. Metaforična ideja tačaka ispod teksta razvija se i postepeno usložnjava kroz podtekstualne i intertekstualne, intermedijalne, kulturološke i geografske veze Istoka i Zapada, Mediterana i Orijenta, oblikujući celovitost istraživačke zamisli kao svojevrsnu autorsku tačku ispod teksta, objedinjujuću perspektivu. Prof. dr Zorana Opačić Impresivan je opseg interesovanja, kao i relacije koje Rebronja istražuje u susretu sa tekstom. Srešćemo u njenim tekstovima i povezivanje, na prvi pogled, veoma udaljenih elemenata, kao što su relacije prema sufijskim i orijentalnim pjesnicima, a sa druge strane prema rokenrol poeziji. Takav pristup govori o širini znanja, kreativnom odnosu prema tradiciji, i o otvorenosti autorke za novije perspektive. Doc. dr Goran Radonjić Nadija Rebronja (1982) je univerzitetska docentkinja, pesnikinja i esejistkinja. Doktorirala je književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Predaje književnost na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru i obјavlјuјe naučne radove u stručnim publikaciјama. Poeziju je objavlјivala i u časopisima i zbornicima u inostranstvu, u prevodu na engleski, španski, italijanski, francuski, nemački, polјski, turski, persijski, arapski, makedonski i slovenački jezik. Po poeziji iz njene knjige Ples morima u prevodu na italijanski, 2016. godine napravlјeno je osam kompozicija na konzervatorijumu Nikolo Pičini u Bariju, koje su predstavlјene na nekoliko koncerata u Italiji, Danskoj i SAD. Kao naučnik-istraživač boravila je na Univerzitetu u Beču (2009) i Univerzitetu u Granadi (2010–2011). Kao predavač književnosti održala je nekoliko gostujućih predavanja na univerzitetima u Panami na španskom jeziku. Dobitnica je Priznanja za poeziju gradonačelnika grada Penonome u Panami. Objavlјene knjige: Ples morima, poezija, NB Dositej Obradović, Novi Pazar, 2008; Derviš ili čovek, život i smrt. Religiјski podtekst romana „Derviš i smrt“ Meše Selimovića, naučna studija, Službeni glasnik, Beograd, 2010; Flamenko utopija, poezija, Povelјa, Kralјevo, 2014. Knjige obјavlјene na stranim jezicima: Alfa, Alef, Elif, izbor iz poezije na španskom jeziku, Alea Blanca, Granada, Espana, 2011; Flamenco utopia, poezija na španskom jeziku, Alcorce Ediciones – Gorrion Editorial, Mexico City, Mexico, 2017; Borges’in Gozlerinden, poezija na turskom jeziku, Gece Kitaplığı, Ankara, Turkiye, 2018; Flamenco utopie, poezija na francuskom jeziku, Editions Phi, Luxembourg, 2020.